SADRŽAJ:

UVOD................................................................................................................................2

1. MODEL ORGANIZACIJE RADA U SEKTORU STANOVNIŠTVA..................4

2.KARAKTERISTIKE KREDITNE POLITIKE SEKTORA STANOVNIŠTVA...6

3. VRSTE KREDITA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE U SEKTORU STANOVNIŠTVA..........................................................................................................11

(a) Kredit po tekućem računu (doz. prekoračenje).............................................14(b) Kredit na osnovu deponovanih sredstava.......................................................15(v) Potrošački krediti .........................................................................................15(g) Krediti na osnovu namenskog depozita.........................................................16(d) Stambeni krediti.............................................................................................16(đ) Krediti za kupovinu automobila ...................................................................17(e) Stambeni krediti uz subvenciju države…………………………...................17(ž) Vezani krediti na osnovu štednje ………………………………………….18

4. PROCEDURE ODOBRAVANJA KREDITA I OBLICI OBEZBEĐENJA... ..20

(a) Hipoteka...................................................................................................... ...25(b) Zalog kao instrument obezbeđenja kredita.....................................................26

5. KREDITNE KARTICE U FUNKCIJI KREDITNIH POSLOVA SEKTORA STANOVNIŠTVA.........................................................................................................29

5.1. Vrste kreditnih kartica .................................................................................29(a) Maestro I Visa kartica........................................................................30(b) Standard MasterCard I Visa...............................................................31(v) Business MasterCard I Visa...............................................................34

5.2. Procedure odobravanja kreditnih kartica......................................................35

6. NOVI OBLICI DISTRIBUCIJE BANKARSKIH USLUGA U SEKTORU STANOVNIŠTVA........................................................................................................38

7. UTICAJ KREDITNE AKTIVNOSTI NA LIKVIDNOST PREDUZEĆA...........40

ZAKLJUČAK.................................................................................................................43

LITERATURA...............................................................................................................48

1

PRILOZI.........................................................................................................................49

UVOD

Kredit se razvio iz ugovora o zajmu. U periodu kada su ljudske zajednice dostigle takav nivo razvoja da su u proizvodnji dobara pojedini članovi proizvodili više nego što im je bilo potrebno za sopstvenu potrošnju. Tada su se stvorili uslovi za trampu, a potom davanje zajma. Zajam je karakterističan za naturalnu privredu i fazu proste razmene roba, tako da pojava zajma nije bila u početku praćena postojanjem kamate. Kredit je nastao kasnije, kada trampa više nije mogla da prati razvijenu društvenu podelu rada. Pojava novca je omogućila pojavu kredita sa kamatom. Prvi put se pojavio u odnosima između pripadnika različitih etičkih grupa. Zajam je samo jedan od oblika kredita. Naziv kredit potiče od latinske reči creditium sto znači kredit ili zajam, a reč credo, credere znači verovati. U početku je kredit davan određenim licima “na reč”, i bez kamate. Danas je redak slučaj da se kredit da bez određene nadoknade.

Kredit predstavlja aktivan bankarski posao. Zadatak banke, kao monetarne i fininansijske institucije, je da plasira kreditna sredstva radi finansiranja potreba klijenata. Fizička i pravna lica se suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava koja im omogućavaju zadovoljenje potreba. Najveći deo tražnje za finansijskim sredstvima podmiruje se posredstvom banke. Jedna od banaka je i “OTP BANKA” A.D. Novi Sad u Novom Sadu. Banka odobrava kredite fizičkim i pravnim licima. Krediti se odobravaju fizičkim licima radi kupovine obrtnih sredstava, finansiranja kupovine i izgradnje nekretnina, kupovine trajnih potrošnih dobara i za ostale namene. Krediti se dele prema ročnosti na kratkoročne i dugoročne. Krediti mogu biti odobreni u skladu sa namenom ili nenamenski. Krediti koje banka odobrava su kontokorektni, krediti na osnovu deponovanih sredstava, potrošački, stambeni i sl. Fizičko lice mora da ispuni određene uslove da bi mu banka odobrila kredit. Osnovni uslov za odobravanje bilo kog kredita je da građanin ima otvoren tekući račun kod banke tj. da preko banke prima svoju mesečnu zaradu i da iznos mesečne rate ne može biti veći od 1/2 tog ličnog dohotka kod stambenih kredita, odnosno 30% kod drugih kredita. Radi osiguranja redovne naplate kredita, neophodno je da klijent raspolaže sa instrumentima obezbeđenja urednog vraćanja kredita. Instrumenti za obezbeđenje kredita su administrativna zabrana na platu korisnika kredita i jemaca, hipoteka, zalog, ugovor o depozitu i sl. Kada fizičko lice sakupi svu dokumentaciju, podnosi je na šalter banke, zatim se vrši obrada zahteva. Na osnovu obrađenih podataka daje se predlog kreditnom odboru. Kreditni odbor odlučuje o odobravanju kredita. Ukoliko se kredit odobri, korisnik i jemci se pozivaju na potpisivanje ugovora o kreditu, jemstvu, menicu i meničnu izjavu, upis hipoteke u korist banke, dostave administrativne zabrane I uplata polise osiguranja vinkulirana u korist banke kod stambenih krdita. Zadatak referenata je da prate otplatu kredita. Ukoliko se pojave problemi u naplati kredita od dužnika potrebno je da se dužnici i jemci opomenu, odnosno obaveste. Ako ni dužnik ni jemac ne izvrše uplatu, onda se nosi menica na protest, odnosno stupa na snagu uzimanje položenog depozita, prodaja zaloga i hipoteke. Svrha instrumenata obezbeđenja je da se banka osigura da povrati plasirana sredstva.

2

“OTP BANKA SRBIJA” A.D. Novi Sad je članica MasterCard Europe I Visa, tako da banka nudi stanovništvu usluge na osnovu korištenja platnih kartica. Postoje više tipova kartica, a to su Maestro, Standard i Business MasterCard, Visa Elektron Standard, Visa Elektron kreditna, Visa Gold I Visa Business ( debitna I kreditna, isto kao I kod fizičkih lica). Na osnovu Maestro kartice I Visa Electron, klijent može da podiže gotovinu, odnosno plaća robu/usluge samo do iznosa na računu. Standard MasterCard I Visa Credit omogućava fizičkom licu kredit po revolving principu. Revolving princip znači da se iznos koji se uplati nakon 24 h ponovo može ponovo koristiti. Procedura odobravanja kartica je u skladu sa politikama i procedurama banke.

Novi oblici distribucije bankarskih usluga su bankomati, pos terminali, kućno bankarstvo i internet bankarstvo. Bankomat je elektronski uređaj na kojem korisnik podiže gotovinu upotrebom svoje platne kartice. Pored ove, bankomat može imati i dodatne funkcije. Na osnovu pos terminala korisnik kartice vrši bezgotovinsko plaćanje. Korisnik može da vrši kupovinu i plaćanje od kuće uz pomoć računara koji ima odgovarajući softver i uz pomoć interneta.

Banka da bi opstala u svom poslu mora da bude likvidna. Likvidnost banke je njena mogućnost da izvšava svoje obaveze u trenutku dospjeća. Banka mora da održava ro čnu strukturu sredstava. Ona ne može primati sredstva u depozit na kratak rok, a odobravati dugoročne kredite. Dakle, veoma je bitno da uskladi obaveze kao poverioc i dužnik. Banka radi nedeljne, mesečne, tromesečne, kvartalne, polugodišnje i godišnje izveštaje o ročnoj usklađenosti aktive i pasive. Ročna struktura aktive i pasive bilansa banke ukazuje, koliko je banka uskladila dosjela potraživanja i dospele obaveze. Ocenu likvidnosti banke nije moguće izvesti bez analize aktive i pasive bilansa stanja. Na osnovu izvještaja može se proceniti da li će se u narednom periodu moći odobriti novi kredtii i da li će se moći realno otplatiti. Ukoliko banka redovno sastavlja izveštaje i pridržava se pravila i procedura, ona neće ugroziti svoju likvidnost. To je upravo i jedan od ciljeva bankarskog poslovanja.

S obzirom na današnju situaciju, gde je sve vrlo nestabilno, još pogotovo u vreme “Seke”, sem prateće dokumentacije koju klijent donosi na uvid na osnove koje se procenjuje njegova kreditna sposobnost, postoji još nešto što dosta doprinosi u sigurnosi redovne otplate kredita,a to je lična procena referenta koji se nalazi u direktnom kontaktu sa klijentom. Prethodno navedeno znači da referent koji prikuplja dokumentaciju za odobravanje kredita može, što se I preporučuje, da dodatno prori malo pobliže klijenta koji podnosi zahtev za kredit isto tako I firmu u kojoj je klijent zaposlen. To je jako bitno da se ne bi pojavljivali problem u naplati, jer danas se vrlo često dešava da se klijenti samo formalno zaposle na određeni vremenski period u nekoj firmi, od tri do šest meseci, u zavisnosti koji period je potreban da je klijent u stalnom random odnosu. Isto tako vlasnici firma su spremni da uz novčanu naknadu izdaju potvrdu da je klijent zaposlen kod njih, a ustvari od nikada nije radio.

Sve ovo je jako bitno da bi se zaštitili interesi banke I danas se tome dosta pridaje značaj.

3

1. MODEL ORGANIZACIJE RADA U SEKTORU STANOVNIŠTVA

Polazeći od organizacione šeme “Otp banke Srbija”, treba istaći da upravljačku strukturu banke čini Upravni odbor, i Izvršni odbor. Ova dva odbora se nalaze na vrhu structure što govori das u najbitniji, sve zavisi od njih I svaku odluku koja strupi na snagu donose upravo oni. Direktno pod okriljem Upravnog odbora su direkcija interne revizije, odbor za reviziju, kreditni odbor, alco odbor, direkcija z akontrolu usklađenosti poslovanja banke, direkcija pravnih poslova, direkcija za bezbednost. U direktnoj vezi sa Izvršni odborom su: sekretarijat, direkcija za ljudkse resurse, direkcija interne sžbe logistike.

Slika broj 1. Organizaciona Šema centrale OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

U nastavku vidimo da se dalje šema grana tj čini je operativni deo tj sektori, a to su : Sektor poslova sa stanovništvom, Sektor poslova sa privredom, Sektor za upravljanje rizicima, Sektor za finansiranje, Sektor za IT operacije.U banci ne postoji konkretno naziv za direkciju kreditne politike sa stanovni{tvom, nego se u sklopu direkcije plasmana i garancija nalazi sektor kredita banke. U ovom slučaju ono šta je tema ovoga rada jeste Sektor poslovanja sa stanovništvom tj. konktetno kreditiranje fizičkih lida.

4

Učesnici u kreditiranju fizičkih lica su sledeći:

(1) Saradnik za kredite ( njegov posao jeste da prikuplja zahteve, prekontroliše I prosledi dalje

(2) Pravna služba ( vrši kontrolu prikupljenje dokumentacije, konkretno kod stambenih kredita)

(3) BackOffice služba koja kontroliše dokumentaciju I odobrava kredite.

U okviru odjeljenja kredita stanovništva (a i privrede) definišu se predlozi, procedure upustva za ažuriranje i sprovođenje kreditne politike banke, analiziraju se kreditni zahtevi iznad određenih limita, prate krediti, ažurira kreditni rejting klijenta, ostvaruju eksterne komunikacije banke i vrši izveštavanje Uprave banke o stanju i strukturi kreditnog portfolija uključujući klasifikaciju kreditnog portfolia. Filijale banke dostavljaju mesečni izveštaj o stanju svog kreditnog portfolia odeljenju kredita banke, najkasnije do 5-tog u mesecu za protekli mesec. U ovom odeljenju se vrši svakodnevno praćenje kreditnog portfolia i tromesečna klasifikacija i o tome dostavlja izveštaj o izvršenoj klasifikaciji menadžmentu banke. Odeljenje organizuje i vrši kontrolu kreditnog portfolia banke najmanje jedamput polugodišnje i to po filijalama banke. O izvršenoj kontroli kreditnog portfolia banke sastavlja se izveštaj i dostavlja organima upravljanja banke na razmatranje i usvajanje. Ovo odeljenje je takođe zaduženo i za istraživanje konkurencije i razvoj tržišta i predlaganje novih proizvoda u oblasti kredita.

U praksi često se javljaju sporni krediti. Za ove kredite je zaduženo Odeljenje upravljanja spornim kreditima. U okviru odeljenja definišu se politike, procedure i upustva za sporne kredite, ažurira lista spornih kredita, uspostavlja kontakt sa klijentima i filijalama radi mogućnosti naplate pristiglih potraživanja banke i izveštava uprava o pozitivno rešenim spornim kreditma i trendu portfolia spornih kredita. U ovom odeljenju se vrši i dodatna analiza klijenta, i na osnovu ove analize daje predloge o restruktuiranju ili upućivanju na prinudnu naplatu kredita.

Ukoliko je u prethodno spomenutom odeljenju donesen zaključak o prinudnoj naplati kredita, tada Odeljenje prinudne naplate kredita preuzima sve pravne radnje u slučajevima neizmirenja obaveza od strane klijenata, vrši prodaju zaloga. Realizacija poslova kreditiranja vrši se u filijalama. Ovi poslovi polaze od prijema zahteva za kredit, sve do konačne otplate ili zatvaranja kreditnog potraživanja na drugi način.

Svaka direkcija ima izvršnog direktora i n broj zaposlenih. Da bi banka uspešno funkcionisala neophodno je da postoji dobra saradnja između generalnog direktora i izvršnih direktora. Isto tako, veoma je važno da pored odgovornosti izvršnog direktora za svoju direkciju postoji i koordinacija između izvršnih direktora, a sve u cilju efikasnijeg i profitabilinijeg rada banke. Izvršni direktor za poslove sa stanovništvom odgovoran je za kreditne poslove, za platne kartice i za upustva zaposlenim i za sprovođenje postupaka.

5

2. KARAKTERISTIKE KREDITNE POLITIKE SEKTORA STANOVNIŠTVA

Politika kreditiranja banke je sastavni deo opšte poslovne politike banke i cilj joj je da se osigura da odobravanje i praćenje otplate kredita budu u skladu sa generalnim strategijama banke. Kreditne procedure treba da budu urađene na jedinstvenoj osnovi za celu banku. Svoju funkciju plasiranja prikupljenih sredstava banka ostvaruje u okviru formulisane kreditne politike, s tim da kreditna politika mora biti u skladu sa kreditnom politikom na nivou nacionalne privrede. U okviru mikro kreditne politike vodi se isključivo račun o sigurnosti naplate plasiranih sredstava i rentabilnosti posla. Najčvršća veza mikro i makro kreditne politike ostvaruje se u pogledu sektorske alokacije prikupljenih sredstava i selektivnog pristupa toj alokaciji. Makro kreditna politika utiče na kreditnu politiku banke kada se prelazi na ekspanzivnu odnosno restriktivnu kreditnu politiku. Tada se pred kreditnu politiku banke stavlja zadatak da ona provede globalno zamišljenu kreditnu politiku. Mikro i makro politika, odnosno njihovi odnosi su uslovljeni nivoom razvijenosti ekonomskih odnosa. Kada su ekonomski odnosi razvijeniji banka ima više samostalnosti, može pouzdanije da proceni profitabilnost posla, smanjenje rizika i sl.

Krediti se odobravaju pravnim i fizičkim licima radi kupovine obrtnih sredstava, finansiranja kapitalnih investicija, građenvinskih projekata, finansiranja kupovine i izgradnje nekretnina, kupovine trajnih potrošnih dobara i za ostale namene. Funkcija kredita je orjentisana prema klijentima banke. Cilj je da se efikasnom primjenom politika i procedura minimizira kreditni rizik i ostvari zadovoljavajući nivoa profitabilnosti i likvidnosti sredstava. Odobravanjem kratkoročnih i dugorčnih kredita kroz asortiman sadržan u katalogu proizvoda banke, banka na ovaj način zadovoljava potrebe stanovništva i time utiče na životni standard. Krediti stanovništvu podrazumevaju aktivan bankarski posao i obavljaju se u skladu sa važećim zakonskim propisima i aktima poslovne politike banke.

Banka odobrava kredit sanovništvu na određen rok i uz naknadu, onosno kamatu. “Kamata predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili korištenje novčanih sredstava.”1 Kamatna stopa predstavlja odnos između godišnje kamate i visine bakarskog kredita, odnosno izrađeno jednačinom:

K’Kg/Bk x 100 (1)

K’-kamatna stopa; Kg- godišnja kamata, Bk-bankarski kredit. Iznos kamatne stope koja će biti primenjivana zavisi od tržišnih uslova, od konkurencije, i kupovne moći stanovništva.Za banku je kamata elemenat prihoda (aktivna kamata), dok je za korisnika kredita ona trošak (pasivna kamata). Pojavni oblici kamatnih stopa su:2

(1) Nominalna kamatna stopa,1 Prof. dr. Nenad M. Vunjak, Finansijski menadžment, knjiga 4-Poslovne finansije, Subotica, 2002. str.3132 Prof. dr. Nenad M. Vunjak, Finansijski menadžment, knjiga 4-Poslovne finansije, Subotica, 2002. str 314

6

(2) Stvarna kamatna stopa,(3) Realno pozitivna kamatna stopa,(4) Realno negativna kamatna stopa,(5) Relativna kamatna stopa,(6) Komforna kamatna stopa.

Nominalna kamatna stopa predstavlja ugovorenu kamatnu stopu između banke tražiocakredita, po kojoj se vrši obračun kamata na dati kredit. Postoje dve vrste nominalne kamatne stope: fiksna i varijabilna kamatna stopa. Fiksna nominalna kamatna stopa, kao što joj i sam naziv kaže, je fiksna, odnosno, ona je upisana u ugovor o kreditu. Po njoj se vrši obračun kamata sve do konačnog povratka kredita. Varijabilna kamatna stopa je promenjiva u vremenskom peridu otplate kredita.

Stvarna kamatna stopa je viša od nominalne kamatne stope. Ona je viša od nominalne iz razloga što banka traži da klijent oroči određeni iznos novčanih sredstava ili da na svom računu drži po viđenju novčana sredstva. Stvana kamatna stopa se izračunava po sledećoj formuli:

Ks (Kp-Knp)x100 / K-Od (2)

Ks-stvarna kamata, Kp-plaćena kamata po kreditu banci, Knp-naplaćena kamata od banke po osnovu oročenog depozita, K-iznos odobrenog kredita, Od-oročeni depozit.

Realno pozitvna kamatna stopa se pojavljuje u uslovima kada je nominalna kamatna stopa veća od stope inflacije, za razliku od realno negativne kamatne stope koja egzistira kada je stopa inflacije veća od nominalne i stvarne kamatne stope. Realno pozitivna K’ se izračunava po obrascu:

Krp (Ks-Si) / K1-Si (3)

Krp-realno pozitivna kamatna stopa, Ks- stvarna kamatna stopa, Si-stopa inflacije. Realno negativna kamatna stopa ima predznak minus, a ralno pozitivna predznak +.

Ralativna kamatna stopa predstavlja proporcionalni deo od godišnje kamatne stope za obračunski period na koji se primjenjuje.

Konforna kamatna stopa predstavlja diskontovanu godišnju kamatnu stopu na obračunski period na koji se primjenjuje u toku godine. Izračunava se po obrascu:

Kk 100x((1+Nk)d/365 / 100 – 1) (4)

Kk – konforna kamatna stopa, Nk-nominalna godišnja kamtna stopa, d-broj dana za koji se vrši obračun kamate.

Za neuredno vraćanje kredita banka zaračunava viši iznos kamate, odnosno obračunava zateznu kamatu.

Cilj banke je da pruži visoko profesionalnu uslugu klijentima što u isto vreme uključuje standarde i prihvatljive nivoe profitabilnosti koji su u skladu sa strategijskim ciljevima

7

banke. Banka treba da indentifikuje i predvidi potrebe postojećih i potencijalnih klijenata, kao i brzo reagovanje na njihove potrebe za kreditima; zaštita od smanjenja buduće profitabilnosti usled gubitka izazvanih lošim kreditima i manje očitim problemima vezanim za troškove upravljanja teškim i neprofitabilnim odonosima sa klijentima. Mora da razgraniči prihvatljive i ne prihvatljive plasmane. Najveća odgovornost banke je da sačuva sredstva deponenta, odnosno ne sme ta sredstva izložiti riziku koji bi mogao ugroziti pravovremeno vraćanje depozita klijentima. Da bi plasman bio prihvatljiv, potrebno je da korisnik kredita ima bonitet, svako sredstvo mora biti odobreno za jasnu prepoznatljivu i zakonsku namenu, osim nenamenskih gotovinskih kredita; i svaki kredit mora imati instrumente obezbeđenja urednog vraćanja kredita. Za razliku od prihvatljivih plasmana, banka neće ući u kreditiranje u sledećim okolnostima: gde je odobrenje kredita zasnovano samo na reputaciji klijenta; gde se klijent bavi poslovima koji su suprotni društvenim normama, gde je povrat kredita zasnovan samo na mogućnosti otplate nakon aktiviranje kolaterala, za finansiranje lica koja se osnovano bave pranjem novca.

Pored postupka odobravanja kredita (o čemu će biti više reči kasnije), kreditna politika obuhvata i praćenje kreditnog portfolia. Cilj praćenja kreditnog portfolia je da se menadžmentu banke daju nove informacije o kvalitetu kreditnog portfolia banke, omogući banci da procenjuje i priprema neophodne mere za sumnjive i sporne kredite. Za ispravan odnos prema klijentima koji ne vraćaju uzete kredite pripremaju se planovi kako bi se uvećala sredstva i minimizirali gubici. Provera kreditnog portfolija uključuje sledeće:

(1) stanje i promet računa klijenta-svakodnevno,(2) salda na kontima potraživanja od komitenta-svakodnevno,(3) urednost komitenta u ispunjavanju preuzetih obaveza i dostavljanje

dokumentacije,(4) slanje opomene za neblagovremeno plaćanje,(5) u saradnji sa neposrednim rukovodiocem slanje na naplatu instrumente

obezbjeđenja kredita, i dr.

Celokupni kreditni portfolio se klasifikuje najmanje jedanput kvartalno po kriterijumima Agencije za bankarstvo. Klasifikacija se vrši da se procene i formiraju rezerve za potencijalne kreditne gubitke. Kreditni portfolio se klasifikuje u pet grupa-kategorija. Kategorija A, B, C, D i E. Ove kategorije su definisane prema stepenu mogućnosti naplate kredita od korisnika. Kategorija A je sa nesumljivom mogućnosti otplate, do kategorija E obuhvata sva salda kredita za koja se smatra da se neće moći naplatiti.

Dobra aktiva (kategorija A) obuhvata sva salda kredita sa nesumljivom mogućnošcu otplate. Korisnik poseduje dovoljne prihode i uredno izvršava ugovorene obaveze. Kredit je prvoklasno osiguran, i kod kojih se ne očekuje da će umesto korisnika banka isplatiti bilo kakve eventualne obaveze. U zavisnosti od nivoa rizika, prema Agenciji za bankarstvo vrši se rezervisanje za ovu kategoriju 2-4%.

Aktiva sa posebnom napomenom (kategorija B) obuhvata sva salda kredita koji su dobro osigurani, korisnik je finansijski stabilan ali su uočljivi nepovoljni trendovi koji, ako se ne otklone, mogu dovesti u pitanje solventnost komitenta. Moguće je i da nedostaju neke od bitnih informacija o samom komitentu ili o instrumentima obezbeđenja kredita. U ovu kategoriju ulaze i svi krediti kod kojih komitent kasni sa

8

izvršavanjem ugovorenih obaveza do 90 dana od inicijalno ugovorenih rokova. Rezervisanje za ovu kategoriju je 10%.

Substandardna aktiva (kategorija C) obuhvata sva salda kredita kod kojih postoji očigledan nedostatak plaćanja što čini otplatu sumnjivom. U ovoj kategoriji je uočljivo da je osnovni izvor otplate kredita neodvoljan tako da postoji realna potreba za realizacijom kolaterala. U ovu grupu ulaze krediti kod kojih postoji nedostatak finansijskih informacija ili nepropisano dokumentovan kolateral. Komitent kasni sa izmirenjem obaveza preko 90 dana, a manje od 180 dana. Rezervisanje za ovu kategoriju je 28%.

Sumnjiva aktiva (kategorija D) obuhvata sva salda kredita koji imaju sve slabosti koje sadrži i kategorija C, s tim da banka ne raspolaže kolateralom sto potraživanje čini posebno problematičnim i visoko rizičnim. U ovoj kategoriji ulaze krediti kod kojih komitent kasni sa izmirenjem obaveza preko 180 dana, a manje od 270 dana od inicijalno ugovorenih rokova. Rezervisanje za ovu kategoriju je 50%.

Gubitak (kategorija E) obuhvata sve komitente koji kasne sa izmirenjem svojih obaveza preko 270 dana od inicijalno ugovorenih rokova. Smatra se da se neće moći naplatiti potraživanja od korisnika. Odlaganje njenog potpunog otpisa nije opravdano. Rezervisanje za ovu kategoriju je 100%.

Ukoliko se pojavi potreba za produženjem roka otplate kredita ili izmenom ostalih ugovorenih uslova (kamata, instrumenti obezbjeđenja), može se doneti odluka o izmeni uslova. Otplata kratkoročnog kredita se može produžavati najduže do 12 mjeseci počev od dana puštanja kredita u tečaj. Prilikom sklapanja ugovora o produženju otplate kredita mora se obratiti pažnja na produženje hipoteke u skladu sa odredbama održavanja prava banke.

Ukoliko se u otplati kredita konstatuju problemi tada se preduzimaju sledeće aktivnosti :

(1) Kreditni referenti u filijalama dužni su poslati prvu opomenu dužniku i jemcima u pisanoj formi za neblagovremeno plaćanje najkasnije 15 dana od dana dospeća potraživanja,

(2) Drugu opomenu kreditni referent šalje po isteku 30 dana od dana dospjeća potraživanja.

(3) Treću opomenu pred utuženje kreditni referent je dužan poslati po isteku 45 dana od dana dospeća potraživanja.

Ukoliko ne dođe do izmirenja obaveza po datom kreditu dužnika i jemaca ni posle treće opomene, kreditni odbor filijale može dati prijedlog za utuženje Odeljenju za prinudnu naplatu kredita i smatrati dato potraživanje spornim.

Svaka banka nastoji da smanji kreditne gubitke, rezerve za potencijalne kreditne gubitke, sporne kredite i kredite po kojima se ne vrše plaćanja. Sporni kredit je onaj kredit koji je dat komitentu kojem se dogodilo nešto iznenada a što utiče na njegovu sposobnost otplate ugovorenih obaveza. Oni su klasifikovani u kategoriju C,D ili E. Na plasirane kredite obračunava se kamata sve do momenta kada kredit uđe u kategoriju C. Od tada se obračun kamata knjiži vanbilansno. Kod naplate anuiteta prioritet se daje naplati pristigle kamate po kreditu. Prilikom otplate spornog kredita koji je klasifikovan

9

u kategoriji E i utužen prioritet se daje naplati glavnice kredtia. Po namirenju ukupnog potraživanja po osnovu neizmirene glavnice vrši se naplata nenaplaćenog dela potraživanja po osnovu obračunatih kamata.

Sporni krediti se mogu restruktuirati na jedan od sledećih načina:(1) prolongiranje kredita na određen rok,(2) uzimanje dodatnog obezbjeđenja u cilju poboljšanja situacije, (3) forsirati prodaju kolaterala.

Prilikom donošenja odluke o restruktuiranju kredita neophodno je uzeti u obzir razlogrestruktuiranja, broj prolongacija i vrstu promene originalnih odredbi ugovora. Analiza kredita i mogućnost za restruktuiranje se radi u filijali i daje se prijedlog Odboru za restruktuiranje kredita banke. Na osnovu prijedloga Odbora za restruktuiranje kredita, konačnu odluku donosi Kreditni odbor. Svaka promena osnovnog ugovora mora biti odobrena od Kreditnog odbora. Kada se kredit nalazi u kategoriji E vrsi se otpis potraživanja. U cilju praćenja moguće naplate dug ce biti proknjižen u vanbilansnim stavkama na period od 5 godina do momenta izvršenja njegovog otpisa.

Aktivnost arhiviranja je obavezna, i ona se obavlja po svakom pojedinačnom kreditnom dosijeu. Sastoji se od arhiviranja svih dokumenata. Nakon namirenog potraživanja od klijenata po kreditima, banka čuva kreditni dosije u vremenskom periodu koji je regulisan u skladu sa zakonskim propisom.

3.VRSTE KREDITA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE U SEKTORU STANOVNIŠTVA

Kreditni odnos kao ekonomska kategorija obavlja nekoliko funkcija. To su funkcije: (1) prikupljanja (mobilizacije) sredstava, (2) likvidnosti i stabilnosti proizvodnog procesa, (3) funkciju razvoja meĐunarodnih privrednih odnosa, i (4) kontrole privrednih tokova. Mobilizatorska funkcija kredita se odnosi na prikupljanje novčanih sredstava koja se nalaze u rukama mnogobrojnih vlasnika i ona su privremeno

10

van proizvodne i prometne funkcije. Banke prikupljaju novčana sredstva otvaranjem računa klijentima, obavljanjem poslova u ime njih i prihvatanjem njihove ušteđevine. Cilj mobilizacije novčanih sredstava jeste da se sredstva koja su privremeno van upotrebe premjeste na nova mjesta upotrebe. Alokacija se vrši putem kreditnih plasmana. Putem kreditnog odnosa se održava permanentna likvidnost privrednih subjekata. Odnosno, održava se kontinuitet proizvodnje, regulišu se tržišni odnosi, ponuda i tražnja i ubrzava razvoj procesa reprodukcije. Mnogim privrednim subjektima i fizičkim licima nedostaju finansijska sredstva. Sopstveni izvori u finansiranju procesa reprodukcije su nedovoljni, tako da se oni potpomažu sa dopunskim izvorima-kreditima. Uticaj kreditne funkcije na likvidnost preduzeća posebno je izražen u uslovima sezonskog karaktera proizvodnje, odnosno prodaje. Zahvaljujući kreditu, kupci se na tržištu pojavljuju kao potrošači i kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. Kredit ima uticaj i na razvoj međunarodnog privrednog odnosa. Putem kredita pruža se bankarska podrška izvoznicima. Na taj način oni premoštavaju vremenski period odgođenog plaćanja (od ulaganja do realizacije i naplate iz inostranstva). Kredit ima kontrolnu funkciju jer se preko njega dopunjuju privredni tokovi novom količinom novca. Oblik kontrole preko kredita ostvaruje se stalnom kontrolom poslovanja preduzeća koja se kreditiraju. Banke se zalažu da se od strane privrednih subjekata namjenski koriste krediti, da posluju likvidno, rentabilno i uz što manje sumnjivih i spornih potraživanja. Svaka nedoslednost u izvršavanju preuzetih obaveza od strane preduzeća predstavlja znak banci da su prisutni poremećaji u procesu privređivanja. Tada banka treba da preduzme konkretne mere u cilju zaštite dopunskih izvora finansiranja.

Krediti se po sadržini i formi javljaju u različitim oblicima, tako da su i kriterijumi za njihovu podelu različiti:

1. Prema obliku(a) naturalne,(b) robnonovčane,(c) novčane.

Naturalni oblik kredita je najstariji oblik kredita. To je kredit koji se daje i vraća u nekom naturalnom obliku, odnosno realnom dobru (žitu, stoci). Ovaj oblik kreditira se danas retko primjenjuje. Robno-novčani kredit je takav kredit koji se daje u robi, a vraća se u novcu. Njegov naziv je još i komercijalni i trgovački kredit. Novčani krediti su danas najviše zastupljeni. To je organizovani oblik kredita, daje se i vraća u novcu.

2. Prema ekonomskoj nameni:(a) proizvodne,(b) potrošačke,(c) izvozne,(d) uvozne,(e) otkupne,(f) sanacione.

Proizvodni krediti su privredno-proizvodnog karaktera. Značajni su za kontinuelno odvijanje reprodukcionih tokova subjekta privređivanja. Oni se koriste da bi se uvećala proizvodna moć dužnika, i njegova svrha je da poveća potrošačku moć direktnim povećanjem proizvodnje. Kada proizvođač uzima kredit za seme, đubrivo, traktor, alat,

11

materijal, mašine ili fabričke zgrade, upotrebljavajući kredit on podstiče proizvodnu aktivnost ukupne ekonomije. Potrošački krediti se zaključuje da bi se povećala potrošačka moć dužnika. Ovaj oblik kredita je samo direktno neproduktivan, jer indirektno utiče na povećanje proizvodnje. Odobravaju ga banke stanovništvu radi kupovine trajnih potrošnih dobara-automobila, nameštaja, opreme za domaćinstva itd. Potrošački krediti na taj način utiču na povećanje životnog standarda stanovništva, kao i na proizvodnju i prodaju robe. Potrošački krediti se odobravaju za kupovinu trajnih potrošačkih dobara sa rokom dospeća od 1-4 godine, otplaćuju se u jednakim mesečnim ratama. Merilo boniteta korisnika je visina redovnih mesečnih primanja. U cilju minimiziranja rizika od nenaplaćivanja kredita od fizičkog lica, banke traže i dodatni vid obezbeđenja, jemstvo od jednog do tri kreditno sposobna žiranta. Potrošački krediti se u novije vreme praktikuju u vidu prodaje robe na kreditne kartice, sa odloženim plaćanjem do 1 meseca, i više u zavisnosti od sporazuma između izdavalaca i korisnika kreditne kartice. Izvozni i uvozni krediti se daju da bi se povećao izvoz, odnosno uvoz, dok otkupni radi otkupa robe. Sanacioni se koristi za sanaciju subjekata privređivanja.

3. Prema upotrebi:

(a) krediti za obrtna sredsva,(b) kredti za osnovna sredstva.

Krediti kojima se obezbjeđuju novčana sredstva za potrebe nabavke za proces proizvodnje su krediti za obrtna sredstva. Ovi krediti su kratkoročnog karaktera. Novac iz kredita se pretvara u sirovine, poluproizvode, proizvode, a njihovom prodajom ponovo u novac, da bi se nastavilo kružno kretanje novac-roba-novac. Krediti za osnovna sredstva su po ročnosti dugoročni krediti. Oni su investicionog, društvenog karaktera i u funkciji su nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava.

4. Prema roku trajanja:(a) kratkoročne,(b) srednjoročne,(c) dugoročne.

Ova podela kredita je prema ročnosti, u smislu perioda na koji se kredit odobrava. Kratkoročni kredit ima najmanji rok vraćanja, a to je period do 1 godnie, s tim da u izuzetnim slučajevima može trajati i do dve godine. Srednjoročni krediti u odnosu na kratkoročne imaju nesto duži rok vraćanja, a to je period od 5 godnina. Služi za nabavku opreme, trajnih potrošnih dobara i sl. Dugoročni krediti se odobravaju na period od 5 do 20 godina. Oni su investicionog karaktera. Koriste se recimo za kupovinu stana, automobila i sl.

5. Prema poveriocu:(a) bankarske,(b) javne,(c) domaće,(d) inostrane,(e) zadružne.

12

Bankarske kredite odobravaju bankarske organizacije i najviše su zastupljeni u praksi. Javne kredite odobravaju državne ili javne finansijske institucije i oni su budžetskog karaktera. Cilj im je da se pomogne određena budžetska aktivnost (izgradnja puteva, pruga i sl.). Domaće kredite odobravaju poverioci koji imaju domicil u istoj zemlji u kojoj je domiciliran i dužnik, dok inostrane kredite odobrava poverilac koji ima domicil u jednoj zemlji, dužniku koji je domiciliran u drugoj zemlji. U ovom slučaju kao poverilac se pojavljuje banka, država, korporacija, preduzeće ili fizičko lice. Zadružne kredite odobravaju zadruge svojim članovima u periodu kada im nedostaju finansijska sredstva. Zadružni krediti su povoljniji od bankarskih..6. Prema vrsti obezbjeđenja kredita:

(a) lične,(b) pokrivene.

Suština ove podele je da li davaoc kredita ima poverenje u dužnika ili nema. Kod ličnih kredita, poverilac se oslanja isključivo na poverenje dužnika. To poverenje se odnosi na to da ce dužnik uredno, u roku i u punom iznosu vraćati kredit. Kod pokrivenog kredita, poverenje nije dovoljno. Ovde se zahtevaju instrumenti obezbeđenja. Banka od davaoca kredita zahteva pokriće, kako bi se obezbedila od rizika nenaplate potraživanja. Poverilac kao pokriće za odobreni kredit uzima lombard, hioteku, cesiju potraživanja, garanciju i hartije od vrednosti.

7. Prema načinu vraćanja:(a) jednokratni,(b) obročni,(c) amortizacioni.

Jednokratni krediti se vraćaju u celini u ugovorenom roku, za razliku od obročnih koji se vraćaju prema unapred ugovorenim rokovima otplate pojedinih delova kredita. Amortizacioni kredit se otplaćuje ravnomerno-godišnje ili polugodišnje. Korisnikova obaveza je da u obliku anuiteta redovno otplaćuje glavnicu kredita i plaća odgovarajuću kamatu. Specifičnost je da kamata može biti redovna i interkalarna. Redovna kamata se plaća od roka početka korištenja kredita i obračunava se na iznos iskorištenog kredita. Interkalarna kamata se obračunava od početka korištenja kredita pa sve do roka početka vraćanja.

8. Prema plaćanju kamate:(a) kamatne i(b) beskamatne.

Kamatni krediti su uglavnom zastupljeni u praksi. Kod ovih kredita korisnik plaća pored glavnice i utvrđeni iznos kamate. Kod beskamatnih kredita korisnik ne plaća kamatu, nego se odredjuje simbolična provizija, kao naknada za korištenje kredita. Mogući su krediti sa subvencionom (povlaštenom) kamatnom stopom. Oni se odobravaju u poljoprivrednim delatnostima i prilikom izvoza.

9. Prema upotrebi kredita:(a) opšti i(b) namenski.

13

Opšti krediti nemaju definisanju namenu, odnosno imaju širok krug namene. Prilikom odobravanja definiše se samo delatnost korisnika kredita. Namenski krediti se odobravaju sa striktno određenom namenom. Poverioc da bi odobrio namenski kredit traži da mu dužnik predoči dokument kojim se dokazuje namena traženog kredita.

10. Prema statistici:(a) odobreni,(b) iskorišteni.

Odobreni krediti imaju gornji limit do kojeg dužnik koristi kredit u određenom periodu. Korisnik kredita ne mora odjednom u celini iskoristiti odobreni kredit, već to može vršiti u zavisnosti od potrebe, ali samo u periodu u kome je taj kredit odobren. Iskorišteni kredit prestavlja stvarno iskorišteni iznos kredita u određenom vremenskom periodu.

Podela kredita je prema klijentima (pravna i fizička lica) a u okviru ove podele prema roku trajanja na kratkoročne i dugoročne.

Kratkoročni krediti (ročnost do 1 godine) stanovništvu su:(1) kratkoročni krediti na osnovu deponovanih sredstava,(2) kratkoročni krediti za ostale namene,(3) dozvoljeno prekoračenje na tekućim računima,(4) potrošački krediti (uz profakturu).

Dugoročni krediti stanovništvu su:(1) dugoročni namenski krediti (po osnovu deponovanih sredstava)(2) dugoročni krediti za ostale namene,(3) dugoročni krediti za stanove (iz sredstava banke)(4) dugoročni krediti za automobile,(5) vezani krediti na osnovu štednje ili položenog depozita,(6) stambeni krediti uz subvenciju države.

(a) Kredit po tekućem računu

Kredit po tekućem računu je veoma razvijen oblik kreditiranja. Preko tekućeg računa se obavljaju sva knjiženja promena koje nastaju svakog dana. Ove promene su vezane za transakcije izmenju banke i fizičkog lica. U korist tekućeg računa se knjiže sve uplate, a račun se zadužuje za sve isplate vezane za kupovinu robe, usluga i sl. Zavisno od toga da li komitent drži na računu svoja sredstva ili koristi kredit od banke, tekući račun može biti aktivan i pasivan.

U skladu sa poslovnom politikom banka odobrava prekoračenje po tekućem računu u odgovarajućem iznosu, tj. banka daje klijentu mogućnost da podigne jednu zaradu unaped. Uslov je da klijent ima otvoren tekući račun, da prima zaradu na račun. Iznos zavisi od visine, redovnosti i izvora primanja. Fizičko lice mora da obezbedi instrumente obezbeđenja, uglavnom je to lična menica. Na iskorišteni iznos se plaća kamata. Recimo, ako se odobri prekoračenje u iznosu 30000,00 RSD, a korisnik podigne 10000,00 RSD, na ovaj iznos mu se obraČunava kamata. Rok vraćanja je do 12 mjeseci. Fizičko lice može da skopi ugovor o trajnom nalogu, kojim će banka imati

14

pravo da skida sa računa iznos mesečne rate po ovom kreditu. Tako što korisnik da nalog banci, on ne mora stalno da razmišlja o uplati rate. I komitenti i banka imaju koristi od ovog kredita. Komitentu banka vrši poslove blagajnika i komitent može da koristi u celini raspoloživa sredstva i to prema svojim potrebama.

(b) Kredit na osnovu deponovanih sredstava

Da bi fizčiko lice dobilo ovu vrstu kredita potrebno je da njegova mesečna rata ne prelazi 1/3 njegovih mesečnih primanja, da obezbedi ličnu menicu ili od 1 do3 žiranta u zavisnosti od visine kredita, i da deponuje sredstva. Iznos deponovanih sredstava tj. Obavezni depozit je 20% odnosno 100% od odobrenog iznosa kredita, ako je depozitni kredit. Kamtna stopa se kreće u iznosu od 7,5 % kod subvencionisanih kredita do 25%, pa čak i više.Kredit na osnovu 100% depozita može biti dugoročni ili kratkoročni. Kratkoročni se odobrava na period vraćanja do 12 mjeseci, dok dugoročni na period vraćanja preko 2 godine. U ugovoru se može precizirati grejs period, odnosno tek nakon određenog vremenskog perioda će korisnik otplaćivati glavnicu. Ukoliko se radi o dugoročnom, fizičko lice mora da obezbedi dodatne instrumente obezbeđenja, najčešće hipoteku. Kredit može biti odobren sa određenom namenom ili bez namjene. Ukoliko je to namenski kredit podnosilac zahtjeva mora da raspolaže odgovarajućim dokumentima kojima dokazuje namenu korišćenja.

(v) Potrošački kredit

Odobravaju ga banke stanovništvu radi kupovine trajnih potrošnih dobara-automobila, nameštaja, opreme za domaćinstva itd. Potrošački krediti na taj način utiču na povećanje životnog standarda stanovništva. Građanstvu se odobrava potrošački kredit pod uslovom da imaju otvoren tekućii račun u banci, štedni ulog u domaćoj ili stranoj valuti kod banke, platne kartice, drugi oblik poslovnog odnosa sa bankom ukoliko je to od interesa za banku, najmanje tri meseca pre podnošenja zahteva.

Potrošački krediti se odobravaju uglavnom namenski, sa depozitom ili bez njega. Visina depozita ili ličnog učešća je 30%, koje je propisano od strane Narodne banke Srbije, a u posebnim uslovima manji ili veći što zavisi od poslovne politike banke. Rokovi vraćanja ovih kredita su od 12 pa I do 84 meseca. Rok zavisi od namene, iznosa i platne sposobnosti korisnika kredita.

Osnovna osobina ovih kredita jeste, kao što smo već naveli, isključivo namenska, tako da pored osnovne dokumentacije koja je potrebna za podnošenje kreditnog zahteva tj. na osnovu koje se utvrđuje kreditna sposobnost klijenta jesu i fakture, na osnovu kojih će banka odobrena sredstva preusmeriti ka prodavcu dobara ili usluga.

Kredit se uplaćuje na račun korisnika (račun otvoren u banci) , ili na račun prodavca na osnovu ugovora, profakture, zahteva ili računa. Otplaćuje se u jednakim mesečnim ratama. Mesečna rata ne smeju prelaziti 30% odnosno 50% mesečnih primanja ovo je obično kod auto kredita.Visina kamatne stope, i naknada za obradu zahteva reguliše se posebnim odlukama ( opšti i posebni uslovi).

15

(g) Krediti na osnovu namenskog depozita

Ovi krediti se odobravaju stanovništvu po osnovu oročavanja i na osnovu njega, namenskog zaloga sredstava u domaćoj i stranoj valuti i to za namene sadržane u katalogu proizvoda. Banka daje kredite i za druge namene u skladu sa poslovnom politikom, kao i u interesu razvoja poslova sa stanovništvom.

Da bi se odobrio kredit kao i kod potrošačkog kredita, klijent podnosi zahtev i dokumentaciju za sagledavanje i ocenu namene i iznosa kredita, i sklopljen ugovor o zalogu novčanog depozita. Kredit se odobrava na rok koji ne može biti duži od 5 godina, na rok oročenja sredstava. Korisnik neopozivo zaključuje ugovor o zalogu novčanog depozita na rok koji je jednak roku vraćanja kredita i sklapa sa bankom ugovor o zalogu novčanog depozita po osnovu kredita. Kada korisnik vrati kredit pre roka, banka će oslobaditi namenski depozit. Depozit se ne može povući ni po isteku ugovorenog roka ukoliko kredit nije vraćen.

Korišćenje kredita vrši se isplatom u gotovom ili uplatom na račun prodavca na osnovu ugovora, predugovora ili predračuna. Otplata je u jednakim mesečnim ratama. Mesečna rata ne sme prelaziti 1/3 visine mesečnih primanja korisnika kredita U izuzetnim slučajevima, može se ugovarati i jednokratno dospeće kredita ukoliko za to postoje opravdani razlozi što se mora obrazložiti u odluci nadležnog kreditnog odbora. Ugovorom o kreditu i ugovorom o zalogu depozita regulisu se oročena sredstva po osnovu kojih je kredit odobren ,a sve u svrhu uredne otplate kredita.

(d) Stambeni krediti

Stambeni kredit je oblik dugoročnog kredita, koji se odobrava na period vraćanja do 30 godina, na osnovu ličnog učešća ili depozita ili bez njega. Visina depozita ili učešća se utvrđuje odlukom o odobravanju kredita za stambenu izgradnju, odnosno već izgrađen stambeni objekat.

Ukoliko je kredit odobren na osnovu ličnog učešća, tada se lično učešće uplaćuje pre korišćenja, odnosno puštanja kredita. Ako je kredit odobren na osnovu depozita, fizičko lice kao korisnik kredita, neopozivo oročava depozit na rok koji je jednak roku vraćanja kredita. Depozit se ne može povući ukoliko kredit nije vraćen u celosti. Korisnik kredita, pre početka korištenja odobrenog kredita, može položiti depozit odnosno novčani zalog kao dodatni instrument obezbjeđenja kod banke na rok na koji mu se daje kredit u visini od 10% do 20% od iznosa odobrenog kredita, učešćem korisnik kredita učestvuje u kreditiranju. U slučaju polaganja depozita odnosno novčanog zaloga u visini 10% ili više posto od iznosa odobrenog kredita, taj depozit se vraća klijentu na kraju roka otplate kredita .Instrumentima obezbeđena urednog vraćanja kredita i stavljanjem hipoteke na stan, kuću ili drugu nekretninu koji su predmet kreditiranja obezbeđuje se uredno vraćanje kredita. Pored hipoteke se uzima i lična menica.

Da bi se odobrio stambeni kredit klijentu, potrebno je da donese potrebnu dokumentaciju, pored osnovne, na osnovu koje se utvrđuje njegova kreditna sposobnost, klijent je u obavezi I da dostavi izvod iz lista nepokretnosti, koji se prosleđuje pravnoj službni na kontrolu I tek nakon izvršene kontrole može se ući u procese odobravanja

16

kredita. Krediti ove vrste se uglavnom odobravaju za objekte koji poseduju upotrebnu dozvolu, na osnovu ranijeg lošeg iskustva.Isto tako kada se kredit odobri, ako klijent ispunjava uslove, založna izjava, kupoprodajni ugovor overen u sudu se prosleđuju u pravnu službu na kontrolu I tek nakon toga se daje nalog sektoru sredstava da se sredstva isplate na račun investitora odnosno prodavca stambenog objekta.

Ovi krediti se odobravaju na duži vremenski period, uglavnom do trideset godina uz skladu za važećim procedurama isto tako opštim I posebnim uslovima. Kamatne stope su od 4,5 do 6,2 posto, obično je proporcionalni metod obračuna kamate.Kredit mogu dobiti lica iznad 18 godina koja ispunjavaju sve uslove banke I lica koja neće biti starija od 65 godina u momentu otplate zadnje rate kredita.

(đ) Krediti za kupovinu automobila

“OTP Banka” odobrava kredite građanima Republike Srbije za kupovinu automobila. Uslov za odobrenje kredita je stalni radni odnos na neodređeno vreme, najmanje 3 meseca i da nisu stariji od 60 godina na dan otplate poslednje mesečne rate kredita. Visina mesečne rate i rok otplate zavise od neto ličnog primanja podnosioca zahteva. Maksimalni iznos kredita za kupovinu automobila može iznositi do 800.000,00 RSD. Rok vraćanja je do 60 meseci. Kamata za ove kredite obračunava se u skladu sa Odlukom o kamatnim stopama banke. Isplata za kupovinu putničkih vozila banka vrši prenosom sredstava na račun prodavca, na osnovu predfakture i (ili) kupoprodajnog ugovora. Korisnik kredita može da položi depozit, i na taj iznos se ne obračunava kamata.

(e) Stambeni krediti uz subvenciju države

Većina banaka u Republici Srbiji ima potpisan ugovor sa državom, na osnovu koga sodobravaju klijentima stambeni krediti, ali sa tim da dr žava subvencioniše kredit na taj način što plaća kamatu ili deo kamate u prvih godinu I po dana I zadnjih pet godina otplate kredita. Krediti se odobravaju za kupovinu prve nekretnine I za ovu vrstu kredita mogu aplicirati klijenti koji imaju zaradu manju od 120.000,00 RSD.

Rok otplate je maksimalno 30 godina. Kamatne stope su 4.5% plus troškovi banke koji su u skladu sa opštim uslovima banke.

(ž) Vezani krediti na osnovu štednje

U katalogu proizvoda “OTP Banke” u skorije vreme pojavio se proizvod pod nazivom “Nova Štednja”. To je proizvod banke, namenjen stanovništvu, gde klijet odgovarajućom štednjom ostvaruje pravo na dobijanje odgovarnajućeg kredita. Naime, radi se o otvorenoj štednji, odnosno o mogućnosti raspolaganja ušteđenim sredstvima u svakom momentui i odobravanjem štednih namenskih i nenamenskih kredita.

Fizičko lice sam bira dužinu štednje, a najmanji rok štednje za mogućnost podizanja kredita je 12 meseci, a najduži 60 meseci

17

Ova vrsta kredita je veoma povoljna za klijente koji raspolažu sopstveno štednjom iz razloga jer na taj način se ostvaruje dvostruki dobitak, štede I na osnovu tog uloga ostvaruju pravo na kamtu, koja nije visoka, ali je opet neki prihod I omogućavaju da na taj način odgovoe na neke svoje zahteve.

Kredit se može koristiti u sledeće svrhe:

(1) kupovinu nekretnina (2) izgradnju stana ili kuće,(3) rekonstrukciju, adaptaciju i popravku stana ili kuće,(4) kupovinu građevinskog zemljišta bez ili sa delimično izgrađenom

građevinom,(5) otplatu stambenog kredita u korišćenju uzteog kod neke druge banke,(6) pokretanje ili proširivanje vlastitog posla, (7) kupvina poslovnih prostorija, ili druge svrhe u dogovoru sa bankom.(8) kupovinom kućnih aparate, bele tehnike(9) kupovina aranžmana za letovanje itd.

Ovo su inače krediti sa najpovoljnijom kamatnom stopom koja se kod nas kreće oko 5%.

4. PROCEDURE ODOBRAVANJA KREDITA I OBLICI OBEZBJEĐENJA

Proces odobravanja kredita fiziČkim licima od strane poslovne banke podrazumeva poštovanja internih i eksternih akta banke, odnosno svih politika, pravila i procedura, poštovanje izvora za kreditiranje i ocenu kreditne sposobnosti klijenta, a pre sve I iznad svega da sve bude u skladu sa zakonskim propisima. Za banku je veoma važno načelo efikasnosti ulaganje, jer se njime postiže veša korisnost i veća rentabilnost ulaganja uz veću kamatnu stopu, kraći rok povraćaja kredita, kao i ve}ći stepen sigurnosti ulaganja. Da bi se stanovniku mogao odobriti kredit potrebno je da je subjekt:

(1) kreditno sposoban,(2) da troži kredit u skladu sa namenom,(3) da ispunjava posebne uslove za pojedine vrste kredita.

Postupak odobravanja kredita stanovništvu zavisi od:3 (1) izvora sredstava,(2) vrste kredita, (3) namene kredita, (4) ročnosti kredita, (5) obima kredita,

3 Prof dr Nenad M. Vunjak, “Finansijski menadzment”(knjiga 2- Bankarske finansije), Subotica1999 god.,

18

(6) korisnika kredita.

Potrebno je ispuniti opšte uslove (da li je tražilac kredita pravno sposoban da zaključi ugovor o kreditu sa bankom), i posebne uslove. Posebni uslovi se odnose na:

(1) namenu upotrebe sredstava,(2) sopstveno učešće korisnika kredita,(3) polaganje depozita i(4) instrumente obezbeđenja i vraćanja kredita.

Banka ima propisanu proceduru odobravanja kredita koja počinje sa planiranjem aktivnosti-plasmani stanovištvu. Planiranje aktivnosti se vrši na osnovu dugoročnih i kratkoročnih statističkih izveštaja. Izveštaji koje treba uzeti u obzir da su pregled plasmana, pregled dospelih kredita, predgled depozita i prava na plasmane, pregled poslovnog plana za tekuću godinu za poslove kreditiranja, itd. Za ovu aktivnost su odgovorni šef odjeljenja kredita u centrali i direktori filijala, šef odjeljenja kredita stanovništva banke i direktor direkcije plasmana i garancija.

Klijent dolazi u kontakt sa kreditnim službenikom sa namerom da se raspita o uslovima za podizanje kredita, i tada službenik mora da uveri klijenta da je izabrao najljubazniju i najkompetentniju banku u gradu. Klijent i kreditni saradnik trebaju da steknu međusobno poverenje i saradnju. Kreditni referent mora tražiti priliku da banci donese novi posao ne ograničavajući se samo na mogući kreditni odnos.

Da bi fizičko lice dobilo kredit neophodno je da u filijalu podnese sledeća dokumenta:(1) Zahtev za kredit(2) Foto-kopiju lične karte,(3) Dokaz-overa podataka tražioca kredita ( konkretno se misli na

zaposlenje), (4) Kopija ličnih karti žiranata i overa podataka za žirante(5) Izveštaj KB

Ako je u pitanju investicioni kredit neophodno je priloŽiti investicioni elaborat, planove, crteže, skice, proračune, predračune i sl. Znači da dokumenta koja će fiziko lice predati zavisi od vrste kredita, iznosa, namene i ročnosti.

Uredno popunjene dokumente građanin predaje odeljenju teritorijalno nadležne filijale. U zahtevu za kredit4 treba da su navedeni lični podaci o podnosiocu zahteva, iznos kredita, rok otplate, namena kredita, definisan program otplate, podaci o radnom mestu, o bračnom drugu i ostalim članovima porodice, kao i o ekonomskom stanju porodice. Zavisno od vrste kredita u rublici obezbeđenje kredita bira se instrument za obezbeđenje kredita. U zahtevu je potrebno popuniti i podatke o predloženim žirantima, i svojeručni potpis tražioca kredita.

Uz zahtev za kredit tražilac kredita obavezno prilaže: fotokopiju lične karte tražioca kredita; potrvrda o prebivalištu; fotokopiju lične karte garanta; overene podatke tražioca kredita; overa podataka za garanta; izjava garanata; platne liste poslednja tri meseca za tražioca kredita; platne liste poslednja 3 meseca za garante odnosno 6 meseci, ako je u pitanuju stambeni kredit; penzioni čekovi za poslednja 3 meseca;

4 Pogledati prilog br.1 ps://www.otpbanka.rs/PDF/Zahtev_za_kredit.pdf

19

rešenje o invalidnini za poslednja 3 meseca; uverenje o plaćenom porezu; ugovor o delu; dokument o nameni korištenja kredita (predugovori, ugovori, profakture i sl.).

Dokumentom overa podataka tražioca kredita-garante5 se potvrđuje (od strane preduzeća u kojem je zaposleni u radnom odnosu) da tražioc kredita je zaposlen u toj firmi, da radni staž nije prekidao-(la) od _____ god, kao i prosečna mesečna primanja u poslednja 3 meseca odnosno 6, iznos 1/3 mesečnih primanja i iznos administrativne zabrane na platu.

Zahtev klijenta se protokoliše u knjigu protokola filijale. Na kopiji zahteva za kredit, koja se vraća tražiocu kredita, upisuje se broj protokola i datum prijema zahteva. Zahtev je kompletan ukoliko su priloženi svi obrasci i prilozi (prethodno spomenuti). Kreditni referent treba da pozove tražioca kredita na razgovor u cilju obezbeđenja svih potrebnih informacija za kvalitetnu analizu kreditnog rizika kao i da promoviše druge bančine proizvode i usluge. Ukoliko zahtev za kredit nije kompletan, kreditni referenti ce kontaktirati tražioca kredita radi dopune nekompletnog zahteva.

Nakon toga pristupa se analizi kreditnog zahteva na osnovu obrasca analiza zahteva za kredit6 i obrasca procena rizika. Obrazac za procenu rizika sadrži podatke o podnosiocu zahteva, mestu podnošenja, nameni kredita, traženom iznosu i o nivou rizika. U skladu sa pitanjima i odgovorima, procenjuje se nivo rizika. Pitanja su u vezi zanimanja podnosioca zahteva, tip preduzeća u kojem je zaposlen, delatnost tog preduzeća, radni staž u preduzeću, ukupan radni staž podnosioca zahteva, godina starosti, nivo obrazovanja, bračni status i sl7. Vrši se kontrola sledećih elemenata:

- Profil tražioca kredita, starost, kvalifikaciju, zanimanje, posao kojim se bavi(1) da li tražioc kedita i garanti imaju otvorene račune u banci,(2) promet i saldo računa tražioca kredita u “OTP BANCI” ili izvod

njegovog raČuna iz druge banke,(3) da li traŽioc kredita koristi kredite ili kreditnu karticu kod banke, i

urednost po obavezama(4) da li žiranti koriste kredite ili kreditnu karticu kod banke,(5) da li je tražioc kredita bio uredan u otplati prethodnog kredita.

- Imovinski položaj tražioca kredita podrazumjeva da se navedu podaci da li tražioc kredita poseduje imovinu koja nije predmet hipoteke ali u slučaju ne mogućnosti otplate kredita iz nepredvidivih okolnosti. Ona može tražiocu kredita poslužiti da brzom likvidacijom dođe do sredstava za otplatu (akcije, stan, auto, vikendica) može poslužiti u naplati putem protesta menice.

- Finansijski položaj tražioca kredita podrazumeva da se vidi primarni izvor otplate, drugim riečima, jesu li prihodi pojedinca dovoljni da se kredit otplati u celosti. Danas je veoma malo dužnika spremnih da reduciraju svoj život prodajuci ličnu imovinu da bi izmirio obaveze. Zbog toga kreditni referent mora biti u stanju da proceni raspoloživu gotovinu i tekući prihod koji će biti adekvatan za servisiranje duga.

5 Pogledati prilog br. https://www.otpbanka.rs/PDF/Potvrda_o_zaposlenju_i_visini_primanja.pdf6 Pogledati prilog br.3 Analiza kreditnog zahteva7 Pogledati prilog br.4 Procjena rizika

20

- Obezbeđenje kredita omogućava da se vidi da li su krediti stanovništvu obezbieđeni žirantima (jemcima).

Dakle, stručni saradnik za kredite u filijalama banke utvrđuje kreditnu sposobnost podnosioca zahteva uzimajuci u obzir naročito visinu zarade iz radnog odnosa, vriednost pokretne i nepokretne imovine koju tražilac kredita poseduje, visinu raspoloživih sredstava na tekućem računu kod banke, stepen zaduženosti u momentu podnošenja zahteva, mogućnost obezbeđenja urednog vraćanja kredita kao i sve druge činjenice od značaja za donošenje odluke po zahtevu. Znači, prezentuju se podaci, uzima se u obzir namena (poljoprivredni, stambeni, za kupovinu automobila), sagledava se pravni odnos- zašto je taj odnos nastao. U obzir se dakle, uzima kupoprodajni ugovor, kod gradnje stambenog objekta sagledava se predračun radova. Zatim se daje kreditni priedlog kreditnom odboru 8. Kreditni referent u Direkciji plasmana i garancija proverava usklađenost Priedloga odluke Kreditnog odbora filijale sa politikama i procedurama banke i Programom za upravljanje kreditnim rizikom i priedlog iznosi na Kreditni odbor banke. Priedlogom se predlaže iznos kredita, rok dospeća, i kamatnu stopu. U predlogu se predlažu instrumenti obezbeđenja (zavisno od vrste, iznosa i ročnosti kredita) i obrazloženje.

Kreditni odbor odlučuje o odobravanju ili odbijanju zahteva za kredit9. Kreditni odbor filijale broji najmaje 3 člana, od kojih najmanje 1 član mora biti iz reda osnivača banke sa područja koje pokriva filijala.

Kreditni odbor Banke broji najmanje 5 članova bankarske struke.

On se sastaje po potrebi, a najmanje 2 puta mesečno. Na osnovu priedloga za kredit u pisanoj formi koji su sačinili stručni saradnici za kredite filijala, odbor odlučuje o zahtevima za kredit. Ukoliko traženi iznos u zahtevu za kredit prevazilazi ovlaštenja kreditnog odbora, kreditni odbor daje preporuku Nadzornom odboru u pisanoj formi za odobravanje zahteva. Kreditni odbor ne mora odobriti niti odbtiti, nego tražiti dodatno obezbijeđenje. Odluka mora biti napismeno, tj. da budu napisani jasno sadržani uslovi, iznos, rizik. Pismeni materijal sa sednice mora biti dostavljen članovima Kreditnog odbora zajedno sa pozivom najmanje 3 dana pre sednice.Kreditni odbori filijala su dužni redovno dostavljati zapisnike sa sednica keditnog odbora Sektoru kredita banke pre puštanja kredita u tečaj, a najkasnije 5 radnih dana posle održane sednice.

Kada je odobren kredit od strane kreditnog odbora kreditni referent obaveštava klijenta i poziva njega i žirante da:

(1) izvrše potpisivanje ugovora o jemstvu,(2) izvrše potpisivanje menice i menične izjave,(3) izvrše upis hipoteke u korist banke,(4) potpiše ugovor o depozitu,(5) dostava rešenja o administrativnoj zabrani obračunskoj službi

preduzeća.

Nakon prethodno izvršenog postupka potpisuje se ugovor10. U ugovoru se preciziraju podaci o korisniku kredita, o visini, kamati i roku otplate, sredstva obezbeđenja, i način

8 Pogledati prilog br.5 koji se odnosi na Kreditni predlog kreditnom odboru 9 Pogledati prilog br.6 OB-0017/173 koji se odnosi na Odluku kreditnog odbora10 Pogledati prilog br.7 Ugovor o namenskom kreditu

21

vraćanja kredita. Ugovor obavezuje i banku i korisnika. Ugovorom može biti precizirano da se posle mogu menjati uslovi. Ugovor obavezuje ugovorne strane. Pošto su svi zahtevi ispunjeni i ugovor potpisan kredit se pušta u tečaj.

Ukoliko se pojavi potreba za produženjem roka otplate kredita ili izmjenom ostalih ugovorenih uslova (kamata, instrumenti obezbeđenja, itd.), odluke o izmeni uslova mogu donieti isti organi koji su nadležni za odlučivanje o odobravanju kredita. Otplata kratkoročnog kredita se može produžavati najduže do 12 mjeseci počev od dana puštanja kredita u tečaj.

U odjeljenju kredita stanovništvu u Direkciji plasmana i garancija se formiraju i proslečuju izveštaji o plasmanima zainteresovanim stranama. Izveštaji se dostavljaju eksternim i internim stranama, u skladu sa zakonom ili ugovorenim obavezama. Poslednja aktivnost je arhiviranje. Ona se obavlja po svakom pojedinačnom odobrenom kreditu. Sastoji se od arhiviranja svih dokumenata koji su potrebni za formiranje kreditnog dosijea. Ova aktivnost je obavezna. Za nju su odgovorni kreditni referent filijale, šef odjeljenja kredita u filijali odnosno Kreditni referent/šef odjeljenja kredita stanovništvu u Direkciji plasmana i garancija.

Prilikom odobravanja kredita svaka banka ne ćeli da se upušta u rizik da kredit neće biti vraćen na vrieme. Zbog toga banke prie zasnivanja kreditnog odnosa svesno i stručno procenjuju sve bitne elemente koji su značajni za pravovremeno vraćanje kredita. Banke se dakle, raziličitim vrstama pokrića nastoje zaštiti od eventualnog rizika. Postoje dvie osnovne vrste garancija, a to su lične i realne garancije. Lična garancija se javlja kao pravno jemstvo i kao aval. Realna ili stvarna garancija je oblik garancije koji se izrašava u određenim materijalnim dobrima. To mogu biti različite stvari veće vriednosti, novac i slično.

Pored pretodno spomenute potrebne dokumentacije, potrebno je i dodatno obezbeđenje:(1) “Administrativna zabrana na platu,(2) Menica na vlastito ime,(3) kreditno sposobna žirant,(4) Za sve kredite koji prelaze iznos od 5000,00 E se, kao dodatni

instrument obezbeđenja kredita, uzima prvoklasni kolateral ili hipoteka na pokretnu ili nepokretnu imovinu.”11

Rešenje o administrativnoj zabrani dužnika12 se izdaje u preduzeću u kojem je stanovnik u radnom odnosu. Rešenje se izdaje na njegov zahtev. Svrha ovog rešenja je da preduzeće obustavi sa računa zaposlenog novčani iznos od ličnog dohodka (iznos rate kredita) tj. da uplati taj iznos na račun banke. Preduzeće se ovim dokumentom obavezuje da će ukoliko zaposleni prekine radni odnos preneti zabranu novom poslodavcu i da će o tome pismeno obavestiti banku. Ukoliko to ne bude u mogućnosti, iste će vratiti banci u roku od 5 dana.

Ne manje bitan dokument, tj. rešenje o administrativnoj zabrani žiranta13 ima istu svrhu kao i administrativna zabrana dužnika, s tim da se podaci odnose na žiranta koji je

11 Izvor-internet , web stranica www.otpbanka.com12 Pogledati prilog br.8 tps://www.otpbanka.rs/PDF/Administrativna_zabrana_EUR.pdf13 Pogledati prilog br.9 https://www.otpbanka.rs/PDF/Administrativna_zabrana_RSD.pdf

22

dužan da uplati ratu (odnosno preduzeće u kojem je zaposlen žirant) ukoliko to dužnik ne ispuni. Ovi obrasci moraju biti potpisani od strane dužnika, odnosno žiranta (zavisno koje je rešenje u pitanju) kao i overeni od šefa računovodstva. Dužnik mora imati u nekim uslovima kreditno sposobna žiranta u zavisnosti od visine kredita.

Potpisuje se i ugovor o jemstvu14. Ugovor se zaključuje izmedju “OTP Banke A.D. Novi Sad” Filijala Sombor (kao poverioca) i korisnika kredita sa druge strane. Ugovor potpisuju i jemci-platci koji se obavezuju da će ukoliko dužnik ne izmiri svoju obavezu po ugovoru oni isplatiti tu obavezu u roku. Jemci mogu jemčiti do 50% svog iznosa. Oni se obavezuju za ispunjenje ciele obaveze za koju su jemčili, kao i za naknadu troškova koje je poverilac imao u svrhu naplate duga. Jemci će platiti iz celokupne pokretne ili nepokretne imovine, uključujući i administrativnu zabranu na redovna mesečna primanja.

Kredit ne može biti pušten u tečaj dok se ne pribave instrumenti obezbeđenja u skladu sa politkom kreditiranja u banci, odlukom nadležnog odbora i ugovorom o kreditu (garanciji).

“Kao instrumente obezbeđenja plaćanja, banka može koristiti sve oblike obezbeđenja, i to:

(1) prvoklasni kolateral: oročeni depozit u domaćoj i stranoj valuti, vrijednosni papiri, neopozive garancije poslovih i međunarodnih razvojnih banaka i plemeniti metali založeni kod banke po osnovu ugovora o zalogu,

(2) hipoteka na nepokretnu i zalog na pokretnu imovinu pod uslovom da je zaključen ugovor kojim je predviđeno da je banka jedini privilegovani poverilac koji ima osiguran interes po odnosnom zalogu i da je on neopoziv,

(3) blanko potpisani i overeni nalozi platnog prometa komitenta,(4) čekovi i mjenice.”15

Blanko potpisani i overeni nalozi platnog prometa sa izjavom o blokadi računa komitenta, menica sa meničnom izjavom su obavezni instrumenti obezbeđenja plaćanja bez obzira na visinu kredita.

Menica je strogo formalna pismena isprava, kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos, ili poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu. Postoji više vrsta menica. Ona služi kao instrument obezbeđenja naplate potraživanja od korisnika kredita. Sopstvena menica je hartija od vriednosti kojom njen izdavaoc obećava drugom licu (remitentu) da će mu po njegovoj naredbi on sam isplatiti određeni iznos novca u mestu i vremenu koji su u menici označeni. Blanko menica označava poseban oblik buduće menice koja naknadnim ispunjenjem tek postaje punopravna hartija od vriednosti. Ona u momentu izdavanja mora da sadrži punovažni potpis menićnog izdavaoca i druge poželjne sastojke. Aval predstavlja menično jemstvo, a avalist je lice koje jamči za meničnu obavezu nekog od meničnih dužnika. Ovlašteni službenik koji prima blanko mjenicu kao instrument obezbjeđenja naplate potraživanja, zahtevat će da mu izdavaoc obezbedi meničnu izjavu/ovlaštenje da banka može popuniti blanko menicu u skladu sa uslovima sporazuma. Ukoliko nisu plaćene 14 Pogledati prilog br.10 https://www.otpbanka.rs ugovor o jemstvu15 Izvor podataka “OTP Banka”-Politika kreditiranja u Banci

23

sve dospele obaveze prema banci, ovlašteni službenik banke pismeno će pozvati građanina (glavnog dužnika) i njegovog (ve) avaliste da izmire celokupni dospeli dug u roku od 8 dana. Ako oni ne uplate dospeli iznos obaveze obezbeđenom menicom, ovlašteni službenik će popuniti menicu nedostajućim bitnim elementima. Ovlašteni službenik će dostaviti pravnom zastupniku banke pravilno popunjenu menicu i odgovarajuću prateću dokumentaciju radi pokretanja izvršnog postupka u cilju sudske prinudne naplate menice iz odgovarajuće imovine u vlasništvu građanina i njegovog avaliste. Menica se od graĐanina prinudno naplaćuje tek nakon provedenog izvršnog postupka i donošenja pravosnažnog rešenja o izvršenju.

(a) Hipoteka

Kredit u iznosu preko 5000,00 E ne može biti pušten u tečaj bez pribavljenog, za banku prihvatljivog, kolaterala. Cilj obezbeđenja kredita je da pojača kreditnu sposobnost tražioca kredita. Veoma bitno je da se prikaže realna slika o kolateralu, odnosno da se mora pribaviti ralana treći{na vrijednost ponuđenog kolaterala, a sve u svrhu da bi nivo rizika koji banka preduzima sveo se na minimum. Neophodno je da se pretpostave mogućnosti realizacije i okolnosti koje bi se mogle očekivati zbog ograničenosti trći{ta za ponuđeni kolateral. Prilikom izbora koleterala prednost šće imati lako utuživa imovina vlasnika. Kod procene vriednosti imovine treba imati u vidu vlasništvo (1/1), stepen otpisanosti (ukoliko se radi o fiksnoj imovini) i lokaciju (zemljište i objekti). npr. ukoliko je fiksna imovina manje otpisana (novija) ona ima ve}u vriednost, dok kod zemljišta se uzima u obzir koliko je daleko od urbanog naselja (sto je bli`e naseljenom mjestu, veća je vriednost). Procenu vrednosti kolaterala vrši od banke ovlašten procenitelj koji mora imati rešenje nadleznog suda da obavlja poslaOvlaštenog sudskog procenitelja imovine.Od ponuđenog kolaterala zavisi iznos vriednosti kredita:

(1) garancija prihvatljivog osiguravajućeg društva ili poslovne banke 100% (2) depozit u RSD do 100% (3) depozit u stranoj valjuti (u zavisnosti od fluktuacije kursa) 80-100% (4) akcije (kotirane) do 65% (5) poslovne zgrade u zavisnosti od lokacije i namene zgrade do 65% (6) poslovna oprema (kapitalna dobra) u zavisnosti od stepena amortizacije

(moralne i stvarne) do 50% (7) stambeni objekti u zavisnosti od lokacije do 80% (8) zemlji{te u zavisnosti od lokacije do 50%

Kao što se vidi, banka, odobrava različite postotke na vriednost kolaterala. Na depozit u domaćoj valuti i garanciju banke ili osiguravajućeg društva banka odobrava do 100% vrednosti. To nije ni malo slučajno jer je to siguran plasman za banku, novac je već kod banke, a i ima polisu osiguranja koju će sigurno naplatiti. Ukoliko je kurs neke valute koju je klijent ponudio nestabilan, tj. stalno se mienja, pada, raste, banka će odobriti manji postotak od iznosa depozita, dok će za stabilnu valutu odobriti iznos do 100% položenog depozita. Isto tako, za kotirane akcije na tržistu, zavisi recimo od vrednosti preduzeća čije se akcije prodaju na tržištu. Vrednost poslovnih zgrada i stambenih objekata zavisi od namjene i lokacije, odnosno, nije isto da li se zgrada nalazi u centru grada ili na periferiji. Logično je da će zgrada imati veću vrednost u centru grada nego na periferiji. što se tiče zemljišta, gleda se da li je bliže naseljenom mestu ili ne. Ukoliko je bliže naseljenom mestu zemljište će imati veću vrednost kao kolateral.

24

Svaki kolateral u obliku fiksne imovine mora biti osiguran od strane za banku prihvaćenog osiguravajućeg drustva pri čemu se banka mora uveriti da će joj buduće naknade za gubitak biti isplaćene. Dužina osiguranog perioda mora odgovarati dužini otplate kredita. Recimo, kod kupovine automobila na kredit banka propisuje da automobil preko određenog iznosa mora imati kasko osiguranje na banku. U slučaju krađe, odštete, osiguravajuća kuća vraća banci sredstva od odštete.

Za kredit gde se pojavljuje hipoteka kao instrument obezbeđenja, poverilac osigurava svoj kredit saglasnošću dužnika na pravo zaloge nad nepokretnom imovinom. Pravo zaloge se realizuje tako što se u visini odobrenog kredita uknjižava u zemljišne knjige pravo vlasništvo poverioca nad nepokretnom stvari, a uz saglasnost dužnika. Karakteristično je da se pravo vlasništva na založenu nekretninu ne menja (dok traje kredit), nego se vlasniku ograničava pravo raspolaganja tom nekretninom. Vlasnik imovine ima pravo da otuđi imovinu dok traje zaloga, ali i tada banka kao poverilac ima pravo naplate bez obzira na promenu vlasništva.

(b) Zalog kao instrument obezbeđenja kredita

Zakonom o izvršnom postupku i Zakonom o obligacionim odnosima je reguisano zasnivanje zaloŽnog prava na pokretnim stvarima.16 Zakonom o izvršnom postupku data je mogućnost zaključivanja sporazuma pred sudom kojim se utvrđuje postojanje potraživanja, vrieme njegovog dospeća i saglasnost stranaka da se uknjižbom založnog prava na nepokretnostima, osnosno popisom založnog prava na pokretnim stvarima dužnika obezbiedi novčano potra`žvanje povjerioca. Zaklju~eni sporazum predstavlja osnov za namirenje potra`ivanja povjerilaca. Sudu se odmah podnosi prijedlog za izvršenje, pa se time skraćuje procedura naplate duga za ceo parnični postupak.

Sporazumom se obavezuje dužnik da založene nekretnine i pokretne stvari neće otuđivati ni opterećavati bez pismene saglasnosti poverioca do izmirenja svih obaveza po kreditu. Dužnik se obavezuje i da će se za vrieme trajanja založnog prava uzdržavati od svih radnji kojim bi umanjili vriednost založenih stvati. On se, dakle, obavezuje da neće raditi niti pravne niti fizi~ke radnje koje bi umanjile vriednost zaloge. Postoje slučajevi da se na istoj nekretnini zasnivaju hipoteke u korist poverilaca. Red prvenstva založnih prava više povjerilaca određuje se prema danu prijema priedloga u sudu.

Zakonom o obligacionim odnosima regulisano je da izjava dužnika da u slučaju da poveriočevo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, založena stvar prelazi u svojinu poverioca i da je poverilac može, po unapried određenoj ceni, prodati ili je zadržati za sebe. Osnovni instrumenti obezbeđenja kredita plasiranih fizičkim licima bez obzira na namenu su menice i jemstvo fizičkih ili pravnih lica.

Za odobrenje potrošačkog kredita korisnik neopozivo zaključuje ugovor o zalogu novćanog depozita. Sa bankom sklapa ugovor o zalogu novčanog depozita po osnovu kredita na rok koji je jednak roku vraćanja kredita. Za obezbjeđenje uredne otplate služe oročena sredstva po osnovu kojih je kredit i odobren. Veoma je bitno praviti razliku između ugovora o zalogu novčanog depozita i ugovora o oročenom depozitu. Kod ugovora o zalogu novčanog depozita banka je jedini privilegovani nosioc prava na

16 Izvor informacija “OTP Banka”-politika kreditiranja u Banci oznaka

25

novčani depozit. Kod ugovora o oročenom depozitu po sudskom postupku banka ne mora da bude prva na listi namirenja svojih obaveza, to može da bude i neko drugo lice ili preduzeće.

Kod stambenog kredita kao instrument obezbeđenja urednnog vraćanja kredita je:(1) za kupovinu stana ili kuće: kupoprodajni ugovor, predračun i instrumenti

urednog vraćanja kredita,(2) za izgradnju, dovršenje i adaptaciju stambenog objekta: vkasnički list,

kopiju plana parcele, projekat sa premerom i predračunom radova, građevinsku dozvolu i instrumente obezbeđenja vraćanja kredita.

Kod kupovine automobila na kredit kao instrument obezbeđena kredita potrebno je zaključiti ugovor o jemstvu sa najmanje dva kreditno sposobna jemca-platca, menice korisnika kredita i menice jemaca, te polisa kasko osiguranje vozila vinkulirana u korist “OTP BANKE A.D. SRBIJA” u slučajevima kupovine novog automobila i kredita ija visina prelazi 400.000,00 RSD. Banka može prihvatiti i jemstvo pravnog lica u kom slučaju će njegova kreditna sposobnost biti ocijenjena u skladu sa odgovarajućim kriterijumima poslovne politike banke. Korisnik kredita, pre početka korištenja odobrenog kredita, može položiti depozit odnosno novčani zalog kao dodatni instrument obezbeđenja kredita kod banke na rok koji mu se daje kredit u visini od 10% do 20% od iznosa odobrenog kredita.

Kod “Nove štednje” instrumenti za osiguranje kredita su:(1) produžavanje štednog uloga na period vraćanja kredita uz mogućnost

preklapanja ostatka duga po kreditu sa iznosom oroĆenja, (2) hipoteka na nekretninu u sluČaju koriŠtenja kredita u stambene svrhe,(3) Žiranti u zavisnosti od koriŠtenja sredstava.

Za pojedine oblike kredita banka moŽe zahtevati garanciju ne samo od fizičkog lica. Moze zahtevati i garanciju od neke druge banke. Ukoliko je banka garant, ona se tom garancijom obavezuje da će izmiriti obavezu po kreditu ako to ne učini glavni duŽnik. Banka mo`e dati i supergaranciju drugoj banci, kojom se bezuslovno obavezuje da će izvršiti plaćanje po garanciji koju je dala druga banka, ukoliko ta (druga) banka ne ispuni svoje obaveze po datoj garanciji. Ali, ovi oblici se reše pojavljuju kod fizičkih lica, i oni se pojavljuju kada su u pitanju veći iznosi kredita. Dakle, iz priloženog se vidi da u zavisnosti od namene kredita, iznosa, roka vraćanja zavisi i koji ce instrument obezbeđenja banka zahtevati od fizičkog lica da bi mu odobrila traženi iznos kredita.

26

5. KREDITNE KARTICE U FUNKCIJI KREDITNIH POSLOVA SEKTORA STANOVNIŠTVA

Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Državama tokom 1920–ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ovakve kreditne kartice mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba značajno je povećana nakon II svjetskog rata.

Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odlučile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima pošto se obim usluga (ishrana i smeštaj, kao i kupovina u prodavnicama) širio. Ovi sistemi su se kasnije proširili na sve delove svieta, samim tim i kod nas se primjenjuje.

Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis). “Platna-kreditna kartica je bankarska kartica iz porodice MasterCard I VISA i vezana je uz kreditini racun odobren od strane banke te omogućava podizanje gotovine, naknadno plaćanje za kupljene proizvode i usluge putem otplate kredita do odobrenog raspoloživog iznosa a u skladu sa ugovorenim limitima i kreditnom sposobnošću korisnika”17. Kartica je opremljena magnetnim ili mikroprocesorskim medijumom. Na tom medijumu se nalaze podaci o korisniku kartice i o samoj kartici.

Kreditne/debitne kartice mogu se ukrasti od njihovih vlasnika i onda zloupotrebiti, a trgovci koji primaju plaćanja kreditnim/debitnim karticama mogu prevariti potrošača i ne isporučiti mu robu (na primer, kod naručivanja preko telefona). Gubici zbog zloupotrebe plaćanja kreditnim/debitnim karticama od strane trgovaca su značajni. Zbog toga se vrši oštra selekcija trgovaca koji će dobiti ovlašćenje da primaju plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica. Slično tome, izdavanje kreditnih/debitnih kartica sve se više kontroliše kako bi se smanjila zloupotreba i prevara od strane vlasnika kartica.

5.1 Vrste kreditnih kartica

Sve novčane kartice se mogu podeliti na:

(1) Standardne katrice koje služe kao indentifikaciono sredstvo, specifične su po grafi~kom dizajnju, ali su slabe od zaštite rizika zloupotrebe

(2) Kartice sa Bar kodom. Ove kartice se indentifikuju preko optičkih čitača bar kodova. Izdaju ih specijalizovane trgovačke kuće, ali su takođe slabe zaštite od rizika zloupotrebe.

(3) Kartice sa magnetnim zapisom su u širokoj upotrebi, indentifikuju se preko čitača magnetnog zapisa na kartici. Za razliku od standardne i kartice sa bar kodom one imaju solidniju za{titu od rizika.

17 Izvor podataka “OTP BANKA” - procedura odobravanja kreditne kartice oznaka

27

(4) Smart kartice, odnosno pametne kartice, su {iroke primjene i imaju integralno kolo za za{titu memorije visokog kapaciteta. Putem njenog čipa se može memorisati veliki broj podataka. Može se koristiti za podizanje novca na pošti, bankama, i za kupovinu robe. Zaštita od zloupotrebe se postiže stavljanjem otisaka prsta na čipu kartice.

(5) Laserske kartice su nastavak smart kartice. Imaju veću memoriju u odnosu na smart, čak i od nekoliko desetina mega-bajta. Koriste se pored novčanih transakcija i u zdravstvu, javnim i socijalnim ustanovama za personalne podatke klijenta.

“OTP Banka” je ušla u porodicu MasterCard Europe I VISA u okviru kojeg u banci postoje 3 tipa platnih kartica:

MAESTRO debitnu platnu karticu, STANDARD MasterCard I VISAkreditnu karticu, BUSINESS MasterCard I VISA karticu.

MasterCard je lider na tržištu platnih kartica. U Evropi ima preko 70% tržišnog učesća.Maestro MasterCard “OTP Banke” su međunarodne platne kartice, što znači da su prihvaćene i u zemlji, a i u svetu.

Korisnik ove usluge ne mora da nosi sa sobom gotovinu, ćime bi bio izložen krađi novca. Ukoliko korisnik nije nekome rekao indentifikacioni broj, lice koje je ukralo karticu ne mo`e podi}i gotovinu sa korisnikovog ra~una. Jedna od prednosti je {to se gotovina može podići u bilo kojoj zemlji na bankomatima gde se nalazi znak Maestro i MasterCard. Platna katrica “OTP Banke” se može koristiti na preko 17 miliona prodajnih mesta u zemlji i svetu. Korisniku je gotovina uvek na raspolaganju. Ukoliko je u nekoj drugoj zemlji druga valuta, konverzija se vrši automatski na mjestu plaćanja ili podizanja gotovine. Ukoliko prodavnica u kojoj kupac kupuje robu ili uslugu ne prima MasterCard, može podići gotovinu na najbližem bankomatu, ili banci i onda izvršiti željenu kupovinu.

(a) Maestro kartica

Maestro kartica je debitna kartica. Sam pojam debitna kartica znači da ona omogućava plaćanje do iznosa na kartičnom računu, tj. bez kreditiranja korisnika kartice. Platna kartica vezana je za tekući račun njenog korisnika. Prihvata se u svim trgovinama i bankomatima u zemlji i u svetu, pod uslovom da je na njima istaknut znak maestro.

Uslovi potrebni za dobijanje Maestro kartice:(1) Otvoren tekući račun na najbližem šalteru “OTP Banke”,(2) Popunjen zahtev za izdavanje platne kartice,(3) GodiŠnja članarina (4) Ukoliko preduzeće organizovano isplaćuje plate radnicima preko

tekućih računa kod “OTP Banke”, banka radnicima izdaje besplatno Maestro kartice.

28

Slika broj 2. Maestro kartica

Svaka kartica sadr`i PIN kod. PIN kod potiče od engleske riječi Personal Identification Number, sto u prevodu znači lični indentifikacioni broj. To je broj koji se dodjeljuje korisniku platne kartice, a ima funkciju elektronskog potpisa pri plaćanju roba/usluga ili podizanja gotovine na bankomatima.

Prilikom podizanja gotovine kao i priilikom pla}anja roba ili usluga sa debitnom karticom postavlja se limit od 500,00 KM. Limit za podizanje gotovine je postavljen da bi se korisnik za{titio od kra|e ili gubitka kartice. Ukoliko korisnik `eli da promijeni dnevni limit potro{nje, potrebno je da se obrati korisničkom servisu.

Korisnik pla}a proviziju za kori{tenje platnih kartica. Za kupovinu robe ili usuga provizija se ne pla}a. Prilikom podizanja gotovine, korisnik pla}a različit iznos provizije, u zavisnosti od lokacije. Na prijemnim mjestima “Nove Banke”, korisnik pla}a proviziju 1% ili minimalno 2 KM. U mre`i drugih banaka je minimum 1,5%.

Ukoliko korisnik izgubi debitnu karticu, on treba da istog momenta banci prijavi nestanak banka }e odmah blokirati upotrebu platne kartice. Ukoliko do|e do zloupotrebe kartice u periodu nakon sat vremena posle prijave, korisnik snosi tro{ak.

(b) Standard MasterCard

Standard MasterCard je me|unarodna platna katrica koja se prihvata u svim trgovinama i na svim bankomatima u zemlji i u svijetu koji imaju istaknut znak za MasterCard. Pored otovorenog ra~una u banci i podnijetog zahtjeva za izdavanje kreditne kartice, potrebno je i pla}anje ~lanarine u iznosu od 50 KM. Kreditna kartica – omogu}ava kori{tenje sredstava sa karti~nog ra~una koja korisnik trenutno ne posjeduje na svom računu.

Slika broj 3. Standard MasterCard

Kreditna kartica može funkcionisati na dva principa:(1) Charge kartice ( punjenje) - korisnik je dužan da izmiri sav utrošeni iznos

iz prethodnog mjeseca do datuma u narednom mjesecu koji banka odredi.

29

(2) Revolving (obnavljanje, ponavljanje) - korisnik izmiruje samo dio potrošnje iz prethodnog mjeseca do datuma u slijedećem mjesecu koji odredi banka, a neizmireni iznos se otplaćuje narednih mjeseci u sukcesivnim ratama.

Standard MasterCard je postavljena na revolving principu, sto zna~i da iznos koji korisnik utro{i u toku mjeseca ne otpla}uje odmah, ve} u nekoliko mjese~nih rata, s tim da korisnik u odre|enom periodu mora upatiti odre|eni iznos, koji ve} slede}eg dana mo`e koristiti. Korisnik mora da polo`i depozit u iznosu 1/10 od odobrenog kreditnog limita. On pola`e depozit u iznosu od 150 do 1000 KM, u zavisnosti od odobrenog limita potro{nje. Depozit je polo`en za vrijeme kori{tenja kartice. Ova sredstva korisniku ostaju na raspolaganju, tj. on ih mo`e podi}i posle kori{tenja kreditne kartice. Banka na iznos depozita odobrava 10 puta ve}e kredite. Zna~i kredit se kre}e u iznosu od 1.500-10.000 KM. Za depozit od 300 KM, odobrava se limit do 3.000 KM.

Minimalna zahtijevana uplata - dio iznosa koji je korisnik potrošio svojom kreditnom karticom u toku mjeseca, a koji je dužan da uplati na svoj kartični račun do datuma naznačenog na izvodu, kako bi mu bio automatski odobren iznos dozvoljenog limita potrošnje za sledeći mjesec. Korisnik je du`an da do 22. u mjesecu uplati 5% potro{enog iznosa od prethodnog mjeseca i plus kamate i provizije za kori{tenje kartice. Iznos kamate je 13.5%/15% redovna, a zatezna je 22%. Novac koji je uplatio kao minimalnu uplatu, zajedno sa preostalim neutro{enim iznosom na kreditnoj kartici je na raspolaganju za dalje kori{tenje. Posebna pogodnost priikom kori{tenja kartice je to {to se za kupljenu robu ili pla}enje usluge ne obračunava kamata u teku}em i u narednom mjesecu do roka za uplatu minimalnog zahtjevanog iznosa. Za podiznaje gotovine pla}a se provizija, i to na terminalima drugih banaka, minimalo 1,5% odonosno 5 KM. Na prijemnim mjestima “Nove Banke” provizija u minimalnom iznosu od 1% odnosno 2 KM. Za podizanje gotovine na {alterima banaka i bankomatima kamata se obračunava od datuma podizanja gotovine.

Na ku}nu adresu se dostavljaju izvodi, a cijena ove usluge je 3,5 KM mjesečno.

Uslovi za dobijanje kreditne katrice ovog tipa su :(1) popunjen zahtjev za izdavanje platne kartice(2) Da je podnosilac zahtjeva u radnom odnosu, {to se dokumentuje

potvrdom preduze}a, koja je ujedno i aministrativna zabrana18 na primanja klijenta ukoliko ne bude izmirivao svoje obaveze prema “Novoj Banci”.

(3) Dva `iranta, koji }e preuzeti obaveze po kreditnoj kartici u slučaju da ih korisnik ne izmiri. Svaki `irant treba da predlo`i potvrdu svog preduze}a koja je ujedno i administrativan zabrana, a “Nova Banka” s njima zaključuje Ugovor o jemstvu. @irant mo`e da bude i preduze}e u kojem je zaposlen podnosioc zahtjeva, ili u preduze}u koje on posjeduje. U tom slučaju preduze}e izdaje Izjavu kojom garantuje za njihove obaveze.19

18 Pogledati prilog br.11 OB 0016-114A Potvrda19 Pogledati prilog br.12 OB 0016-126 Izjava

30

Prilikom polaganja depozita korisnik zaklučuje sa bakom Ugovor o oročenom depozitu 20

(v) Business MasterCard

Business kartica (poslovna kartica) je sredstvo za bezgotovinsko pla}anje roba i usluga za potrebe klijentove firme, te podizanje gotovine. Business kartica je pravi poslovni potez. Kori{tenjem poslovne kartice “Nove Banke AD” }e se značajno olak{ati svakodnevno poslovanje firme. Business MasterCard se može koristiti za:

(1) podizanje gotovine na svim bankomatima u Bosni i Hercegovini i svijetu koji nose oznaku MasterCard,

(2) podizanje gotovine u svim bankama u svijetu koje prihvataju MasterCard kartice,

(3) može se koristiti na preko 17.000.000 prodajnih mijesta i preko 4.000.000 bankomata širom svijeta ,

(4) maksimalno pojednostavljuje plaćanje roba i usluga potrebnih firmi,(5) dozvoljeni minus po osnovu poslovanja preko transakcionog računa

platnog prometa korištenjem Business MasterCard.

Slika broj 4. Bussines MasterCard

Klijent nema potrebe da podiže akontacije i nosi gotovinu na službeno putovanje, niti da vrši konverziju novca u valutu zemlje u kojoj se nalazi. Sve troškove koje napravi biće mu obračunati u konvertibilnim markama i prikazani na izvodu firme, a biće skinuti sa korisnikovog računa platnog prometa. Popunjavanje mnogobrojnih obračunskih čekova, akceptnih naloga ili virmana za plaćanje dobavljaču postaje suvišno. Dovoljno je platiti karticom potrebnu robu ili uslugu kod trgovca koji prihvata MasterCard kartice uz prilaganje popunjene narudžbe sa izjavom.

Banka klijentu šalje obavjestenje – izvod o troškovima nastalim korištenjem Business kartica izdatih korisnikovoj firmi u Bosni i Hercegovini i svijetu, na adresu koju korisnik odredi.

Uslovi za dobijanje Kartice:(1) da je firma registrovana za djelatnost koju obavlja,(2) da uspješno posluje.

Korišćenje Business kartice podrazumjeva jednokratno plaćanje upisnine (naknade za otvaranje računa) u iznosu od KM 100 i godišnje članarine za prvu izdatu karticu u iznosu od 75,00 KM, odnosno 50,00 za svaku narednu). Za navedene iznose će biti terećen račun klijentove firme o čemu korisnik bude obaviješten na prvom izvodu. Za

20 Pogledati prilog br. 13 OB 0016-145 Ugovor o oro~enom depozitu

31

plaćanje roba ili usluga banka ne naplaćuje naknadu, a za podizanje gotovine van mreže banke, zaračunava se naknada po tarifniku “Nove Banke”. Na prijemnim mjestima “Nove Banke” minimalan iznos je 1% ili 2,00 KM. U mreži drugih banaka je minimlan iznos naknade 1,5%.

“Nova banka” će odobriti dozvoljeni minus pravnim licima i preduzetnicima koji imaju transakcione račune platnog prometa i Business MasterCard platnu karticu kod banke i posluju preko transakcionih računa ostvarujući značajniji promet. Banka odobrava dozvoljeni minus maksimalno do iznosa od 10.000,00 KM. Kamata na dozvoljeni minus iznosi 12,94% godišnje. Kamata će se obračunavati i naplaćivati mjesečno i za obračunati iznos će se automatski zaduživati namjenski transakcioni račun platnog prometa korisnika prekoračenja. Rok vraćanja ugovorenog dozvoljenog minusa ne može biti duži od 12 mjeseci računajući od datuma potpisivanja Ugovora o dozvoljenom minusu. Ukoliko korisnik dozvoljenog minusa ne izmiri dug u dogovorenom roku, odnosno ne dovede saldo na svojim računima platnih transakcija u stanje pozitive, postojeći dug se preknjižava na konto dospjelih kredita. Naredno korištenje dozvoljenog minusa može se odobriti tek po podnošenju novog zahtjeva, a nakon izmirenja obaveza po prethodnom dozvoljenom minusu.

32

5.2. Procedure odobravanja kreditnih kartica

Dijagram toka aktivnosti:

1. Planiranje aktivnosti

2. Upoznavanje korisnika sa op{tim pravilima i uslovima kreditne kartice

Korisnik donosi odluku3. ne-kraj

da4. Podno{enje Zahtjeva za izdavanje kreditne kartice

5 . Zahtjev kompletan ne-vra}anje na korak 2 6. Analiza zahtjeva

da7. Prijedlog za izdavanje kreditne kartice

.

.8. Odluka o podnesenom zahtjevu od strane kreditnog odbora filijale

ne-kraj da9. Kompletiranje kartičnog dosijea

10. Potpisivanje ugovora

11. Obrada podnesenog Zahtjeva, otvaranje kartičnog računa i prosledjivanje Zahtjeva

33

početak

centrali na obradu

Banka vr{i planiranje aktivnosti u Centrali za utvr|ene periode i prosle|uje izvje{taje upravljačkoj strukturi i filijalama. Slede}i korak je da se potencijalni korisnik upozna sa uslovima i pravilima izdavanja i kori{tenja kartice na osnovu poslovne politike banke, procedura i upustava. Referent u filijali upoznaje potencijalnog korisnika da mora imati stalne prihode, i/ili imovinu kojom }e garantovati otplatu kredita, da podnosilac zahtjeva mora imati otboren teku}i račun i da polo`i depozit.

Na osnovu predočenih informacija potencijalni korisnik donosi odluku o podno{enju zahtjeva za idavanje platne kartice. Korisnik podnosi popunjen i ovjeren obrazac zahtjeva za izdavanje platne kartice21. U zahtjevu treba naznačiti za koju vrstu kartice se podnosi zahtjev (Standard, Maesto ili Business), i da li se radi o osnovnoj ili dodatnoj kartici. U polju lični podaci se unosi matični broj, ime i prezime, pol, mjesto i datum ro|enja, broj lične karte/paso{a i bračno stanje. U tre}oj rubrici se unose podaci o stalnom prebivali{tu-mjesto, dr`ava, ulica i broj i telefon. U slede}oj rubrici se unose podaci o stalnom zaposlenju i prihodima. U ovoj rubrici su prikazani podaci o nazivu firme, mjestu firme, stručnoj spremi zaposlenog, njegovom zvanju, ukupnom radnom sta`u i sta`u u firmi, nazivu radnog mjesta i mjesečnim primanjima. Ova rubrika mora da bude ovjerena od strane firme u kojoj je podnosilac zahtjeva zaposlen. Peta rubrika pokazuje podatke o imovini, izra`eno i vrijednosno. Slede}a rubrika se odnosi na preporuke. Zahtjev sadr`i i potpise podnosioca (i kako }e potpis izgledati na kartici). Poslednju rubriku popunjava banka i potpisuje radnik koji je primio zahtjev i predsjednik komisije. Pored zahtjeva za dobijanje kreditne kartice podnosi se i kopija lične karte tra`ioca i predlo`enih jemaca, administrativna zabrana na svoja primanja. Administrativna zabrana treba da bude ovjerena i potpisana od strane preduze}a u kome je zaposlen, kao i administrativne zabrane dva jemca, koje su su tako|e ovjerene. Radnik koji radi na poslovima platnih kartica filijale odla`e zahtjev za izdavanje kartice i administrativne zabrane u poseban omot radi pripreme i analize kreditnog prijedloga za kreditni odbor filijale. Mogu}e je da korisnik polozi depozit u visini dozvoljenog limita potro{nje. U tom slučaju se u zahtjevu za izdavanje kreditne kartice naznačava da }e korisnik svoj dug prema banci obezbijediti punim depozitom. Tada nije potrebna administrativna zabrana `iranta.

Ukoliko je zahtjev kompletan slijedi analiza zahtjeva. Analizom zahtjeva se provjerava kreditna sposobnost tra`ioca kreditne kartice. Provjerava se i da li tra`ioc kreditne kartice i jemci imaju otvorene račune u banci, promet i saldo računa tra`ioca i jemaca, iznos ličinih primanja tra`ioca i jemaca. Veoma je bitno provjeriti i da li je fizičko lice-tra`ioc kartice kreditno zadu`eno, da li ima debitnu karticu kod banke i kvalitet ponu|enih kolaterala.

Slede}i korak je kreditni prijedlog kreditnom odboru za izdavanje kreditne kartice. Kreditni odbor odobrava ili odbija Zahtjev za izdavanje kreditne kartice. Na osnovu prilo`enih instrumenata obezbje|enja kreditni odbor procjenjuje kreditnu sposobnost potencijalnog korisnika kreditne kartice. Ukoliko primanja glavnog du`nika nisu u skladu sa uslovima za izdavanje kreditne kartice, kreditni odbor mo`e da smanji dozvoljeni limit potro{nje. Ukoliko je kreditni odbor filijale odobrio zahtjev, predsjednik kreditnog odbora potpisuje zahtjev u predvi|enu rubriku.

21 Pogledati prilog br.14 Zahtjev za izdavanje platne kartice “Nove Banke”

34

Kada se zahtjev odobri referent platnih kartica poziva tra`ioca i jemce da izvr{e potpisivanje ugovora o jemstvu, potpi{u mjenice i mjenične izjave i ugovor o depozitu i dostave dokaz o uplati depozita. Kada tra`ioc i jemac sve to izvr{e, tra`ioc potpisuje ugovor o kori{tenju kreditne kartice.

Referenti platnih kartica unose podatke o korisniku kartice u aplikaciju za rad sa platnim karticama, upisuje broj zahtjeva, datum uno{enja zahtjeva i arhivira u ko{uljicu. Arhivirani zahtjev se ula`e u ko{uljicu zajedno sa administrativnim zabranama ili uplatnim listi}ima. Na taj način se formira dosije korisnika platnih/kreditnih kartica.

35

6. NOVI OBLICI DISTRIBUCIJE BANKARSKIH USLUGA U SEKTORU STANOVNI[TVA

Tehnologija je danas oblast koja se veoma brzo razvija. Zajedno sa razvojem nauke i tehnologije dolazi do razvoja bankarstva, u smislu distribucije bankarskih usluga. Poslednjih nekoliko godina pored svake banke ili na va`nijim lokacijama u gradu mo`emo vidjeti bankomate; u prodavnicama roba se mo`e platiti sa maestro karticom, tako|e pla}anja se mogu izvr{iti iz ku}e, putem interneta. Iz svega proizilazi da su novi oblici distribucije bankarskih usluga:

(1) POS sistemi,(2) bankomati,(3) homebanking sistemi,(4) internet u bankarstvu.

POS sistem (Point of Sale = mjesto prodaje) je elektronski uređaj instaliran kod trgovaca/institucija koje prodaju svoje robe/usluge, a služi za prihvat plaćanja platnom karticom. POS sistem, odnoso EFT/POS sistem povezuje prodavca robe, klijenta i banku. Klijent banke kupi odre|enu robu/uslugu i da svoju maestro karticu radniku u prodavnici. Radnik provuče karticu kroz POS terminal. Vrijednost prodate robe se unosi ručno, ili se preuzima iz registar–kase. Trgovac podnosi podatke o kreditnoj/debitnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj poslovnoj banci, sa zahtjevom za autorizaciju. POS terminali su obično podešeni tako da zahtjevaju autorizaciju u momentu prodaje, a stvarni prenos podataka sa računa vrši se kasnije. Na taj način se novčana sredstva kupca smanjuju na karticnom računu. Na ovaj način provjerava se indentitet korisnika kartice, vr{i se bezgotovinsko pla}anje, vr{i direktno zadu`enje računa kupca i stabilizuje depozitni potencijal banke. Klijentima se omogu}ava da ne nose novac sa sobom, da vr{e bezgotovinsko pla}anje, smanjeni su tro{kovi platnog prometa i sl. Danas u skoro svim prodajnim mjestima koristi se kao standardni ure|aj POS terminala optički čitač BAR kod. S’ bar kodom se optičkim čitačom očitava {ipkasti kod koji je utisnut na artiklu-ambala`i robe. Na osnovu njega ostvaruje se br`i promet preko blagajni i a`urirana evidencija robe na skladi{tu.

Bankomate banka primjenjuje u poslovanju sa stanovni{tvom. Klijent koji ima platnu/kreditnu karticu mo`e na bilo kom bankomatu i u bilo kojoj zemlji (koje imaju ugovor sa bankom) da podigne novčani iznos. Kada se ubaci kartica u bankomat, odabere se ili lokalni jezik ili engleski, zatim se ukuca pin kod korisnika i odabere se recimo pregled stanja na računu ili isplata novca. Ukoliko se odabere pregled stanja, korisniku }e biti na ekranu prikazan iznos novca kojim on mo`e da raspola`e. Ako se odluči za isplatu, on odabere novčani iznos koji `eli. Minimalna isplata je 20 KM. I banke i klijeti imaju prednosti od kori{tenja usluge. Banke u smislu smanjenja fizičkog rada slu`benika, smanjuju se operativni tro{kovi, klijenti efikasnije podi`u gotovinu, pola`u depozit i u bilo koje doba dana ili no}i usluga im je dostupna. Bankomati imaju i video nadzor, tako da ako neko koristi ukradenu karticu mo`e da bude uhva}en na taj način. Postoji nekoliko podjela bankomata:22

“Prema mikro lokaciji:

22 Prof. dr Nenad M. Vunjak, Finansijski menad`ment, knjiga 2-Bankarske finansije, Subotica, 1999.god

36

(1) Lobby-instalirani su na ulazima poslovnih banaka i po{ta(2) Indoor-instalirani su u {alter salama poslovnih banaka i po{ta,(3) Outdoor-instalirani su na ulazima javnih ustanova i frekventnim javnim

mjestima.

Prema instaliranim funkcijama:(1) Ke{ dispenser ure|aji-za isplatu gotovine,(2) Info bankomati-za pru`anje informacija i izdavanja bankarskih naloga(3) Bankomati za mjenjačke poslove(4) Bankomati za pla}anje računa,(5) Bankomati za deponovanje dnevnog pazara,(6) Bankomati za prodaju vrijednosti-polise osiguranja, markice,(7) Multinacionalni bankomati

Prema broju me|usobno povezanih bankomata:(1) pojedinačne bankomate,(2) bankomate povezane u lokalnu mre`u-LAN(3) bankomate povezane u {iru mre`u sa vi{e ure|aja-WAN.”

Homebenking sistem-ku}no bankarstvo predstavlja komunikaciju izme|u klijenta koji se nalazi kod ku}e i banke. Na ovaj način, klijent ne mora da odlazi u banku, po{tu, nego sve to radi iz svoje fotelje. To je omogu}io razvoj telekomunikacije u obliku digitalne govorne tehnologije. Na taj način vr{i se transfer informacija i naloga putem telefonske mre`e. Govorna tehnologija raspoznaje govor, vje{tački produkovani govor i kodirani govorni signal. Da bi govorna tehnologija mogla uspje{no da funkcioni{e neophodno je da se telefonski aparat preko telefonske mre`e pove`e sa hardverskim dodatkom, koji pod uticajem softvera alfanumeričke podatke iz datoteke pretvara govorni signal. Govorni signal da bi se uspostavio, neophodno je poslati od klijenta ka banci impulsivni tonski signal, odnosno tonfrekventni siglal. Govorni signal se mo`e stvoriti i putem raspoznavanja govornih komandi, dekodiranjem jednog broja izolovanih riječi ili fraza. Prvi način je vi{e u upotrebi jer je pouzdaniji.

Internet bankarstvo predstavlja oblik interaktivnog elektronskog bankarstva. Temelji se na kori{tenju globalne računarske mre`e-interneta. Internet donosi banci a i klijentima mnoge prednosti. Prije svega smanjuju se tro{kovi, pove}avaju se prihodi, radno vrijeme je maksimalno iskori{teno, i transakcije se realizuju putem personalnog računara.

“Nova Banka” je svojim korisnicima omogu}ila sve pogodnosti koje nudi elektronsko bankarstvo. Iskustva pokazuju da je sve ve}i broj korisnika e-bank. Na osnovu e-bank programa uspostavlja se odnos klijent-banka, takav {to se bančin {alter seli na radno mjesto korisnika i njegove ku}e. Ovaj “{alter” je otvoren 24h dnevno, svakim danom. Prenos podataka se veoma brzo odvija, i sigurnost i za{tita povjerljivih podataka je obezbje|ena. E-bank pru`a uvid u stanje računa i tokove novca, {tedi vrijeme i novac i obezbje|uje privatnost. E-bank korisniku omogu}ava pregled stanja i prometa na računu, pregled izvje{taja, pla}anje obaveza sa teku}im i datumom unaprijed, sigurnost od neovla{tenih upada u bazu podataka.

37

SMS Bank omogu}ava klijentu da sa bilo kog mjesta i u bilo koje vrijeme putem mobilnog telefona provjeri stanje na računu u banci i dobije informaciju o prilivu na račun i informisanje o novim uslugama banke i sl.

7. UTICAJ KREDITNE AKTIVNOSTI NA LIKVIDNOST PREDUZE]A

Likvidnost banke je njena sposobnost da izmiri obaveze u momentu njihovog dospje}a. Za banku je karakteristično da dnevno uskla|uje rokove datih kreditnih sredstava sa rokom preuzetih obaveza. To znači da banka ne smije da plasira sredstva (odobrava kredite) koja stanovni{tu treba da vrati po osnovu {tednje, ili depozita. Ukoliko posti`e svakodnevnu likvidnost, tada je u stanju da u svakom momentu stavi deponovana sredstva na raspolaganje povjeriocu. Banka mo`e da raspola`e sa sredstvima sezonskog ili dugoročnog karaktera, i u zavisnosti od toga aktivu dr`i u kratkoročnom ili dugoročnom obliku. Radi izmirenja obaveza koje su sezonskog karaktera, neophodno je da sredstva u aktvi budu u najlikvidnijem obliku. Me|utim, ukoliko su rokovi dospje}a obaveza dugoročni, tada banka treba da raspola`e sa dugoročnom strukturom aktive.

Kontrola odnosa gotovine, hartija od vrijednosti i kratkoročnih potra`ivanja i kratkoročnih obaveza predstavlja kontrolu likvidnosti, a kontrola odnosa dugoročno vezanih sredstava i trajnih i dugoročnih izvora finansiranja predstavlja kontrolu uslova za odr`avanje likvidnosti. Ako su dugoročno vezana sredstva manja od trajnih i dugoročnih izvora finansiranje, stvorena je sigurnost za odr`avanje likvidnosti jer se kratkoročno vezana sredstva finansiraju iz trajnihh i dugoročnih izvora. Ukoliko su dugoročno vezana sredstva ve}a od trajnih i dugoročnih izvora finansiranje, sa stanovi{ta dugoročnog finansiranja, ne postoje uslovi za odr`avanje likvidnosti jer su dugoročno vezana sredstva u visini razlike finansirana iz kratkoročnih izvora finansiranja. To znači da ne postoji paralelnost izmedju rokova mobilizacije sredstava i rokova dospje}a obaveza. U ovakvim situacijama se likvidnost mo`e odr`ati ukoliko se mobilizacija kratkoročno vezanih sredstava vr{i br`e nego {to dospjevaju kratkoročne obaveze. Dugoročna i kratkoročna ravnote`a su me|usobno uslovljene.

Banke vr{e pretvaranje ročne strukture sredstava i plasmana tako da se sredstva iz jedne ročnosti transformisu u drugu ročnost. Najva`niji kvalitet banke je da izvr{i transformaciju ročnosti sredstava, koja je ona prikupila. Banka mora vr{iti transformaciju ročnosti zahvaljuju}i činjenicama :

(1) da prikupljena sredstva potiču od mnogobrojnih ulagača;(2) da je prisutan stalan proces ulaganja i podizanja sredstva; (3) da je stalno zadr`an jedan iznos ulo`enih sredstava na računima banke.

Po{to prikupljena sredstva potiču od mnogobrojnih ulagača, znači da su ona ulo`ena na različit vremenski period. Neki ulagači }e u kra}em, neki u du`em vremenskom periodu oročiti sredstva u banci, pa je samim tim prisutan stalan proces ulaganja i podizanja sredstva. Ovo opet utiče na to da banka raspola`e svakodnevno sa odre|enim iznosom sredstava na `iro računu, i ona na osnovu toga mo`e vr{iti dugoročne plasmane bez finansijskih posledica. Pri tome, menad`ment banke mora voditi računa o stepenu ročne trasfofmacije sredstava i visini rizika likvidnosti koji mo`e nastati po tom osnovu. Banke da bi se za{titile od rizika nelikvidnosti često se opredjeljuju da dr`e

38

jedan odre|eni iznos sredstava na računu. Na ovaj način se direktno sukobljava princip likvidnosti sa principom profitabilnosti. Strukturna neravnote`a izvora i plasmana sredstava u bilansima nastaje na dva načina:

(1) kada se prelivaju sredstva iz dugoročnog podbilansa izvora sredstava u kratkoročni podbilans, u dijelu plasmana, i

(2) kada poslovne banke usmjeravaju dio svog kratkoročnog potencijala u dugoročni podbilans, za investicione plasmane.

Svaka banka sastavlja, na osnovu svojih izvora, pregled prava i stvarno plasirana sredstva. Sredstva plasira iz pasive. Odnos finansijskog potencijala i potencijala za plasmane zavisi od volumena i strukture izvora sredstava. Analiticki posmatrano strukturu pasive čine depozitni i nedepozitni izvori sredstava. Raspolo`iva depozitna sredstva su različita prema svojoj mobilnosti i dinamici njihovog anga`ovanja. Razlikuju se depoziti po vi|enju i oročeni i ograničavajuci depoziti. Depoziti po vidjenju predstavljaju dnevna sredstva na računima transaktora banke. Oročeni i ograničavajuci depoziti su ona sredstva u potencijalu koja su vezana u banci na odre|eni rok. Oročeni depoziti su najstabilniji i najkvalitetniji dio ukupnih depozita u potencijalu banke, i njih banka plasira u 100% iznosu. Depozite po vi|enju plasira u iznosu od 30%, a sredstva sa teku}eg računa u 50% iznosu. Nije ni malo slučajno {to ne plasira sav iznos sredstava sa teku}eg računa iz razloga {to se ne zna kada }e klijent “do}i” po svoja sredstva. Kada klijent odluči da podigne svoj novac, banka je du`na da vodi računa da bude u mogu}nosti da to klijentu i omogu}i. Kreditni potencijal predstavlja maksimalan iznos odobrenih kredita a da likvidnost pri tome nije ugro`ena. Na osnovu tabele:23 mo`e se vidjeti kako je banka izvr{ila plasman sredstava. Kod plasmana stanovni{tvu, banka je plasirala vi{e kratkoročnih kredita nego {to je planirala. Banka nije izvr{ila plasman svih sredstava po dugoročnim kreditima, tako da ta sredstva mo`e da plasira na kratak rok. Tako|e iz tabele se vidi da su se filijale preplasirale, ali je bitno da je centrala likvidna. Znači filijale mogu da odstupaju od prava na plasman, bitno je da centrala to ne uradi. Odnos ukupnih kredita stanovni{tvu/ukupnih depozita stanovni{tvu (11708/10311*100113,55%) i prava na plasman/ukupni depoziti stanovni{tva (7.765/10311*10075.31%) pokazuje da su sredstva u Bijeljini preplasirana. Iznos ukupnih kredita stanovni{tvu u izvorima sredstava je 38%, s’ tim da je filijala imala pravo na plasman u iznosu od 25%, {to opet pokazuje da je filijala odstupila od planiranog iznosa.

Banka radi sedmične, mjesečne, tromjesečne, kvartalne, polugodi{nje i godi{nje izvje{taje o ročnoj uskla|enosti aktive i pasive. Ročna struktura aktive i pasive bilansa banke ukazuje, koliko je banka uskladila dospjela potra`ivanja i dospjele obaveze. Ocjenu likvidnosti banke nije mogu}e izvesti bez analize aktive i pasive bilansa stanja i njihovog grupisanja po ročnoj strukturi. Grupisanje potra`ivanja i obaveza po ročnoj strukturi banke različito se primjenjuje od banke do banke. Na osnovu izvje{taja mo`e se procijeniti da li }e se u narednom periodu mo}i odobriti novi kredtii i da li }e se mo}i realno otplatiti. Iz priloga24 se vidi da }e se prema trenutnom stanju mijenjati odnos izmedju finansijske aktive i finansijskih obaveza. Odnosno nekada }e biti ve}e obaveze, a nekada ve}a potra`ivanja. U narednih 15 dana banka }e imati ve}a potra`ivanja, znači da ne}e imati sredstava za plasiranje ukoliko ne pozajmi sredstva ili ako fizičko ili pravno lice ne oroči odre|eni iznos sredstava. Za banku je bolje da ima

23 Pogledati prilog br.15 - Pregled izvora, rasporeda i ostvarenja prava na plasmane na dan 30.04.2005.god24 Pogledati prilog br. 16 - Kvartalni izvjestaj o ročnoj uskla|enosti aktive i pasive na dan 31.12.2005.god

39

ve}e obaveze, jer na taj način mo`e plasirati jo{ sredstava. S’ obzirom da je ovo kratak vremenski period, to nije toliko značajno. U narednom periodu, do pola godine banka bi prema trenutnoj situaciji imati ve}e obaveze, odnosno na raspolaganju sredstva koja mo`e da plasira. I na dugoročnom nivou (preko 5 godina) bi imala 1.856.000 sredtava koja bi plasirala. Ovaj izvje{taj pokazuje neku trenutnu situaciju. Me|utim krediti nose rizik da ne}e biti napla}eni u iznosu i roku na koji su odobreni. Samim tim, banka ne smije da se ograniči samo na ovaj izvje{taj, nego to mora da raditi če{}e.

40

ZAKLJU^AK

Dana{nja privredna, socijalna i ekonomska situacija je zabrinjavaju}a. Zabrinjavaju}a u smislu da je mnogo nezaposlenog stanovni{tva. Kod zaposlenih lica plate se ne mijenjaju a potro{ačka korpa je porasla, kupovna mo} opala. U takvoj situaciji, stanovni{tvo se sve vi{e zadu`uje. Zadu`uju se pozajmlju}i novac od prijatelja, rodbine. Dakle, dio tra`nje za novčanim sredstvima se podmiruje izme|u njih, a drugi, najve}i dio posredstvom poslovnih banaka. Banke su finansijske ustanove koje “izlaze u susret” stanovni{tvu (a i pravnim licima) i na taj način ostvaruju prihode. Jedna od njih je “Nova banka AD Bijeljina”.

Centrala banke je u Bijeljini. U Bijeljini i drugim mjestima u Republici Srpskoj banka ima filijale i ekspoziture. U centrali se nalazi Uprava banke i direkcije i samostalna odjeljenja. U direkciji plasmana i garancija postoje četiri odjeljenja: Odjeljenje za kredite privredi, Odjeljenje kredita stanovni{tvu, Odjeljenje upravljanja spornim kreditima i Odjeljenje prinudne naplate kredita. U njima se defini{u politike, procedure i upustva koja }e se primjenjivati. U njima se odvijaju sve radnje od primanja kreditnih zahtjeva, pa do naplate ili otpisa kredita. U odjeljenu kredita stanovni{tvu se polazi od analize kreditnog zahtjeva, odobravanja kredita i pra}enja naplate potra`ivanja od fizičkih lica. Vr{i se i analiza kreditnog portfolija. Cilj pra}enja urednog vra}anja kredita od strane du`nika je da se utvrdi da li se potra`ivanja po kreditu napla}uju u roku i iznosu. Ako du`nik ne mo`e da izmiruje svoju obavezu redovno mo`e se obratiti kreditnom referentu da bi produ`io rok otplate ili promjenio neki drugi ugovorni uslov. Kada du`nik kasni sa izmirenjem svojih obaveza, odjeljenje za sporne kredite uspostavlja kontakt sa klijentima i filijalama radi naplate potra`ivanja. Du`niku se {alju opomene. Ako se on i njegovi `iranti ne odazovu ni posle 3-}e opomene, Kreditni odbor daje prijedlog za utu`enje Odjeljenju za prinudnu naplatu kredita. Potra`ivanje se progla{ava spornim. Tada Odjeljenje za prinudnu naplatu preduzima sve pravne radnje radi naplate potra`ivanja, vr{i prodaju zaloga. Veoma je va`na saradnja izme|u odjeljenja, kao i saradnja izme|u samostalnih odjeljenja i direkcija.

Politika kreditiranja banke je sastavni dio op{te kreditne politike banke. Razlikuju se mikro i mako kreditna politika. Makro kreditna politika je politika koja se sprovodi na nivou nacionalne privrede, dok se mikro politika sprovodi na nivou banke. Ove politike su me|usobno uslovljene i povezane i zavise od ekonomskih odnosa. Krediti se odobravaju pravnim i fizičkim licima radi kupovine obrtnih sredstava, finansiranja kapitalnih investicija, gra|envinskih projekata, finansiranja kupovine i izgradnje nekretnina, kupovine trajnih potro{nih dobara i za ostale namjene. Banka odobrava kredit sanovni{tvu na odre|en rok i uz naknadu, onosno kamatu. “Kamata predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili kori{tenje novčanih sredstava.”25 Pojavni oblici kamatnih stopa su: (1) nominalna kamatna stopa, (2) stvarna kamatna stopa, (3) realno pozitivna kamatna stopa, (4) realno negativna kamatna stopa, (5) relativna

25 Prof. dr. Nenad M. Vunjak, Finansijski menad`ment knjiga 4 - Poslovne finansije, Subotica, 2002.god strana 313

41

kamatna stopa, i (6) komforna kamatna stopa. Nominalna kamatna stopa predstavlja ugovorenu kamatnu stopu izme|u banke i tra`ioca kredita. Nominalna kamatna stopa mo`e biti fiksna i varijabilna. Stvarna kamatna stopa je ve}a od nominalne kamatne stope za iznos depozita koji klijent polo`i u banku. Realno pozitivna i negativna stopa zavise od stope inflacije. Ako je kamatna stopa ve}a od stope inflacije, tada se radi o realno pozitivnoj kamatnoj stopi. Kada je kamatna stopa manja od stope inflacije riječ je o realno negativnoj kamatnoj stopi. Ralativna kamatn stopa predstavlja proporcionalni dio od godi{nje kamatne stope za obračunski period na koji se primjenjuje. Konforna kamatna stopa predstavlja diskontovanu godi{nju kamatnu stopu na obračunski period na koji se primjenjuje u toku godine. Veoma je va`no za banku da procijeni prihvatljive i neprihvatljive plasmane. Prihvatljivi plasmani su oni koji }e mo}i biti vra}eni u roku i iznosu na koji su plasirani. Banka ne}e u}i u kreditni odnos kada je veliki rizik povrata plasiranih sredstava, recimo kada je kredit mogu}e naplatiti samo prodajom kolaterala. U banci se vr{i redovno provjera kreditnog portfolija, odnosno provjera stanja i prometa na računima klijenta, urednost u izmirenju obaveza, kao i slanje opomena. Kreditni portfolijo se klasifikuje u 5 kategorija. Od A-E. Razlika je u mogu}nosti naplate kredita. Kategorija A je sa nesumljivom mogu}no{}u otplate od strane klijenta, dok E kategorija se odnosi na gubitak, tj. smatra se da se potra`ivanja ne}e mo}i naplatiti. Svaka banka }e nastojati da ne do|e do otpisa potra`ivanja. Ukoliko se pojave problemi u naplati potra`ivanja, kreditni referenti }e slati opomene klijentima i `irantima, i predočiti mogu}nosti za restruktuiranje kredita. Restruktuiranje kredita se odnosi na prolingiranje kredita, uzimanje dodatnog kolaterala ili prodaju kolaterala. Dakle banka }e nastojati da naplati svoje potra`ivanje.

Krediti se odobravaju fizičkim licima u skladu sa namjenom (koja mora biti precizirana u ugovoru) ili bez namjene. Krediti mogu biti odobreni na vremenski period koji je kra}i od jedne godine ili du`i. U skladu sa tim se javlja podjela kredita na kratkoročne (period do 1 godine), srednjoročne (1 do 5) i dugoročne (preko 5 godina). Najče{}e se krediti odobravaju uz kamate koju korisnik pla}a kao naknadu za kori{tenje kredita. Rijetki su oblici kredita bez kamate. Mada, oni se javljaju kod kreditnog odnosa gdje se za dati kredit obezbje|uje povla{tena (subvencionirana) kamatna stopa. Tako|e, ne manje značajna podjela kredita je na jednokratne, obročne i amortizacione. Ova podjela je izvr{ena prema načinu vra}anja kredita. Jednokratni krediti se vra}aju u cjelini u ugovorenom roku. Obročni se vra}aju u ugovorenim rokovima (u ratama), dok se amortizacioni otpla}uje ravnomjerno godi{nje ili polugodi{nje. “Nova Banka AD” Bijeljina odobrava fizičkim licima razne vrste kredita. Osnovni uslov je da gra|anin ima otvoren teku}i račun u ovoj banci i da mjesečni iznos rate kredita ne smije prelaziti 1/3 njegovih mjesečnih primanja. U okviru kratkoročnih kredita banka odobrava kratkoročni krediti na osnovu deponovanih sredstava, kratkoročni krediti za ostale namjene, dozvoljeno prekoračenje na teku}im računima i potro{ački kredite. Dugoročni krediti koje banka odobrava su: dugoročni namjenski krediti (po osnovu deponovanih sredstava), dugoročni krediti za ostale namjene, dugoročni krediti za stanove (iz sredstava banke), dugoročni krediti za automobile, vezani krediti na osnovu {tednje ili polo`enog depozita, i stambeni krediti iz sredstava fonda stanovanja Republike Srpske. Kredit na osnovu deponovanih sredstava mo`e biti kratkoročni ili dugoročni. Klijent polo`i minimum 10% depozita od tra`enog iznosa kredita i na osnovu toga banka mu odobrava kredit. Iznos depozita mo`e biti i ve}i, i tada korisnik pla}a manju kamatu na kredit. Potro{ački kredit se odobrava za kupovinu potro{nih dobara (namje{taja, ure|aja za doma}instvo i sl.). Iznos se upla}uje ili na račun lica kome je kredit odobren ili na račun preduze}a u kome je kupljeno potro{no dobro.

42

Kontokorektni kredit se odobrava klijentu banke da uzima unaprijed 2-3 lična dohodka. Stambeni kredit je oblik dugoročnog kredita, koji se odobrava na period vra}anja do 20 godina, i slu`i za izgradnju ili za rekonstrukciju ku}e ili stana. “Nova Banka” odobrava kredite gra|anima Bosne i Hercegovine za kupovinu automobila. Sa Fondom stanovanja Republike Srpske “Nova Banka” ima potpisan ugovor o zajmu za stambeno kreditiranje. Krediti se odobravaju za kupovinu, izgradnju ili rekonstrukciju ku}e ili stana. [tedi{ama se posle odre|enog perioda mo`e odobriti kredit u zavisnosti od mjesečnih uplata. Nakon poslednje uplate iznosa {tednje, {tedi{a stiče automatsko pravo na kredit. Iznos stambenog kredita se kre}e u odnosu od 1:3 do 1:5, zavisno od paketa.

Postupak odobravanja kredita zavisi od izvora sredstava, vrste, namjene, ročnosti, obima i korisnika kredita. Postupak kreditiranja obuhvata slede}e faze:

(1) podno{enje zahtjeva za kredit, (2) razmatranje i obrada kreditnog zahtjeva, (3) rje{enje po kreditnom zahtjevu i izvje{taj tra`ioca kredita, (4) zaključivanje ugovora o kreditu i njegovi sastavni elementi i (5) kori{tenje i vra}anje kredita.

Tra`ilac kredita podnosi zahtjev za kredit u filijalu banke. U zahtjevu se nalaze osnovni podaci o tra`iocu kredita, svrha kredita, visina, uslovi kori{tenja i predlo`eni instrumenti obezbje|enja vra}anja kredita. Podnosioc zahtjeva donosi i ovjerene podatke o mjesečnim primanjima, njegovim i `irantovim, kao i fotokopije njihovih ličnih karti. Kreditni referenti razmatraju kreditni zahtjev i daju prijedlog kreditnom odboru. Kreditni odbor razmatra prijedlog i u skladu sa njim donosi odluku o odobravanju, odbijanju kreditnog zahtjeva ili tra`i da se ispune jo{ neki uslovi. Ukoliko kreditni odbor donese odluku o odobravanju kredita, kreditni referenti pozivaju tra`ioca i `irante na potpisivanje ugovora o kreditu, ugovora o jemstvu i mjenice i mjenične izjave, potpisu ugovor o depozitu, hipoteku u korist banke i dostave administrativnu zabranu na mjesečna primanja. Nakon toga se kredit pu{ta u tečaj.

Prilikom odobravanja kredita svaka banka ne `eli da se upu{ta u rizik da kredit ne}e biti vra}en na vrijeme. Zbog toga banke prije zasnivanja kreditnog odnosa svjesno i stručno procjenjuju sve bitne elemente koji su značajni za pravovremeno vra}anje kredita. Banke se dakle, raziličitim vrstama pokri}a nastoje za{titi od eventualnog rizika. Instrumenti obezbje|enja zavise od vrste, iznosa, namjene i roka kori{tenja kredita. Korisnik kredita obavezno mora da dostavi administrativnu zabranu na platu. Ovaj dokument se zahtjeva i od `iranata. Na osnovu ovog dokumenta firma u kojoj su du`nik i `irant zaposleni vr{i obustavu rate za kredit, odnosno taj iznos upla}uje na `iro račun banke. Ako du`nik ne izmiri obavezu onda se iznos rate obustavlja sa računa jemca. Korisnik kredita mo`e da potpi{e ugovor o zalogu depozita i da polo`i depozit u odgovaraju}em iznosu. Ugovorom o zalogu depozita banka jedina ima pravo na kori{tenje depozita sve do izmirenja poslednje rate kredita. Zalog mo`e da bude i neka vrijedna umjetnička slika, predmet i sl. Ako banka ne dobije plasirana sredstva, ona vr{i prodaju zaloga. Na ve}e iznose i rok kori{tenja kredita banka zahtjeva od korisnika da upi{e hipoteku u njenu korist. Hipoteka mo`e biti ku}a, stan, poslovni prostor, zemlji{te i slično. Ovi kolaterali nemaju istu vrijednost za banku. Najve}im dijelom vrijednost kolaterala zavisi od lokacije.

Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis). Najče{}a podjela kartica je na debitnu i

43

kreditnu. Debitom katricom se omogu}ava korisniku da podigne novac ili plati robu/uslugu samo do iznosa sa kojim raspola`e na računu. Klijnt mo`e da sklopi ugovor sa bankom za izdavanje kreditne kartice. Kreditna kartica omogu}ava kori{tenje sredstava sa kartičnog računa koja korisnik trenutno ne posjeduje na svom računu. “Nova Banka” odobrava Maesto, Standard i Business MasterCard. Maestro je debitna katrica, Standard je kreditna i Business je poslovna kartica. Kreditna kartica može funkcionisati na dva principa: Charge kartice ( punjenje) i Revolving (obnavljanje, ponavljanje).Charge kartice - korisnik je dužan da izmiri sav utrošeni iznos iz prethodnog mjeseca do datuma u narednom mjesecu koji banka odredi, a kod revolvinga korisnik izmiruje samo dio potrošnje iz prethodnog mjeseca do datuma u slijedećem mjesecu koji odredi banka, a neizmireni iznos se otplaćuje narednih mjeseci u sukcesivnim ratama. Kod nas je u prijmjeni revolving princip. Charge princip se ne primjenjuje zbog lo{e ekonomske situacije. Kartice sa ovim principom se primjenjuju u razvijenim zemljama. Banka odobrava kredit na osnovu Standard MasterCard. Kredit je kratkoročnog tipa i odobrava se kao i, recimo, potro{ački kredit. Klijent ne mora da podigne odmah cijeli iznos sredstava sa računa, mo`e da ga koristi po potrebi. Me|utim, najve}i dio korisnika odmah podi`e cijeli iznos raspolo`ivih sredstava. Banka na osnovu kreditnih kartica ostvaruje prihode na osnovu kamata, članarina i provizije. Za banku su najbolji oni klijenti koji postepeno tro{e iznos raspolo`ivih sredstava i redovno upla}uju mjesečne rate. Business kartica (poslovna kartica) je sredstvo za bezgotovinsko pla}anje roba i usluga za potrebe klijentove firme, te podizanje gotovine.

Banka ima propisanu proceduru za odobravanje kartica. Prvo se planiraju aktivnosti, zatim se upoznaje korisnik sa op{tim pravilima i uslovima kreditne kartice. Na osnovu toga korisnik donosi odluku da podnese Zahtjeva za izdavanje kreditne kartice. Slijedi analiza zahtjeva i prijedlog za izdavanje kreditne kartice. Kreditni odbor donosi odluku. Ukoliko donese odluku o odobravanju kartice, referent platnih kartica poziva tra`ioca i jemce da izvr{e potpisivanje ugovora o jemstvu, potpi{u mjenice i mjenične izjave i ugovor o depozitu i dostave dokaz o uplati depozita. Kada tra`ioc i jemac sve to izvr{e, tra`ioc potpisuje ugovor o kori{tenju kreditne kartice. Referenti platnih kartica unose podatke o korisniku kartice u aplikaciju za rad sa platnim karticama, i na osnovu toga se formira dosije.

Sa razvojem tehnologije razvijaju se i oblici distribucije bankarskih usluga. Novi oblici distribucije bankarskih usluga su bankomati, pos sistemi, ku}no bankarstvo i internet bankarstvo. Prije svega, ovi oblici distribucije omogu}avaju klijentima da koriste bankine usluge na raznim mjestima i u svako doba dana ili no}i. Bankomati su elektronski ure|aji koji se danas najče{}e upotrebljavaju za podizanje gotovine. Klijent koji raspola`e sa karticom bilo kog tipa mo`e da podigne na bankomatu iznos gotovine u skladu sa stanjem/limitom na računu. Pos terminali su ure|aji koji su smje{teni u preduze}ima za prodaju roba/usluga i koji omogu}avaju korisniku kartice bezgotovinsko pla}anje. Klijent mo`e iz svoje ku}e da vr{i transfer novca. Da bi to mogao on treba da ima instaliran softver koji mu to omogu}ava. Cilj E-bank programa je uspostavljanje novog odnosa klijent - banka tako što se bančin {alter "seli" na radno mjesto korisnika i kod njegove kuće. Na ovaj način klijent izbjegava čekanje u redovima na {alterima banke. E-bank korisniku omogućava: pregled stanja i prometa na računu, pregled izvještaja, plaćanje obaveza putem platnih naloga sa tekućim datumom i datumom unaprijed, slanje i prijem ličnih i op{tih obavje{tenja i sigurnost od neovlašćenog upada u bazu podataka. Internet bankarstvo predstavlja oblik interaktivnog elektronskog bankarstva. Temelji se na kori{}enju globalne računarske

44

mre`e-interneta. Internet donosi banci a i klijentima mnoge prednosti. Prije svega smanjuju se tro{kovi, pove}avaju se prihodi, radno vrijeme je maksimalno iskori{teno, i transakcije se realizuju putem personalnog računara.

Svaka banka te`i da je likvidna. Likvidnost predstavlja sposobnost banke kao du`nika da izmiri novčane obaveze o rokovima njihovog dospje}a. Banka mora da uskladi ulaganje i plasiranje sredstava. Na osnovu izvora kojima raspola`e vr{i se plasman sredstava. U praksi su veoma često filijale nelikvidne, ali je bitno da je tada centrala likvidna. Dakle, centrala daje filijalama sredtva kada im ona nedostaju. U banci se sastavljaju izvje{taji o ročnoj uskla|enosti sredstava. Oni se sastavljaju radi pregleda da li bi banka mogla da odobri nekome kredit i da li se krediti redovno vra}aju. Banke vr{e pretvaranje ročne strukture sredstava i plasmana tako da se sredstva iz jedne ročnosti transformisu u drugu ročnost. Najva`nije je da postoji paralelnost izme|u rokova mobilizacije sredstava i rokova dospje}a obaveza. Ukoliko dolazi da obaveze prije dospjevaju nego {to banka mo`e da mobili{e sredstva, ona se suočava sa nelikvidnosti. Da bi se banka za{titila od rizika likvidnosti mora da ispita i kreditni rizik. Kreditni rizik i rizik likvidnosti su me|usobno uslovljeni. Ako banka ne uspije da naplati svoje potra`ivanje u roku dospjelosti, ona se suočava i sa rizikom likvidnosti, odnosno ona nije u mogu}nosti da izmiri svoje obaveze. Zato je veoma vazno da osim “povjerenja” koje banka ima u klijenta i banka stvori povjerenje klijenta u banku. Jer povjerenjem klijenta u banki se stvaraju uslovi za pove}anje {tednje, depozitnih sredstava, a opet, na osnovu tih sredstava se vr{i plasman kredita.

45

LITERATURA:

[1] prof. dr Vunjak M. Nenad, Finansijski menad`ment, Poslovne finansije, Subotica, 2002 god.[2] prof. dr Vunjak M. Nenad, Bankarske finansije, Poslovno bankarstvo, Subotica, 1999 god.[3] Prof. dr Vunjak M. Nenad, dr. Ljubomir Kova~evi}, Poslovno bankarstvo (savremeni trendovi), Subotica, 2002. godine[4] Prof. dr Bjelica Vojin, Bankarstvo, Novi Sad, 2001. godine[5]Prof. dr Rodi} Jovan, Teorija i analiza bilansa, Beograd, 1996. godine[6] Kraji{nik @ivojin, Procedura kreditiranja u banci, PU 0017/0014, Br~ko, 2004. god.[7] Procedura pra}enja otplate kredita oznaka PR 0017/24, “Nova Banka A.D. Bijeljina”[8] Procedura odobravanja kreditne kartice PR 0016-12, “Nova Banka A.D. Bijeljina”[9] Procedura odobravanja kredita stanovni{tvu PR: 0017-30a, “Nova Banka A.D. Bijeljina”

46

PRILOZI:

Prilog broj 1 - OB-0017/177 Zahtjev za kreditPrilog broj 2 -OB-0017/175 Ovjera podataka tra`ioca kredita-garantePrilog broj 3 -OB-0017-171 Analiza kreditnog zahtjevaPrilog broj 4 -OB-0017-643 Procjena rizikaPrilog broj 5 -OB0017/174 Kreditni prijedlog kreditnom odboruPrilog broj 6 -OB-0017/173 koji se odnosi na Odluku kreditnog odboraPrilog broj 7 - Ugovor o namjenskom kredituPrilog broj 8 - OB-0017-176 Rje{enje o administrativonoj zabrani du`nikaPrilog broj 9 - OB-0017/176 Rje{enje o administrativnoj zabrani `irantaPrilog broj 10 - OB-0017/167 Ugovor o jemstvuPrilog broj 11 - OB 0016-114A PotvrdaPrilog broj 12 - OB 0016-126 IzjavaPrilog broj 13 - OB 0016-145 Ugovor o oro~enom depozituPrilog broj 14 -Zahtjev za izdavanje platne kartice “Nove Banke”Prilog broj 15 - Pregled izvora, rasporeda i ostvarenja prava na plasmane na dan 30.04.2005.godPrilog broj 16 - Kvartalni izvje{taj o ro~noj uskla|enosti aktive i pasive na dan 31.12.2005.god

47