KRITERIJUMI, IZVORI I MOGUĆNOSTI

SAZNANJAPROBLEMI SAZNANJA

SAZNANJE KAO SVEST

Saznati neku pojavu stvarnosti znači postati svestan njenih bitnih osobina i odnosa prema drugim pojavama.

Mi možemo biti subjektivno uvereni da nešto znamo, i u tome možemo biti u pravi ili se varati.

Da bi se moglo utvrditi da je naše znanje zaista objektivno i prihvatljivo i drugim ljudima, moraju biti zadovoljeni određeni kriterijumi.

SAZNANJE KAO SVEST

Na primer, kad neko tvrdi da je otkrio jedan novi hemijski elemenat, društvo će usvojiti da je on zaista došao do novog saznanja

ako može da razumljivo opiše taj novi elemenat,

ako pokaže pod kojim iskustvenim uslovima se on može identifikovati,

ako obrazloži zašto smatra da je materija koju je otkrio novi elemenat a ne neko poznato jedinjenje ili legura,

i ako uspe da utvrdi kakvim radnjama se taj novi elemenat može praktično proizvesti.

Kriterijumi saznanja

SPOSOBNOST JEZIČKOG FORMULISANJASPOSOBNOST IDENTIFIKOVANJASPOSOBNOST OBJAŠNJENJASPOSOBNOST PROIZVOĐENJA

1. SPOSOBNOST JEZIČKOG FORMULISANJA

Prvi kriterijum saznanja je jasno jezičko formulisanje onoga što mislimo da znamo.

Ako neko tvrdi da zna neki predmet zato što ima jasnu predstavu o njemu, ali nije u stanju da ga rečima opiše na način koji je i drugima razumljiv zaključićemo da je u pitanju samo privid znanja.

Opažanje i mišljenje su tesno vezani s jezikom.Nedostatak reči siguran je znak nejasnosti

misli.

2. SPOSOBNOST IDENTIFIKOVANJA

Drugi kriterijum saznanja je sposobnost utvrđivanja iskustvenih uslova u kojima je moguće identifikovati predmet koji smo po našem uverenju saznali.

Neki fizičari su pre nekoliko godina objavili da su otkrili hladnu nuklearnu fuziju, proces spajanja vodoničnih atoma u atom helijuma, za koji se dotle mislilo da se može obaviti samo pod visokim temperaturama od desetak miliona stepeni Celzijusovih.

Drugi istraživači nisu uspeli da identifikuju hladnu nuklearnu fuziju pod opisanim uslovima. Dakle, u pitanju je bio privid znanja a ne stvarno znanje.

3. SPOSOBNOST OBJAŠNJENJA

Treći kriterijum saznanja je sposobnost objašnjenja saznatog predmeta.

Moramo biti u stanju da odgovorimo na pitanja kao što su:

šta je taj predmet, u koju klasu predmeta spada, zašto ima osobine koje opažamo, itd. Kad neko tvrdi da zna neki predmet i pokaže da

ume rečima da ga opiše ali nije u stanju da objasni i obrazloži ono što je rekao, smatraćemo da je njegovo znanje čisto verbalno.

4. SPOSOBNOST PROIZVOĐENJA

Četvrti kriterijum saznanja je sposobnost naznačavanja kojim praktičnim radnjama se može proizvesti ono što smo saznali.

Tako je Galilej pokazao da sva tela zaista padaju s istim ubrzanjem , nezavisno od veličine mase, puštajući predmete različite težine da slobodno padaju s krive kule u Pizi. Bez ovog eksperimenta, koji svako može da ponovi, Galilejev zakon slobodnog padanja bio bi samo pretpostavka, a ne i znanje.

Ovaj kriterijum je naročito važan za onaj deo sveta koji možemo praksom da menjamo, dakle, za biološku, društvenu i tehničku stvarnost.

SAZNANJE KAO SVEST

Prema tome, saznanje nekog predmeta je takva svest o njenim svojstvima koja uključuje u sebe sposobnost jezičkog opisivanja, objašnjavanja i praktičnog primenjivanja saznatog predmeta.

Izvori saznanja

ČULNO ISKUSTVORAZUMSKO SAZNANJEINTUITIVNO SAZNANJE

ČULNO ISKUSTVO

Podaci koje dobijamo putem čula predstavljaju elementarnu sirovu građu saznanja.

Vrlo često proces saznanja počinje opažanjem spoljašnjih osobina predmeta. Prva saznanja u astronomiji stiču se nesumnjivo posmatranjem neba.

Te početne informacije, dovedene u vezu sa ranije stečenim znanjem, omogućavaju otkrivanje unutrašnjih strukturnih osobina predmeta. Sva ta dublja znanja zahtevaju dalje proveravanje u čulnom iskustvu.

ČULNO ISKUSTVO

Tako, na primer, bolje poznavanje Sunčevog sistema omogućilo je pretpostavku da se na određenim mestima nalaze dotle nepoznate planete. Detaljno posmatranje označenih delova neba omogućilo je da se otkriju planete Neptun, Uran i Pluton.

Na taj način čulno iskustvo se nalazi i na početku i na kraju saznajnog procesa.

Empirizam

Filozofski pravac koji smatra da je čulno iskustvo najvažniji ili čak jedini izvor saznanja zove se empirizam, a predstavnici su bili Lok i Hjum.

RAZUMSKO SAZNANJE

Drugi bitan izvor saznanja je razum. On se ne može odvojiti od čulnog iskustva koje

nije moguće u čistom obliku.U času dok opažamo u našojj svesti su prisutna

prethodna znanja na osnovu kojih razmišljamo već dok opažamo. Neke osobine predmeta koji posmatramo ne zapažamo, na druge obraćamo pažnji i registrujemo ih. Još više se to može reći o tumačenju onoga što čulno opažamo.

RAZUMSKO SAZNANJE

Sa takvim odabranim i protumačenim podacima obavljaju se složene misaone operacije poređenja, raščlanjavanja, spajanja, apstrahovanja, uopštavanja.

Sve te misaone radnje obuhvatamo jednom rečju razum.

Njim otkrivamo mnoge skrivene i opšte osobine predmeta koja nisu pristupačna čulnom iskustvu.

Racionalizam

Mnogi filozofi su smatrali da je razum jedini ili najvažniji izvor saznanja i oni pripadaju filozofskom pravcu koji se zove racionalizam, a predstavnici su Platon, Dekart i drugi.

INTUITIVNO SAZNANJE

Treći izvor saznanja je intuicija koja je moć neposrednog saznanja suštine predmeta.

Od čulnog iskustva intuiicija se razlikuje po tome što omogućuje uvid u strukturu i matematičke odnose, a ne samo spoljašnje osobine predmeta.

Od razuma se intuicija razlikuje time što je direktno saznanje. Razum napreduje korak po korak, deo po deo. Intuicija omogućava trenutan, neposredan uvid u celinu stvari.

INTUITIVNO SAZNANJE

Sama intuicija ne pruža pouzdano znanje, ali što je veće prethodno praktično iskustvo intuicija je tačnija.

Veoma iskusan šahovski majstor često intuitivno zna šta je najbolji potez u jednoj poziciji bez dugih proučavanja varijanti. U naučnom istraživanju, kad su izvesne činjenice prikupljene i kad treba doći do opšteg zaključka o strukturi proučavanog predmeta intuicija treba da nam pomogne da formulišemo jednu ili više hipoteza.

Da intuicija sama po sebi nije dovoljan izvor saznanja najbolje se vidi po tome što ove hipoteze treba racionalno analizirati i iskustveno proveriti.

Intuicionizam

Intuicionizam je svaka filozofska teorija koja za polazište saznanja uzima intuiciju, a njen predstavnik je Anri Bergson.

MOGUĆNOST SAZNANJA

Pre nego što steknemo neka dublja naučna i filozofska znanja uvereni smo da su stvari objektivno onakve kakve nam izgledaju.

Npr, verujemo da je Zemlja ravna ploča.To je zdravorazumsko saznanje koje

polazi od pretpostavke da nas čula potpuno verno obaveštavaju o stvarnosti.

MOGUĆNOST SAZNANJA

Kritičnost prema izvorima saznanja razvija se jer otkrivamo:

iluzije čulnog iskustva, greške mišljenja, promašaje u intuitivnim uvidima. Prut zamočen u vodu izgleda prelomljen

iako je on i dalje u celini. Predmeti koji se udaljavaju izgleda da se smanjuju.

MOGUĆNOST SAZNANJA

Kritičnije stanovište - između naših informacija i stvarnosti može postojati jaz i

otvoren je problem da li stvari zaista jesu onakve kakve izgledaju.

SKEPTICIZAM I SOLIPSIZAM

Filozofsko stanovište koje osporava mogućnost našeg znanja i pita se da li mi možemo uopšte biti sigurni da bilo šta znamo zove se skepticizam.

Krajnji oblik skepticizma je solipsizam po kome čovek ne može biti siguran da bilo šta na svetu osim njega samog uopšte postoji.

Argument skeptika je da nas čula mogu u svemu varati.

SKEPTICIZAM I SOLIPSIZAM

Bertrand Rasl je na sledeći način pojačao argumente skepticizma.

Kad na putu vidim kamen može izgledati da sam sam sebi dokazao da kamen postoji onda kad sam ga udario nogom i osetio bol.

U stvari, time ne samo što nisam dokazao o postojanje kamena, već ne mogu biti siguran ni da postoji moja noga u kojoj sam osetio bol. Jer bol se može doživeti i bez ikakvog spoljašnjeg uzroka, ili u delu tela koga davno već nema – fantomski ud.

ARGUMENTI PROTIV SKEPTICIZMA

Najjači argument je ukazivanje na veliki stepen saglasnosti između naučnog znanja i praktičnih rezultata dobijenih njihovom primenom.

Kad bi naša znanja bila pogrešna onda bi praktične radnje usmeravane tim znanjem stalno doživljavale neuspeh.

ARGUMENTI PROTIV SKEPTICIZMA

Na osnovu stvarnog znanja da sagorevanje gasova može da stvori veliku potisnu silu konstruisan je motor na mlazni pogon.

Uspešno funkcionisanje takvog motora dokazuje da je znanje na kome on počiva adekvatno realnosti.