Konkurentnost se moe definisati na vie naina

UNIVERZITET U BEOGRADUElektrotehniki fakultet

Seminarski radTema: Konkurentnost srpske privrede

Predmet: Osnovi ekonomijeMentor: Prof. dr Sneana Popovi-Avri

Student: Radulovi Jelena 240/2010

Sadraj:Uvod3Teorijski okvir za merenje konkurentnosti4Svetska ekonomska kriza i njen uticaj na konkurentnost 8Mere za poboljanje konkurentnosti18Zakljuak23

Literatura24UVOD

Sa globalizacijom svetske privrede znaaj koncepta konkurentnosti dolazi do izraaja. Zemlje koje su na vreme shvatile njegov znaaj uspele su da u relativno kratkom roku osnae svoje privrede, poveaju investicije i izvoz i tako stvore bitne pretpostavke za dugoroan privredni razvoj. Konkurentnost je naroito znaajna za male zemlje koje su zbog nedovoljnih resursa, odnosno sredstava za razvoj, upuene na meunarodna trita. Zbog znaaja koju konkurentnost ima, vano je da drava preduzima mere iz svog domena koje mogu unaprediti nivo konkurentnosti.

Dinamika u pogledu razvoja konkurentnosti tranzicionih zemalja jugoistone Evrope u periodu delovanja ekonomske krize je nejednaka-dok neke zemlje smanjuju konkurentnost to je posledica negativnih efekata krize, a druge stagniraju, tree koriste postojee okolnosti za unapreivanje konkurentnosti i time stvaruju snane pretpostavke za rast i razvoj svojih privreda u narednom periodu.

Trendovi u pogledu konkurentnosti kod tranzicionih zemalja ukazuju da je i u kriznom periodu bilo mogue unaprediti konkurentnost nacionalnih privreda, a time se i izboriti za bolju startnu poziciju za ubiranje plodova novog talasa privrednog rasta nakon krize. Ipak, iskustva pokazuju da je unapreenje konkurentnosti dugoroan proces i zahteva skladan razvoj svih aspekata konkurentnosi i njihovu relativnu stabilnost.1. TEORIJSKI OKVIR ZA MERENJE KONKURENTNOSTI1.1. Definisanje nacionlane konkurentnostiKonkurentnost se moe definisati na vie naina. U osnovi, ona oznaava takmienje, suparnitvo ili proces nadmetanja radi postizanja to boljih rezultata. Oznaava i sposobnost zemlje da postigne uspeh na svetskom tritu. Prema definiciji Svetskog ekonomskog foruma, konkurentnost se definie kao niz institucija, politika i faktora koji odreuju nivo produktivnosti zemlje. to je neka privreda konkurentnija, bie sposobnija da proizvede vii nivo dohotka svojim graanima. Obuhvatna definicija nacionalne konkurentnosti podrazumeva sposobnost drave da stvori povoljno okruenje (institucije i politike) za rast produktivnosti, efikasnosti i profitabilnosti u proizvodnji robe koja e se valorizovati na svetskom tritu tako da obezbedi kontinuiran rast ivotnog standarda.

U dananjoj, sve vie otvorenoj i integrisanoj svetskoj privredi, konkurentnost zauzima centralno mesto u ekonomskim razmiljanjima kako razvijenih tako i zemalja u razvoju.

Ako posmatramo Porterov dijamant konkurentnosti, otkriemo da nacionalnu konkurentnost determiniu:

1. Uslovi vezani za faktore proizvodnje- rad, kapital, zemlja, prirodni resursi i infrastruktura

2. Uslovi vezani za tranju (domae trite)3. Pratee industrije (meunarodno konkurentne)4. Strategije firme, struktura i kvalitetSlika br. 1: Dijamant nacionalne konkurentnosti

Izvor: orevi M., Stoiljkovi S., (2011.), Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac, str. 136.

Imajui u vidu sve elemente nacionalne konkurentnosti, ne smemo zaobii injenicu da drava ostvaruje svoje dejstvo u celokupnom procesu stvaranja konkurentnosti. Ona mora imati ulogu usmeritelja. Nacionalnu prednost je mogue stvoriti samo ako postoji uzajamnost faktora u postojeem sistemu koji teko moe biti ostvaren od strane inostranih konkurenata.

1.2. Elementi nacionalne konkurentske strategije i vrste nacionalnih konkurentskih strategija malih zemaljaUspene nacionalne konkurentske strategije moraju se zasnivati na sledeim elementima:

1. postojanju (izgraivanju) stabilnog, predvidivog makroekonomskog okruenja (nizak budetski deficit, kontrolisana inflacija, realan kurs)

2. ekstrovertno orijentisani i na trinim principima ureeni reimi odvijanja trgovinskih i industrijskih aktivnosti, koji se oslanjaju na naputanje uvozne carinske kontrole (slanje signala industrijskim krugovima o nameri za brzim restrukturiranjem) ili podravanje snanije izvozne orijentacije (bescarinski tretman kod uvoza sirovina i pomo u izvoznim poslovima)

3. proaktivna strategija SDI (selekcija nekoliko najizglednijih sektora i ciljnih destinacija, izgradnja inomree sa kancelarijama za unapreenje izvoza na bazi partnerstva javnog i privatnog sektora, podsticanje i racionalizacija odreenih ulaganja)

4. znaajno, odnosno racionalno ulaganje u ljudski kapital na svim nivoima(tercijarni, nauni sektor, informacione tehnologije, obrazovanje tehnikog kadra), a posebno pojaavanje obuke u firmama (pomo udruenjima u odabranim industrijama, afirmisane obuke kao metode poveavanja osposobljenosti firmi, poresko oslobaanje za izdvajanja u ove programe)

5. najira tehnoloka podrka podizanju nivoa kvaliteta menadmenta, poveanje produktivnosti, metrologije i tehnikih usluga (ISO 9000 sertifikacija, efikasan pristup javnim institucijama razliitog profila)

6. omoguavanje irokog pristupa izvorima finansiranja industrijskih i poslovnih aktivnosti po povoljnim kamatnim stopama (paljivo upravljanje monetarnom politikom, omoguavanje konkurencije u bankarskom sektoru, obuka bankarskih kadrova, razvijanje mree posrednika i institucija za mikrofinansiranje)

7. efikasna i relativno jeftina poslova infrastruktura (transport, telekomunikacije, pristup internetu).

Neke od ovih elemenata predstavljaju sastavne komponente standardnih programa strukturnog prilagoavanja (profilisanje makroekonomskog okruenja, ekstrovertna orijentacija), dok ostali idu mnogo dalje od toga i podrazumevaju normalne elemente trinog prisupa razvoju meunarodno ili izvozno-orijentisane privredne strukture.Male zemlje u svom pristupu svetskom tritu mogu se odluiti za jednu od sledeih strategija:

1. Strategija nia na tritu podrazumeva specijalizaciju malih zemalja za onu vrstu proizvodnje za koju ne postoji interes razvijenih zemalja. Na taj nain se trae meuprostori-nie na tritu, koja preduzea velikih zemalja ne ele da popune ili nisu dovoljno fleksibilna da to uine.Ako kao primer uzmemo bazinu tehnologiju, mogue je u saradnji sa inostranim preduzeima pokriti ovu oblast.2. Strategija proizvodnje sopstvenih transnacionalnih kompanija se svodi na teoriju da problem malih zemalja proizvode male firme, koje nisu u stanju da ostvare vei razvojni zamah na svetskom tritu. Stoga, manje zemlje sa znaajnim brojem sopstvenih TNK imaju vei uspeh u procesu probijanja na svetsko trite i shodno tome uveavaju ukupnu nacionalnu konkurentnosr u kraem periodu.3. Strategija privlaenja investicija transnacionalnih kompanija se predlae zemljama u razvoju koje raspolau adekvatnim nauno-istraivakim kapacitetima, poto savremena teorija konkurentnosti polazi upravo od tog faktora. Male zemlje ne raspolau ni znaajnim materijalnim potencijalom, pa se reenje u vidu privlaenja SDI ini kao logino reenje. Meutim treba imati u vidu da transnacionalne kompanije vei deo nauno-tehnolokih aktivnosti zadravaju u okviru zemlje matice.4. Strategijom meunarodne kooperacije putem ukljuivanja zemlje u kooperativne projekte visokih tehnologija ostvaruju se pozitivni efekti na razvojne performanse date privrede. U ovom sluaju predlae se i meusobna saradnja malih zemalja, zbog opasnosti saradnje sa velikim zemljama i posledino neravnopravnog poloaja male zemlje. Oblast visoke tehnologije je trenutno monopolizovana od strane odreenog broja razvijenih privreda, pa bi ukljuivanje manjih zemalja bilo od izuzetnog znaaja, kako za ukupnu svetsku ekonomiju, tako i za razvoj konkurentskih prednosti ovih zemalja.5. Strategija specijalizacije predstavlja sintezu strategije kooperacije i strategije identifikacije nia na tritu. Ova strategija podrazumeva specijalizaciju u oderenim istraivako-razvojnim oblastima, u cilju iznalaenja najracionalnijeg naina korienja raspoloivih resursa.Savremeni razvojni koncept treba da bude odraz proimanja nekoliko strategija. Opredeljenje seta strategija mora biti u skoladu sa zahtevima same privrede i specifinostima date zemlje.Uprkos suprotnim najavama kreatora ekonomske politike, konkurentnost privrede Srbije od poetka finansijke i ekonomske krize opada i to kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu. U poslednje tri godine, neke od reformi u Srbiji, sa stanovita unapreenja konkurentnosti su otpoele, ali nisu sprovedene do kraja, to smanjuje kako sadanji potencijal rasta tako i perspektive rasta u srednjoronom/dugoronom periodu budui da je izgubljeno dragoceno vreme za donoenje konkretnih mera, a da su druge zemlje, naroito one iz regiona, na pravi nain iskoritile trenutak i poveale konkurentnost svojih privreda.

2. SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I NJEN UTICAJ NA KONKURENTNOST PRIVREDE SRBIJE2.1. Uzroci globalne ekonomske krize i efekti na finansijski sektor

Globalna ekonomska kriza, najdublja posle Velike depresije 1929-2933. godine, zapoeta je hipotekarnom krizom u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Hipotekarno trite je do 2008. vailo za sigurno trite koje je garantovalo sigurnu zaradu uz mali rizik i dobro je funkcionisalo sve do pojave sekundarnog hipotekarnog trita sa neadekvatnom (de)regulacijom to je bilo glavni pokreta nastanka hipotekarne krize. Visoki prinosi i povrenje u finansijske institucije i snagu amerike privrede uticali su da ove hartije od vrednosti kupuju investitori irom sveta. Istovremeno oni su korieni kao osnova za emitovanje novih derivata, to je dovelo do piramidalne raspodele rizika na svetskom nivou i kasnije brzog irenja krize u sve zemlje sveta.

U periodu od 1991-2007. godine posredstvom hipotekarnog trita, rast cena nekretnina povean je za 125%. Ovaj rast je bio praen ogromnim uzimanjem hipotekarnih kredita od strane pojedinaca i domainstava koji to sebi realno nisu mogli da priute, ali i loim procenama i vrednovanjem hartija od vrednosti rejting agencija to je dovelo do prelivanja krize sa trita nekretnina na finansijski sektor. Prvi signali krize pojavili su se 2007. godine , a u drugoj polovini godine nastaje problem kada je ponuda nekretnina viestruko nadmaila efektivnu tranju, zbog ega su cene nekretnina poele vrtoglavo da padaju. Cene hartija od vrednosti poinju drastino da padaju to je uticalo i na pad vodeih indeksa na berzama u SAD-u i celom svetu. Sredinom 2008. evro je dostigao istorijski maksimum od 1.60 u odnosu na ameriki dolar. U septembru 2008. dolazi do kolapsa na berzama koji je poeo pucanjem prenaduvenog finansijskog balona i bankrotstvom Liman Brothers-a. Hipotekarna kriza iz SAD-a se proirila na ceo svet, izazivajui nesagledive i dugorone ekonomske i drutvene posledice. Ona je izazvala pad makroekonomskih agregata i pogoranje kljunih ekonomskih indikatora pri emu je smanjena proizvodnja, obim meunarodne trgovine, izvoz, strane direktne investicije i zaposlenost, a poveani su dugovi, nezaposlenost i cene hrane.

Za razliku od krizne 2009. godine, u 2010. i 2011. BDP sveta ostvario je visoke, ali opadajue stope rasta od 5.2% odnosno 3.8%. Iako je veliki broj zemalja sveta zabeleio pozitivne stope rasta BDP-a i delimini oporavak zaposlenosti, ozbiljniji i odriv oporavak svetske privrede je jo uvek daleko.

Osnovno merilo konkurentnosti savremene privrede je sposobnost preduzea da sniavaju trokove poslovanja i razvoja i da time postiu ekonomsku konkurentnost. Drugo merilo konkurentnosti je ostaren stepen pokrivenosti uvoza izvozom. Po ovom merilu Srbija nema zadovoljavajuu meunarodnu konkurentnost to pokazuje preveliki spoljnotrgovinski deficit u platnom bilansu i negativan bilans tehnolokih plaanja.

2.2. Efekti svetske ekonomske krize na privredu Srbije

Efekti svetske ekonomske krize u Srbiji izraene su kroz:

1. porast cena

2. poveanje kursa evra

3. smanjenje planiranih direktnih investicija

4. nemogunost ubrzanog definisanog rasta itd.

I pored znaajnih mera monetarno kreditne politike, negativni efekti globalne ekonomske krize po privredu Srbije bili su neizbeni. BDP je u drugom kvartalu 2009. u odnosu na isti period 2008. ostvario pad od 4%. U oblasti industrijske proizvodnje, pad je neto vei i iznosi 5.9%. Postoje problemi koji se tiu spoljnotrgovinske razmene Srbije. Smanjenje svetskih porudbina uticalo je i na na izvoz. Izvezeno je robe u vrednosti od 6809.4 miliona dolara, to ini smanjenje od 28.8% u odnosu na isti period prethodne godine. I na strani uvoza imamo vidan pad. Uvezeno je robe za 12595.5 miliona dolara, to je za 36.6% manje u odnosu na period januar-oktobar 2008.

Nemogunost izbora drugaije razvojne strategije opredeljuje nau privredu u pravcu privlaenja direktnih stranih investicija. Naalost, nepovoljna ekonomska kretanja u svetskim ekonomskim okvirima prenela su se i na nae trite. Strane direktne investicije su sa milijardu i 812 miliona evra u 2008. smanjene na svega 975 miliona evra tokom 2009. Pojedini ekonomisti smatraju da je ovako nizak nivo stranih investicija za zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju zapravo put opstanka u uslovima trenutne situacije u svetu. Meutim, nizak nivo SDI ostvario je negativan uticaj na rast konkurentnosti. U periodu od 2001-2011. ukupne SDI u Srbiji iznosile su oko 17 milijardi evra, od ega je oko 40% investirano u procesu privatizacije privrede i sektora finansija. Navedeni iznos ni izdaleka nije bio dovoljan za vidljiv oporavak privrede, posebno industrije, jer je oko 35% ukupnog priliva SDI bilo usmereno u sektore nerazmenljivih dobara i usluga, a samo oko 15% ukupnih SDI bile su tzv. greenfield investicije. Strani investitori imaju primedbe zbog nedovoljno jasnih propisa, korupcije i problema sa nejasnim svojinskim statusom nekretnina, odnosno na poslovno okruenje u celini. U Srbiju su ipak doli neki kredibilni i uspeni strani investitori koji su veoma uticali pozitivno na optu poslovnu klimu i privlaenje novih investicija.

U poreenju sa drugim zemljama u tranziciji (ukljuujui i neke bive jugoslovenske republike) Srbija ima dugu tradiciju stranih ulaganja u privredu, posebno u formi tzv. zajednikih ugovornih ulaganja u sektor preduzea koja su prvi put omoguena Zakonom o stranim ulaganjima iz 1967. godine.

Poveanje nacionalne konkurentnosti je primaran zadatak za Srbiju. U uslovima ogranienog priliva stranih direktnih investicija, srpska privreda mora raunati na aktivaciju postojeih, kao i na izgradnju i unapreenje sopstvenih privrednih kapaciteta. Neophodno je fokusiranje na nekoliko kljunih sektora, gde se oekuje visoka stopa rasta na nivou zemlje, kao i poveanje izdvajanja za nove proizvode i modifikacije postojeih proizvoda, korienjem koncepta trinih nia.

Sigurno je da domaa privreda ne moe izai u susret zahtevima svetskog trita bez znaajnog angaovanja inostranih resursa. Nizak nivo konkurentnosti srpskih preduzea je osnovno ogranienje efikasnijeg ukljuivanja na meunarodno trite, s obzirom na to da proizvodi nisu konkurentni ni cenom, ni kvalitetom. Srbija ima komparative prednosti kod primarnih proizvoda (agrar, rude i obojeni metali, tekstilni proizvodi). Graenje izvozne strukture na ovim proizvodima je iluzorno. Cene ovih proizvoda su nestabilne i imaju tendenciju opadanja, odnosno svi ovi proizvodi su cenovno nekonkurentni i radno-intenzivni. Naravno, ove sektore ne treba zapostavljati, ve ih treba usmeravati ka viim fazama prerade. Konkurentnost srpskih preduzea se uglavnom zasniva na izvozu kooperativnih usluga, uz primenu stranih tehnologija (licence, zajednika ulaganja itd.). Lo kvalitet proizvoda, nedostatak sertifikovanih artikala, mali broj proizvoda prilagoenih novim meunarodnim standardima, serije malog obima, gubitak ranije distributivne mree, nemogunost kreditiranja prodaje, itd. ne dozvoljavaju najveem delu privrede, a naroito industrije, da u kratkom roku povea izvoz i to nezavisno od visine kursa. Srbija ima izuzetno niska ulaganja u istraivanje i razvoj. Problemi ovakvih privreda su dominantan uvoz tehnologije, nizak nivo inovativnosti, konkurentske prednosti koje su zasnovane na niskim trokovima, pre svega radne snage. U naoj industriji dominiraju niske i srednje niske tehnologije sa ak 85%.To direktno uzrokuje izvoz u kome dominiraju sirovine, repromaterijali i poluproizvodi, u koje je ugraen minimum znanja i tehnologija. U takvim zemljama prioriteti Vlade su razvoj strukture, izgradnja efikasnog pravnog sistema i poslovnog okruenja.Zbog niskih ulaganja u istraivanje i razvoj, izostao je dinaminiji razvoj kapaciteta sopstvene tehnologije, pa tako naa preduzea uglavnom primenjuju uvoznu tehnologiju. Posledice ekonomske krize, uz smanjen priliv kapitala, dodatno su usporile dinamiku sprovoenja strukturnih reformi. Potreba je efikasnija zatita konkurencije i vea ulaganja u obrazovanje i nauku, odnosno u istraivanje i inovacije. Na kraju, potrebno je itavu spiralu negativnih ekonomsko-politikih faktora neutralisati i nadomestiti uspenim zavretkom privrednih reformi, kako bi i aspekt privlaenja direktnih stranih investicija dobio svoj pun intenzitet i znaaj, to je za podizanje konkurentnosti na zadovoljavajui nivo, od kljunog znaaja za zemlju na putu tranzicije sa izazovima globalne ekonomske krize.

2.3. Globalni indeks konkurentnostiPoev od 2005. godine, Svetski ekonomski forum zasniva analizu konkurentnosti na globalnom indeksu konkurentnosti GCI (Global Competitiveness Index), sveobuhvatnom indeksu za merenje nacionalne konkurentnosti koji obuhvata mikroekonomske i makroekonomske osnove nacionalne ekonomije. U proseku, konkurentnost 30 najkonkurentnijih privreda u periodu 2008-2010. godine je neznatno smanjena-sa prosene ocene 5.2 na ocenu 5.1-to je i oekivano usled nepovoljnog okruenja, ali je rang nekih zemalja promenjen, u nekim sluajevima znaajno. Opta je ocena da je do promena u rangu konkurentnosti dolo do znaajnijeg uruavanja konkurentnosti pojedinih zemalja, nego usled jaanja konkurentnosti drugih zemalja. Mada ima izuzetaka.

Najveu vrednost IGK od 3.90 Srbija je ostvarila uoi prvog talasa krize 2008. godine, da bi ve naredne, 2009. godine vrednost IGK primetno opala na 3.77. Ve 2010. indeks je porastao na 3.84, a 2011. godine na 3.88.

Uprkos poveanju stepena otvorenosti srpske privrede prema Izvetaju globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2012. godinu, Srbija se nalazi na 95. mestu od 144 posmatrane zemlje. U odnosu na prolu godinu to je nepromenjeni rang.IGK Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju iznosi 3.87 to je u poreanju sa 2011. godinom zanemarljiv pad od svega 0.01. Posmatrano prema pojedinanim indikatorima u odnosu na 2011. Srbija je nazadovala u makroekonomskom okruenju, zdravstvu i osnovnom obrazovanju, inovacijama i sofisticiranosti finansijskog trita, ali je taj pad prevashodno nadoknaen napretkom u segmentu tehnoloke opremljenosti, efikasnosti trita rada i infrastrukturi. Od zemalja u regionu, od Srbije je jedino Grka loije pozicionirana.Od 2008. godine, koja se poklapa sa poetkom finansijske krize, Srbija je izgubila svoju poziciju, kako apsolutnu-ostvaren je pad prosene ocene konkurentnosti za 3.90 u 2008. na 3.84 u 2010. godini-tako i relativno, budui da je pala na listi konkurentnosti tranzicionih zemalja sa 13. mesta 2008. na 15. 2010. godine. Kada pogledamo izvetaj koji se odnosi na 2012. godinu, videemo da su od Srbije bolje pozicionirane i Albanija koja je na 89. mestu, to je pad za 11 mesta u odnosu na 2011., a Bosna i Hercegovina je na 88. mestu, to je za 12 mesta bolje nego u izvetaju za 2011. godinu.Slika br. 2. Kretanje Indeksa globalne konkurentnosti (2007-2012)

Izvor: WEF (2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012.)Slika br. 3. Vrednost IGK po stubovima konkurentnosti (2011-2012)

Izvor: WEF (2011, 2012)

Na osnovu radijalnog dijagrama, moe se i vizuelno zakljuiti da znaajnija razmimoilaenja dve susedne godine imamo na 3. i 9. stubu, respektivno, Makroekonomskom okruenju i Tehnolokoj osposobljenosti. U domenu Makreoekonomskog okruenja, zabeleen je znaajan pad u odnosu na izvetaj iz prethodne godine, pre svega zbog produbljivanja inflacije, budetskog deficita, ali i ukupne zaduenosti drave u odnosu na veliinu bruto domaeg proizvoda zakljuno sa krajem 2011. godine. Lo rezultat iz makroekonomskog domena kompenzuje se u najveoj meri znaajnim napretkom na stubu konkurentnosti koji meri Tehnoloku osposobljenost zemlje, gde se posebno istiu napreci ostvareni u domenu razvoja mrea za obezbeivanje usluga mobilne telefonije i Interneta. Rezultat tog napretka je poveana dostupnost mobilnih i Internet komunikacija u odnosu na prethodni izvetaj Svetskog ekonomskog foruma.Tabela br.1: Globalni indeks konkurentnosti Srbije 2012

GCIRang(od144 zemalja)Postignut uspeh (1-7)

GCI 2012-2013953.9

GCI 2011-2012(od 142)953.9

GCI 2010-2011 (od 139)963.8

Osnovni zahtevi (40%)954.1

Institucije1303.2

Infrastruktura773.8

Makroekonomsko okruenje1153.9

Zdravlje i osnovno obrazovanje665.7

Poboljanje efikasnosti (50%)883.8

Visoko obrazovanje i obuka854.0

Efikasnost trita dobara1363.6

Efikasnost trita rada1004.0

Razvoj finansijskog trita1003.7

Tehnoloka spremnost1003.7

Veliina trita673.6

Inovacije i faktor sofisticiranosti (10%)1243.0

Poslovna sofisticiranost1323.1

Inovacije1112.8

Izvor: WEF_GlobalCompetitivnessReport 2012-2013Tabela br. 2: Globalni indeks konkurentnosti Srbije 2010-2011GCIRang

(od 142 zemalja)Postignut uspeh

(1-7)

GCI 2010-2011963.8

GCI 2009-2010933.8

GCI 2008-2009853.9

Osnovni zahtevi 934.1

Institucije1203.2

Infrastruktura933.4

Makroekonomsko okruenje1094.0

Zdravlje i osnovno obrazovanje506.0

Poboljanje efikasnosti 933.7

Visoko obrazovanje i obuka744.0

Efikasnost trita dobara1253.6

Efikasnost trita rada1024.1

Razvoj finansijskog trita943.8

Tehnoloka spremnost803.4

Veliina trita723.6

Inovacije i faktor sofisticiranosti 1073.0

Poslovna sofisticiranost1253.2

Inovacije882.9

Izvor: World Ecomonic Forum: The Global Competitivness Report 2010-2011.Tabela br.3 : Najproblematiniji faktori za obavljanje poslovanja za 2012. godinuProblematini faktoriProcentualno uee

Neefikasnost dravnog aparata13.1

Korupcija12.5

Pristup finansiranju11.1

Devizni propisi8.5

Poreske stope7.5

Nestabilnost Vlade6.4

Poreski propisi6.3

Neadekvatno snadbevanje infrastrukture5.9

Kriminal i kraa5.6

Politika nestabilnost5.4

Inflacija5.3

Loa radna etika u nacionalnoj radnoj snazi4.4

Restriktivni propisi o radu3.1

Neadekvatno obrazovana radna snaga2.9

Nedovoljan kapacitit za inovacije1.6

Loe javno zdravlje0.5

Izvor: WEF_GlobalCompetitivnessReport 2012-2013Tabela br. 4:Najbolji i najloiji faktori konkurentnosti privrede SrbijeNajloiji faktorRangNajbolji faktorRang

Stepen dominacije na tritu138Indeks zatite prava20

Efikasnost antimonopolske politike137Korienje iroko pojasnog internet30

Zatita manjinskih akcionara137Potrebno vreme za otpoinjanje posla45

Odliv mozgova136Ukupna poreska stopa46

Saradnja poslodavaca i radnika135Trokovi otputanja47

Efikasnost korporativnog upravljanja134Kvalitet matematikog i naunog osoblja48

Primena tehnologije u preduzeima134Stopa upisa u tercijarno obrazovanje49

Priroda komparativnih prednosti133Visina javnog duga53

Efikasnost pravnog okvira u reavanju sporova132Broj korisnika interneta 54

Stopa nacionalne tednje/ Optereenje regulacijom/ Intenzitet konkurencije/ Sofisticiranost kupaca131Kvalitet naunih istraivakih institucija56

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izvetaj o globalnoj konkurentnosti

Stepen dominacije na tritu, donosno efikasnost antimonopolske politike su najvee ogranienje konkurentnosti privrede Srbije, a tome treba dodati da i odliv mozgova, nedovoljno poverenje izmeu poslodavaca i radnika, primena tehnologije u preduzeima i preveliko oslanjanje na proizvodnju i izvoz proizvoda nie faze prerade znaajno utiu na srpsku konkurentnost i to kako u kratkom tako i u srenjem roku.

Sa druge strane, Srbija ima pojedinih prednosti na koje bi u budunosti mogla da se oslanja kao to su visina poreskih stopa (naroito u periodu nakon krize kada do izraaja dolaze trokovni faktori konkurentnosti) i kvalitet matematikog i naunog obrazovanja.

Ipak, mora se ukazati na jedan pozitivan trend kada su u pitanju makroekonomski faktori konkurentnosti nacionalnih privreda, a ne nalazi se u grupi ovih faktora koje analizira Svetski ekonomski forum. Naravno, re je o deviznom kursu. Usled precenjenosti nacionalne valute pre krize i prestanka priliva kapitala za vreme krize, kurs evra, odnosno dinara u Srbiji je u kriznom periodu doiveo snano prilagoavanje od oko 30%. Bez obzira na trenutno negativne uticaje na druge aspekte, kao to je pad ivotnog standarda, odnosno uticaj na inflaciju, prilagoavanje kursa moe biti jedan od faktora koji u periodu nakon krize moe uticati na konkurentnost nacionalne privrede i poboljanje kretanja u spoljnom sektoru Srbije, a time in a privredni rast u celini.

Pored makroekonomskih faktora potrebno je posebnu panju obratiti na institucionalne faktore, efikasnost trita dobara i sofisticiranost poslovanja u Srbiji, koja su, prema Svetskom ekonomskom forumu, osnovna uska grla za unapreenje konkurentnosti privrede Srbije. Sutina nedostataka koji se odnose na institucionalni okvir i efikasnost trita dobara ogleda se, pre svega, u injenici da institucionalni okvir u Srbiji jo uvek nije dovoljno dobar za investicije, a to proizilazi iz prevelike dravne regulacije, slabe efikasnosti sudstva i neadekvatnog pravnog sistema, postojanja korupcije i neadekvatne primene antimonopolskog zakonodavstva.

Na polju unapreenja pojedinih faktora koji se trenutno smatraju uskim grlima privrednog razvoja Srbije izvesne reforme su zapoete-otpoeta je reforma sudstva; nekoliko korupcionakih afera je otkriveno, a glavni akteri su privedeni pravdi; najavljene su velike investicije u infrastrukturu, a znaajan deo izvora sredstava za to je obezbeen i radovi na pojedinim projektima su zapoeti; za vreme finansijske krize delimina tednja u javnom sektoru je sprovedena kroz zamrzavanje plata i penzija, a usvojena su i fiskalna pravila kojima se ograniava tekua javna potronja u narednom periodu, to je socijalno vrlo nepopularno; najavljena je realizacija ambicioznog projekta sveobuhvatne reforme propisa koji podrazumeva znaajno uproavanje procedura u Srbiji i drugo. Iz ovog proizilazi da su nosioci (ekonomske) politike u Srbiji svesni veine ogranienja koji stoje pred privrednim razvojem. Meutim, zajedniko svim ovim poduhvatima je to da nijedna od tih reformi nije sprovedena do kraja te da u svim oblastima postoje velike prepreke koje onemoguavaju njihovu realizaciju-npr. Reforma sudstva nije dobila prelaznu ocenu i pitanje je da li e ostvatiti oekivane rezultate; u potpunosti je zaustavljena sveobuhvatna reforma propisa; planirani infrastrukturni projekti se ne zavravaju; ne postoji potpuna politika volja za sutinskom reformom javnog sektora i drugo. Sve ovo upuuje na zakljuak da u Srbiji trenutno ne postoji ni politiki ni administrativni (struni) kapacitet da se sutinske promene dogode.Mora se ukazati na dva bitna trenda:

1. gotovo svi makroekonomski pokazatelji su zabeleili pogoranje, koje je u prihvatljivim granicama s obzirom na eksterne okolnosti

2. stopa nacionalne tednje je u Srbiji na veoma niskom nivou, ali treba imati u vidu da se u periodu krize i u prvim godinama nakon izlaska iz krize oekuje slabije kretanje meunarodnog kapitala, pa nacionalna tednja moe postati kljuan faktor finansiranja privrednog rasta i razvoja.Iz napred navedenog proizilazi da nacionalna tednja postaje usko grlo konkurentnosti, al i privrednog razvoja Srbije u celini..

3. MERE ZA POBOLJANJE KONKURENTNOSTIPrema institutu za razvoj menadmenta, postoji 10 ,,zlatnih pravila kojih se zemlja mora pridravati da bi njena privreda postala i ostala konkurentna, a to su:

1. stvoriti stabilno i predvidivo okruenje

2. stvoriti fleksibilnu i elastinu privrednu strukturu3. investirati u tradicionalnu i tehnoloku infrastrukturu4. promovisati privatnu tednju i domae investicije5. razviti agresivnost na inostranom tritu(preko izvoza), kao i atraktivnost zemlje za direktne investicije6. forsirati kvalitet, brzinu i transparentnost u dravnoj administraciji7. odrati optimalne odnose izmeu nivoa nadnica, produktivnosti i poreza8. ouvati socijalnu strukturu, otklanjanjem dispariteta plata i jaanjem srednje klase9. maksimalno investirati u obrazovanje, posebno srednjeg nivoa i usavravanje znanja radne snage10. uskladiti privredu sa okruenjem i globalizacijom u cilju stvaranja bogatstva i zatite vrednosti sistema koji graani ele.3.1. Mere i instrumenti za poboljanje konkurentnosti srpske privrede Mere u nadlenosti drave:1. Makroekonomska stabilnost

2. Nastavak ekonomskih reformi

3. Poboljanje efikasnosti antimonoplske politike

4. Smanjenje politikog rizika

5. Nastavak pristupanja EU i privlaenje stranih investicija

6. Regulatorna reforma

Mere koje bi trebalo da preduzme privreda:1. Poveanje nivoa tehnike opremljenosti i primena savremene

tehnologije

2. Efikasnija upotreba resursa i integracija svih potencijala

3. Uvoenje meunarodnih standarda kvaliteta

4. Povezivanje preduzea u izvozne klastere; mapiranje klastera

5. Vee mogunosti za inovacije

6. Unapreenje poslovne prakse, razvoj modernog menadmenta

7. Razvoj liderstva i organizacione kulture koja predstavlja

konkurentsku prednost Mere u oblasti obrazovnog sistema:1. Obrazovanje postaje kljuni factor-ekonomija zasnovana na znanju2. Kao konkurentska prednost, obrazovanje mora biti visoko kvalitetno i pruati jednake mogunosti

3. Potreba prilagoavanja obrazovnih profila potrebama privrede-unapreenje ljudskih resursa je klju poveanja produktivnosti

Nefunkcionalni i nedograen pravni poredak jedno je od osnovnih ogranienja srpske privrede. Privatna svojina nije adekvatno zatiena, trita su nedovoljno razvijena, demokratizacija je na samom poetku. Borba protiv korupcije jedan je od imperativa, s obzirom da je Srbija prema podacima Transparency International-a visoko korumpirana zemlja. Opta deregulacija je neophodna jer preduzea, investitori i graani esto ne mogu da se snau u umi propisa. Bitno je poveati transparentnost poslovanja.

Svetska privreda je danas u fazi dubokih strukturnih promena, na raskrsnici dosad dominantne masovne proizvidnje i novog poslovnog modela zasnovanog na nauno-tehnolokim, informaciono-komunikacionim delatnostima, infrasrtukturi i uslugama. Zato otvorenost privrede Srbije prema svetu mora biti okvir naeg strategijjskog razvoja. Srpska privreda je mala, ali se moe postaviti tako da iskoristi ova kretanja za svoju dobrobit. Ovo je prilika da se Srbija pozicionira kao regionalni centar u proizvodnji usluga kao i da oivi proizvodnju zasnovanu na visokoj tehnologiji i u saradnji sa multinacionalnim kompanijama.

S obzirom na to da globalne promene u strukturi proizvodnih faktora pokazuju sve vei superiornost tzv. nematerijalnih faktora ekonomskog rasta, kao to su znanje, informacije, kultura, obrazovanje, Srbija mora da prihvati strategiju koja se oslanja na razvoj ljudskog kapitala. Naoj priverdi treba iroko korienje znanja u svim aspektima ivota.

Privreda Srbije treba da bude izvozno orijentisana i osposobljena za brzo usvajanje novih tehnolokih reenja i stvaranja sopstvenih tehnolokih inovacija. Dominantno razvojno opredeljenje treba da bude ukljuivanje u procese globalizacije, integracije i realizacije sveobuhvatnih reformi u privredi i drutvu.

Da bi se poboljali izvozni rezultati potrebna je odgovarajua strategija u kojoj treba utvrditi koji proizvodi ve imaju prolaz na svetskom tritu, ali se moda suoavaju sa nekim ogranienjem ili za kojim proizvodima postoji tranja na svetskom tritu, a njihova proizvodnja bi se mogla podsticati u naim preduzeimaPosle 2000. godine, dolazilo je do ,,forsiranja izvoza, to znai da je rast dinamiziran forsiranjem proizvoda nie faze finalizacije jer domaa privreda nije bila u stanju da pobolja strukturu izvoza u kratkom roku.

Da li e Srbija uspeti da pobolja izvoznu strukturu zavisie, u najveoj meri, od SDI al i od sektora u koje e one pristizati. Ako strani kapital bude investiran u veoj meri u delatnosti sa viim nivoom primenjene tehnologije (propulzivne delatnosti), onda se ve u srednjoronom periodu moe oekivati bitnija kvalitativna promena domaeg izvoza i njegov bri rast. Izvoz, koji bi u veoj meri bio baziran na tehnoloki-intenzivnim proizvodima, bi drastino unapredio ekonomske perspektive zemlje zbog brzorastue globalne tranje za ovim proizvodima.

Ukoliko se ne popravi izvoz, u narednom periodu mogla bi da bude naruena makroekonomska stabilnost zemlje, a to dalje znai da bi se smanjile devizne reserve i ugrozio dinar. Pored promenljivog kursa, nekonkurentnost domaih proizvoaa prate i nedostatak standarda i zastarelost tehnologije.

U sreditu aktivnosti usmerene na jaanje konkurentnosti privrede Srbije stoji podizanje produktivnosti rada. To pretpostavlja poveanje investicija, vaan je i tehnoloki napredak, stopa koroenja proizvidnih kapaciteta, obim i osposobljenost zaposlenih, sposobnosti menadmenta, organizacija proizvodnje, nain raspolaganja resursima.

Preduslovi za poveanje konkurentnosti preduzea su:

1. zavretak privatizacije drutvenih preduzea

2. restrukturiranje i privatizacija velikih privrednih sistema i javnih oreduzea

3. podsticanje razvoja sektora malih i srednjih preduzea

Privatizacijom preduzea poveava se njihova produktivnost, a samim tim i konkurentska pozicija na inostanom tritu imajui u vidu da su izvoznici najee privatizovana preduzea. Potrebno je i restruktiriranje pojedinih preduzea pre privatizacije zbog sloene forme neprikladne za privatizaciju ili su nekonkurentna zbog nepostojanja tranje za njihovim proizvodima ili jeftinije ponude od strane inostranih konkurenata.Problem je i nedovoljna iskorienost kapaciteta koja je rezultat nepovoljne privredne strukture tj. predimenzioniranosti kapaciteta velikih preduzea( u 2009. godini proizvodni kapaciteti u industriji svedeni su na manje od 40% operativne sposobnosti u odnosu na 1989.). To se nepovoljno odraava prilokom formiranja cena proizvoda tih preduzea, ime se smanjuje konkurentnost na stranom tritu, ali istovremeno ona ne mogu da izdre konkurenciju sa uvoznim proizvodima ni na domaem tritu. Transparentnost trita, koordinacija mera ekonomske politike na nacionalnom i lokalnom nivou, uvoenje savremene tehnologije, organizacija rada, proizvodnih procesa, menadmenta-sve to treba aktivirati istovremeno.Vlada Srbije je osnovala Nacionalni savet za konkurentnost iji je zadatak pripremanje i predlaganje Strategije konkurentnosti privrede Srbije, jaanje saradnje u oblasti unapreenja konkurentnosti, kao i saradnja sa meunarodnim institucijama u toj oblasti. Reforma konkurentnosti zahteva liderstvo, zajedniku viziju, a ne direktno kontrolisanje svake akcije. Ovo su sloeni ciljevi i njihova realizacija zahteva fokusirani napor cele nacije, u kome e vodeu ulogu imati privreda, dok e Vlada i graansko drutvo predstavljati aktivne partnere u tom procesu.

3.2. Obim dravne pomoi u Srbiji, subvencionisani krediti kao vid dravne pomoi i SDI kao sredstvo plaanja za poveanje konkurentnosti privredePoev od 2008. u uslovima aktulene svetske ekonomske krize kada neminovnost dravne intervencije dolazi do izraaja, razliiti oblici dravne pomoi dobijaju na znaaju.

Okvirni program mera dravne pomoi je identifikovao stvarna ogranienja sa kojima je Srbija suoena u uslovima globalne ekonomkse krize: nedovoljna efikasnost, produktivnost i konkurentnost domae privrede koja generie spoljne deficite i nisko poverenje drave na svetskim finansijskim tritima da bi mogla kredibilno i po konkurentnim uslovima da se zadui. Povoljni krediti predstavljaju jedan od osnovnih instrumenata dodele dravne pomoi u Srbiji. U Srbiji je finansijski sektor bez toksine aktive. To znai da je u dobroj meri van globalnog finansijskog trita, dosta autarhian i oslonjen na klasine bankarske poslove. Reakcije Srbije na globalnu ekonomsku krizu, a kroz sistem dravne pomoi, vidljive su poev od 2009. godine, kada je zabeleen porast uea dodeljene pomoi sa 1,91% na 2,29% BDP-a. Osnovni instrument odgovora na krizu i oivljavanja ekonomske aktivnoati bile su mere poreske politike. U 2009. godini znaajnije su poveani apsolutni iznosi poreskih podsticaja i subvencija, dok su povoljni krediti smanjeni i u apsolutnom iznosu.

Drava, za razliku od zemalja EU, nije morala direktno da intervenie u finansijskom sektoru, ve da posredstvom njega olaka pristup subvencionisanim kreditima. Osnovna namera drave, kroz usvajanje programa subvencionisanih kredita, je dalji rast izvoza, podrka rastu BDP-a i rastu zaposlenosti u Srbiji. Efekti programa mera za ublaavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji ve mogu da se procenjuju. Tokom 2010. i 2009. realizovano je 29.165 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 2.122.850.190 evra. U istom periodu odobreno je 1.197 investicionih kredita u ukupnoj vrednosti od 231.182.216 evra. U 2009. godini odobreno je samo 12 investicionih kredita, dok je u 2010. realizovan znatno vei broj plasmana namenjenih investicionom ulaganju.Tabela broj 5 : Broj i iznos isplaenih subvencionisanih kredita(2009-2010)Vrste kredita20092010

Broj realizovanih zahtevaIznos realizovanih kredita(EUR)Broj realizovanih zahtevaIznos realizovanih kredita(EUR)

Krediti za likvidnost11.673936.075.52817.4921.176.774.662

Investicioni krediti122.378.4431.835228.803.773

Potroaki krediti45.797169.366.05820.17987.135.231

Dinarski gotovinski krediti00167.874256.162.376

Stambeni krediti37321.482.8772.299122.524.453

Ukupno1.129.302.9061.871.400.495

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, www.mfin.gov.rsMultinacionalne korporacije preko SDI doprinose poveanju industrijske efikasnosti u alokaciji resursa, ulaskom u one strategijske sektore u kojima postoje sloene ulazne barijere koje utiu na smanjenje konkurencije u zemlji domaina. Ulazak SDI u neku industrijsku granu moe poveati konkurentski pritisak i tako primorati domaa preduzea da poboljaju efikasnost svog poslovanja. Meutim, ovde moe postojati i negativan efekat. Ulazak multinacionalnih kompanija moe znatno smanjiti obim prodaje, a to e se odraziti na smanjenje produktivnosti domaih preduzea to e u krajnjoj liniji negativno uticati na njihovu konkurentsku poziciju. Nastala pojava je karakteristina u situacijama kada preovlauje motiv stranih direktnih investicija zaobilaenja carina i osvajanja lokalnog trita. Meutim, ukoliko doe do elimiinacije izvesnog broja neefikasnih domaih firmi, koje u uslovima normalnog funkcionisanja trita ne bi mogle da opstanu, konkurentski pritisak moe osloboditi jedan deo domaih kapaciteta i resursa koji se trenutno ne koriste na efikasna nain. Od posebnog znaaja za porast konkurentnosti Srbije su sistemski mehanizmi za stimulisanje i mobilizaciju tednje i kredibilitet finansijskih institucija koji treba da doprinesu porastu konkurentnosti privrede. Konkurentnost izvoza zavisi i od institucija za kreditiranje i osigurnje izvoznih poslova.

Problem nekonkurentnosti privrede Srbije moe se reiti promenom deviznog kursa, izvoznim subvencijama ili industrijskom politikom koja bi titila i podsticala izabrane sektore, grane i preduzea. Ovaj strukturni problem mogu da ree samo preduzetnici, inovatori i investitori u podsticajnom optem ambijentu.

ZAKLJUAK

Konkurentnost privrede jeste jedna dinamina kategorija na koju deluje niz faktora koji se moraju uvrstiti u analizu jer utiu na bilo koju poslovnu odluku donosei rizik i neizvesnost pri njenom implementiranju. Srbija ima otvorenu privredu i na nju deluju promene u strukturi ili procesima koji se odvijaju u meunarodonom okruenju, pa je neophodno da se adaptira i da proba da se to bolje pozicionira. Tako da ni svetska ekonomska kriza Srbiju nije zaobila. Donela je sa sobom negativne trendove, stagnaciju i opadanje mnogih pokazatelja, pa je bilo neophodno preduzeti mere kako bi se prvo pad zaustavio, pa ublaio, sa eljom da u budunosti situacija bude mnogo bolja. Srbiji su potrebne strukturalne reforme na svim nivoima kako bi se poveala konkurentnost njene privrede.

Srbija je u mogunosti da ostvari znatno vei izvoz nego to trenutno uspeva, a razlozi tog zaostajanja mogu se svesti na zajedniki imenitelj, a to je nedovoljna konkurentnost. Izvozni potencijal nae privrede karakterie niska konkurentnost sa malim efektima ekonomije obima, to je uz veliku uvoznu zavisnost uslovilo poveanje spoljnotrgovniskog deficita. Izvoz je imperativ opstanka jer je nae trite malo i ukoliko neko hoe da napravi dobar biznis, mora da brendira svoj proizvod, ustali tehnologiju i usmeri se na stana trita da bi ostvario ekonomiju obima i ostale efekte koji omoguavaju isplativo poslovanje.

Za Srbiju nema ni lakog ni brzog naina da ukloni brojne i krupne determinante nekonkurentnosti. Unapreenje konkurentnosti je dugoroan proces koji zahteva puno znanja, iskustva i strpljenja. Srpska privreda je otvorena, pa koliko je vaan izvoz, toliko je vano i privlaenje direktnih stranih investicija. Zdrav trini ambijent koji e pogodovati stranim ulaganjima istovremeno se predstavlja kao pretpostavka demokratskog ureenja zemlje i inilac njene politike stabilnosti. Podsticati izvoz i stvarati poslovno okruenje privlano za investicije zahteva sinergijsko delovanje ekonomske politike i dravnih institucija. Neophodno je da promenimo svoj pogled na ulogu drave i da shvatimo da drava mora prvo promeniti samu sebe kao bi zadovoljila graane i stvorila im uslove za dugoroan razvoj, jer vea efikasnost drave i bolje sluenje interesima graana i preduzetnika znai i veu konkurentnost i privredni razvoj.

Srbija je kao mala zemlja upuena na trgovinsku razmenu i meunarodnu ekonomsku saradnju i ona se moe razviti ako njena preduzea internacionalizuju svoje poslovne aktivnosti i ponu u veoj meri da posluju na meunarodnom tritu. Ona za to moraju da se osposobe tako to e svoju ponudu prilagoavati zahtevima tranje inostranog trita uvoenjem odgovarajue tehnologije i poveanjem efikasnosti proizvodnje. Literatura

1. Bjeli P. (2011), Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Ekonomski fakultet, Kragujevac

2. Veselinovi P.(2011), Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac

3. orevi M., Stoiljkovi S., (2011.), Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac4. Maksimovi Lj. (2009), Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom, Ekonomski fakultet. Kragujevac

5. Mii V., Savi Lj. (2011.), Industrija Srbije-Drugi talas globalne ekonomske krize, Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac6. http://www.pregled-rs.rs/article.php?pid=1471&id=36863&name=STRANE+DIREKTNE+INVESTICIJE+U+SRBIJI+2001-+2011.7. http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20informisanje/Kratak_separat_verzija%20za%20skupstinu2.pdf8. http://www.weforum.org9. http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/konkurentnost-privrede-srbije-prema-izvestaju-globalnoj-konkurentnosti-za-2010-godinu.html 10. www.mfin.gov.rs4

2

1

3

Maksimovi Lj. (2009), Jaanje konkurentske privrede Srbije u uslovima tranzicije, Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom, Ekonomski fakultet. Kragujevac, Srbija, str. 194.

orevi M., Stoiljkovi S., (2011.), Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac, str.142.

orevi M., Stoiljkovi S., (2011.), Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac, str.48.

Mii V., Savi Lj. (2011.), Industrija Srbije-Drugi talas globalne ekonomske krize, Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac, str. 111.

HYPERLINK "http://www.pregled-rs.rs/article.php?pid=1471&id=36863&name=STRANE+DIREKTNE+INVESTICIJE+U+SRBIJI+2001-+2011" http://www.pregled-rs.rs/article.php?pid=1471&id=36863&name=STRANE+DIREKTNE+INVESTICIJE+U+SRBIJI+2001-+2011.

HYPERLINK "http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20informisanje/Kratak" http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20informisanje/Kratak_separat_verzija%20za%20skupstinu2.pdf

orevi M., Stoiljkovi S. (2011.), Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac, str. 152.

HYPERLINK "http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/konkurentnost-privrede-srbije-prema-izvestaju-globalnoj-konkurentnosti-za-2010-godinu.html"http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/konkurentnost-privrede-srbije-prema-izvestaju-globalnoj-konkurentnosti-za-2010-godinu.html

HYPERLINK "http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/konkurentnost-privrede-srbije-prema-izvestaju-globalnoj-konkurentnosti-za-2010-godinu.html"http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/konkurentnost-privrede-srbije-prema-izvestaju-globalnoj-konkurentnosti-za-2010-godinu.html

Veselinovi P.(2011), Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac, str. 169.

Bjeli P. (2011), Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Ekonomski fakultet, Kragujevac, str. 92.

PAGE 24