Marvin Vulfgang i Franko Ferakuti Polaze od toga da svako nasilniko ponaanje mora biti posmatrano u kontekstu kulture iz koje potie. Iako se slau sa zakljucima do kojih su doli prethodni istraivai devijantnosti, a koja se tiu ideje da devijantno ponaanje nije jednako rasprostranjeno unutar drutvene strukture, ne slau se sa samim odreenjem i korisnosti pojma anomije. Oni smatraju da je pojam anomije vrlo kosristan za socioloska prouavanja, ali ne i psiholoka. Slau se oko toga da postoji sukob vrednosti (sukob izmeu preovlaujue kulturne vrednosti i nekog supkulturnog entiteta). Ali misle da nasilniko ponaanje od strane aktera koji je pripadnik supkulture, a koja se razlikuje od preovlaujue kulture, ne moe biti adekvatno objanjeno frustracijom zbog neuspeha da ostvare nomativne ciljeve preovlaujue kulture, ni nesposobnou da uz pomo normativnih postupaka ostvare te ciljeve, niti individualnim psiholokim stanjem anomije. Oni kau da se najvee stope ubistva belee u okviru jedne relativno homogene supkulturne grupe u bilo kojoj urbanoj zajednici. Sline preovlaujue stope se mogu nai i u nekim ruralnim podrujima. Sistem vrednosti, ovakve grupe, predstavlja supkulturu nasilja. Sa psiholoke take gledita- to je vei stepen integrisanosti pojedinca u ovakvu supkulturu, vea je i verovatnoa da e njegovo ponaanje biti nasilno u razliitim situacijama. Sa sociolokog aspekta- tu bi trbalo da postoji direktan odnos izmeu stope ubistva i mere u kojoj supkultura nasilja predstavlja skup vrednosti vezanih za temu nasilja.Izuzev rata, nasilje o kome se najvie izvetava jeste ubistvo. Podaci pokazuju da su u SAD najvece stope ubistva kod muskaraca, koji nisu opripadnici bele rase i mlaih punoletnih lica. Pretpostavljaju da ce identifikovanjem grupa sa najveim stopama ubistva naii na supkulturu nasilja najintezivnijeg stepena. FIZIKO NASILJE-DEMONSTRACIJA MUKOSTI Crnci i belci, mukarci i ene na razliite naine doivljavaju agresiju Mukarci-braniti ime i ast ene, majke, ne prihvatanje uvreda na raun rase, svojih godina, ili svoje mukosti; brzo pribegavanje fizikom obraunu kao merilu vanosti ili odbrani statusa je kulturni imperativ za mukarce bele i crne rase koji pripadaju nioj drutveno-ekonomskoj klasi

Meutim ovo naglaavanje dokazivanja mukosti agresijom nije uvek potkrepljeno podacima, oni sami priznaju. U istraivanju u Filadelfiji ene koje nisu bile bele puti su imale stope ubistva vee od onih mukaraca bele puti. Nasilniko ponaanje izgleda da vie zavisi od kulturnih nego polnih razlika, koje se tradicionalno smatraju presudnim za ispoljavanje agresije. Opet, ovo bi se moglo objasniti, injenicom da crnkinje imaju jae izraenu matrijahalnu ulogu u odnosu na belkiinje, kao i to da cnkinje istovremeno uivaju i trpe zbog uloge mukarca kao glave porodice, i da je sve ovo ini agresivnijom.Oni kau da je vrlo oigledno da u heterogenoj populaciji postoje razliite ideje o upotrebi nasilja, i da se te razlike mogu posmatrati i kroz drutvenu klasu. Oni navode istraivanja koja su se bavila nainom ispoljavalnja agresije kod dece iz razliitih klasa. Tako, deaci iz niih klasa su orijentisani ka neposrednom ispoljavanju agresije, nego deaci iz srednje klase. Takoe, vrsta kazne koju roditelji primenjuju se takoe razlikuje. Majke iz nie klase izjavljuju da su one ili njihovi muevi spremni da istuku svoju decu ili da im zaprete batinama, dok majke iz srednje klase izjavljuju da je vrsta kazne za koju se odluuju pre psiholoke prirode. Dalje, deaci koji su fiziki kanjavani su spremniji da agresiju ispoljavaju daleko neposrednije. Oni se ovde pozivaju na Golda, i njegov zakljuak na ovu temu. On kae da su deca iz srednje klase sklonija okretanju agresije kad unutra, dok su deca iz nie klase sklonija ispoljavanju agresije ka spolja, ka drugome.Otvoreno fiziko nasilje esto postaje opta supkulturno oekivana reakcija na odreene drai. E sad, njih zanimaju vrednosni elementi nasilja kao integralne komponente. Re je, dakle, o povoenju za tim skupom vrednosti.E sada, ta se deava sa nekim ko odbija da bude nasilan u ovakvoj supkulturi? Oni kau da ako je nasilje opta supkulturna reakcija na odreene drai, za odstupanje od ove norme trebalo bi da postoje kazne. Stoga, nenasilan pojedinac moe biti izopten , ali ako je drutvena reakcija neizbena (tipa zbog blizine stanovanja), prema njemu e se najverovatnije postupati sa prezirom i ravnoduno. Onaj koji je prethodno bio lan grupe, ali je ustao protiv nje, ili se povukao, sada je lan marginalne grupe, on predstavlja potencijalnu pretnju i nekog koga grupa treba da se kloni.

Celoukopna kultura moe prihvatiti neki skup vrednosti koji vodi nasilju, da zahteva ili podstie odavanje nasilju i da kanjava odstupanje. Recimo, tokom ratove itav narod prihvata pincip nasilja protiv neprijatelja. Rat podrazumeva selektivno ubijanje nekog neprijatelja koji pripada nekoj marginalnoj grupi, i u tom smislu moe biti shvaeno od veine ostalih vrsta ubistva. Meutim, budui da u ratu do borbe izmeu suprostavljenih pojedinaca dolazi kada se nau u situaciji ili on ili ja, slini stavovi se javljaju i kod uesnika u ubistvu. Stoga je ubistvo vrlo esto situacija koja se ne razlikuje od konfrotacija u ratnom sukobu, u kojima se 2 pojedinca sklona nasilju kao vrednosti, nau na istom mestu, i u kojima srea, odvanost, ili posedovanje oruja diktiraju uloge ubice i ubijenog.Unutranja potreba za agresijom i spremnost da upotrebi nasilje kod pojedinca koji pripada supkulturi nasilja, trebalo bi da budu psiholoki utemeljene na ctama linosti i stavovima, koje treba istraivati. U vezi sa tim, injenica da subjekt pripada odreenoj supkulturi nasilja, koju definie spremnost da se upotrebi nasilje, uslovljava, izmeu ostalih posledica, da subjekt uslovi diferecijalno opaanje svoje sredine i njenih drai. Varijacije u okruenju, neprestani izazovi i svakodnevnoe frustracije sa kojima se pojedinac suoava i koje prevazilazi zahvaljujui mehanizmu linog prilagoavanja, imaju vee anse da se na njih u supkulturi nasilja glead kao na pretee, agresivne drai koje zahtevaju odbranu i uzvraanje agresijom i da se na njih u skladu sa tim reaguje.. Oni kau da je ova pretpostavka podlona objektivnom istraivanju primenom odgovaajuih psiholokih metodologija.E sada, oni izvode neke zakljuke:1. Nijedna supkultura se ne moe potpuno razlikovati od drutva iji je deo ili biti u sukobu sa njim. Supkultura nasilja nije u potpunosti izraz nasilja jer moraju postojati meusobno povezani elementi vrednosti koja zastupa dominantna kultura.2. Da bi se ustanovilo postojanje supkulture nasilja nije potrebno da akteri koji prihvataju iste osnovne elemente vrednosti ispoljavaju nasilje u svim situacijama. Lica koja ive u supkulturi nasilja ne mogu da uestvuju konstantno u nasilju, jer bi se onemoguilo normalno funkcionisanje drutva.3. Potencijalno pribegavanje ili pristajanje da se pribegne nasilju u najrazliitijim situacijama istie prodoran i difuzivan karakter ove teme o kulturi. Promenljivost ispoljavanja agresivnog ponaanja jasno ukazuje na znaaj psiholokih dimenzija za merenje privrenosti supkulturi nasilja.4. Supkulturni etos nasilja mogu deliti lanovi svih uzrasta u jednom poddrutvu, ali je ovaj etos najizraeniji u jednoj ogranienoj starosnoj grupi- od zrelije adolescencije do srednjih godina.5. Protiv norma je nenasilje. izoptavanje iz grupe.6. Izgraivanje blagonaklonih stavova prema nasilju i njegova upotreba u supkulturi obino podrazumevaju naueno ponaanje i proces diferencijalnog uenja, asocijacije ili identifikacije.7.Korienje nasilja u supkulturi nije u svakom sluaju shvaeno kao zabranjeno ponaanje i njeni korisnici prema tome, ne moraju da se suoe sa oseanjima krivice zbog sopstvene agresije. nasilje moe da postane deo stila ivota, osnova za reavanje tekih problema ili problematinih situacija.

Filipo Gramatika-Principi drutvene odbranePosle ww2 se pojavljuje ova orijentacija. POlazi od humanistikih ideja. Imamo 2 varijante ekstremnu i umerenu. Gramatika je ekstrem. On smatra da treba raditi na uzroku kriminaliteta, on se najbolje reava prevencijom. Protivi se pojmovima poput krivinog prava, kazne, prestupnika, krivinog dela. Umesto njih uvodi pojmove antisocijalno ponaanje umesto zloina, umesto kazne kompleks kurativnih, vaspitnih i mera prilagaenih linosti uinioca. On je bas ekstremni primer individualizma.Smata da odgovornost za uinjeni zloin treba da bude utvrena s obzirom na element koji individuu kvalifikuje kao antidrutvenu, umesto da to se ona procenjuje s obzirom na delikt posmatran sa objektivne take gledita. Dakle, subjekt je taj koji zauzima centralno mesto po svojoj vanosti i krivinom sistemu i njegovim procenama, a ne predmet objektivne zatite dobra i interesa.Drutvena odbrana mora biti shvaena kao negacija prava da se neko kazni, i prema tome, kao negacija same kazne. Ona se namee u okviru pravnog sistema iji je cilj da zameni krivino pravo, a ne da se u njega integrie.On spominje da su pozitivisti krenuli oybiljno da se bave tom idejom, ali da nije mnogo razradio celu priu (kapiram da eli da kae NIKO, N IKO KAO JA)Osnovni principi ove lude teorije:1. Drutvo mora vriti funkciju iji je cilj eliminisanje uzroka koji izazivaju oseanje nelagodnosti individue u drutvu2. Da bi se postigao red koji zakon zahteva, drava nema pravo da kanjava, ve ima obavezu da socijalizuje individue.3.Postupak socijalizacije mora biti izvren preko preventivnih, edukativnih, kurativnih mera drutvene odbrane, a ne preko kazne.4.Proces poinje uvaavanjem prirode i stepena antidrutvenosti subjekta i zavrava se uvek sudskim putem sa nestankom potrebe da se mera primeni.5. mera drut. odbrane mora biti prilagoena svakoj individui sa obzirom na zahteve njene linosti, a ne sa obzirom na izazvanu tetu.6. socijalizacija individue ulazi u okvir jedne ire politike drutvene odbraneOn eli da se uspostavi bolji sistem krivinog prava(u sutini on ponavlja sve isto opet po ko zna koji put). Dakle,treba da dodje do jednog jedinstvenog sistema drutvene reakcije protiv krivinog dela; da ovaj sistem bude dovoljno diferenciran, da se ceo proces vodi u skladu drutvene odbrane.Mark Ansel-Dutvena odbranaOn je umerena struja. On ne odbacuje kivino pravo i kaznu, ali se zalae za primat specijalne u odnosu na generalnu prevenciju i za humanizaciju drutvene reakcije na delo , zasnovane na naunim shvatanjima o deliNkventu i deliktu. On stavlja akcenat na resocijalizaciju.Osnovni stavovi1. Drutvena odbrana pristupa najpre kritikom ispitivanju i dovoenju u pitanje postojeeg sistema reagovanja na zloin.2.ona podrazumeva sistematski poziv svim naukama koje prouavaju oveka za jedan viedisciplinarni pristup kriminalnom fenomenu.3.ona potvruje reenost da se koristi naunom kritikom institucija i pristup humanitarnim naukama, u nameri izgradnje jednog obnovljenog sistema kriminalne politike prema 2 smernice odlunim reagovanjem protiv tradicionalnog sistema retributivne represije. tako e DO od poetk abiti jedan antikrivini ili bar pokret kivinog prava nastojanjem da se osigura odbrana linih prava, zatita oveka i uzdizanje na vii nivo ljudskih vrednosti. ovde dolazi do izraaja humanizam pokreta DOGlavne karakteristike1. DO ne treba da izgubi iz vida da predstavlja pokret. Mora se boriti protiv neoklasinog dogmatizma. DO favorizuje mnotvo gledita i razliitost linih stavova.2. Pokretljivost bitna karakteristika3.kae ovde: ako su bitna obeleja pokreta antidogmatizam, mobilnost i dinamizam onda je poslednje traenje da se prevazidje partikularizam nacionalnih sistema. dakle trebalo je da zakljuim da koja su prva tri dok je on opasno tupio :DOsobenosti DODo konfrotira krivinom pravu, kriminologiji i kriminalnoj politiciOd krivinog prava se razlikuje po sutini: kriv. pravo je normativna disciplina, a DO kritiko preispitivanje oblasti:mnogo je ira od krivinog prava metoda:DO se bavi iznalaenjem i definisanjem jedne strategije reagovanja koja ide iznad onog to predstavlja, u okviru pravnike perspektive, otro izraena suprostnost izmeu lex lata i lex ferenda- NITA OVO NE RAZUMEMKriminologija:Pa on smatra da bi kriminologija trebalo da predstavlja preduslov konstrukcije kriminalne politike, a kriminalna politika je racionalno organizovanje drut. reagovanja protiv kriminaliteta. Krim. politika i OD su sline.Hauard Beker-AutsajderiDrutvena pravila definiu situacije i odgovarajue vrste ponaanja, odreujui neke akcije kao pogrene, a druge kao ispravne. Kada postoji takvo pravilo, osoba za koju se sumnja da ga je prekrila moe se smatrati posebnom vrstom osobe,kojoj se ne moe verovati da ivi po pravilima oko kojih se grupa sloila. Ta osoba se zove autsajder. Ali, osoba koja se smatra da autsajderom moe imati dugaiji pogled na celu stvar. Ona moe da ne prihvati pravilo po kome je prosuena i moe smatrati one koji prosuuju ili nekompetentnim ili nepozvanim da to rade. Iz ovoga sledi jo jedno znaenje ovog termina: onaj ko kri pravilo moe smatrati da su njegove sudije autsajderi.Postoje formalna i neformalna pravila i ona se stalno menjaju.Definicije devijantnostiNaunici obino ne proveravaju etiketu devijantnosti, ve je uzimaju zdravo za gotovo. inei to, oni prihvataju vrednosti grupe koja izrie osudu.U samu devijantnost su ukljueni i osoba koja prosuuje devijantnost i proces kojim se stie do osude i situacija u kojoj je osuda uinjena.Postoji vie pogleda na devijantnost:1. Statistiko- to je najjednostavnije jer kao devijantno definie sve ono to se znatno razlikuje od prosenog2. drugo stanovite je ono koje devijantnost definie kao neto patoloko, otkrivajui prisustvo bolesti. ovo gledite s eoslanja na medicinsku analogiju. ovo gledite ima veliko svojstvo da ukae na oblasti moguih nevolja u drutvu, kojih ljudi ne moraju biti svesni (Meki) (manje jednostavno od prvog)3. (relativistiko) identifikuje devijantnost kao neuspeh da se potuju pravila grupe.. ovo gledite je najblie BekerovomDevijantnost i odgovori drugihDutvene grupe stvaraju devijantnost uspostavljajui prravila ije krrenje konstituie devijantnost, i primenjujui ta pravila na oderene ljude, etiketirajui ih kao autsajdere.Stepen u kome e ljudi reagovati na neki in kao devijantan veoma varira. Tu imamo prvo vremenski period (ono to se u jednom vremenskom trenutku ini za devijantno moda nee biti u nekom drugom). Zavisi i od toga ko ga ini i od toga ko se osea oteenim tim inom. I jo je bitno to da se neka pravila primenjuju samo kada kao rezultat daju odreene posledice.I jo je bitno da ljudi koji su etiketirani imaju sasvim drugaije poglede na situaciju od onih koji ih osuuju.Edvin LemertDevijacije ostaju primarne devijacije sve dok su racionalizovane ili ureene kao funkcije dutveno prihvaene uloge. Kada neka osoba pone da koristi svoje devijantno ponaanje ili na njemu zasnovanu ulogu kao sredstvo odbrane, napada ili prilagoavanja otvorenim i prikrivenim problemima stvoreni konsekventnom drutvenom reakcijom prema njemu, onda je to sekundarna devijacija.Jedan devijantan in retko e izazvati dovoljno jaku drutvenu reakciju da izazove sekundanu devijaciju, osim kada u procesu nesvesnog ugraivanja stavova i ideja u linost osoba imputira ili projektuje znaenja u drutvenu situaciju, koja nisu prisutna. U ovom sluaju, obuhvaeni su stahovi koji se nasluuju.Redosled interakcije koji vodi s. devijaciji je ovakav:1. primarna devijacija 2. drutveno kanjavanje3.dalja primarna devijacija4.stroe kanjavanje i odbacivanje5.dalja devijacija, obino praena neprijateljstvom koje se usmerava kao onima koji kaanjavaju6.prelazak kritinog stepena tolerancije, izraena u formalnoj akciji igosanja devijantne osobe od strane zajednice7. jaanje devijantnog ponaanja kao reakcija igosanje i kazne8. ultimativno prihvatanje devijantnog drutvenog statusa i napori na prilagoavanju na osnovu uloge novoprikljuenog lana grupeSimboline posledice kontroleAko hoemo na pravi nain da razumemo reakcije devijantnih osoba potinjenih drut. kontroli, moramo da doemo do efektivnih , pre nego formalnih ili nameravnih simbola u kontrolnim situacijama. Oni ne ine celinu simbolikog okruenja u kome se devijacija razvija, ali jesu njegov znaajan deo.Stenton Viler i Leonard Kotrel Proces etiketiranjaAktivnost na spreavanju delinkvencije ukljuuje napore uinjene pre nego to ponaanje maloletnika doe do policije i sudova. Najvaniji poblemi se javljaju tamo gde se dodiruju rad organa prevencije i pravosua. Upravo to to policija i sudovi okarakteriu nekog pojedinca kao devijantnog njega ini deijantnim. Ova prria je vana za delikvenciju na dva naina:1.poto je delikvencija ovako irok definisana (u svetlu etiketiranja)neophodno je diskreciono pravo pri odluivanju koje sluajeve treba uzeti u slubeni postupak. Zvanina odluka da se neki pojedinac smesti u kategoriju delikvenata moe da bud evaan podsticaj za reagovanja javnosti.2.priroda samog delikta-postoji velika razlika izmeu uputanja u jedan delikventan in i graenja delikventne karijere. Kontraargumenti ovom gleditu se javljaju u 2 oblika:1. ako je prestupnik ignorisan, moe da nastavi sa vrenjem prestupa iz istog razloga zobg kojih je poeo da ih ini.2.slubeni policijski postupak i sudski postupak mogu imati efekat odvraanja od delikata.Ova gospoda smatraju da u odsustvu dokaza o blagotvornom dejstvu orrgana pravosua, treba izbegavati formalne naine sankcionisanja, a posebno zvaninog proglaavanja delikvencije. Istovrremeno, moraju se razviti novi oblici kontrole neprihvatljivog ponaanja, bez oslanjanja na tradicionalne ustanove.Istu logiku treba primeniti u procesu kontrole delikvencijeDakle, sad oni sumiraju sve, pa kau1. da obzirom da nema cvrstih dokaza da tradicionalni naini borbe protiv delikvencije, iste treba ukinuti. tj. kau: nije tano da je initi neto bolje od ne initi nita2.da bi sa ovim njohovim programom dolo do proirenja kategorije ljudi kojima su usluge strunjaka potrebne(to je super)

Denis epmen-Stereotip kriminalacaPolazei od toga da nema razlike izmeu prestupnika i neprestupnika, on zakljuuje da je najvei broj osuenih iz radnikih, siromanih i neprivilegovanih slojeva, a da su privilegovani oni iz viih klasa. Stoga on smatra da kriminalac predstavlja rtvenog jarca. i da se stvara odbojnost iz viih klasa prema njemu. Sa druge strane, on privlai panju organa formalne socijalne kontrole i upuuje ih da potencijalne nepoznate uinioce trae meu tim grupama, koje se esto pogreno etiketiraju kao prestupnike.Jan Tejlor , Pol Volton, Dok Jang- Nova kriminologijaFormalni zahtevi jedne potpuno drutvene teorije devijantnosti odnose se na domet i cilj te teorije. Ona mora da obradi i odri veze izmeu sl. cinilaca:1. ire poreklo devijantnog akte- mora da bude u stanju nae mesto aktu u smislu njegovog ireg strukturalnog porekla. Ova strukturalna razmatranja ukljuie upoznavanje sa posrednim, strukturalnim pitanjima koja su, tradicionalno, bila u domenu socioloki orijentisane kriminologije. I tako oni tu neto priaju na tu temu, ja to ne kapiram bas najjsjajnije, stoga (263,264str)I naglaavaju da kriminologija mora biti posveena ukidanju nejednakosti bogatstva i moi, a posebno ukidanju nejednakosti u pogledu svojine u ivotnih ansi, kako ne bi pala u korekcionalizam.Oni smatraju kao DIki i Maki da je devijantnost normalna.Vilijam emblis- Politika ekonomija kriminalitetaDakle polayi od toga da kapitaliyam ima glavnu ulogu u stvaranju kriminalnog ponaanja. Smatra da krivino pravo nije izraz obiaja veniz pravila koje je propisala drava u interesu vladajue klase. Kriminalno ponaanje j eneizbean odraz klasnog sukoba koji proistie iz ekspoloatatorske prirode ekonomskih odnosa.Marksistika paradigma kriminaliteta i krim pravaO sadaju i funkcionisanju kriv. prava:1.Dela se deiniu kao kriminalna jer je to u interesu vladajue klase2.Pripadnici vladajue klase mogu da kre zakon i da prou nekanjeno, dok e potlaena klasa biti kanjena3.Kako se budu kapitalistika drutva razvijala, produbljivae se jaz izmeu buroazije i proletarijata i krivino pravo e proirivati u cilju da potlaene natera na poslunostO POSLEDICAMA KRIMINALITETA NA DRUTVO:1.Kriminalitet smanjuje viak radne snage obezbeivanjem posla ne samo za uinioce krivinih dela, ve i za sve one koji ive od toga to kriminalitet postoji (policajci, socijalni radnici itd.)2.Kriminialitet odvraa panju niih klasa od eksploatacije koju doivljavaju3.Kriminalitet postoji samo u obliku kojem su ga stvorili vladajue klaseO etiologiji kriminalnog ponaanja:1. Kriminalno i nekriminalno ponaanje potie od ljudi koji postupaju racionalno na naine komapatabilne sa njihovim klasnim poloajem. Kriminalitet je reakcija na ivotne uslove karakteristine za drutvenu klasu kojoj lice priopada.2.Kriminalitet se razlikuje od drutva do drutva u zavisnosti od politikih i ekonomskih struktura drutva.3.Socijaliostika drutva bi trebalo da imaju znatno nie stope kriminaliteta zbog toga to bi borba slabijeg inteziteta trebalo da oslabi snage koji doprinose kriminalitetu i njegivim f-jama.

Sajks&Maca Tehnike neutralizacijeSajks i Maca se bave kritikom Koenove teorije delinkventne potkulture, kao glavne teorije predstavnitve stanovnita da je kriminalno ponaanje nauena. Tekoe sa posmatranjem devijantnog ponaanja koje izvire iz skupa devijantnih vrednosti i normi, jesu empirijske i teorijske. Prvo, ako bi stvarno postojala takva delikventna potkultura da delinkvent svoje zakonito ponaanje smatra moralno korektnim, moe se pretpostaviti da nee imati oseanje krivice ili stida kada bude otkriven ili zatvoren. Umesto toga, ee se pokazuje ogorenje ili muenitvo, emu je uzrok to da delo koje su eleli da poine drugima ide od ruke, odnosno drugima bolje prolazi da ne budu kanjeni. U sutini, najvanija injenica je postojanje mnogo dokaza koji upuuju na to da oseaju sram, a spoljni izraz tih oseanja ne treba odbaciti i smatrati da se ta oseanja pokazuju samo da bi se neto postiglo.Drugo, posmatrai su zapazili da delinkventi esto pokazuju divljenje i uvaavanje prema ljudima koji potuju zakon. Stvarno potena osoba je esto veoma uvaavana. To pokazuje da delinkvent obavezno ne mora da smatra nemoralnim sve one koji su se pokorili zakonskim normama.Tree, postoji mnogo dokaza da malolezni delinkventi povlae jasnu liniju izmedju onih koji mogu i ne mogu da budu rtve. Potencijalna viktimizacija je u funkciji drutvene distance izmedju maloletnog delinkventa i ostalih, pa se zato kod njih np. sree Ne kradi od prijateljaetvrto, nije sasvim jasno da li su maloletni delinkventii imuni na zahteve za konformizmom koje namee dominantan drutveni poredak. Npr. ak se i porodica delinkventa slae sa time da je delinkventsko ponaanje pogreno. Cinino se primeuje da roditelji, kola i institucije pravosudnog sistema mogu detetu ukazati kako treba da bude paljivije da ga ne bi uhvatili. Medjutim, velika je mogunost da e dete internalitovati zahteve za konformizmom. To ne znai da nee reagovati u suprotnom pravcu, ali ono to je kljuno ovde, jeste razumevanje naina na koji su neutraliovani unutranji i spoljanji zahtevi za konformizmom. U svetlu detetove ili adolescentove zavisnosti od odraslih i okruenosti odraslima, potpuno poricanje validnosti zahteva za konformizmom i zamena ovog normativnog sistema nisu verovatni. Bez obzira na to koliko duboko je uhvaen u mreu obrazaca delinkvencije, i bez obzira koliko je ta upletenost jaka, drutvena osuda se ne moe izbeci. Na ovaj ili onaj nain, zahtevi za konformizmom ne mogu da budu ignorisani kao deo jednog stranog sistema vrednosti i normi.Sve u svemu, Koenovo i slina stanovita koja vide maloletniku delinkvenciju kao oblik ponaanja koji se zasniva na inverznim vrednostima i normama, podkono je sumnjama. injenica je da je mala potkultura ugradjena u konformistiki svet i to se ne moe zanemariti. Upravo zbog togam, maloletni delinkvent je obavezak na dominantan drutveni poredak, te zato esto pokazuje krivicu kada ne potuje zabrane.Pitanje je zato ljudi kre zakon u koji veruju, a osnovni nagovetaj odgovora na ovo pitanje je u injenici da drutvena pravila ili norme koje pozivaju na vrednosno ponaanje, utimaju oblik kategorikih imperativa veoma retko. Umesto toga, vrednosti ili norme se pojavljuju kao kvalifikovani vodii za akciju, ogranieni u svojoj primenljivosti vremenom, mestom, osobama i drutvenim okolnostima. Prevod: ne deluje se u skladu sa normama uvek, ve je drutveni sistem fleksibilan. Ova fleksibilnost je integralni deo krivinog prava utoliko to postoje olakavajue okolnosti poput maloletnitva, neuraunljivosti, samoodbrane i slino. Osoba moe da izbegne kaznu ukoliko dokae da nije postojala namera da se delo uini.Ono to ova dva mentola naglaavaju jeste da je veliki deo delinkvencije bazira na onome to je u sutini jedan nepriznati produetak odbrane zloina, u formi opravdanja za devijantost koju delinkvent smatra za validnu, ali ne i pravosudni sistem ili drutvo u celini. Ova opravdanja su najee opisana kao racionalizacije, na njih se gleda kao na neto to prati devijantno pojnaanje kada pojedinac bude ookrivljen. Postoji razlog za verovanje da ova opravdanja prethode devijantnom ponaanju i ine devijantno ponaanje mogunim. Ova opravdanja tite pojedinca od samookrivljavanja, tako to on potencijalnu osudu okoline potiskuje i gura u stranu. Tako, ono to norme treba da ine biva odgurnuto i ne postoji teta po sliku o sebi. Tako prestupi bivaju prihvatljivi iako moda nisu ispravni. Tako delikvent vidjen sopstvenim oima ne biva neko ko je greio, nego neko prema kome su greili i to su TEHNIKE NEUTRALIZACIJE. Maloletnik postaje delinkvent uenjem ovih tehnika, pre nego moralnim himperativa. Postoji 5 tipova tehnika neutralizacije:1) Poricanje odgovornosti pojedinac sebe vidi kao bespomonu osobu koju guraju u nove situacije, kao bilijarsku kuglu. Mera u kojoj on sebe tako moe da definie i time se lii odgovornosti je ograniena (valjda pravom, i pas zna da napravi razliku izmedju toga da se neko o njega sapleo ili ga je utnuo. Ovakvo gledanje moe da predstavlja duboko otudjenje od sebe samog (psihodinamiko gledite), ali je vano naglasiti da su interpretacije odgovornosti kulturne tvorevine, da se ne tiu samo temperamenta. Tako to sagleda sebe kao osobu kojoj se ini, pre nego to on ini, delinkvent priprema put za devijantnost iz dominantnog drutvenog sistema, bez potrebe da napada postojee drutvene norme.2) Poricanje nanesenih povreda Krivino pravo pravi razliku izmedju dela koja su pogrena po sebi i koja su nezakonita, ali nisu nemoralna, a delinkvent moe to isto da radi. On se okree pitanju da li je, ili ne, neko zaista jasno oteen njegovom delatnou, a to je onda otvoreno za irok spektar interpretacija. On esto osea da ponaanje ne ini neku stvarno veliku tetu, uprkos injenici da je protivzakonito. Ponekad drutvo jeste saglasno sa delinkventom, npr. o besposliarenju ili neslanim alama, to potvrdjuje ideju da se ne radi kod Koena o nekakvim inverznim vrednostima.3) Poricanje postojanja rtve ak i ako delinkvent prihvati odgovornost za svoja devijantna dela, i bude voljan da prizna da t dela ukljuuju povredu ili bol, sopstvena odgovornost moe da bude neutralisana insistiranjem na tome da povreda nije neto pogreno u odredjenim okolnostima. Delikvent sebe stavlja u poloaj osvetnika, a rtva je pretvorena u onoga ko ini zlo npr. gejevi su skrenuli sa puta, moramo to reiti. Ovo je ekstreman oblik pomenutog fenomena. Svest o postojanju rtve je oslabljena jo vie ukolikoje rtva odsutna, nepoznata ili nejasna apstrakcija (drpi pare i ne zna se koliko jer su potroene).4) Osuda onih koji osudjuju Delinkvent pomera teite svoje panje sa sopstvenih delikata na motive i ponaanje onih koji ne odobravanju njegove prekraje. (Nastavnik ima miljenika, mene mrzi). Ono to je ovde bitno je funkcija u preokretanju negativnih sankcija koje su posledica krenja normi. Napadom na druge, greke u sopstvenom ponaanju se potiskuju ili gube iz vida5) Pozivanje na viu lojalnost on vidi sebe kao osobu u dilemi koju mora da razrei, na nesreu, po cenu krenja akona. U ovom smislu, devijantnost se ne javlja zato to su dominantne norme odbaene, nego zato to se drugim normama pridaje vea lojalnost. ne mogu da izdam prijateljaTehnike neutralizacije nisu dovoljno snane da potpuno zatite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista jer ipak se pokazuje kajanje i stid. Ali, ove tehnike jesu presudne u slabljenu efektivnosti drutvenih kontrola i u pozadini su velikog dela devijantnog ponaanja.U trenutku kad se pie ovaj tekst kad god to bilo, nema dovoljno sistematizovanih istraivanja o ovog temi, ali ima nekih radova koji bi mogli da usmere dalja istraivanja i to u dva pravca: prvo, postoji potreba za vie znanja o razliitoj distribuciji tehnika neutralizacije, kao operativnih obrazaca miljenja po uzrastu, polu, pripadnitvu klasi, etnicitetu. Moe se pretpostaviti da e ova opravdanja za deviijantnost prihvatiti oni delovi drutva kojima je DISKREPANCIJA (?!%#:s) optih drutvenih ideala i praksi najoiglednija. ta godDrugo, postoji potreba za veim razumevanjem unutranje strukture tehnika neutralizacije i odnosa prema razliitim tipovima devijantnog ponaanja. Ovo sve bi doprinelo znanju o delinkvenciji, xixi.

Walter Reckless teorija suzdrazavanja

Teroija suzdrzavanja objasnjava i konformisticko i devijantno ponsanje. Istice dva aspekta: sistem unutrasnje i sistem spoljasnje kontrole.Teroija o delikvenciji srednjeg nivoaTeroija suzdrzavanja ne objasnjava zlocine ili delikvenciju koji nastaju zbog jakih unutrasnjih poriva, kompluzija, strahova, fobija, halucinacija, poremecja licnosti, niti od organskog ostecenja, kao sto su ostecenje mozga i epilepsija ili od neuroticnih mehanizama- piromani, kleptomaniNiti objasnjava kriminalnu ili devijantnu aktivnost koja je deo normalne ili ocekivane uloge i aktivnosti u okviru neke zajednice ili porodice ( kriminalna plemena u Indiji) Izmedju ova dva ekstrema postoji sirok srednji opseg krsenja normi koje cine negde oko dve trecine ili tri cetvrtine zvanicno prijavljenih, i neprjavljenih slucajeva delikvencije i zlocina. Teo. suzdrzavanja zeli da objasni veliki broj najcescih prestupnika.Sastavni delovi unutrasnjeg i spoljasnjeg suzdrazvanjaUnutrasnje suzdrzavanje se sastoji od unutrsasnjih komponenata: samokontrole, povoljne predstave o sebi, jacine ega, dobro rayvijenog superega, odgovornosti, visokog nivoa tolerancije, otporonosti na napad, usmerenosti ka cilju, sposobnosti da se pronadju subjektivna zadovoljstva.Spoljasnje suzdrzavanje predstavlja strukturalni branik. Sastoji se od delova kao sto su: konzistentni moralni front prema licnosti, institucionalna pojacanja njegovih normi, ciljeva i ocekivanja, razumni niz drustvenih ocekivanja, efektan nadzor i disciplina, odredbe koje uredjuju polje aktivnost ( ogranicenja i odgovornosti), kao i od alternative i sigurnosnih ventila, mogucnost za prihvatanjem, zadrzavanjem licnog indentiteta i pripadnoscu. Ovi strukturalni cinioci pomazu porodci i drugim grupama koje pruzaju podrsku da obuzdaju pojedinca.Istrazivanja moraju da pronadju jedan ili dva elementa unutrasnjeg i spoljasnjeg suzdrzavanja koji su bazicni regulatori normativnog ponasanja. I moraju da prikazu nacin na koji ce unutrasnji i spolajsnji regulatorni sistemi dejstvovati zajedno.Teo. suzdrzavanja ukazuje na regulaciju ponasanja kroz otpornosti na devijanstnost, kao i kroz usmerensot ka legitimnim drustvenim ocekivanjima. Vrlo je verovatno da je veci deo regulacije u funkciji odbrane ili branika, nasuprot odstupajucim ponasanjima. Pristisak spolj.. sredine mozee se povezati sa siromastvom i nemastinom, konfliktom i anarhijom, statusom manjinske grupe, ogranicenim mogucnostima uspeha u datoj sredini. Uticaj spoljasnje sredine mogu predstavljati odbijajuce sile privlacne strane- kroz obrasce devijantnosti, reklamiranja, propaganda, karjeru delikventa I obrasce kriminala ( tu spadaju i rasturaci droge), subkulturu delikvencije itd.Uobicajni pokretaci su nagoni, frustarcije, motivi, nemiri, razocarenje, pobune, neprijateljstvo, osecanje inferiornosti.U jednom vertiklamo poretku, pritisci i sile spolj, sredine su na vrhu liste, dok su pokretaci ispod unutrasnjeg suzrzavanja.Ako pojedinac ima slabo spolj. suzdrzavanja, pritisci i sile moraju da budu savladani sistemom unut. kontrole. Ukoliko je spolj, branik jak njegovo unutrasnja uloga ne mora da ima kriticnu ulogu.Ako je unu. kontrola slaba, spolj. moze pomoci, ako je unut. jaka, spolj ne mora da igra znacanju uloguSistem unu. i solj, kontrole nije dorastao zadatku otklanjanja odredjnih abnormalnih pokretaca.Sedam testova validnosti:1. Teroija suzdrazavanja se predlaze kao terija koja odgovara najvecem broju delikvenciije i kriminaliteta srednjeg nivoa.2. Objasnjava zlocine protiv licnosti, imovine, niz krivicnih dela poput ubistva, silovanja, napada, kradje, razbojnistva i provala.3. Teoriju mogu koristiti psiholozi, psihijatri, sociolozi i lekari. Svako od njih se moze osloniti na odredjeni aspekt teorije (sociolozi- spolj. kontrola) 4. Unutrasnje i spoljasnje suzdrzavanje mogu se pronaci u studijama pojedinacnih slucajeva. U ovoj teroiji mikrokosmos oslikava sastavne delove makrokosmosa.5. Ova teorija je pogodna za tretman prestupnikaomogucava da se kod devijnata i kriminlaca ojaca ego, razvijaju novi ciljevi, uspostvalju se drustvene veze, stvara se novi sadrzaniji svet za pojednica.6. Teorija omogucava prevenicju. Ako se kod dete otkrije da ima slab sistem kontrole, izdavajaju se iz lose sredine, jaca unutrasnja konrola7. Unutrasnje i spolj. suzdrzavanje mogu se proceniti i utvrditi, odrediti jace i slabe strane i sve se moze meriti na standardni nacin.Smatra se da ce troija ostecenja u buducnosti dopuniti teroiju suzdrzavanja. Ona objasnjava mracni spektar ostecenja, koji vode ka devojntnosti i neprolagodjenosti.Problem je da se pronadju mere kojima se mogu izolovati manje ozbiljni i manje ocigledni slucajave ostecenja i da se proceniti koliko oni u okviru slucajeva delikvencijne i kriminaliteta srednjeg nivoa mogu da naskode.Teorija rutinske aktivnosti Lorens Koen i FelsonPrvo daju pregled nekog istraivanja u kome se vidi da bez obzira na bolje ivotne uslove u razliitim decenijama, stopa kriminala ne opada ve raste.Ono to autori razmatraju jeste ta paradoksalna tendencija rasta stope kriminala s obzirom na promene rutinskih aktivnosti u ivotu (ja to kapiram kao svakodnevne aktivnosti). Struktura ovih aktivnosti je ta koja utie na zloin i prema tome ima uticaj na razliite prestupe. Postoje tri elementa bitna za zloin:1) Motivisani prestupnik2) Pogodna meta3) Odsustvo osposobljenih zatitnika od prestupaIzostajanje bilo kog od ova tri elementa dovoljno je da sprei uspeno izvravanje ovakvog dela, i susretanje pogodnih meta i odsustvo zatitnika mogu da dovedu do poveanog kriminaliteta bez obzira na rast motivisanosti pojedinaca da poine zloin. Zato su kontrole izuzetno vane.Mnoge teorije, poput oa, Mekeja, i svih onih koji za zloine daju post hoc objanjenja, zaboravljaju na konceptualno ili empirijski fundamentalan humano ekonoki karakter protivzakonitih postupaka kao dogadjaja u odredjenom trenutku, vremenu, koju izvrava odredjena osoba. Ova teorija uzima ve motivisanog pojedinca bez potrebe za pronalaskom uzroka zato je motivisan, i ispiituje kako prostorno vremenska organizovanost drutvenih aktivnosti pomae ljudima da svoju zamisao pretvore u aktivnost. Razliiti oblici krenja zakona ovde se utimaju kao rutinske aktivnosti koje imaju mnoge atribute ostalih rutinskih aktivnosti i sa njima su u medjuzavisnosti. Kriminolozi se esto koncentriu na delove grada i povezanost sa zloinom, ali ne i na vremensku dimenziju. Od Holija ovi autori uzimaju tri vane komponente strukture drutva:1) Ritam, pravilan perioditet po kome se dogadjaji odvijaju2) Tempo, broj dogadjaja u jedinici vremena (broj dela u jednom danu)3) Tajming, koordinaciju razliitih aktivnosti koje su manje vie medjuzavisne, poput odnosa prestupnika i rtveOve sve komponente su esto zanemarene, a ovi misle da su bitne.

Postoje minimalni elementi za predatorska dela. Prestupnik mora da ima i kriminalne sklonosti, i mogunosti, mora da postoji meta i odsustvo zatitnika.Ako jedan taj element ne postoji, to je dovoljno za odsustvo prestupa (ovo mi je nejasno, ako nema policiije ta fali da se krade). Zatita svog i tudjeg vlasnitva koju vre gradjani u obavljanju sopstvenih rutinskih aktivnosti se zanemaruje. Ovo postojanje minimalnih elemenata moe da se koristi za procenu naina na koji struktura utie na tempo postojeih prestuoa..Razmatranjem naina na koji trendovi i promene drutvenih uslova utiu na frekvenciju ove kriminogene okolnosti, moe se konstruisati objanjenje vremenskih trendova stopa kriminala. E sad: verovatnoa da e se prestup dogoditi u bilo kom vremenu i prostoru, moe biti izraena kao fja konvergencije verovatnih prestupnika i pogodnih meta i odsustva zatite.Medjuzavisnost prestupnika i rtava se moe posmatrati kao otimaki odnos izmedju funkcionalno razliitih individua. Poto od otimaa nema dobiti, oni moraju da se oslanjaju na druge aktivsoti, da saradjuju i sl. Obe grupe, i prestupnici i rtve imaju simbiotski pristup da bi opstale. Medjutim, rtve esto ine neodredjene akcije koje ohrabruju prestupnike da tragaju za ciljevima suprotnim od njihovih. Prostorna i vremenska struktura rutinskih zakonskih aktivnosti igra vanu ulogu u odredjivanju meta, tipa i broja nezakonitih aktivsti. Moe se ovime analitirati kako struktura organizacije zajednice, ili nivo tehnologije utiu na porast kriminala. Pr. Imamo automobil, alat, telefon i sl. i sve to pomae zloincima da budu efikasniji, ali i rtvama da se bolje zatite ta godOsim toga, normalne svakodnevne aktivnosti utiu na to da zloinac vidi koga e da odabere za metu sve u svemu ako vidi da ima tv zakaen na plafon teko da e da te pokrade, a ako vidi da ostavlja otkljuan auto, rado e da orne. Malo je poznato o uslovima koji utiu na konvergenciju prestupnika, meta i zatitnika, a nije nebitnoOvi autori kritikuju to to su konvencionalne teorije u stanju da objasne kriminal pre, ali ne i posle WWII u SADu. Osim toga, spoj ona tri elementa odozgo je dobar jer moe da objasni trendove stope kriminala. Drutveni pokazatelji varijabli, koji su u konvencionalnim teorijama uzroci kriminala, promenjeni su u pravcu rasta kriminala u SAD posle rata. I to je zato to se ne osvru na ona tri elementa. Ovo potvrdjuju neka istraivanja na reprezentativnim uzorcima, navode oldina i Ronseka. Ovaj pristup bi mogao biti primenjen na analizu prestupnika i njihovih sklonosti, ili da se objasni zato se sistem krivinog prava, zajednica i porodica nedelotvoran.Sve u svemu, predatorski kriminal je nusproizvod slobode i prosperiteta.Hiri Kontrolna teorija delinkvencijeOve teorije pretpostavljaju da je delinkvencija posledica slabljenja ili kidanja veze pojedinca i drutva. Znai, spajaju pojedinca i drutvo. Sledei boldovani elementi su u vezi sa kriminalitetom i imaju medjuodnos.Povezanost postoji osetljivost na miljenje drugih i to mnogi sociolozi naglaavaju, medjutim zaboravljaju da je bitno i oseanje samog sebe. Psiholozi naglaavaju neosetljivost na miljenje drugih. Psihopata je najee okarakterisan sledeim stvarima: nedovoljno povezan sa drugima, nemoguan da reaguje na potovanje i ljubav, preterano agresivan, nekontrolisan problem sa ovime je to su sve ove karakteristike sadrane u nedostatku povezanosti sa drugima, ili su posledice toga. Proces otudjivanja je esto spojen sa interpersonalnim konfliktom ili je na njemu zasnovan. Diki je rekao da smo moralna bia u meri u kojoj sam drutvena bia. To moe da se tumai kao da smo drutvena bia u meri u kojoj prihvatamo drutvene norme. S obzirom da lanovi drutva dele norme, prekriti normu znai postupiti suprotno eljama i oekivanjima drugih ljudi. Ako osoba ne mari za druge, ako je neosetljiva na njih, ona nije obavezna normama i boli je uvo ako odstupi. Dakle, sutina internalizacije normi, odnosno stvaranja savesti je u povezivanju sa drugima. Obavezanost pojedinac ulae vreme, energiju , sebe u neki pravac delovanja i kad razmilja o prestupu, odustaje jer nee da rizikuje sve ono to je uloio u konvencionalno ponaanje. Koncept povezanosti podrazumeva da je organizacija drutva takva da e interesi veine osoba biti u opasnosti ako bi se odali kriminalu. Nagomilana dobra koja su posledica ulaganja vremena, energije, jesu sigurnost drutva da e se pojedinci ponaati u skladu sa pravilima. Pojedinacij obavezan na konformizam nesamo onim to ima, nego i onim to e stei.Angaovanost angaovanost u konvencionalnim aktivnostima i preokupiranost njima je deo kontrolne teorije. U sutini, besmislenost je majka svih porokaVerovanje kontrolna teorija pretpostavlja postojanje zajednikog sistema vrednosti u okviru drutva ili grupe ije se norme kre. Zato ovek kri pravila u koja veruje je pravo pitanje.Kontrolne teorije imaju dva pristupa ovom problemu:Prvo, ili se verovanja smatraju praznim reima koje neto znae samo ukoliko postoje mehanizmi kontrole i drugo, devijantna osoba racionalizuje svoje ponaanje tako da moe da prekri pravilo i istovremeno nastavi da veruje u njega.Kada je re o odnosima medju elementima, to je osoba na bilo koji od ovih naina vie povezana sa konvencionalnim drutvom, vie je verovatno da e biti povezana i na druge naine. Povezanost i obaveznost mise da je opravdano pretpostaviti da povezanost sa konvencionalnim osobama i obaveznost na postizanje rezultata imaju tendenciju da variraju zajedno. Tto da e deaci iz srednje klase izabrati instrumentalne vrednosti, a deaci nie vednosti porodice i prijateljstva, nije dobro protumaeno ukoliko se tvrdi da su deaci iz srednje klase manje vezani za svoje roditelje i sebi ravne deake iz srednje klase, ve metodoloki model nultog zbira moe lako da zavede (koliko ja ovo razumem, kada je re o deacima iz srednje klase to da su usmereni na instrumentalizovane vrednosti, to je +, a to to nisu neto vezani za svoje roditelje - , i obrnuto sa niom klasom.Obaveznost i angaovanost tie se verovatnoe da e neko popustiti pred iskuenjem i verovatnoe da e se nai u iskuenju, najoiglednija krika u ovoj vezi je izmedju obrazovnih i poslovnih aspiracija (obavezanost) i angaovanosti u konvencionalnim aktivnostima.Povezanost i verovanje potovanje je izvor zakona. Dete e prihvatiti pravila odraslih u meri u kojoj potuje svoje roditelje i odrasle uopte, i obrnuto. To uslovljava konformizam, ak i ako je potovanje koje ga je uspostavilo, ne postoji. Ukratko, ova dva izvora moralnog ponaanja imaju nezavisan efekat koji opravdava njihovo razdvajanjeKada je re o motivaciji, pravo pitanje nije zato inimo kriminalna dela, nego zato ih ne inimo.S obzirom da nije vie moderno u sociologiji pozivati se na ivotinjske impulse, teoretiarima kontrole je je odgovaralo da umanje znaaj motivacione komponente svoje teorije. To nije valjalo, italac se pitaota teoretiar kontrole hoe da kae. Odgovor na pitanje je recimo dao Koen, kada kae da ove teroije impliciraju model motivacije koji polazi od stanovita da je impuls delinkvencije urodjena karakteristika. To je jedan od naina da se odgovori na kritiku. Drugo reagovanje je braniti logiku kontrole teorije i poricanje opravdanosti kritike. Tree reagovanje je prihvatanje kritike kao validne, pristajanje uz to da za delinkvenciju mora da postoji podsticaj i nastaviti potragu ta reenjem, npr. Brajar uvodi situacionu motivaciju, Maca oseanje oajanjaPostoji mnoga objanjenja zato se neto ini, ali nijedno ne moe biti izvedeno iz teorije kontrole. Ova objanjenja retko imputiraju deninkventu ugradjenu, neuobiajenu motivaciju delinkvent pokuava da ispuni iste elje i reaguje na iste pritiske kao drugi deaci. Ako bi ova teorija prihvatila ivotinjske impulse kao validan odgovor, mogla bi da doprinese veoj ubedljivosti, ali ono to je kljuno je da je kontrolna teorija teorija u kojoj devijacija nije problematina i pitanje zato se to i to ini nije pitanje zbog kog je konstruisana.

ON BRAJTVAJTREINTEGRATIVNO POSTIIVANJEAutor kae da sankcije koje nameu roaci ili neki lino vazan kolektivitet imaju vie efekta na kriminalno ponaanje, nego zakonom odreen organ. To je zatosto je ljudima bitnije miljenje biskih osoba nego miljenje i postupci slubenika krivinog pravosua. U istaivanju Britanske vlade traeno je od mladih da rangiraju ono to smatraju najvanijim posledicma hapenja :10 % je izjavilo najvanija posledica kazna koju e dobiti 55 % je reklo da je najvanija posledica promena miljenja porodice ili partnera, a12 % je reklo da je najvanija posledica publicitet i pojavljivanje na sudu. Iz ovoga se vidi da se ljudi nisu toliko plaili kazne koliko moralne osude okoline. Reintegrativno postiivanje spada u neformalne sankcije, ali literatura umanjuje znaaj neformalih sankcijam jer se primarno bavi formalnim sankcijama. Studije neformalnih sankcija sugeriu da iako strah pojedica odvraa od devijantnosti vaniju ulogu ima bojazan da e njihova devijantnost izazvati gubitak potovanja i statusa kod poznanika. Vaan je uticaj savesti koji moe klasino da budeuslovljen strahom. Literatura o zastraivanju pokazuje da su od kaznenih svojstava drutvene kontrole mnogo vanije njene neformalne i moralistike crte. Na osnovu eksperimenta tokom koga su poreski obaveznici intervijuisali tako to je naglaavana kazna za neplaanje poreza a na drugoj su isticani moralni razlozi za plaanje poreza. Eksperiment je izveden u mesecu koji je predhodio popunjavanju i podnoenju poreskih prijava. Apel na moral doveo je do znaajnog porasta i plaanja poreza.

Iznad zastraivanja i operativnog uslovljavanja savasti postiivanja Savest i postiivanje imaju vei uticaj otkanjavanja i zatraivanja. Veliki deo populacije nesvesno usvojio moralne norme drutva ljudi se ponaaju u skldu sa zakonom, ne zato to se plae kaznei ili zbog straha i sramote, ve zato to im je kriminalno ponaanje gnusno. Njima je zloin nezamisliv zbog delovanja savesti i super ega. Savest je mnogo jae oruije za kontrolu nedolinog ponaanja od kazne. To je zato to savest kod odraslih ljudi proizvodi ANKSIOZNI ODGOVOR koji kanjava svako uputanje uzloin i deluje mnogo sistematinije od primene zakona. Za razliku od kazne koju primenjuju sudovi anksiozni odgovor se deava bez odlaganjai predhodi koristi dobijenoj od zloina. Postiivanje ima kljuu vanost u odgaju deteta. Ali kako se detetova moralnost razvija i socijalizacija kree od odgovra na spoljanju kontrolu ka odgovoru na unutranju kontrlu, direktni oblici potiivanja postaju manje vani od indukcije i detetovih sopstvenih standarda dobrog i loeg. Ipak spoljane kontrole moraju i dalje biti zastupljene, jer se deava da savest izda. Postiivanje ima vaniju ulogu od kanjavanja. Kazna je odbijanje povrenja u moralnost perestupnika, dok postiivanje predstavlja razoarenje u pretupnike postupke koji nisu deo njegovog karaktera i kada je one reineraktivno dovode do linog zadovoljstvaizazvanog time to se predstupnikov karakter uspostavlja. Kanjavanje podie barijeru izmeu predstupnika i onog ko kanajva dok postiivanje postie veu povezanost izmeu te dve strane. Kanajvanje je jedino potreno kada prestupima ne moemo postiivati . Meutimautor smatra da su oni koji nemaju ni stida ni sramote psihopate i da na hjin ni kazna nema delovanja. Oni e zbog nagraivanja i kanjavanja promeniti ponaanje dok su u popravnoj ustanovi jer e im to olasati ivot ali kada izau u spljni svet vratie se na starom. Postiivanje povezano sa kaznom moe da ukljui sve pripadnike drutvene zajednice uestvanje u izraavanju odvratnosti prema tuim protiv-pravnim potupcima doi do toga da zloin ne bude na izbor. Kada postiujemo sebe uzimamo ulogu drugog, a mi sami postajemo objekat koji je postien, time uestvujemo sa drugima u procesu postiivanja prestupnika. U Japanskoj kuturi reintegrativno postiivanje prate ceremonije postiivanja i ceremonije pokajanja i ponovnog prihvatanja. Te dve ceremonije grade savest tako to se osoba izvrenjem razdvaja na dva dela. Na deo koji je kriv za prestup i deo koji potvruje veru u to pravilo iako je prekreno. Ovde prestupnik sam sebe unitava mnogo vie nego drugi i njima postavlja zadatak da prekinu to unitavanje.Postiivanje odvraa od protiv-pravnog ponaanja tako to izaziva strah od drutvenog neodobravanja ali i najpre savesti. Postiivanje koje sprovodi itava zajednica znaajno je jer se o najveem broju zloina saznanje ne stie u prosenom domainstvu. Ipak veliki deo postiivanja u procesu socijalizacije deava se kroz prie koje deluju kao moralna pouka i omoguuju deci da gradi identite birajui koji su deo prie dok su im zlodela ekspicitno predstavljena. Drutveni procesi postiivanja ine tri stvari:1. Daju sadrinu socijalizacije dece, tako to obezbeuju moralne pouke koje grade savest,2. Podseaju roditelje na irok opseg zlodela, na koje moraju da ukau svojoj deci,3. Kada se deca udalje od uticaja porodice i kole, postiivanje preuzima proces socijalizacije.Jedini problem je to drutveni procesi postiivanja esto ne uspevaju da dosegnu do generalizacije organizacionog zloina. U zapadnim zemljama je zbog delotvornog postiivanja stvorilo nove kategorije zlodela kao to je naprimer prestup vonje pod uticajem alkohola. Javno postiivanje takoe moe da uvea znanje graana o tome ta zakon oekuje od njih. Velike drutvene promene utiu na zakonski i moralni poredak pa i tu postiivanje ima znaajnu ulogu.

Probelm diskontinuiteta u sprovoenju socijalizacije

Najvei problem dananjice je taj to se u okviru porodice deca koja sazrevaju odbijaju od kontrole kanajvanjem i upuuju na unutranju kontrolu. Meutim kola ponovo namee formalnu kaznu u pomeranju ka ulici disko klubovima policija sprovodi postupni povratak na model kazne. U Japanskom drutvu nije tako tu se organi pravosua, oslanjaju na indukciju krivice i postiivanje kao alternative kanjavanja. Traenje oprotaja od voljenih ili rtve je najbolji rezultat za sve aktere jer drutvenu kontrolu ponovo stavlja u ruke osoba vanih za pojedince i ublaavaju diskontinuitet izmeu rastueg poverenja u porodici i grube spoljane kontrole u spoljnom svetu.U sutini autor smatra da ce pozivanje na dobru ljudsku prirodu stvoriti drutvo sa manje kriminala.Lin Segal: Objanjenje muke nasilnostiSegalova navodi da mnoge feministkinje (Susan Grifin, Susan Braunmiler) smatraju silovanje esencijalnim aktom nae civilizacije - to je jedan od najveih strahova meu enama. Tu se posebno istie knjiga Protiv nae volje koja 1975. postaje kamen temeljac feministike misli.1)Mitovi u silovanju: seksizam i antiseksizamPrvi mit o silovanju je ideja da je silovanje redak dogaaj u modernom dobu i da je produkt patolokih, seksualnih manijaka: silovanje je est dogaaj, planiran od strane silovatelja, a meta napada su ene ili devojke koje poznaje.Drugi mit se odnosi na tvrenje da mukarci ele da zatite ene od nasilja: policijski, bolniki i pravni tretman rtava je esto nasilan prema napadnutim enama i esto vie brani prava silovatelja nego njegove rtve.Mit koji su same feministkinje (Braunmiler npr) uvrstile je da mukarci nisu silovani i da je silovanje ena svesna, kolektivna, transistorijska politika strategija kojom ubeuju ene da se pokore. Neki mukarci moda ne siluju, ali samo zato to je njihova mo nad enama osigurana od strane drugih silovatelja.Slabost argumenata Braunmilerove je u preteranoj generalizaciji dokaza da je silovanje univerzalni fenomen koji prevazilazi moderno Zapadno drutvo vremenski i prostorno:Pegi Rivs Sandej navodi da zastupljenost silovanja u razliitim kulturama veoma varira.kontraverzna studija Margaret Mido Arape govori da nivo seksualnog nasilja prema mukarcima i enama korelira (u odnosu je sa) stopom opteg nasilja u drutvuSegal zakljuuje da je predmoderno zapadno drutvo bila patrijarhalna kultura koja je, meutim, obeshrabrivala silovanje (i strah od njega nije bio zastupljen ni blizu koliko je danas) ali je takoe nudila i vee mogunosti za injenje istog (prema crnim robinjama u SAD, prema zakonitim suprugama...). Brutalne porodice, patoloke individue, stres, ponienje, siromatvo i rasizam su vani faktori nasilja prema enama iako nisu pravi uzroci. Prema Segalovoj, uzroci se moraju traiti u drutvima koja formiraju pojam mukosti (maskuliniteta) kao pojma heteroseksualne snage i dominacije suprotstavljenog enskosti (femininitetu) pasivnosti, uvanosti, ednosti.2)Da li je nasilje mukog roda?Proireno shvatanje da je koren nasilja prema enama u samoj sutini muko-enskih odnosa dovodi u pitanje studija o nasilju meu lezbejkama u amerikim parovima. Vei deo dinamike zlostavljanja lezbijki je slian heteroseksualnom zlostavljanju. rtve pokuavaju da opravdaju nasilnike/ce istim formama odgovora kao to to ine rtve zlostavljanja mukaraca.ene koje pripadaju etnikim i drugim manjinama esto su rtve nasilja u porodici i rasizma koji ih okruuje. One su, kao i mukarci, pogoene optim nivoom nasilja u njihovom drutvenom ivotu koje je ilustrovano dramatinim poveanjem uea mladih ena u nasilnim zloinima u poslednjih 15 godina (1981).Kum Kum Bavnani odbacuje ideju da je nasilje sutinski muko: vekovima su crne ene (kao i mukarci) bile rtve rasizma od strane belih ena (i mukaraca) direktno i indirektno. Ideja belog feminizma, da ena ima miroljobivu prolost predstavlja napad na crnu enu.Obim mukog nasilja prema enama, tendencija monih da ovakve stvari ignoriu i opti kontekst muke kontrole nalau nam da postupamo vrlo paljivo u odreivanju teine argumenata koji sugeriu da ena ima udeo u oseanju izmuenosti *tj da je ena delom i sama kriva ako sam ja to dobro shvatio*Jednako je nuno da budemo svesni potrebe da razumemo ta se dogaa sa enskom agresijom i da napustimo dominantnu konzervativnu privrenost feministkinja tome da idealizuju poglede na ene kao inherentno (sutinski?) manje agresivne od mukaraca.*Ono to bih eleo da dodam je da je Milana istakla na vebama jednu injenicu koja mi se ini znaajnija (za kolokvijum) od svega to sam dosad napisao, a to je da: SEGAL SMATRA DA JE ETIOLOGIJA (UZROCI, POREKLO ZLOINA itd) KRIMINALITETA ENA ISTA KAO ETIOLOGIJA KRIMINALITETA MUKARACA. Ovo mi se ini bitno jer se time suprotstavlja dominantnoj struji kriminologije koja see od Lombrosa, po kojoj su ene kriminalci sutinski drugaije od mukih, a i od nekih feministikih shvatanja. Mada, ovo to pie iza zvezdice malim slovima nemojte uzimati kao tano, to je samo moja interpretacija*

Luk Hulsman Kritika kriminologija i koncept zloinaU odnosu na razliita kriminalna dela ne moe se otkriti bilo kakva zajednika struktura ni u motivaciji onih koji su ukljueni u takve dogaaje ni u prirodi posledica niti u mogunostima da se ona spree ili kontroliu. Jedino zajedniko im je ovlaenje dato sistemu krivinog pravosua da preduzme akcije protiv njih. ipak, veinu dogaaja koje system krivinog pravosua smeta u sferu zloina ne bi zauzela visoko mesto na skali linih nevolja (brane razmirice, stambeni problemi) koje se doivljavaju kao ozbiljnije po stepenu i trajanju. Znaajan deo dogaaja (koje pojedinac doivljava isto kao i zloin ukoliko je ukljuen u njih) koji bi u kontekstu pravosua bio definisan kao ozbiljan zloin ostaje potpuno van tog sistema i biva smeten unutar drutvenog konteksta u kome sudeluje (porodica, radno mesto) na slian nain kao druga nekriminalna nevolja. Sve ovo dovodi do zakljuka da ne postoji ontoloka realnost zloina. Marksistika struja u kritikoj kriminologiji je u poecima tvrdila da je zloin proizvod kapitalistikog sistema i da e sa nastankom novog drutva on nestati, na nestanak zloina se gleda kao na nestanak problematinih situacija koje pokreu procese kriminalizacije. Kasnije je problematizovala klasno zasnovane aspekte procesa primarne i sekundarne kriminalizacije i predstavila borbu protiv zloina kao sporedni kolosek klasne borbe. Kritika kriminologija poinje da zagovara deliminu dekriminalizaciju, politiku restriktivnijeg pribegavanja krivinom zakonu, radikalnu neintervenciju u odnosu na odreene zloine i odreene zloince i okretanje krivinog pravosua na zloine belih okovratnika.

Kada neko (osoba ili organizacija) eli da kriminalizuje onda:1.Smatra odreenu situaciju ili pojavu nepoeljnom2.Pripisuje tu pojavu pojedincu3.Prilazi toj vrsti ponaanja stilom kazne4.Primenjuje specifian stil kazne koji je razvijen u posebnom pravnom konteksu5.eli da deluje posebno u organizovanoj sredini u krivinom pravosuu Tu organizacionu sredinu karakteriu: razvijena podela rada, nepostojanje odgovornosti za proces kao celinu odsustvo uticaja onih koji su direktno umeani u kriminalizovan dogaaj na ishod procesa.Hulsman se zalae za neformalne naine reavanja nevolja zbog fleksibilnosti u samom procesu, nasuprot krutosti formalnih institucija zbog njihovih organizacionih konteksta, unutranje logike interpretacije i njihovog ekstremno uskog fokusa. Zadaci kritike kriminologije:1.Opisivanje, objanjavanje i demistifikacija aktivnosti krivinog pravosua i njegove nepovoljne drutvene efekte2.ilustrovanje kako problematine situacije mogu biti razreene bez pribegavanja krivinom pravosuu3.izuavanja strategije kako ukinuti krivino pravosue4.Davanje drugaijeg uvida u vezi kriminalizacijeDONALD KLEMERPRIZONIZACIJA Autor se poluio primerom asimilailacije, kako bi lake objasnio prizonizaciju. Kada neka grupa ili pojednica predje u drugu grupu, oni prolaze kroz poces asimilacije. Asimilacija je proces koji predstavlja prihvatanje i upoznavanje kulture grupe u kojoj su pristigli. Asimilacija je spor, postepen ne svestan proces u kome pojedinac poinje da prisvaja obiaje i kulturu druge grupe. Slino je i sa prizonizacijom. Do prizonizacije dolazi kada osumnjieni dospe u zatvorsku ustanovu. Svako ko dospe u zatvorsku ustanovu prolazi kroz proces prizonizacije, to je proces u kome pojednac prisvaja norme i vrednosti zatvorske kulture. Proces je takoe spor, ali ne mora doci do toga da svako bude pizonizovan, tj. da prihvati zatvorsku kulturu. Kada se dospe u zatvorsku ustanovu prvi pokazatelj njegove integracije je promena njegovog statusa. Pojednac posaje pripadnik jedne inferiorne grupe, umesto imena dobija broj, ubrzo saznaje za rangove, poinje da koristi zatvorski sleg itd. Kada se zatvorenik oporavlja od prvobitnok oka on poinje da shvata stanje u kome se nalazi. Menja svoj stav o zatvoru i drugaije doivljava te sutinske ivotne potrebe. Taj izmenjeni stav proizilazi iz inerakcije sa drugim zatvorenicima i iz ega proizilazi uverenje da sredina treba da bude na usluzi zatvoreniku.Ne moe se tano utvrditi kada se desila ta promena kod zatvorenika, ali ta promena predstavlja veli korak ka procesu prizonizacije. Posle izvesnog vremena kod zatvorenika javlja se elja za poslom, jer im dobar posao omoguava izdvojenost od ostalih zatvorenika a sam tim i izbegavanje moguih konflikata. Zatvorenici koji su ve jednom sluili kazne odmah trae posao podueni predhodnom iskustvom. U sutini ne moraju svi da prihvataju zatvorenike obiaje i pravila, ali su svi podloni uticajima koji se nazivaju univerzalni inioci prizonizacije. Razvijanje novih navika u vezi sa ishranom, oblaenjem, spavanjem, usvajanjem lokalnog govora sve su to aspekti prizonizacije uoljivi da poremete linost zatvorenika tako da je uspeno prilagoavanje kod zatvorenika. Ovi aspekti mogu nekim drugim zajednicama skoro nemogue. S druge strane osudjenici sa malim kaznama ne integriu se u ztvoreniku kulturu, ne usvoje odlike zatvorske kulture, tako da je njima lake da se prilagode drugoj zajednici, nakon putanja. Faze prizonizacije koje nas najvie zabrinjavaju su one u kojima se raa ili produbljuje sklonost ka kriminalnom i antisocijalnom ponaanju. Svaki zatvorenik osea dejstvo univerzalnih inilaca prizonizacije, ali ne bude prizonizovan. Da li e biti prizonizovan zavisi od samog zatvorenika.Sledea determinanta koja utie na proces prizonizacije je vrsta i opseg odnosa koje zatvorenik odrzava s osobama van ustanove.Trea determinanta se odnosi na to da li se u ustanovi osuenik ukljuuje u primarne ili semi-primarne grupe.etvrta determinanta zavisi od pukog sluaja, sluaj odreuje ko e zatvoreniku biti cimer, s kim e da radi itd.Peta determinanta se odnosi na to da li zatvorenik uvaava pravila zatvorenike kulture.Na osnovu ovih determinanta moe se oformiti ema prizonizacije koja e prikazivati njene oblike od najblaih stepena ka najviim. U sluaju da j prizinizacija zastupljena u najblaem obliku mogu se navesti sledei faktori: 1. Kratka kazna2. Stabilna linost3. Odravanje pozitivnih odnosa sa osobama van ustanove4. Odbijanje ili nemogunost stupanja u primarne ili semi primarne grupe u zavodu, ali uz odravanje uravnoteenih odnosa sa drugim osuenicima5. Odbijanje slepog uvaavanja osuenikih dogmi6. Sluajno smetanje u elije s cimerima i sluajno rasporeivanje na radna mesta s kolegama koji nisu prihvtili zatvorsku kulturu7. Uzdravanje od abnormalnog seksualno ponaanja i kockanjaU sluajevima najvieg stepena prizonizacije moemo uoiti sledee inioce:1. Dugotrajna kazna,2. Nestabilna linost,3. Nedeostatak pozitivnih odnosa s osobama van ustanove,4. Spremnost za pristupanje primarnim zatvorenikim grupama,5. Slepo usvajanje obiaja, primarnih zatvorenikih grupa,6. Sluajno smetanje s osobama istog karaktera,7. Spremnost na uestvovanju u seksualnu aktivnost i kockanju.Na osnovu ova dva oblika mogu se sagledati stepeni do kojih proces prizonizacije moe da se razvija. Da bi smo to utvrdili moramo svaki sluaj vrednovati zasebno. Od ova dva oblika vea je verovatnoa da e zatvorenici dostii najvii stepen prizonizacije.Prizonizacija je esto spor proces, ali to ne mora uvek biti sluaj. Brzina prizonizacije zavisi od linosti konkretnog zatvorenika, njegovih godina, izvrenog zloina kraja iz kog je potekao, inetligencije itd. Proces se ne odvija po pravilima i nije predvidljiv. Jaina i brzina procesa moe se videti na osnovu ponaanja i stavova zatvorenika. inilac sluajnosti je faktor koji utie samo na proces prizonizacije, na primer: Kada dva sauesnika u nekom zloinu dou u zatvorsku ustanovu, sluajno dobiju posao. Jedan dobije posao da radi kao vratar sa petoricom ljudi, dok drugi u kamenolom sa stotinak razliitih profila. Velika je ansa da e ovaj drugi biti prizonizovan jer radi sa velikim brojem ljudi. Intezitet prizonizacije i brzina kojom je nastupila najbolje je utvrditi na pojedinanim sluajevima , meutim i tada nije mogue najpouzdanije utvrditi, jer danas je nemogue upotrebiti kvantitativne, ve se upotrebljavaju sistemi statistike predvienosti.

H. Pepinsky - MIROTVORSTVO

*Criminology as PeacemakingMirotvorstvo je nauka trasformacije nasilnih odnosa u siguran i meusobno uvaavajui odnos. Pod terminom "nasilni odnosi" podrazumevaju se oni u kojima neki ljudi ili grupe "gaze" po drugim ljudima, to je "igra moi" koju neki ljudi nameu drugima. Kako su to Navaho Indijanci formulisali, nasilni odnosi su u stvari, drutveni razgovori koji su izali iz ravnotee; neki ljudi vie priaju i uzimaju, drugi vie sluaju i daju. Suprotnost "nasilnim odnosima" jesu odnosi u kojima ima i davanja i uzimanja, a nazivaju se "mirotvornim odnosima" ("odgovornou, "demokratizacijom")Mirotvorstvo je proces u kome uestvujemo vie u meusobnim odnosima nego u postizanju propisanih ciljeva. Izreka Navaho Indijanaca koja ilustrativno obuhvata svakog uesnika u mirotvorstvu - "Pokai se. (uestvovanje u interakciji), "Obrati panju. (empatino sluanje drugih), "Govori istinu" (biti iskren u izraavanju sopstvenih emocija, briga i interesa), "Ne vezuj se za ishod" (Budi spreman da promeni ciljeve kako bi ih prilagodio drugima.)Mirotvorstvo se razlikuje od konvencionalne kriminologije zbog 2 razl. stanovita.1) Postavlja hipotezu da svaki vid nasilja, ak i ako je upotrebljeno da bi se spreilo neko drugo nasilje (rad policije, krivinog pravosua, ili u borbi protiv kriminaliteta), donosi jo vie nasilja. Nasilje u svim svojim oblicima, bilo ono legalno ili ne, predstavlja problem za mirotvorca.2) Za razliku od kriminologije i krivinog pravosua koji su fokusirani na ono to ne treba uraditi i kako zaustaviti odreeno ponaanje, mirotvorstvo se fokusira na iznalaenju ljudskih odnosa koji bi bili zadovoljavajui za sve uesnike, potom na traenju naina koji bi nasilne odnose pretvorio u dobre i konstruktivne.Mere za zaustavljanje nasilja esto samo kanaliu nasilje, ne zaustavljaju ga (npr. nasilje se "prebacuje" na zatvorske uvare, druge zatvorenike...) U krajnjem sluaju, postoji miljenje da ovakvo "uklanjanje" nasilja nasiljem donosi samo odmazdu po principu "dobio je ono to je zasluio".Tri glavne kritike na raun mirotvorne kriminologije:1) ne predstavlja teorijuOva kritika svodi se na tvrdnju da je mirotvorna kriminologija skup dobrih dela koja ne poseduju objedinjavajuu teoriju niti okvir za dalju analizu.Kontraargument: Mirotvorna kriminologija ne predstavlja konvencionalnu teoriju u smislu objanjavanja kriminaliteta, ciljevi su joj razliiti, samim tim i nain. Tako, ona okuplja teorije o tome kako uspostaviti mir.2) nepraktina jeOva kritika sugerie da se ljudi ne ponaaju na nain koji je sigurniji po njih jer radije na zloin reaguju silom.Mirotvorni kriminolozi ovo ne prihvataju kao opravdanu kritiku, ovakav nain reagovanja ljudi nije jedini, a ovakvu tvrdnju podupiru bogatim zbirom empirijskih dokaza.3) privilegovana jeTj. tvrdi se da mirotvorni kriminolozi ne razumeju bol rtava ugnjetavanja i njihovu potrebu za nasilnim ponaanjem prema tlaitelju, prosto zato to su privilegovani - nisu iskusili bol ugnjetavanja.Kotraargumet: Ovo se moe primeniti na sve teoretiare. + Da li je potrebno iskusiti bol ugnjetavanja d bismo znali kako da se sa ovim problemom izborimo?Najvei zloi od svih je zloin utanja jer se rtva ne moe primetiti, a kamoli na nju odazvati, a od svih kategorija rtava najugroenija su deca.Lan Taylor Jedna od najznaajnijih tema koju je zanemarila modernistika teorija supkulture tokom 60-tih, preokupirana ulogom koju mladi ljudi imaju u proizvoakom drutvu, tie se konzumeristikog trita za mlade. Mladi ljudi su na postfordistikom tritu rada 90-tih zaradjivali manje, dok se trite proizvoda izuzetno razvijalo. O tome govore mnogi istraivai javnog mijenja. Komentatori su moderno rusko drutvo identifikovani kao drutvo bez granica ili drutvo u kojem je sve na prodaju. Najcenjenija dobra tog drutva su ona koja pruaju privremen izlaz od oseanja ugroenosti, poraza i oaja koji donosi ivot u drutvu trine privrede.Jedno od znaajnijih pitanja je ono koje se tie veze izmeu mladih ljudi i korienja ilegalnih droga. Panja je usmerena na korienje dance-drugs, koja se koristi u kombinaciji sa alkoholom i kanabisom. iroko rasprostranjena u gradovima mladih u srednjoj Evropi. Istraivanje koje je raeno u Britaniji pokazalo je da oko etvrtine ispitanika korostilo zabranjene droge, svakom sestom od deset ispitanika starih od 14-15 nueno je da probaju drogu, a cak 36 % je koristilo narkotike u poslednjih mesec dana. Upotreba droge smatra se normalnom crtom adolescencije. Rairenost upotreba droga su protivurena na nekoliko naina, jer mnogi komentariu antidepresivna svojstva ovih droga. Ne zanemaruje se prisustvo dilera droge u odreenim naseljima na kojima se okupljaju mladi ljudi. Rasprostranjenost korienja droga meu mladim ljudima u toku 90-tih analizira kao fenomen samog trita. Istraivanje sprovedeno meu decom kolskog uzrasta potvrdilo je da su ona upoznata sa ilegalnim drogama. U ovom smislu trite droga u 90-tim je rairenije u poredjenju sa 60-tim godinama 20 veka. Postoji veza izmeu eksperimentisanja sa razliitim vidovima droga i drugih vidova kriminaliteta. Neki tipovi zavisnosti od narkotika su usko vezani za ozbilje krae i razbojnitva. Trite drogama deluje kao supermarket nudei po neto za svaiji ukus. Droge postaju dostupne mladim ljudima koji misle da nemaju ta da izgube. Vano je da se shvati u kojoj meri je potroaka aktivnost mlade generacije koja radi za male plate povezana sa ilegalnim tritem. Veliki broj eksperimentie sa miksom razliitih supstanci. Nacionalni mediji u Velikoj Britaniji posvetili su reklamiranju pivnica i kompanija slabih alkoholnih pia, koja su se prodavala u super marketima a pritom su bili dostupni mladjima od 18 godina. Takoe, su reklamirane alkoholne lizalice za decu. Rezultat ovih reklama je pokazao da je dolo do porasta konzumiranja alkohola u ranijem uzrastu. Isto tako znaajno je porastao broj konzumenata alkohola u populaciju odraslih, meu kojima je bio veliki broj onih ije je pijenje moglo da izazove zdravstvene potekoe.Medicinski strunjaci koji se bave krizama vezanim za podruje zloupotrebe droga i alkohola se slau da je potrebno oformiti strategiju koja ce moi da umanji tetu, a koja bi proistekla iz sagledavanja ozbiljnih posledica koje korienje droga i alkohola ostavlja na ivot pojedinca. Primer Holandije upotreba marihuane. To bi umanjilo tetu, ne bi dolo do stvaranje kulture autsajdera, niti ilegalnog korienja droga.Osnovna obaveza psihikih orijentisanih mislilaca iz ove oblasti je da objasne uslove postojanja oigledne rastue potranje dance-drugs unutar razliitih delova populacija mladih. Zadatak je da se objasni alkoholizam u Britanskoj kulturi meu adolescentima i mladim muskarcima. A takodje i kombinacija razliitih vrsta droga. Blumstein, Cohen- Karakteristike kriminalnih karijeraOdreuju kriminalnu karijeru kao trajnu posveenost nekog pojedinca kriminalnom ponaanju. Istrauju kriminalne karijere jer znanje o njima daje mogunost procene uticaja zatvorske kazne na zloin, odnosno to je frekventnije kriminalno ponaanje, to je vea korist od zatvorske kazne u smislu onesposobljavanja tog pojedinca za novi zloin.Kriminalne karijere posmatraju kao longitudalni proces i istrauju osobenosti tog procesa, kao i faktore koji utiu na njega.Osnovna struktura kriminalnih karijera:Osnovni parametar razlikovanja izmeu celokupne populacije (C) i populacije prestupnika (P) definiu preko uea, koje postaje ozbiljan filter razlikovanja ukoliko se pod zloinom podrazumevaju ozbiljniji prestupi. Uvode individualnu frekvenciju prestupnitva ( ) koja se odreuje kao broj kriminalnih dela koje prestupnik poini u toku odreenog perioda. Stopa kriminaliteta na nivou celokupne populacije se odreuje jednainom C=P.Strukturu kriminalnih karijera meu aktivnim prestupnicima odreuju 3 parametra: godine inicijacije A, godine zavretka A (N ide dole, ali jbg, word ima ograniene mogunosti) i godinji presek izvrenih dela u periodu dok su bili aktivni . Kriminalna karijera tee na sledei nain: pocetak karijere je A gde individualna frekvencija zloina momentalno raste do ostaje konstantna dok traje karijera, a naglo pada na 0 pri zavretku karijere A. Ocena parametara kriminalne karijere:Ukljuuje stope uea, frekvenciju zloina kod aktivnih prestupnika i trajanje kriminalnih karijeru, a vri se najee preko UCR (Uniform Crime Reports) podataka o hapenjima.Stope uea Autori se zalau za korienje dela FBI registra pri proceni verovatnoe da prosean mukarac bude uhapen u toku svog ivota zbog nedozvoljenog ponaanja; ta dela ukljuuju tee prestupe, tako da se verovatnoa smanjuje sa 50-60% na 25%. Pri tome, postoji znaajna rasna razlika, te su anse da bude uhapen belac 14%, a Afroamerikanac 50%. Stopa recidiva kod obeju grupa je slina, sa oko 90% za izvrioce najteih zloina. Navode da je rasna diskriminacija krivinopravnog sistema i empirijski pogrena jer se ne bave faktorima koji utiu na aktivne kriminalne karijere, ve samo pojedincima koji su ve proli kroz filter participacije.Frekvencija zloina kod aktivnih prestupnika- Znaaj prouavanja je veliki jer pokazuje distribuciju prestupnika unutar neke grupe prestupnika. Ako je srednja vrednost visoka, onda ukupna stopa kriminaliteta te grupe odgovara malom broj prestupnika, te su velike pogodnosti od njihove izolacije. Daju prouavanje Vaingtona i Detroita sa uzorkom od nekoliko hiljada (gde je u Vaingtonu velika rasna razlika strukture uhapenih, sa 71% Afroamerikanaca; u Detroitu ujednaenija). Analiza je vrena na izabranim kohortama koje obuhvataju 150 uhapenih, svrstanih u aktivne kriminalce, koji su zapoeli kriminalnu karijeru pre 21. godine.Osnovni pokazatelji koji su korieni su: - srednje vrednosti frekvencija individualnih hapenja iz zvaninih evidencija o hapenju, q- verovatnoe hapenja po zloincu, A- policijske statistike o prijavljenim hapenjima, R- dela koja su dovela do hapenja, r- specifina stopa hapenja, onako kako su rtve dela prijavile policiji. to se tie uticaja starosti na , najvie su posmatrani mladi (20 godina) kojih je bilo i najvie meu uhapenima, dok su stariji (35+) srazmerno manje zastupljeni. Prouavanje starost izvrioca pokazuje rapidni rast sa dostizanjem vrhunca u kasnim tinejderskim godinama , praen stalnim padom u kasnijim godinama. Dolaze do zakljuka da je vidljiva razlika u starosti izvrilaca pojedinih tipova dela (R), ali da je srednja vrednost frekvencija individualnih hapenja () mnogo manje osetljiva na starost izvrioca i da nema znaajnijeg opadanja sa godinama.Frekvencije hapenja za aktivne kriminalce su slinije meu razliitim demografskim grupama nego ukupne stope hapenja. To se reflektuje kroz vee uee mukaraca i Afroamerikanaca, pogotovo u kasnim tinejderskim i ranim 20-im godinama. Za ove, uglavnom aktivne prestupnike,vrednost je konstantnijasa starosnog, rasnog i polnog aspekta.Na utie i frekvencija i intenzitet upotrebe narkotika, poveavajui i do 6 puta.Trajanje kriminalnih karijera- prema njihovom istraivanju u starosti od 30 godina dolazi do naglog pada broja aktivnih prestupnika, za ta se esto misli da je okonanje karijere. Navode da bi izricanje dugotrajnih zatvorskih kazni ovakvim prestupnicima bilo neefikasno. Meu onim prestupnicima koji ostaju aktivni, trajanje preostalog dela kriminalne karijere raste do 30 godine, ostaje konstantna u toku 30- tih, i poinje naglo da pada u naglim 40-tim.Razlozi koji doprinose vioj stopi okonanja karijera bi mogli biti poveanje mortaliteta, ali i psiholoki efekti u razliitim aspektima aktivnosti mladog mukarca koji se naputaju u srednjim godinama.Lienje slobode:Ako karijere traju dugo u poredjenju sa kaznom, onda e njeni efekti na trajanje karijere biti neznatni. Za karijere koje traju od 5 do 10 godina , efekti izdrzavanja kazne od 2-3 godine mogu biti znaajne. Kada bi sudija moga predvideti kada e doi do okonanja karijere mogao bi to uzeti u obzir. Meutim, praktino, to je jako teko predvideti.Uloga zloupotrebe narkotika:Uoavaju povezanost izmeu zloupotrebe narkotika i vrednosti . Prave razliku izmeu zavisnika koji vre dela povezana sa drogom i onih koji vre tee zloine iz oblasti predatorskog kriminaliteta. Za prvi tip zloinaca stroije reagovanje ne bi uticalo na smanjenje predatorskog kriminaliteta. Zalau se da uzimanje narkotika kod predatorskog kriminaliteta bude uzeto kao oteavajua okolnost , to je suprotno uobiajenoj praksi.