Tek kupljeno kuite izgleda ovako:

ta se nalazi u kuitu? Veina sledeih ureaja

Kuite objedinjuje osnovne delove raunara. U njemu se najee nalaze: Napajanje Matina ploa Procesor Grafika, zvuna i ostale vrste kartica Radna memorija Hard disk Disketna jedinica CD/DVD ROM

Desktop kuite poloeno kuite, najee stoji na stolu i monitor je na njemu

HTPC napravljeno za kuni bioskop ako je raunar prikljuen na kuni TV

Mini/midi tower uspravno kuite, najee je na podu

Tower uspravno kuite, veih razmera, slui kao server

Matina ploa je glavna tampana poluprovodnika ploa koja omoguava komunikaciju izmeu ostalih hardverskih delova u raunaru.

Na ploi se nalaze: podnoje za procesor (socket) prikljuna mesta za memoriju magistrala ipset slotovi portovi kontroleri BIOS integrisani delovi naponski konektor CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke. U sebi sadri i sistemski sat koji pamti tano vrijeme i kada je raunar ugaen.

Procesor definie tip raunara. Sastoj i se iz vie miliona tranzistora koji izvravaju sve raunske i logike operacije i izvravaju komande date programom.

Karakteristike procesora: duina procesorske rei je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora; radni takt je uestanost impulsa koje generie sat (clock) specijalno elektronsko kolo, kojima se iniciraju operacije procesora meri se u MHz ili GHz; sat ima slinu ulogu kao metronom kod muziara odreuje ritam rada. brzina procesora - izraava se u MIPS-ima (Milion Instruction Per Second) i MFLOPS-ima (Milion Floating Point Operation Per Second); Stvarna brzina rada meri se brojem izvrenih instrukcija u sekundi. Brzina rada CPU ne zavisi samo od radnog takta, nego i od broja taktova tj. koraka za izvravanjeneke instrukcije. Broj koraka zavisi od arhitekture procesora i duine procesorske rei. interni ke brza memorija procesora o kojoj e kasnije biti rei.klikni ovde za detaljnija objanjenja

Procesor nije sastavni deo osnovne ploe. Na osnovnoj ploi se nalaze samo konektori za njegovo prikljuenje (soket). Zbog velike brzine rada dolalzi do velikog zagrejavanja procesora a toplota je najvea opsnost za stabilan rad i dug vek. Ve na temperaturi 45 50 C CPU moe da pokae znakove nestabilnog rada, na 50 75 C ti znaci su oigledni a na 75 90 C mikroprocesor moe pregoreti, to zavisi od tipa. Zato procesor ne sme da radi bez hladnjaka sa ventilatorom, koji se nalazi direktno na njemu. On se lepi za procesor silikonskom pastom da bi se poboljao prenos toplote sa CPU na hladnjak.Vrste soketa vidi ovde

Memorija PC raunara sastoji se od osmobitnih registara (bajtova). Razlikujemo tri tipa unutranje memorije: ROM RAM CACHE (ke)

Nalazi se na matinoj ploi ROM (Read Only Memory) memorija je takva da kada se podaci jednom u nju upiu, oni se ne mogu menjati (brisati stari i upisivati novi), ve se mogu iz nje samo itati. Vrlo vana osobina ROM memorije je ta da kada se iskljui napajanje raunara, ona zadrava podatke upisane u njoj, bez obzira koliko dugo nema napona za napajanje.

POST- Power On Self Test - program koji omoguava testiranje ispravnosti pojedinih komponenti raunara BIOS- Basic Input-Output System CMOS- U ovu memoriju se smetaju podeavanja pojedinih komponenata raunara, koje korisnik moe da izabere prilikom ukljuenja raunara.klikni ovde za detaljnija objanjenja

Osobina RAM (Random Acces Memory) memorije je da se svakom njenom bajtu moe slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati i oitavati iz nje. U njoj se, za vreme rada raunara, nalaze program i podaci sa kojima raunar radi. Druga vana osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadrava (uva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. Nije sastavni deo matine ploe, ve za nju postoje rezervisana mesta na ploi (podnoja tipa DIM, RIM ili SIM, zavisno od vrste memorije)

Osnovne karakteristike : kapacitet (128, 256, 512, 1 GB, ), vreme pristupa (vreme koje protekne izmedju zahteva memoriji za podatkom i dobijanje podatka iz memorije u ns)

Statiki RAM - Memorijski elementi su napravljeni korienjem flip-flopova, pa kada se neki podatak upie u njih, on ostaje nepromenjen sve do sledeeg upisa u istu lokaciju ili do iskljuenja napona napajanja. Dinamiki RAM - memorijski elementi su napravljeni od minijaturnih kondenzatora, koji vremenom gube svoje naelektrisanje, pa je neophodno povremeno obnavljanje upisanih podatka. To obnavljanje se obavlja svakih nekoliko milisekundi, a taj proces se naziva osveavanjem. klikni ovde zadetaljnija objanjenja

Vreme pristupa memorijskim lokcijama u dinamikoj memoriji (RAM) znato je due od brzine kojom mikroprocesor moe da obradi dobijene podatke iz memorije. Zakljuuje se da e mikroprocesor gubiti mnogo vremena ekajui da dobije potrebne podatke iz memorije, to bi dovelo do velikog usporenja rada raunara. Da bi se to spreilo, izmeu glavne radne memorije koja je realizovana kao dinamiki RAM i mikroprocesora se postavlja manja koliina znatno bre statike RAM memorije. Ova memorija se naziva ke (Cashe) memorijom.

prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glavne (RAM) u ke memoriju. Sledei put procesor ih trai u ke-u. Ako su tu bre je, ako nisu opet se kopiraju. kapacitet 256 512 KB i vie, zavisno od nivoa

klikni ovde za detaljnija objanjenja

To su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju za svoje potrebe. Npr. ako raunar ne moe dovoljno brzo da obradjuje podatke koji mu se dostavljaju, oni se privremeno smetju u bafer, da se ne bi prekinuo proces unoenja podataka. I obrnuto, radi utede procesorskog vremena: pri tampanju tampa ne tampa dovoljno brzo; pri narezivanju diskova prvo se napuni bafer, a onda tek kree rezanje diska

Raunar mora da ima elektronska kola pomou kojih se razmenjuju informacije medju komponentama. Taj komunikacioni put naziva se magistrala.U raunaru postoje tri vrste magistrala: Magistrala podataka (data bus) - koristi se za razmenu podataka izmeu procesora i memorijskih lokacija Adresna magistrala (adress bus) prenosi adrese koje generie procesor, kojima se specifikuje memorijske lokacije na koje se vri upis podataka ili sa kojih se itaju podaci radi obrade Kontrolna magistrala (control bus) slui za prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obratno.

Kada se podatak poalje magistralom podataka, istovremeno se adresnom magistralom alje adresa komponente ili memorijske lokacije kojoj je podatak upuen. Kada komponenta prepozna svoju adresu na adresnoj magistrali, ona zna da treba da preuzme podatak sa magistrale podataka. Kada procesor trai podatak od komponente ili memorijske lokacije, on alje adresu komponente adresnom magistralom, a kontrolnom magistralom upuuje signal da se traeni podatak poalje magistralom podataka.

To je bila podela magistrala prema sadraju koji prenose. Ukoliko posmatramo koje delove magistrala povezuje moemo govoriti o : Sistemskoj magistrali FSB (Front Side Bus) koja omoguuje komunikaciju procesora sa ostalim komponentama sistema Memorijska magistrala obezbeuje komunikaciju sa RAM-om AGP ili PCI-e komunikaciju sa grafikom karticom PCI magistrala povezivanje perifernih komponenti USB magistrala, ulazno izlazna magistrala i t d.

Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom raunara. Ona odreuje koja je naredba sledea na redu za izvrenje, uzima je iz memorije, interpretira, izdaje odgovarajue naredbe procesoru i kontrolie njihovo izvrenje. Kontrolna jedinica je realizovana na osnovnoj ploi setom ipova koji imaju odgovarajue uloge.

Kontrolna jedinica se sastoji iz dva dela: Severni most (NorthBridge): direktno je povezan sa procesorom preko FSB-a (engl. . Front Side Bus ili sabirnica) to omoguava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafike kartice. Od njega najvie zavise performanse matine ploe. Integrisan je na matinu plou to znai da se ne moe menjati, ali njegova voltaa i performanse se mogu menjati kroz BIOS ili softverski. Juni most (Southbridge): Southbridge je sporiji od Northbridge-a pa sve informacije iz procesora idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je sabirnicama spojen na PCI, USB, zvuni ip, SATA i PATA konektore itd.

1. ta se nalazi u kuitu? 2. Koje vrste kuita postoje? 3. ta je matina ploa? 4. ta se nalazi na matinoj ploi? 5. ta je procesor i iz ega se sastoji? 6. Navedi karakteristike procesora i objasni svaku. 7. ta je hladnjak i zbog ega je potreban? 8. Navedi tipove unutranje memorije. 9. ta zna o ROM-u? 10.ta zna o RAM-u? 11.Koje su vrste RAM-a? 12.ta zna o cache-u? 13.ta su baferi? 14.ta je magistrala? 15.Vrste magistrala prema sadraju koji prenose princip rada 16.Vrste magistrala prema tome koje komponente povezuju 17.ta zna o kontrolnoj jedinici? 18.Severni i juni most

kraj

1. Vei blok Trace Cache (12 KB), manji je L1 (8 KB) 2. 256 KB L2 cachea 3. Matematika jedinica (FPU) 4. Aritmetika jedinica 5. Rapid Execution Engine (srce Net Bursta) 6. SSE2 set instrukcija 7. Sistemska sabirnica 400 MHz povratak u prezentaciju

L1 nivo je relativno mali i on se nalazi u okviru samog jezgra mikroprocesora i radi na njegovom unutranjem taktu. On ima dva odvojena dela. U jednom se smetaju instrukcije, a u drugom podaci koje bi trebao da obradi. L2 nivo ima znatno veu koliinu memorije, smeten je u ulazno-izlaznom delu mikroprocesora, i zavisno od konstrukcije samog mikroprocesora moe da radi i sa manjom uestanosti takta.

Socket: Socket odreuje koji procesor se moe ugraditi u matinu plou. Nemogue je staviti AMD procesor u matinu plou koja podrava Intel socket (i ipset). Najkoriteniji socketi danas su: Socket 478 - Stariji Pentium i Celeron procesori Socket A - Stari AMD Athlon procesori

Socket LGA775 - Novi Intel Pentium 4 procesori Socket 754 - AMD Sempron i neki AMD Athlon procesori Socket 939 - Brzi i jako koriteni AMD Athlon 64bitni procesori Socket AM2 - Zamjena za socket 754 i 939, koristi povratak u DDR2 memoriju prezentaciju

U prvoj fazi su se koristili ROM ipovi u koje su u fabrici prilikom proizvodnje, jednom za uvek upisani podaci i nije postojala nikakva mogunost da se oni promene.

Posle toga su se pojavili PROM (Programmable ROM) ipovi koji se proizvode prazni, pa se zatim jednom isprogramiraju i vie se ne mogu obrisati.

Sledea faza su EPROM (Erasable Programmable ROM) ipovi koji su se programirali u posebnim ureajima (EPROM programatorima), ali iji se sadraj mogao obrisati duim izlaganjem jakoj ultravioletnoj svetlosti. Najnovija vrsta ROM memorije su EEPROM (Electrically Erasable Programable ROM) ipovi kod kojih se za brisanje ne koristi ultravioletna svetlost, ve posebno definisani elektrini signali koji se dovode na ip.

povratak u prezentaciju

SRAM memorija je skuplja za proizvodnju, na odreenu povrinu se moe postaviti ograniena koliina memorije, ali je zato veoma brza, to jest proces upisivanja u nju i uitavanja iz nje se brzo obavlja. DRAM memorija je jeftinija, na odreenu povrinu se moe smestiti mnogo vea koliina memorije, ali je zato i desetak puta sporija od SRAM memorije.

SIMM moduli (Single In-line Memory Module) Pinovi na ivinom konektoru koji se nalaze jedan iznad drugog su elektriki kratko spojeni (povezani), tako da su zajedno predstavljali samo po jedan pin. Imaju 30 i 72 pina. DIMM moduli (Dual In-line Memory Module) Kod njih ne postoji direktna elektrina veza izmeu pinova koji se nalaze jedan iznad drugog na ivinom konektoru.

Kod DIMM memorijskih modula se koristi tehnologija SDRAM (Syncronous Dynamic RAM), kod koje memorija radi sinhrono sa brzinom sistemske magistrale matine ploe.

SDRAM memorijski moduli imaju po dva udubljenja du ivinog konektora, i ukupno 168 pinova.

Najrasprostranjeniji SDRAM moduli se napajaju naponom +3,3 V. Moduli mogu da sadre integrisana kola samo sa jedne strane ploice ili sa obe njene strane. Zato se razlikuju jednostrani i dvostrani moduli, a samim tim i maksimalni memorijski kapaciteti, koji iznose od 32 do 256 MB. Pored osam memorijskih ipova na ploici se nalazi i jedan mali ip. To je takozvani SPD (Serial Presence Detect) ip. To je mala fle memorija u kojoj je proizvoa modula upisao podatke o njegovim karakteristikama.

Danas se gotovo iskljuivo koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM) memorijski moduli ili krae DDR moduli.

Imaju jedan zarez na ploi i ukupno 184 pina.

Razlika izmeu obinih SDRAM i DDR modula je u tome to obini moduli obavljaju jednu operaciju tokom jednog takt impulsa. DDR moduli tokom jednog takt impulsa obave dve operacije, poto koriste obe ivice takt impulsa (i uzlaznu i silaznu), to teoretski omoguuje dvostruko bri rad.DDR moduli imaju ukupno 184 pina i napajaju se naponom od +2,5 V

Pored uobiajene DDR memorije pojavljuje se i njena nova varijanta, nazvana DDR2 memorija. DDR2 memorijski moduli se napajaju naponom od 1,8V. Imaju 240 izvoda (pinova). DDR2 ipovi imaju veu stabilnost signala podataka, to daje mogunost za vee uestanosti radnog takta, a time i za odnosno bri rad. Takoe je kod DDR2 memorijskih modula potronja elektrine energije skoro za 30% manja nego kod DDR modula.

Nakon DDR2 nastale su DDR3 memorije. Zahvaljujui naprednijem procesu izrade samih ipova, smanjene su energetske potrebe, to obezbeuje potronju manju i za 30% u odnosu na prethodnu generaciju. Radni napon je 1.5V, pa je i zagrevanje nie, ak i pored visokih radnih frekvencija novih ipova. DDR3 moduli poseduju 240 pinova, ali su neto drugaije rasporeeni, a pomeren je i zarez u odnosu na DDR2 module.

DDR do 400MHzDDR2 - 533, 667, 800, 900, 1066 MHz DDR3 1066 i 1375 MHz

DDR2 moduo

DDR3 moduo

povratak u prezentaciju

L1 nivo je relativno mali i on se nalazi u okviru samog jezgra mikroprocesora i radi na njegovom unutranjem taktu. On ima dva odvojena dela. U jednom se smetaju instrukcije, a u drugom podaci koje bi trebao da obradi. L2 nivo ima znatno veu koliinu memorije, smeten je u ulazno-izlaznom delu mikroprocesora, i zavisno od konstrukcije samog mikroprocesora moe da radi i sa manjom uestanosti takta. L3 nivo

povratak u prezentaciju