Kovnice naseg novca

Кнез Михаило Обреновић

Новац са ликом Кнеза Михаила Обреновића на аверсу, кован је у Бечу 1868. године и пуштен у промет почетком 1869. године. Гравери су били ANTON SCHARFF (за 1 и 10 пара) и FRIDERICH LEISEK (за 5 пара), а њихов рад на овом новцу карактерише прецизност, као и нека одступаља и разлике у појединим детаљима гравуре. Ковница новца у Бечу израдила је овај новац у складу с ковањем својих тадашњих издања бронзаног новца, са специфичним односом номиналне вредности и тежине: за сваку јединицу вредности 1 грам метала; ц одређеног састава легуре коју чине 4% калаја (Sn), 1% цинка (Zn), а остало је бакар (Cu).

О тиражу ових примерака постоје опречни подаци. За најпоузданије сматрамо оне које званично даје Ковница, а које потврђује Народна банка Србије*. Према тим подацима, отковано је 3.999500 комада од 1 паре; 4.031076 комада од 5 пара и 4.930962 комада од 10 пара.

Код свих номинала уочене су грешке у ковању. Тако у напису, на лицу новца од 1 паре, постоје примерци1 на којима уместо „СРБСКИ" стоји „СРЋСКИ", а заступљеност обеју варијанти најверо-ватније је подједнака.

Однос лица и наличја код 5 и 10 пара, за разлику од редовних комада, на неким примерцима није управан, већ обрнут за 180°. Посебно се ретко налазе овакви примерци од 5 пара и зато представљају раритет наше нумизматике.

Место ковања

Година ковања

Пуштен у оптицај

Номинал Хем. састав Тираж Гравер

Беч 1868 почетком 1869 1 параSn - 4%Zn – 1%

Cu – 95%3.999.500 ANTON SCHARFF


Cu – 95%4.031.076 FRIDERICH LEISEK


Cu – 95%4.930.962 ANTON SCHARFF

Новац Милана Обреновића

Према закону из 1873. године предвиђено је било ковање нове новчане јединице, с називом динар, по строгим прописима Латинске новчане конвенције. Овај новац је кован у Бечу 1875. године изврсном техником, од сребра финоће 835/1000, глатког обода, а гравери су били А. SCHARF (за 50 пара и 2 динара) и F. LEISEK (за 1 динар), који су свој рад на изради алата довели до перфекције, те смо мишље-ња да је то наш најлепши, случајно и најређи ковани новац.

Отковано је 2.000.000 комада од 50 пара (тежина 2,5 грама, пречник 18 mm); 3.000.000 од 1 динар (тежина 5 грама, пречник 23 mm); и 1.000.000 комада од 2 динара (тежина 10 грама, пречник 27 mm); укупна номинална вредност: 6.000.000 динара. Но, и поред овако високог тиража, у промету се и даље налазио приличан број страних новаца, углавном аустријских (дуката, талира, флорина). Повлачење из оптицаја ових првих динара с ликом кнеза Милана, 1904. године, допринело је томе да нумизматички вредни примерци, свих номинала, буду веома ретки.

Иако је гравер спих номииала био ERNЕSTЕ PAULIN TASSET, серија новаца из 1879. године кована јс у три ковнице, различитих држава, што је за ондашње прилике неуобичајено и помало бизарно.

Примерци од 5 и 10 пара ковани су у Бирмингему од легуре бакра у којој се налази више калаја (до 5%) и цинка (до 1,5%), него у легури новца из 1868. године, у тиражу од 6 односно 9 милиона комада. Иако је ковница у Бирмингему новце које је ковала означавала словом „Н“, ових наших 5 и 10 пара немају никаквих ознака, вероватно због тога што су само део веће серије од које се ипак разликују тиме што је наличје у односу на лице новца окренуто за 180°.

Царска ковница новца у Бечу исковала је све номинале од сребра: 600.000 комада од 50 пара; 800.000 од 1 динара; 750.000 комада од 2 динара, истих карактеристика као и серија 1875. године, с тим што је било 200.000 примерака од 5 динара, с натписом по ободу: „Бог чува Србију“, финоће 900/1000 (тежина 25 грама, пречник 37 mm)

Први српски златник од 20 динара кован је у Паризу и носи све ознаке париске ковнице новца. На наличју, при дну, изгравиране су три ознаке од којих је средња, ,,А“, ознака саме ковнице, док је с леве стране сидро, знак главног гравера (AUGUSTE BARRE), а деснопчела, знак директора ковнице (ALFRED RENOUARD BARON DE BUSSIERE). Париска ковница je традиционално обележавала новац оваквим ознакама, иако је допринос директора и главног гравера, у раду на ковању, сасвим посредан.

Поред овога, златник се разликује од осталих примерака из се-рије другачијом гравуром лика на предњој страни и неким детаљима на своме наличју. Израђено је укупно 50.000 ових златника финоће 900/1000, с натписом по ободу „Бог чува Србију“ (тежина 6,451 грама, пречник 21 mm.), дакле по прописима Латинске уније, чиме је српски динар ушао у европске монетарне токове равноправно с осталим ва-лутама.

Неки инострани састављачи каталога (нпр.: за World Coins Cata-logue 1983.) износе такве тврдње које намећу питање евентуалног пос-тојања појединих примерака нашег новца који би били израђени техником полиране плоче. Према нашим досадашњим истраживањима у овој области, нема конкретних показатеља, па ни индиција, да је било који, у редовној емисији кован, српски или црногорски новац, урађен овом техником; у недостатку писаних изворних докумената ковница, који би овакву тврдњу поткрепили, сматрамо да су таквог квалитета углавном првоотковани комади (који су исковани новим алатом).

Повод за ковање златника од 10 и 20 динара 1822. године било је проглашење кнеза Милана за краља Србије, а отковано је по 300.000 комада у бечкој ковници, с ознаком (ковнице) ,,V" на реверсу. Златници су финоће 900/1000 тежине, 3,2258 и 6,451 грама, с новим решењем гравуре, урађене уобичајеном техником, а гравер је био А. SCHARFF.

Примерци од 10 динара по ободу имају рецке (чарак), а они од 20 динара инскрипцију „Бог чува Србију", док је запажен и примсрак с другачијим редоследом речи — „Бог Србију чува", што се сматра ређом грешком од оне коју срсћемо код 5 дииара 1904. годинс.

Нови ситан новац кован је такође у Бечу 1883. годиис у .1 иоминалне вредности, од легуре коју чине 25% никла и 75% бакра, с ти-ражем: 4.000.000 комада од 5 пара (тежине 3 грама); 5.000.000 комада од 10 пара (тсжине 4 грама); 2.500.000 комада од 20 пара (тежине 6 грама).

Истог изгледа, тежине и састава легуре је и новац кован у Бирмингему 1884. године, с тим што ова друга серија носи ознаку ковнице, слово ,,Н", а нешто је бољег квалитета израде: 3.000.000 примерака од 5 пара (пречник 17 mm); 6.500.000 примерака од 10 пара (пречник 20 mm) и 6.000.000 примерака од 20 пара (пречник 22 mm).Ове су две серије биле у промету и после Првог светског рата, што је допринело да тих комада, доброга квалитета, буде веома мало.


Год. ковања



Беч 1875 1875 50 пара Ag 2.000.000 ANTON SCHARFF

Беч 1875 1875 1 динар Ag 3.000.000 FRIDERICH LEISEK

Беч 1875 1875 2 динара Ag 1.000.000 ANTON SCHARFF

Бирмингем(Без ознаке)

1879 1879 5 параSn – до 5%

Zn – до 1.5%Cu – 93.5%

6.000.000ERNЕSTЕ PAULIN

TASSET

Бирмингем(Без ознаке)

1879 1879 10 параSn – до 5%

Zn – до 1.5%Cu – 93.5%

9.000.000ERNЕSTЕ PAULIN

TASSET

Беч 1879 1879 50 пара Ag 600.000ERNЕSTЕ PAULIN

TASSETБеч 1879 1879 1 динар Ag 800.000

Беч 1879 1879 2 динара Ag 750.000

Беч 1879 1879 5 динара Ag 200.000Париз

на аверсу - „A“

1879 1879 20 динара Au 50.000 AUGUSTE BARRE

Беч„V“ - на реверсу

1882 1882 10 динара Au 300.000 ANTON SCHARFF

Беч„V“ - на реверсу

1882 1882 20 динара Au 300.000 ANTON SCHARFF

Беч 1883 1883 5 параNi 25%Cu 75%

4.000.000

Беч 1883 1883 10 параNi 25%Cu 75%

5.000.000

Беч 1883 1883 20 параNi 25%Cu 75%

2.500.000

Бирмингем„H“

1884 1884 5 пара Ag 3.000.000


1884 1884 10 пара Ag 6.500.000


1884 1884 20 пара Ag 6.000.000

Новац Александра Обреновића

Абдикацијом краља Милана и доласком Александра Обреновића, нису учињене битне промене у финансијско-емисионој политици, нити у изгледу новооткованих новаца.

Једина званично издата серија новца с Александровим ликом, у апоенима од 1 и 2 динара, из 1897. године, није и једина уопште направљена. Познато је да поред ове серије постоје и раније ковани (1890. и 1892. године) предлошци истих номинала и карактеристика, додуше нешто друкчијег изгледа. Од ових нредложака, два новчића (1 и 2 динара 1890. године) се налазе у Народном музеју у Београду*.

Редовни динари су ковани у Бечу, 1897. године: 3.257.000 и 1898. године: 743.536 — укупно 4.000.536 комада од 1 динара; 1897. године: 500.000 и 1898. године: 500.000 — укупно 1.000.000 комада од 2 динара,-гравер је био А. SCHARFF, а квалитет сребра и димензије су исти као код претходних издања.





Беч 1897. 1 динар Ag 3.257.000 ANTON SCHARFF

Беч 1897. 2 динара Ag 500.000 ANTON SCHARFF





Беч 1898 1 динар Ag 743.536 ANTON SCHARFF

Беч 1898 2 динара Ag 500.000 ANTON SCHARFF

Новац Петра I Карађорђевића

Због повлачења ранијег бронзаног новца 1898. године, указала се потреба за новим количинама ситног новца, па је прва емисија кованог новца из 1904. године, династије Карађорђевића, укључивала и новац од 2 и 5 пара.

Ковница новца у Кремницу је испоручила 12.500.006 бронзаних комада од 2 паре, тежине 2 грама, од легуре 4% калаја, Т % цинка и 05% бакра, веома плитког откова, због несразмерног односа пречника (20 mm) и дебљине. Иста ковница је урадила и 1.400.031 комада од 50 пара, 993.642 комада од 1 динара и 387.180 комада од 2 динара.

Ковница у Бечу допунила је ову серију са 800.006 петопараца, од легуре никла 25% и бакра 75%, нешто плићег рељефа, тежине 3 грама. Јубиларни новац од 5 динара, искован од метала добијеног повлачењем из оптицаја повца 1875. године, а поводом Стогодишњице Првог устанка, с ликовима Петра I Kарађорђевића, такође је кован у Бечу у тиражу од 200.004 комада. Од овог броја четири су искована у злату, тежине 44,5 грама, истог пречника као џ сребрни, а са поссбном наме-ном. Код редовног сребрног новца од 5 динара, финоће 900/1000, уместо натписа no ободу: „Бог чува Србију" срећемо и примерке с про-мењеним редоследом речи: „Бог Србију чува". Заступљеност ових других је релативно мала, а посебно ретко се налазе у одличном квалитету. Гравер сребрног новца из 1904. године био је професор STEPHAN SCHWARTZ, а гравуру је урадио поштујући идејна решења из прет-ходних издања.

Нова количина ситног новца, кованог у бечкој ковници 1912. године, у три апоена, има особине серија 1883. и 1884. године, а тираж је: за 5 пара 10.000.032 комада; за 10 пара 7.700.032 комада; за 20 пара 5.650.035 комада.

Исте, 1912. године, у Бечу је кован и сребрн новац: од 50 пара S00.004 комада; од 1 динара 6.500.060 и од 2 динара 800.016 комада. У Кремницу је доковано још 1.500.056 комада од 1 динара, тако да је укупно урађено и пуштено у промет 8.000.116 апоена номиналне вред-ности од 1 динара 1912. године.

За време Првог светског рата указала се потреба за новим коли-чинама кованог новца, којим је требало неутралисати лоше стране по-јачане циркулације, те је јануара 1915. године, париска ковница добила налог за ковање новог српског сребрног новца.Први контингент је убрзо пристигао, али целокупан тираж није завршен до времена када је Српска влада напустила земљу. Чинило га је 7.901.068 комада од 50 пара; 7.529.016 од 1 динара и 2.602.580 комада од 2 динара.

Ковање читаве количине завршено је у 1917. години; на новцу је остала година 1915., али је тај новац без сигнатуре гравера. Тираж је следећи: 1.862.072 за 50 пара; 2.312.304 за 1 динар и 825.858 за 2 динара.

Док претходне емисије сребрног новца из 1904. и 1912. године носе потпис гравера (SCHWARTZ), дотле код наваца са ознаком 1915. године само серија кована те године има сигнатуру. Међутим, оба ова издања имају ознаке париске ковнице: рог изобиља ,

раније знак директора, постаје симбол ковнице (од 1880.), и бакљу , ознаку главног гравера (HENRI PATEY, гл. гравер 1896 - 1930.)

Пошто париска ковница није била у могућности да откује нове количине новца за Србију 1917. године, због преоптерећености, ратних неприлика и повећаних својих емисија кованог новца, она је препоручила Српској влади, koja се већ налазила изван Србије, америчку компанију у Провиденсу на Род Ајланду.1

Ковница новца ове компаније отковала је по 5.000.000 комада ситног вовца од 5, 10 и 20 пара од легуре бакра и никла придржава-јући се правила прописаних Латинском конвенцијом, сличног изгледа какав .су имали исти новци ранијих издања, плићег или

1 The Gorham Соmpany, Providence, R. I., USA.

дубљег откова, као и још по неколико пригодних примерака истих номинала и димензија, само од злата.

Сматра се да је емисија кованог новца 1917. године садржала и сребрне комаде, па чак и један златник. Мада је тај златник подробно описан, његовa аутентичност као и постојање сребрног новца из 1917. године доведено је у сумњу. Наиме, европске ковнице и састављачи светских каталога у својој документацији не помињу те номинале, а дају тачан тираж ситног новца који никада није пуштен у оптицај. Због познате несреће и потапања бродова који су преносили контингент српског новца из Америке према Крфу, само је незнатна количина тог новца приспела после рата у Србију.





Кремниц 1904. 1904. 2 пареSn – 4%

Zn – 1.5%Cu – 95%

12.500.006 SCHWARTZ

Кремниц 1904. 1904. 50 параSn – 4%

Zn – 1.5%Cu – 95%

1.400.031 SCHWARTZ

Кремниц 1904. 1904. 1 динар 993.642 SCHWARTZ

Кремниц 1904. 1904. 2 динара 387.180 SCHWARTZ

Беч 1904. 1904. 5 параNi – 25%Cu – 75%

800.006 SCHWARTZ

Беч1904. - Повод ковања

је стогодишница првог српсог устанка

5 динара Ag 200.000 STEPHAN SCHWARTZ

Беч1904. - Повод ковања

је стогодишница првог српсог устанка

5 динара Au 4 STEPHAN SCHWARTZ





Беч 1912. 1912. 5 пара 10.000.032 SCHWARTZ



Беч 1912. 1912. 50 пара Ag 800.004 SCHWARTZ

Беч 1912. 1912.1 динар Ag

6.500.060 SCHWARTZ

Кремниц 1912. 1912. 1.500.056 SCHWARTZ

Беч 1912. 1912. 2 динара Ag 800.016 SCHWARTZ





Париз 1915. 50 пара Ag 7.901.068 SCHWARTZ

Париз 1915. 1 динар Ag 7.539.016 SCHWARTZ

Париз 1915. 2 динара Ag 2.602.580 SCHWARTZ

Ковање серије из 1915. године се завршило 1917. године, на новцу је остао датум 1915. и без сигнатуре гравера.





Париз 1917. 50 пара Ag 1.862.072 без сигнатуре

Париз 1917. 1 динар Ag 2.312.304 без сигнатуре

Париз 1917. 2 динара Ag 825.858 без сигнатуре




Номинал Хем. састав Тираж

Због ратног стања бродови који су путовали према Крфу су потапани, тако да је само незнатна количина ове серије стигла до владе у егзилу

ПровиденсРод Ајлан

1917. 5 пара

Легура бакра и никла

5.000.000Провиденс Род Ајлан

1917. 10 пара

ПровиденсРод Ајлан 1917. 20 пара

Новaц Алекслндрa Кaрађорђевићa

Проблем металног новца је решен Законом о ковању из 1921. године (који није у складу с Латинском: конвенцијом) и пуштањем у промет ситног новца са ознаком 1920. године од 5, 10 и 25 пара. Новац од 5 и 10 пара направљен је од гама-метала (легуре 98,5% Zn и l,5'°/oCu), који је лако кован и јевтине израде, што је иначе карактерисало послератна издања многих земаља, па и наше. Отковано је 3.825.514 комада од 5 пара, тежине 2,65 грама; 58.946.122 комада од 10 пара, тежине 3,15 грама, а од легуре бакра и никла 48.173.138 комада од 25 пара, тежине 5,7 грама. Гравери су били JOSEPH PRINZ, који је гравирао лице (аверс), и ADOLF HOFMANN, гравер наличја (реверса), а све три номинале

коване су у Паризу и носе као ознаке меркуров штап и два pora изобиља .Новац са ознаком 1925. године кован је у Француској и Белгији 1925. и 1926.

године. У Поасију је урађен новац с ликом краља Александра Карађорђсвића и са знаком муње , а иста таква серија откована је у Брисeлу, само без икакве ознаке, а обе је гравирао А. PATEY.

У Поасију У Брисeлу

50 пара1 динар2 динара

25.000.00037.500.41025.004.177

24.500.00037.000.00029.500.000

Мада се тежина и димензије код свих номинала подударају са раније кованим динарима, ова емисија одступа од Конвенције, пошто легуру чине неплеменити мстали (75% Cu и 25% Ni). Када је реч о ковањима из 1920. и 1925. године, овде треба напоменути да су фран-цуске ковнице имале обичај да кују и пробне комаде, неку врсту узо-рака, и у другим металима. У складу са одредбама Латинске уније, у Паризу је 1927. ковано 1.000.000 златника од 20 динара, са ознаком године 1925. Гравер је био А. PATEY,

а испод његовог имена, на лицу златника, стоји и његов знак , док су на наличју ознаке ковнице — рог изобиља, и главнога гравера — бакља.





Париз

,1920 5 пара

Гама метал Zn 98,5%

Cu 1,5%3.825.514

JOSEPH PRINZ аверсADOLF HOFMANN реверс

Париз

,1920 10 пара

Гама метал Zn 98,5%

Cu 1,5%58.946.122


Париз

, 1920 25 параЛегура бакра

и никла48.173.138






Поасије (FR)1925 50 пара

Cu 75%Ni 25%

25.000.000 A. PATEY

Поасије (FR)1925 1 динар

Cu 75%Ni 25%

37.500.410 A. PATEY

Поасије (FR)1925 2 динара

Cu 75%Ni 25%

25.004.177 A. PATEY

Брисeл 1925 50 параCu 75%Ni 25%

24.000.000 A. PATEY

Брисeл 1925 1 динарCu 75%Ni 25%

37.000.000 A. PATEY

Брисл 1925 2 динараCu 75%Ni 25%

29.500.000 A. PATEY





Париз

, 1927 20 динара Au 25.000.000

A. PATEY

НОВАЦ ЈУГОСЛАВИЈЕ

PERCY METCALFE је био гравер новца из 1931. године, који је кован у Паризу, Лондону и Београду. У Краљевској ковници у Лондону отковано је 16.000.000 примерака од 10 динара без посебних ознака, тежине 7 грама. Исти апоен кован је у Паризу, са ознакама, у тиражу од 4.000.000 комада. Главни гравер париске ковнице од 1931. до 1958. био је LUCIEN BAZOR, а његов знак, крило птице^Е^, налази се на десној страни наличја. Новац од 20 динара, тежинс 14 грама, кован је у Београду у Ковници акционарског друштва 1932.: 11.000.000 и 1933.: 1.500.000 комада. Обе ове номинале урађене су од легуре: 50% сребра, 40% бакра, 5% никла и 5% цинка.

У току 1933. искован је и новац од 50 динара, са ознаком године 1932., од сребра финоће 750/1000, тежине 22 грама. Кован је у Београду (с ознаком „КОВНИЦА А. Д.") и Лондону (без ознака Ковнице), по 5.000.000 комада. Гравери су били RICHARD PLACHT, који је гравирао лице и JOSEPH PRINZ, који је гравирао наличје, с утиснутим натпи-сом по ободу „Бог чува Југославију". Познати су и аутентични при-мерци са рецкама по ободу, тежине 17 грама, о којима нема подроб-нијих података.




НоминалХем.

саставТираж Гравер

Лондон 1931. 10 динара

Аg – 50%Cu – 40%Ni – 5%Zn – 5%

16.000.000PERCY METCALFE

Париз 1931. 10 динара 4.000.000LUCIEN BAZOR (налази се на десној

страни Ав.)

Београд(Ковница

акционарског друштва)

1932. 20 динара 11.000.000



1933. 20 динара 1.500.000

Београд „КОВНИЦА

А.Д.“1933.

Ознака на новцу год. ковања је 1932. иако је новац искован 1933.

50 динара

Аg

5.000.000RICHARD PLACHT – аверс

JOSEPH PRINZ - реверс

Лондон 1933. 50 динара 5.000.000

Новац Петра II Карађорђевића

У Ковници акционарског друштва кована је и серија новца из 1938. Урађено је седам номиналних вредности, а гравер је био ФРАНО ДИНЧИЋ. Новац од 25 пара, кован је од бакра (98%) и алуминијума (2 %), с рупом у средини, вероватно ради уштеде метала. Примерци од 50 пара, 1 и 2 динара урађени су од легуре бакра (91 %) и алуми-нијума (9 %), 10 динара од никла, са примесама гвожђа, а новац од 20 и 50 динара кован је од сребра финоће 750/1000, са утиснутим натписом по ободу, као код 1932. Релативно ретко се јављају дводинарке са нешто мањом круном, а неупоредиво ређе примерци од 50 пара, 1 и 2 динара, код којих лице у односу на наличје није окренуто за 180°.

Неколико последњих издања (1931, 1932. и 1938.) другачијег су изгледа, плићег откова, стилизоване гравуре, а тек је последња емисија (1938.) комплетно реализована код нас.

За ову последњу серију кованог новца Краљевине Југославије дајемо упоредне податке о предвиђеном тиражу (М. Угричић) и реалнијем тиражу по другим изворима:




НоминалХем.

састав

ТиражГраверПо

УгричићуПо Визеру



1938. 1938.25 пара

са рупом у средини

Cu – 98%Аl – 2%

10.000.000 40.000.000

ФРАНО ДИНЧИЋ



1938. 1938.50 пара(постоје

примерци са ↑↑)

Cu – 91%Аl – 9%

50.000.000 100.000.000



1938. 1938.1 динар(постоје

примерци са ↑↑)

Cu – 91%Аl – 9%

100.000.000 100.000.000



1938. 1938.2 динара

(постоје примерци са

↑↑)

Cu – 91%Аl – 9%

150.000.000 75.000.000



1938. 1938. 10 динараNi са

примесама гвожђа

25.000.000 25.000.000



1938. 1938. 20 динара Аg50.000.000 15.000.000



1938. 1938. 50 дина 80.000.000 10.000.000

Упоређујући сва наша издања металних новаца, њихов изглед, сврсисходност обима номинала, тираж, идејна решења уметника и гра-вера — стичемо уверење да сви ти новци носе својеврстан печат одре-ђеног национално-историјског тренутка, тј. да, са ове

временске ди-станце посматрано, доста адекватно одражавају тадашње прилике, тј. културни и технички ниво времена у којем су направљени.

Разлике у ковањима и у квалитету тешко је речима описати, а је-дина права илустрација могу да буду одлично очувани примерци, те је стога сасвим оправдано што се врхунски познаваоци, у музејима и ван њих, интересују само за изврсно очуван нумизматички материјал, бар када су у питању модерни новци.

Documents

Kovnice naseg novca