kolokvijum opsta metodologija

Opsta Metodologija 1

Slobodan Perovic

[email protected]

http://perovich.tripod.com

Poceci nauke: Presokratovci

Ontoloska pitanja:

Sta je osnovna tvar koja sacinjava svet (prirodu)? Da li postoje principi transformacije u prirodi?

Metod odgovora: Posmatranje prirode Iznalazenje razumljivih, uverljivih

(nekontradiktornih) principa i opravdanihargumenta na osnovu posmatranja

Poceci nauke: Presokratovci

Tales: voda Anaksimen: vazduh(Sveprisutnost i transformabilnost vode u odnosu na

cvrste stvari kao bolje objasnjenje osnovne tvari)

Anaksimandar: beskonacnost (ne moze se culnoopaziti)

Heraklit: vatra (akcenat na promeni)(Ritam promena kao prirodni red - dinamika)

Poceci nauke: Presokratovci Parmenid: bice = puni prostor (svet kao savrsena sfera) kao

realan prazan prostor ne moze da postoji (apsurdno da postoji) mnostvo i kretanje su iluzija (privid) metod: redukcija naapsurd

Empedokle: cetiri osnovna elementa (voda, vazduh, vatra i zemlja) nepromenljivi su ali su konstitutivni elementi promena; ljubav imrznja kao moci koje pokrecu nepromenljive elemente

Anaksagora: beskonacno mnogo elemenata; um kao pokretacelemenata (nematerijalni princip)

(Prva ideja teleologije.)

Atomisti (Leukip, Demokrit): atomi kao Parmenidovo Bice; atomi se krecu i sudaraju (osnovna svojstva oblika, velicine, pozicije i redakao kvantitativna) mehanicka slika sveta u nastajanju

Poceci nauke: Aristotel

Aristotelova teorija supstance:

Forma egzistira u materiji (imanentna) ne nezavisno (Platon)

Forme kao aktualne su neodvojive od materije(entelehija)

Mogucnost materije da bude u razlicitim formama.

Teleologija u Prirodi: forme daju svrhu materiji -finalni uzroci (npr. Zir i hrast)


Domen Aristotelove nauke (filozofije):

Nauka kao znanje onog sto je primenljivouniverzalno. Ono pojedinacno, s obzirom da je slucajno, ne spada u taj domen: materija nijesaznatljiva kao takva, iako je principindividuacije.


Ontologija: pojedinacna stvar (primarnasupstanca) realna utoliko ukoliko pripadaodredjenoj vrsti stvari (sekundarna supstanca) iobrnuto, vrsta utelovljena u pojedinacnoj stvari.

hijerarhija i nivoi savresenosti vrsta

Epistemologija: Posmatranje kroz (direktno) saznavanje formi (uzroka) -> potraga zarazumljivim (uverljivim) principima

Poceci nauke: Aristotel Aristotelova filozofija prirode: kosmologija, teorija uzroka,

teorija kretanja

1. Prvi Pokretac (nepokretan finalni uzrok)2. Nebesa (savrseno kruzno kretanje)3. Sunce, mesec, planete (devijacije u kretanju)4. Cetiri osnovna elementa uzroci kretanja imanenti samoj

tvari (sva cetiri elementa izmesana na zemlji linearnonesavrseno kretanje): suprotnosti centripetlnog icentrifuglnog kretanja. Slucajne promene mesta i svojstava, organske i dusevne promene.

Kvaliteti (forme) ne mogu se redukovati na kvantitete a mehanicki procesi nisu jedini i fundamentalni procesi. Organska priroda I ljudska kreativnost su takodje osnovni.

Naucna revolucija 17. veka

17. vek Italija, Francuska, Engleska, Skotska: Kopernik, Galilej, Paskal, Dekart, Bojl, Njutn,

Anticko znanje (primarno Aristotel) dovedeno u sumnju naucnim otkricima

Aristotelova teorija prirode neadekvatna:

zakoni kretanja univerzalni (ne zavise od vrstetvari)

Heliocentricni sistem jednostavniji odGeocentricnog i znatno preciznije objasnjavakretanje planeta

Naucna revolucija 17. veka

Otkrica demonstriraju superiornost (boljupouzdanost) naucnog metoda -> Metodoloskopitanje: Sta je tacno naucni metod?

Aristotelova teorija saznanja dovedena u pitanje > > Sta je naucno saznanje? Sta je saznanje?

Naucni metod: rani primeriGalilej: pristup kretanju (u odnosu na Aristotela)

Sta su osnovne razlike Galilejevog i Aristotelovog metoda? Da li postoji kontinuitet sa Aristotelovim metodom?

1. Matematizacija (preciznost) opazanja (O Kretanju, str.21)2. Izvodjenje zakljucaka iz eksperimenta, ne iz razumljivih

principa potvrda hipoteze eksperimentom (O Kretanju, str.25) versus eksperiment u antici (Frank,str.124-5)

3. Jednostavnost i razumljivost pretpostavki (str. 26)4. Misaoni eksperimenti i formalni dokazi pretpostavki (str.

31)

Naucni metod: rani primeri

Njutn:

Primena geometrijske analize na mehanicka svojstvastvari u suprotnosti sa

antickim shvatanjem geometrije kaoapstraktne, vise aktivnosti a mehanike kao manjeprecizne, nesavrsenije aktivnosti

Univerzalni zakoni kretanja otkriveni takvimmetodom (na zemlji i nebu) -> Univerzalnost takvogmetoda? (Principi, Predgovor)

Sta je naucni metod: prvi odgovori-Hjum

Hjum:

Metod filozofije: apstraktno rezonovanje ilirazumevanje bazirano na iskustvu (Istrazivanja, Odeljak 1)

Nepouzdanost apstraktne filozofije


The proper province of human reason (p. 312) Protiv sholasticke filozofije

U Hjumovo vreme Aristotelovska filozofija u potpunosti dominira univerzitetima

Nauka se pojavljuje izvan akademije i dovodi u pitanje Aristotelovu kosmologiju i fiziku -> empirijski element filozofskog metoda kljucan


Da li mozemo primeniti empirijski metod nauka nasaznavanje prirode i granica samog uma?

Primena tog metoda na osnovne filozofske probleme

Hjumov radikalni naturalizam


Hjumova distinkcija idejnih (predstavnih) relacija(predstava) i cinjenickih relacija:

1. Idejne relacije:

Matematicki stavovi (1+1=2)

Do njih se dolazi golim razmisljanjem

Moze se dokazati da su tacne

Kontradikcija matematickim stavovima je nezamisliva


2. Cinjenicke relacije

Do njih se dolazi iskustvom

Kontradikcija cinjenickoj relaciji je zamisliva

Nikada nisu dokazivo tacne

Bazirane na principu uzroka i posledice i navodnenuzne veze izmedju njih


Argument (kontra Aristotelovcima):

o Nikakvo a priori rezonovanje ne moze da uspostavivezu izmedju uzroka i posledice

o Kauzalna izvodjenja su uvek bazirana na iskustvu i navici (koja rezultira iz ponovljenih iskustava)

o Ne postoji nista (nikakva moc) u uzroku sto a prioriimplicira pojavljivanje efekta


Primeri u svakodnevnom iskustvu

Argument prosiren tako da ukljucuje Zakone Prirode

Zakoni Prirode se otkrivaju iskustvom a ne a priori rezonovanjem (osnovni uzroci su skriveni od nas, ako ih uopste ima kontra Aristotelu)

Geometrija kao matematicka fizika alatka za(efikasnije) otrkivanje zakona prirode krozeksperimente i posmatranja; povecava preciznostali nije osnov za otkrica - protiv Racionalista

Kriticki osvrt na materijal:Pitanja:

1. Frank tvrdi: Nauka se puno ne zanima da li su principiuverljivi ili nisu To nije naucna potreba. (str. 112)

Da li je ovo tacno, na osnovu Galilejevog i Njutnovogvidjenja naucnog metoda? Zasto, i u kom smislu jeste ilinije tacno?

2. Frank tvrdi: Ni jedna hipoteza se ne moze dokazati eksperimentom. Ispravno je reci da eksperimentpotvrdjuje hipotezu. (str. 115)

U O Kretanju Galilej navodi dokaz za jednu od svojihtvrdnji. Da li je ovo u kontradikciji sa onim sto tvrdiFrank? Elaborirati odgovor.

F. Bekon i naucna revolucija

F. Bekon (1561-1626)

Protiv Aristotela, opet

Aristotelova epistemologija: forme (uzroci) stvaridirektno opazive

Aristotelov Organon: kako organizovati takodirektno dobijene informacije o svetu

Silogisticka logika (Organon): Cilj: pravilno povezati klase stvari

Primer:

Premisa: Svi sisari (M) su toplokrvne zivotinje (S).

Premisa: Neki sisari (M) su mesojedi (P).

Zakljucak: Neke toplokrvne zivotinje (S) sumesojedi(P).

Epistemoloska pretpostavka: premise suistinite zahvaljujuci nasim posmatranjimareprezentativnih individua S, M, i P klasastvari. Zato zakljucak prosiruje nase saznanje.

Dva povezana problema sa Aristotelovimpristupom:

1. Aristotelova epistemoloska pretspostavka je pogresna. Do premisa se ne moze doci pukim posmatranjem

individua I izvlacenjem zakljucka o navodnim klasamastvari: Pojedinacna posmatranja nikada nisu kompletna I beznacajna su:

pojedinacno posmatranje moze da podrzi veliki broj hipoteza o pravilnoj klasifikaciji stvari

Nasa cula su ogranicena: potrebne su nam indirektnaposmatranja - > dodatna sredstva i aparati

2. Aristotelov Organon je neupotrebljiv:

Ne moze da ponudi pouzdano sazanje

Posmatranja moraju da se organizuju oko brojniheksperimenata i posmatranja

Kako doci do tacnih premisa?

Bekon: najbolji pokusaj su analogija i indukcijaKorak 1: Posmatraj X i Y

Korak 2 (argument po analogiji)

Premisa: X ima svojstva S1, S2, S3, S4

Premisa: Y ima svojstva S1, S2, S3

Zakljucak: Y verovatno ima svojstvo S4

Korak 3: Izvedi eksperimente i posmatranja kako bi proverio da li Y ima S4.

Korak 4: Ponovi korake 1-3. Sakupi koliko god mozespodataka koji se ticu sto veceg broja svojstava u prirodi (mnogi argumenti po analogiji ce biti tacni).

Korak 5: Izvedi zakljucke o svetu na bazi takve vrstesaznanja.

Korak 4 nedostaje Aristotelu i kvazi-nauci(alhemiji)

Dva cilja nauke: poboljsanje svakodnevnogzivota (socijalni cilj) i demonstrativno znanje(epist. cilj)

Znanje kako da (znanje kao manipulacija) umesto znanja slucaj je da

Metodologija protiv konceptualizacije: sustinska razlika u ciljevima i kriterijumimakategorizovanja culnih impresija

Dve vrste indukcije:

Uobicajena indukcija (sud je baziran naogranicenom uzorku)

Bekonova indukcija: povezivanje sudova baziranihna ogranicenim uzorcima

Tradicionalna (spekulativna) filozofija vs. indukcija (paragraf XIX)

Zasto je spekulativni pristup privlacan? Uslednasih prirodnih sklonosti: ljudi su po prirodi 1) dogmaticni 2) misle u jednostavnim terminima-> Idoli par. XX, XXII

Indukcija uzima u obzir kompleksnost u prirodi: mogucnost otrkivanja novih pojedinacnih stvari ipromene razumevanja fenomena (p.37 XXIV, XXV)

Osnove empirizma (par. XXXIII)

Bacon vs. Idols

Nedostaci ljudske prirode: uglavnom cula (par. XLI, L) Cula funkcionisu u malom domenu fizicke

realnosti a osnovne pojedinacne stvari mozda ne egzistiraju u tom domenu

Potreba za apstrahovanjem (iz kompleksnosti I promene) (par. LI)

Da li Bekon smatra da bi trebalo odustati odspekulativne filozofije?

1) Da. Istice njen znacaj iz politickih razloga.

2) Ne. Smatra da eksperimentalna i spekulativnafilozofija nadopunjuju jedna drugu.

Dekartova filozofija nauke

Razum kao izvor analitickog metoda igeneralizacije, kljucne za otkrivanje zakonaprirode

Pouzdanost racionalnog metoda istrazivanja vs. empirizam (Hjum: razum kao navika)

Akcenat na teoriji nasuprot eksperimentu (debatai u modernoj fil. nauke)

Cula su nepouzdana -> eksperimenti nuzni alidaju vrlo pojedninacno i neodredjeno(underdetermined) saznanje

Domen matematike je domen naucne istine o materijalnom svetu

Matematicka fizika je metod nauke (analitickageometrija - algebra primenjena na geometriju)

Dedukcije dovode do istinitih saznanja Studije vida (Dioptrics) kao primer nauke kao

racionalnog istrazivanja Dekartovo drvo nauke: mehanizam u fizici

(inercija, vorteks), biologija (automati), vid(refrakcija svetlosti), medicina (tok krvi I funkcijasrca),

Eksperimentalna metafizika (Bojl, Paskal, Lok,): analogije i modeli, eksperimenti kojiodlucuju o saznanju (krucijalni eksperimenti), proracuni kako pomocno sredstvo

Dijem: teorija i eksperiment

Empirizam i induktivizam

Cinjenice koje vode ka teoriji > induktivnoizvodjenje teorije iz cinjenica

Nezavisnost cinjenica u odnosu na teoriju

Bekonov eksperimentalizam: eksperimentatoruse oko ne sme nikada zazariti ljudskimstrastima

Ideal ka kome bi trebalo stremiti

Dijemov instrumentalizam

Induktivisticka slika je pojednostavljena i mozese ilustrovati samo vrlo jednostavnimprimerima

U fizici recimo takva slika vrlo brzo nestaje

Vec samo operisanje aparata i ocitavanjerezultata u laboratoriji je determinisano nizomprihvacenih teorija

Citav skup tih teorija se dovodi u pitanjeprilikom eksperimentisanja

1. Teorije se ne mogu dovesti u pitanjeizolovano

H1->x H2->y

Rezultat y, ne potvrdjuje H2 i ne cini H1 pogresnom jerone vaze u konjunkciji sa nizom drugih pomocnihhipoteza, svaka od kojih bi mogla biti uzrok greske

2. Za svaki rezultat postoji niz (beskonacan?) alternativnih hipoteza

Izbor teorije je pogodnost a ne induktivno(ili deduktivno) izvodjenje

Jangov krucijalni eksperiment: svetlo propustenokroz dva radvojena, veoma mala otvora

Korpuskularna teorija svetlosti (Njutn):

Svetlo su zraci sastavljeni od cestica koji se prostiru putemmaterije

Predvidjanje: dve linije na ekranu

Talasna teorija svetlosti (Hajgens):

Svetlo je talasne prirode, vibracije kroz medijum (analognotalasima u vodi)

Predvidjanje: niz linija na ekranu (kreste i dolje talasa se ponistavaju, kreste se pojacavaju)

Dijem: Jangov eksperiment nije krucijalan uveknove hipoteze moguce

Alternativna hipoteza 1: mnostvo linija na ekranumoze biti posledica sirenja elektricnog poremecaja u neutralnom medijuma (Maksvelova teorijaelektromagnetizma) medijum je komplikovanijinego u Njutnovoj teoriji (ali talasna teorija nijenuznio tacna)

Alternativna hipoteza 2: fotoni kao cesticefotoelektricni efekat (svetlo se siri u vidu paketaenergije interferencija ne opovrgava cesticnuprirodu vec pojasnjava kako cestice reaguju samaterijom)

Njutnova vizija naucnog metoda: induktivizam

No, po Dijemu, Njutn gresi u vezi prirodesopstvenog metoda

a=k/R (a ubrzanje; R razdaljina planeta-Sunce; k konstantna, ista vrednost za sveplanete)

Njutnova teorija uvodi pojam sile: F=(m1m2)/R

Keplerova formula tacna ako su masezanemarljive (netacna pretpostavka) F ~ a

Keplerova teorija je aproksimacija (t.j., striktnonetacna), ne i deduktivno ili induktivnoizvodiva iz Njutnove teorije

Iako je Dijem mozda u pravu u principu, da li je slaganjeoko toga koja se tacno hipoteza dovodi u pitanje u eksperimentu neporavdano? Drugi eksperimenti koji se odnose na sporedne hipoteze u vecoj meri potvrdjujupomocne hipoteze.

Razlika u Kvajnovoj i Dijemovoj metodologiji:

Kako odluciti da li su teorije overdetermined?

1) Analizom slucajeva 2) konceptualnim razmatranjem

Sta dolazi prvo: istorija ili filozofija? Da li nam istorijskaanaliza nudi odgovore na filozofska pitanja ili safilozofskim pretpostavkama ulazimo u analizu epizoda?

Deduktivno-nomoloski model naucnihobjasnjenja

Logicka struktura objasnjenja:

Primer (1)

Zasto danas nisam mogao da upalim automobil?

Zato sto je 20C. Ulje u motoru se zaledilo.

Premisa 1: Ulje za odrzavanje motora se ledi i sirina dovoljno niskoj temperaturi.

Premise 2: Temperatura je bila dovoljno niska.

--------------------------------------------

Zakljucak: Ulje u tvom motoru se zaledilo takoda nisi mogao da upalis automobil.

Primer (2)

Zasto se bakterije krecu?

Premisa 1: Zivotna sila pokrece ziva bica.

Premisa 2: Bakterije su ziva bica.

-----------------------------

Zakljucak: Bakterije se krecu zato sto su ziva bica.

Premisa 1 u argumentu (1) je utvrdjeni zakonprirode.

Premisa 1 u argumentu (2) nije zakon prirode.

(Utvrdjeni zakon prirode je dobro empirijskipotvrdjen. )

Premisa 1 u primeru (1) moze da sluzi kaosredstvo za predvidjanje:

Premisa 1: (x) (Px->Qx) [Ako je x motorno uljena dovoljno niskoj temperaturi (P), zamrznucese (Q)]

Premisa 2: Px [x je ulje na dovoljno niskojtemperaturi]

Zakljucak: x ce se zamrznuti (ili x se zamrznulo)

Premisa 1 u primeru (2) nam ne pomaze u objasnjenju/predvidjanju situacija u kojima se bakterije ne krecu duze vreme (npr. hibernirane bakterije u nepovoljnimokolnostima)

Argument (1) je (naucno) objasnjenje.

Argument (2) nije (naucno) objasnjenje.

(1) je deduktivni argument (tacnih premisa ivalidan) zakljucak sledi iz premisa

Hempel: argumenti poput primera (1) suDeduktivno-Nomoloska objasnjenja

Premisa 1 se tice relevantnih zakona prirode.

Premisa 2 se tice relevantnih okolnosti.

Premisa 1 pokriva ono sto treba objasniti(covering law)

Objasnjenja su obicno kompleksnija nego (1):

Premisa: L1, L2, ., Ln (zakoni prirode)

Premisa: C1, C2, , Cn (okolnosti)

---------

E (zakljucak)

Novootkriveni zakoni prirode prosiruju domenobjasnjenja

Poznati zakoni cesto su tacni samo aproksimativno

Kauzalna objasnjenja su vrsta D-N objasnjenjaCausal explanations (okolnosti C1, Cnzajedno uzrokuju E)

Primer (3): Dovoljno niska tempreatura, nedostatak antifriza u motoru, su uzrokovalikvar motora.

K. Poper: nauka kao opovrgavanjehipoteza

Naucno i nenaucno saznanje:

Naucno saznanje se moze opovrgnuti (npr. Pokazano je da je Njutnova teorija kretanjanetacna), tj. naucne teorije mogu biti netacne

Kakvim kriterijumom mozemo razdvojitinaucne i nenaucne teorije?

Istinitost teorija nije dobar kriterijum uzevsi u obzir istoriju nauke

Moguci odgovor: naucno saznanje je bazirano naempirijskom metodu (posmatranjima ieksperimentima) i indukciji (generalizacijama naosnovu ponovljenih pojedinacnih slucajeva)

Poperov odgovor: astrologija odgovara takvomkriterijumu (takodje i psihoanaliza, Marksizam, popularna psihologija?)

Jos jedan moguci odgovor: naucne teorije suprecizne

Poperov odgovor: teorija se moze ciniti vrlopreciznom a biti netacna

Jos jedan odgovor (blizi Poperovom shvatanju): mo objasnjavanja (eksplanatorna mo)

Verifikacije kao potvrde teorije

Verifikacionizam (Logicki empirizam/pozitivizam A. Ejer, Becki krug)

Instrumentalizam: naucne teorije su instrumentisistematizacije iskustva (nisu istinite teorije)

Psihoanaliza kao primer dobro verifikovaneteorije

Poperova primedba: Nije li sumnjivo sto se psihoanaliza moze prekomerno i lakoverifikovati? Pravo pitanje: Da li se mozeopovrgnuti u principu?

Poperov kriterijum naucnog saznanja: opovrgljivost(pokazivanje neistinitosti) teorije

Naucne teorije moraju biti u principu opovrgljivemogucim posmatranjima (zapravo je vecina teorijaopovrgnuta posmatranjima)

Cilj nauke: traganje za mogucim odbacivanjemteorija kroz testiranje posmatranjima

-- > Dizajniranje eksperimenata i izvodjenjeposmatranja ne bi li se teorija odbacila

Idealna situacija: Kljucni eksperiment

Testiranje dve suprotstavljene teorije

Npr. Njutnov eksperiment sa prizmom: boje kao mikssvetla (belog) i tame vs. boje kao komponentesvetlosti

Otkrice DNK kristalografski snimak

Esencijalizam: Aristotelova ontologija

Poper: ontologija kao mitoloski sadrzaj teorija:

Primeri:

Individualni objekti (materija) u Njutnovom univerzumu vs. blok-univerzum kod Parmenida (prostorno-vremenskikontinuum)

Moderna genetika koristi metaforu informacije kako bi konceptualizaovala funkciju DNK

Astroloska ideja uticaja udaljenih zvezda na dogadjaje naZemlji asimilovana u Njutnovoj teoriji gravitacije vs. Aristotelovska teorija kretanja

Esencijalizam je neprihvatljiv:

1. Uvek postoji mogucnost dubljeg objasnjenjafenomena

2. Zasto ne bi bilo sustina koliko i pojedinacnihstvari? - Esencijalna svojstva ne objasnjavaju

Poperova alternativa - revidirani esencijalizam: Ontoloski sadrzaj nuzan u naucnim teorijama aline na nacin kakvim ga uvodi metafizicki realizam(m.r.: korespondencija stvari u prirodi i teorijskihtermina i entiteta koje teorija postulira)

Pitanja:

Pokusajmo da opovrgnemo Poperovu teoriju: ubedljivim primerom ili argumentom

Da li je Poperov kriterijum primenljiv generalnona naucnu praksu?

Da li je izabrao samo primere koji potvrdjujunjegovu teoriju?

Normativno pitanje: Da li bi naucnici trebalo daslede njegov kriterijum kao recept za uspeh?

Lakatos: metod proucavanje nauke

Istorijske epizode - istoriografija

Filozofske pretpostavke (norme za analizu istorijskihepizoda)

Unutrasnja istorija: metod primenjen od stranenaucnika u istorijskoj epizodi (npr. formula, nacinsakupljanja podataka, merenje, tretman hipoteze, )

Spoljasnja istorija: motivacione vrednosti (Kopernikovizbor Hiparhove teorije, nasuprot mnostvu drugihvodjen ne-empirijskim vrednostima)

Cilj metodoloskog istrazivanja nauke u 17. i 18. veku: otkriti sta je naucni metod (algoritamkoji vodi do otkrica)

Cilj metodologije u 20. veku znatnominimalniji: razumevanje racionalnosti teorijai naucnog saznanja (nisu normativne u jakomsmislu)

Induktivizam:

Do teorije se dolazi logickim izvodjenjem(indukcijom) iz skupa cinjenica

Do cinjenica se dolazi posmatranjem ieksperimentom (koji su nezavisni od teorije)

Indukcija: generalizacija na osnovupojedinacnih slucajeva

Metodoloske posledice induktivizma: Sustina naucnog metoda se otkriva unutrasnjom

istorijom Spoljasnja istorija irrelevantna za sam naucni

metod Primer: Keplerovi zakoni izvedeni iz Braheovih

posmatranja

Problem: Po kojoj su logici izabrane cinjenice? Svaki spoljasnji uticaj na prihvatanje teorije

neprihvatljiv - utopija

Konvencionalizam:

Teorijski napredak se sastoji u zgodnom izboruteorije (neodredjenost teorije evidencijom) a ne u istinosnom sadrzaju

Primer: Kopernikov sistem

Posledice po metodoloski pristup:

Spekulacije i smele hipoteze su dopustene(deo unutrasnje istorije)

Novootkrivene teorije su prevenstvenojednostavnije od prethodnih teorija

Problem:

Tvrdnja da naucnici nisu u pravu kada tvrde dasu izveli teoriju iz cinjenica (npr. Njutnovinduktivizam)

Poper opovrgavanje

Unutrasnja istorija se dopunjuje lako spoljasnjom

Cinjenice su kljuc unutrasnje istorije (pobijajuteoriju)

Problem:

Zasto naucnici veruju cesto da su krucijalnimeksperimentima potvrdili neku hipotezu?

Lakatos: naucni istrazivacki programi Naucna otkrica su rezultat istrazivackih programa

(I.P) njihova osnovna jedinica nije teorija nitikonjunkcija teorija

I.p. se neprestano testiraju a hipoteze preispitujui spasavaju uvodjenjem drugih (sekundarnihpretpostavki) -> pozitivna heuristika (predvidjanjeempirijskih cinjenica sa uspehom)

Smena programa kada heuristika posustane(dugotrajni procesi odbrane istrazivackogprograma)

Posledice po metodoloski pristup:

Pronaci jezgro I.P. i rivalske I.P.

Ono sto izgleda u istoriji nauke iracionalnoPoperu i induktivistima, nije iracionalno: npr. Ostajanje pri hipotezi iako je pobijena ilinekonzistentna (racionalno jer se braniuspesan I.P.)

Sporovi oko prvenstva otkrica postaju vazni iracionalni (koji je I.P. bolji u anticipiranju)

Istorija i filozofija nauke:

Skup pretpostavljenih normi (filozofska teorija) se testira na istorijskim slucajevima

Istorija sama ne dovodi do resenja koji skupnormi odgovara istoriji (induktivizam u veziistoriografije) -> Umesto toga: filozofskarekonstrukcija istorije nuzna

Documents

kolokvijum opsta metodologija