Kvantni brojevi - zoransstojic.files.wordpress.com file · Web viewPostoje četiri kvantna broja: Glavni kvantni broj n. Orbitalni kvantni broj l. Magnetni kvantni broj m. Spinski

Kvantni brojevi

XV beogradska gimnazija

Školska 2012/13 godina

Priredile:

Anđela Janićijević,

Tamara Milijanović,

Maja Milosavljević

Februar 2013.god. , u Beogradu

Kvantni brojevi

UvodJoš je Demokrit govorio da se sva tela sastoje iz sićušnih , dalje nedeljivih delića , koji se zovu atomi . Kasnije Džon Dalton uvodi Demokritovo gledište u savremenu nauku , da bi se sredinom 19. veka razvilo novo shvatanje bazirano na fizičkim saznanjima .

Godine 1896. otkriven je elelktron, negativno naelektrisana čestica.Nešto kasnije otkriven je i proton, pozitivno naelektrisana čestica. Količina naelektrisanja koju

nose proton i elektron je jednaka i iznosi 1,6 * 10-19 C. Ova količina naelektrisanja uzeta je za elementarno naelektrisanje. Broj protona i elektrona u atomu je jednak. Međutim masa protona je oko 1800 puta veća od mase elektrona. Uskoro će Raderford dokazati postojanje atomskog jezgra , a Plank postaviti svoju kvantnu teoriju, na osnovu

koje Bor izlaže novi model atoma-planetarni , pretpostavljajući da se elektroni oko jezgra kreću tačno određenim putanjama . Međutim,kvantna fizika odbacuje Borov model atoma . Osnove kvantne mehanike dali su austrijski fizičar Šredinger (Schrödinger), nemački fizičar Hajzenberg (Heisenberg) kao i britanski fizičar Dirak (Dirac). Njutn je zaslužan za zakone kvantne mehanike koji upravo objašnjavaju većinu mehaničkih pojava .

Da bi se objasnile spektralne linije dobijene eksperimentima, uvedeni su kvantni brojevi .

Kvantni brojevi su celi ili poluceli brojevi,pomoću kojih se određuju moguće doskretne vrednosti fizičkih veličina u sistemima koji se potčinjavaju kvantnim zakonima kao što su atomi,molekuli,jezgra atoma i dr.

Postoje četiri kvantna broja:

1. Glavni kvantni broj n2. Orbitalni kvantni broj l3. Magnetni kvantni broj m4. Spinski kvantni broj s

2XV beogradska gimnazija/ A.J. , T.M. , M.M. 4/8, 02.2013.

Kvantni brojevi

GLAVNI I ORBITALNI KVANTNI BROJ

PreBoraRaderfordjepredstavioatomkao česticuu čijemsecentrunalazipozitivnonalektrisanojezgrookokogakružeelektronikaoplaneteokosunca. Nedostataktogplanetarnogmodelabiojeutomedaelektronitimkretanjemvremenomgubeenergijuitakobisepribližavalijezgru, plusiminusseprivlače, svedoknebiudariliunjegaiatombibiouništen. To se medjutim ne dešava.Radioaktivni elementi su posebna priča.

Bor se nadovezao na taj planetarni model i fizičkim proračunima i eksperimentima došao do prvog i drugog postulata. Prvi postulat govori da se elektron oko atoma kreće po tačno određenoj putanji - orbiti i pri tom ima stalnu energiju i ne gubi je kretanjem. Putanje je obeležio slovima K,L,M,N,O,...

Drugi postulat kaže da kada elektron koji se kreće po kružnoj putanji u atomu primi energiju (na primer zagrevanjem supstance, prolaskom svetlosnog zraka,...) prelazi na kružnu putanju koja je za jedan nivo više udaljena od jezgra. Da bi se vratio na prethodnu putanju treba da izrači-emituje isti iznos energije koji je primio.Ovakvo tumačenje Bora moglo je da objasni samo eksperimentalne podatke dobijene snimanjem spektra atoma vodonika. Inače svaki element ima svoj karakterističan spektar. Dalje se na osnovu rada drugih naučnika (Hajzenberga, De Brolja, Šredingera) i mnogih matematičkih proračuna dobijaju jednačine koje se poklapaju sa eksperimentalnim podacima za ostale elemente i pokazuju raspored elektrona oko jezgra i njihovo kretanje.


Kvantni brojevi

Borov model atoma dao je teorijsko objašnjenje stabilnosti atoma, spektra zračenja atoma i dimenzija atoma – to su tri najbitnija elementa koja su dala značaj ovoj teoriji.

Osnovni nedostatak Borove teorije je nedoslednost. Ona pretpostavlja postojanje samo nekih mogućih stabilnih stanja atoma, odnosno, kvantnih stanja; u tim stanjima elektron ne emituje zračenje iako se kreće po kruznoj putanji. To je po klasičnoj fizici nemoguće, tj. prema Borovoj teoriji za kretanje elektrona u atomu ne važe zakoni klasične elektrodinamike. S druge strane, kretanje elektrona objašnjava se zakonima klasične mehanike.Borova teorija je predstavljala značajnu prelaznu etapu između klasične fizike i nove kvantne teorije. Klasična teorija nije mogla da objasni niz pojava u mikrosvetu i u tom domenu je postala neupotrebljiva. Sa Plankom i Borom počeo je i razvoj kvantne mehanike – kompletnije teorije koja dobro objašnjava pojave u atomima, molekulima, kristalima. Međutim, iako je Borov model zastarela naučna teorija (tačan je samo za jednoelektronske sisteme poput vodonikovog atoma ili jednotruko jonizovanog helijuma), zbog svoje jednostavnosti i korektnih rezultata u nekim slučajevima, on se često koristi na uvodnim kursevima kvantne mehanike.


Kvantni brojevi

Slika 1: Borov model atoma vodonika

Atomsko jezgro je zeleno, elektroni plavi a emitovani foton crven. Elektronske orbite predstavljene su isprekidanim crnim linijama. Radijus orbita raste kao n2, gde je n glavni kvantni broj. Iz prikazanog prelaza 3→2 nastaje foton talasne dužine 656 nm.

PrimenaBoroveteorijenaatomesavišeelektronapretrpelajeneuspeh. Daljirazvojteorijeostrukturiatomabiojeusmerennarešenjeovogproblemaidoveojedonastankatalasneilikvantnemehanike ŠredingeraiHajzenberga (1925.). Pojavi ŠredingerovetalasnejednačineprethodilisuradoviDeBroljija (DeBroglie) iz1924.godineodualnojprirodielektrona (česticaitalas). PolazećiodDeBroljijeveteorijeodualnojprirodielektrona, odvojenojedanoddrugog, ŠredingeriHajzenbergsupostavilinovuteorijutalasneilikvantnemehanike, pokojojsematerijamožejavitiikaotalasikao čestica. Hajzenbergi Šredingersurazličitimputevimadošlidoekvivalentnihrezultata, međutimpoštoje Šredingerovorazmatranjepodesnijezafizičkuinterpretacijuonoseuglavnomikoristi.

Talasnom teorijomo pisanje položaj elektrona u atomu korišćenjem talasnefunkcije ψ, kojapredstavlja talas vezan za


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bohr_model_Balmer_32.png

Kvantni brojevi

materijalnu česticu.Pri tome, kvadrat talasne funkcije, ψ2, je proporcionalan verovatnoći nalaženja elektrona na datom mestu. Tako ψ2 (x,y,z) pokazuje verovatnoću nalaženja elektrona u elementu zapremine dV, tj. u prostoru oko tačke definisane prostornim koordinatama x, y, i z.

Kvantni brojevi su dobro opisani na primeru elektrona u atomu i proizilaze iz rešenja talasne funkcije ψ. Oni daju opštu lokaciju elektrona u atomu i opšti oblik orbitala u kojima se nalaze. Elektroni u atomu zauzimaju neko energetsko stanje. Kada atom nije pobuđen nalazi se u svom osnovnom stanju. Iz toga proizlazi da svaki hemijski element ima karakterističan spektar koji se objašnjava pomoću energetskih slojeva ili stacionarnih stanja atoma, molekula i jezgara. Sistemii tako mogu emitovati i apsorbovati elektromagnetno zračenje tačno određenih fekvencija. Elektron može prelaziti iz stanja više energije u stanje niže energije i obrnuto. Pri tom poprima određenu energetsku vrednost u atomu, a kvantni brojevi nam opisuju razmeštaj elektrona po mogućim energetskim nivoima.

Glavni kvantni broj n određuje energetski nivo ili ljusku kojoj elektron pripada: n = 1, 2, 3, 4... ili K, L, M, N... Orbitalni kvantni broj l određuje oblik distribucije elektronskog naboja i ugaoni moment. Može imati vrednosti od 0 do n - 1. Elektroni sa l = 0, 1, 2, 3 se označavaju kao elektroni s, p, d i f podnivoa ili podljuske. Magnetni kvantni broj m ima vrednosti m = 2l + 1, što znači da s podnivo ima samo jednu vrednost m = 0, podnivo p ima vrednosti m = -1, 0, 1 itd. Spinski kvantni broj ms može imati vrednosti +1/2 ili -1/2.

Prema Paulijevom principu, dva elektrona ne mogu imati sva četiri kvantna broja ista, moraju se razlikovati bar u spinskom. Kada se primeni na nivo K (n = 1) dobija se da u njoj mogu postojati maksimalno 2 elektrona, koji se razlikuju po orjentaciji spina. Njegova konfiguracija je 1s2. Na isti način se izračunava


Kvantni brojevi

da nivo L (n = 2) može sadržati najviše 8 elektrona i njegova konfiguracija je 2s2 2p6.

Orbitalni kvantni brojl određuje veličinu ugaone količine kretanja elektrona u atomu koja se označava sa L. Veličina L i l su povezane jednačinom

L2 = l(l+1)ћ2.

ћ = h/2π gde h predstavlja Planckovu konstantu. Često se orbitalni kvantni broj naziva podljuskom ili orbitalom i označava slovima s, p, d, f,... prema izgledu spektralnih linija.

l = 0 → s sharp (oštra)

l = 1 → p principal (glavna)

l = 2 → d diffuse (raspršena)

l = 3 → f fundamental (osnovna)

Vrednosti l su:

l = 0, 1, 2, 3, ...(n - 1).

Pravila za vrednosti n i l dobijaju se rešavanjem Šredingerove jednačine.

Ime Simbol Raspon veličina Primjer veličine

glavni kvantni broj

orbitalni kvantni broj za :


Kvantni brojevi

s, p i d orbitale predstavljene su na slikama 3, 4 i 5.

Slika 3: s orbitala

Slika 4: p orbitala


Kvantni brojevi

Slika 5: d orbitala

Raspodela elektrona po kvantnim nivoima

n l Podnivo Broj orbital Broj elektrona

1 0 1s 1 2

20 2s 1 2

1 2p 3 6

3

0 3s 1 2

1 3p 3 6

2 3d 5 10

4

0 4s 1 2

1 4p 3 6

2 4d 5 10

3 4f 7 14

Popunjavanje atomskih orbitala odvija se prema tzv.aufbau principu, prema kojem se popunjavaju najprije energetski nivoi


Kvantni brojevi

niže energije. Nakon popunjenih 3s i 3p orbitala sledeći elektron ne ulazi u 3d orbitalu (element kalijum), već popunjava najpre 4s orbitalu, zbog niže energije (slika 2).Kod težih elemenata su prisutna još neka odstupanja usled male razlike između viših kvantnih nivoa.

Slika 2: Energetski nivoi sa podnivoima I orbitalama elektrona na primeru elementa K

Energetski nivoi u hemiji predstavljaju skup elektronskih orbitala koje imaju isti kvantni broj n. Nazivaju se još i „putanjama“ ili „sferama“ i najčešće se obeležavaju slovima: K, L, M, N, O, P i Q. Broj elektrona po nivou ne može da prekorači određeni maksimum, a za valentni elektronski nivo važi da u njemu ne može da bude više od osam elektrona. Time se objašljava hemijska inertnost plemenitih gasova i osnova je teorije o valenci.

K - jedna orbitala (s) - može da se smesti maksimalno 2 elektrona. L i M jedna s i 3 p orbitale - može da se smesti maksimalno 8 elektrona N i O - jedna s, 3 p i 5 d - može da se smesti maksimalno 18 elektrona P i Q - jedna s, 3 p, 5 d i 7 f - može da se smesti maksimalno 32 elektrona

Atomi plemenitih gasova imaju popunjene energetske nivoe, tako da im je elektronska konfiguracija stabilna, dok atomi ostalih hemijskih elemenata imaju nepotpuno popunjene energetske nivoe, zbog čega su reaktivniji-grade jedinjenja sa drugim atomima.


http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Energy_Level_Diagram.png&filetimestamp=20061203122714

Kvantni brojevi

Elektroni koji su bliži jezgru imaju manju energiju od onih koji su udaljeniji. Osim valentnih elektrona koji mogu da napuste atom, može da se desi da elektroni pređu na niži energetski nivo i tada oslobađaju energiju. Ova pojava se naziva luminiscencija i uočava se jer se tada emituje svetlost.

Broj elektrona po energetskim nivoima atoma plemenitih gasova:

element atomskibroj K L M N O P

He 2 2Ne 10 2 8Ar 18 2 8 8Kr 36 2 8 18 8Xe 54 2 8 18 18 8Rn 86 2 8 18 32 18 8

Vezivanjem atoma u molekule, iz atomskih nastaju molekulske orbitale. Molekulske orbitale koje povećeveju elektronsku gustinu između atoma, doprinose vezivanju atoma (jer smanjuju elektrostatičko odbijanje jezgara), nazivaju se vezne orbitale, za razliku od protivveznih orbitala, koje smanjuju elektronsku gustinu između atoma. Nevezne orbitale su obično lokalizovane na jednom atomu i ne doprinose stabilnosti molekula.

Preklapanjem dve atomske orbitale nastaje par molekulskih orbitala: jedna vezna i jedna protivvezna. Ako vezna orbitala sadrži više elektrona od protivvezne, molekul će biti stabilan.


Kvantni brojevi

Magnetni kvantni brojPri kretanju po kružnoj putanji elektron (e¯ ) stvara kružnu struju ,koja stvara sopstveno magnetno polje . Veličina koja karakterise mikro-magnetno polje kružne struje je orbitalni magnetni moment elektrona Pm koji se definiše formulom

Pm=I*Sgde je I jačina struje a S površina strujne konture .Odnos između magnetnog momenta elektrona Pm i orbitalnog momenta elektrona L

Pm=-(e/2me)LVrednosti magnetnog kvantnog broja:-l,-l+1.....-1,0,1,....l-1,l


Kvantni brojevi

Kada se atom nađe u spoljašnjem magnetnom polju jačine (H) nastaje interakcija magnetnog polja kružne struje elektrona sa spoljašnjim magnetnim poljem . Posledica je da se menja položaj orbite elektrona u prostoru.Promenom položaja orbite menja se i položaj vektora orbitalnog momenta.

Mehanički model na prethodnoj slici je dat na osnovu klasične mehanike .U kvantnoj mehanici ova pojava se ne može predstaviti mehaničkim modelom.Promena položaja vektora orbitalnog momenta L u prostoru se određujeu odnosu na Z osu koja se postavlja u pravcu i smeru vektora jačine magnetnog polja (H).Magnetni kvantni broj m odredjuje projekciju vektora L na Z osu odnosno na pravac koji je određen vektorom jačine magnetnog polja H .

Magnetni orbitalni kvantni broj po apsolutnoj vrednosti ne može biti veći od orbitalnog kvantnog broja, |ml| ≤ l. Poprima vrednosti:

ml = -l, (-l + 1), ... -1, 0, +1,... (l – 1), lDakle, svakom paru brojeva n, l odgovara (2n + 1) različitih vrednosti kvantnog broja ml . U spoljašnjemmagnetnom polju u smeru odabrane ose, na primer z – ose, projekcija zamaha L je takođe kvantizirana i ima vrednost Lz = mlћ.

Spinski kvantni broj (m s )

Nemački fizičari Štern i Gerlah posmatrali su delovanje spoljašnjeg magnetnog polja na snop


Kvantni brojevi

elektrona srebra. Uočili su da se jedan snop elektrona pod delovanjem magnetnog polja deli na dva snopa .Atom srebra ima jedan valentni elektron u s-stanju. Posto je za stanje s orbitalni kvantni broj (l) jednak 0 sledi i da je magnetni kvantni broj (ms) jednak 0.To znači da ne može doći do interakcije između spoljašnjeg magnetnog polja i elektrona.

Štern-Gerlahov ogled je pokazao da magnetno polje deluje na elektrone.Trebalo je objasniti ovu pojavu .Objašnjenje su dali američki fizičari Gudsmit i Ulenbek.Oni su postavili dve hipoteze:

1)Elektron ima sopstveni momenat impulsa koji se naziva spin ili spinski moment impulsa. Oznaka za spin elektrona je ls ili s. Spin elektrona uveden je po analogiji sa orbitalnim momentom impulsa elektrona. Elektron pri kruženju oko jezgra ima orbitalni moment impulsa (L) , a pri rotaciji oko sopstvene ose ima spinski momenat impulsa (s) .Međutim, pokazalo se da ovakav mehanički model ne odgovara stvarnoj pojavi .Zbog toga se uvodi matematički formalizam :

s²²=ms(ms+1),gde je ms spinski kvantni broj ,koji može imati samo dve vrednosti :


Kvantni brojevi

ms=+1/2. ms=-1/2prethodna formula je anologna formuli za intenzitet orbitalnog momenta elektrona l=l(l+1)

Projekcija spina na Z_osu određuje se formulom

Ss,z= msgde jems=+1/2. ms=-1/2.Prema tome ,spin može imati samo dve projekcije na Z-osu.

2) Elektron ima sopstveni magnetni momenat koji se naziva spinski magnetni momenat.Spinski magnetn momenat elektrona uveden je po analogiji sa magnetnim momentom atoma i definiše se na sledeći način:

P=(e/2me)

Borov magnetonUß=(e/2me) Prema tome spinski magnetni moment elektrona jednak je Borovom magnetonuOgledi pokazuju da veličina Pms može imati takođe samo dve projekcije koje se određuju po formuli:

Pmsz=2 msUß.


Kvantni brojevi

Zanimljivosti

KVANTNA FIZIKA POTVRĐUJE SNAGU MOLITVEMolitva u suštini menja stanje kolektivne svesti. Ona može da promeni i menja evoluciju u prostoru i vremenu čak i kvantno-holografskog univerzuma kao izolovane celine.

Intervju objavljen u januarskom broju Geopolitike na temu fundamentalnog kvantno-informacionog holistickog pogleda na slobodnu volju i molitvu, uz osvrt na duboku kvantno-informacionu holisticku prirodu Tesline kreativnosti…

Fenomen svesti još uvek je otvoreno pitanje. Prilazimo joj sa svih strana, hiljadama godina, ali nikada do kraja. Prvo je bila centralna tema filozofske i religijske prakse, a onda je u taj zabran zakoračila nauka. Ali ni ovom novom “mernom” okruženju se ne da. Medicina i psihologija ne mogu da joj nađu mesto, ni biologija je ne razume mnogo bolje.

Ipak, najčudesnija nauka, kvantna fizika, čini se da pravi obrise oko misterije svesti.Taj gotovo nepojamni kvantni svet izgleda krije tajnu, pa zato naš sagovornik, profesor Dejan Raković, postavlja pitanje - može li se svest objasniti kao fizički fenomen? Može li se opisati zakonima mikrosveta koji u sebi uključuju mogućnost nemogućeg!? On to istražuje dvadeset godina. Traži gde je to svest u našem telu, koji to sistem u nama, baš kao svest, ima kvantnu prirodu?

- Jedini takav sistem nije mozak, već akupunkturni sistem! Mozak je opisan zakonima klasične fizike i hemijskim procesima, dok je akupunkturni sistem jedan makroskopski kvantni system, na šta ukazuje višegodišnje istraživanje i primena mikrotalasne rezonantne terapije. Zato sam pretpostavio da je naša svest vezana za akupunkturni sistem, ali su me na to uputila i iskustva raznih tradicija, koja kažu da se u izmenjenim stanjima svesti ona može odvajati od tela, sa kojim ostaje povezana preko srebrne vrpce od vitalne energije, kako je nazivaju, što bi se u suštini odnosilo na akupunkturni sistem.

Fenomen svesti otvara pitanje slobodne volje, za koju svi verujemo da je nesumnjivo posedujemo. Ipak, da li slobodna volja ima svoj odraz u fizičkom svetu, može li se opisati zakonima fizike?

- Ako verujemo da čovek ima slobodnu volju, odnosno da svest ima slobodnu volju, onda je kvantna fizika jedini fizički okvir koji može da je objasni. Pokazalo sa da pored mikrosveta i makrosistemi ispoljavaju kvantnu prirodu (koja se kvantno-probabilistički manifestuje tek pri interakciji sa do tada izolovanim okruženjem). Univerzum se na dubljem nivou ponaša takođe kvantno. Pošto svaki kvantni sistem ima informacionu strukturu kvantno-holografske neuronske mreže, to znači i da se univerzum ponaša kao kvantni hologram. Ipak, opisano Šredingerovom


Kvantni brojevi

talasnom jednačinom, izolovani univerzum se ponaša kao determinisani kvantno-holografski sistem (bez svoje kvantno-probabilističke manifestacije, zbog nepostojanja van-kosmičkog okruženja), pa se postavlja pitanje ima li slobodne volje, ili je na nivou Univerzuma sve determinisano. Odgovor koji sam ponudio u svojoj teoriji je da mi kroz molitvu pobuđujemo spiritualne strukture sa dubljeg nivoa univerzuma, koje unose nove granične uslove, odnosno element slobodne volje. Dakle, iako je univerzum na neki način kvantno-holografski deteminisan, on je ipak indeterministički kroz mogućnost da mi molitvom unosimo nove granične uslove.

Vratićemo se molitvi, ali sada nam pojasnite kako fizika opisuje spregu naše individualne i kolektivne svesti?

- Naša individualna svest je deo kosmičke kolektivne svesti, jer smo mi delić tog kvantnog holograma. Otuda mi u sebi možemo nositi kompletnu informaciju o Univerzumu kao celini, što i tvrde mistici svih tradicija. Mi, ovako sićušna bića, ne bismo imali nikakvu šansu da spoznamo tako duboke tajne prirode i univerzuma, kada ne bismo imali neprekidni kontakt sa tom bazom podataka, kada ne bismo bili deo tog kvantnog holograma, koji nam omogućava da pristupamo informacijama koje postoje na nivou kolektivne svesti univerzuma gde je sve zapisano. Sva pitanja i odgovori su tu. Kada se jako udubimo u rešavanje nekog problema, mi praktično stupamo u kontakt sa tim mentalnim adresama na nivou kolektivne svesti odakle dobijamo informacije. To je ipak kod najvećeg broja ljudi nesvestan proces.

Malo je poznato istraživačima da Tesla nikada nije napisao nijednu formulu iz elektrotehnike. Sva svoja otkrića dobio je zapravo u meditativnom, izmenjenom stanju svesti na svom mentalnom ekranu. Tesla je u stvari bio usmeren na tačno određene adrese na nivou kolektivne svesti.

Tesla je to svesno radio, o tome je i pisao…

- Malo je poznato istraživačima da Tesla nikada nije napisao ni jednu formulu iz elektrotehnike. Sva svoja otkrića dobio je zapravo u meditativnom, izmenjenom stanju svesti na svom mentalnom ekranu. Tesla je u stvari bio usmeren na tačno određene adrese na nivou kolektivne svesti. On je informacije dobijao ekstrasenzorno, direktno preko svesti. Ta informacija je potom sa nivoa svesti, odnosno akupunkturnog sistema, prelazila do nivoa nervnog sistema i savladavala barijeru nervnih sinapsi od nekih osamdeset milielektron volti. Većina ljudi nema dovoljnu energiju na nivou akupunkturnog sistema da to obezbedi. Drugo, on je bio toliko motivisan otkrićima da je samo informacije koje su mu tako dolazile pojačavao u odnosu na sve druge informacije koje su dolazile sa nivoa čulne svesti.

Ali kako mi, obični ljudi, da crpimo informacije iz te beskonačne baze podataka u kojoj su odgovori na sva pitanja?

- I obični ljudi mogu da krenu Teslinim putem, da kroz meditaciju razviju tu sposobnost. Drugi put je kroz snove. Potrebno je da se čovek mentalno fokusira na problem koji ga interesuje. Kada


Kvantni brojevi

svest utone u san i kada se dislocira iz tela, ta informacija će biti dominantna, odnosno odrediće gde će svest da protunelira. Taj odgovor će potom, pri buđenju, biti pojačan, jer će kroz ono pitanje koje je bilo postavljeno na početku biti prioritetan. Tako će ta informacija u šumi mnogih drugih koje se obrađuju predominirati i kao takva doći do nivoa budne svesti. Sve što dalje treba uraditi je da se ta informacija zapiše.

U svojoj teoriji pominjete mentalne adrese. Šta bi one bile, na šta se odnose?

- One su bilo šta što je u našoj svesti. Mogu se odnositi na neku osobu, pitanje, problem, predmet. Ukoliko su te mentalne adrese transpersonalne, negde izvan nas, dovode do tuneliranja naše svesti izvan našeg tela. Inače, to je u skladu sa iskustvima mistika u izmenjenim stanjima svesti svih tradicija. Svi oni govore o dislociranju svesti, o postojanju veze svesti sa telom preko tih tunela, koje oni nazivaju srebrnim nitima, koje omogućavaju povratak sveti natrag u telo. To i teorija predviđa, ona je usklađena sa tim iskustvima. Mistici svih tradicija govore da su im u takvim stanjima bile jasne sve istine o Bogu, univerzumu, smrti. Međutim, povratkom u normalno budno stanje, pod pritiskom telesnog okruženja, ta kvantno-holografska superpozicija koja nosi punu informaciju o svemu kolapsira, i tako se gubi najveći deo informacija. Ostaje samo jedan odblesak, i to u simboličkoj formi.

Zašto mistici mogu da održe takva stanja svesti duže, a drugi ljudi ne?

- Zato što su oni prethodno očistili svest od svih mentalnih adresa. Oslobodili se svih želja i potreba. U tom čistom stanju svesti, odnosno u toj kvantno-kohererentnoj superpoziciji njihove svesti, ne postoji ni jedan dominantan član, mentalna adresa, ideja, misao, koja bi ga kada se odvaja od tela dovela do tuneliranja na tu adresu. Očišćena svest mu omogućava da ostane u stanju superpozicije koja je kvantno-holografska i da onda kao deo kvantnog holograma univerzuma dobije kompletnu informaciju o univerzumu. Obični ljudi to ne mogu jer daju prioritet informacijama koje dolaze preko čula.I otuda većina ljudi misli da ti fenomeni praktično i ne postoje.

Kako se ovo što ste nam ispričali odražava na naš opšti status - fizički, psihički i duhovni?

- To što mi nismo svesni toga, ne znači da ne primamo informacije preko našeg akupunkturnog sistema. Čak i kada se one ne pojačavaju, one su prisutne na nivou našeg akupunkturnog sistema, odnosno svesti. Tu se nakupljaju i naš akupunkturni sistem vremenom postaje preopterećen mnoštvom informacija koje su u suštini štetne.Naše zdravo stanje odgovara samo onim sadržajima koje smo imali u trenutku rođenja, ako smo tada bili idealno zdravi.Sve kasnije što smo dobili kroz interakciju, upisivalo je nove informacije jer je akupunkturni sistem kvantno-holografska asocijativna memorija i kao takva ona memoriše sve informacije koje dolaze spolja. Sve te nove informacije se upisuju kao dopunske informacije u odnosu na onu osnovnu koja odgovara zdravom stanju i utiču na promenu ekspresije genoma u našim ćelijama. Tako dolazi do pojave psihosomatskih bolesti. Zato te informacije koje su nam nepotrebne treba da se čiste, da se balansira akupunkturni sistem. Da se neprekidno vraća u početno zdravo stanje, što je cilj svih metoda holistističke medicine.


Kvantni brojevi

Rekli ste da molitva unosi nove granične uslove u determinisani univerzum. Ako je tako, onda je molitva za spas ove planete i svih ljudi učinila više nego svi intelektualci i naučnici zajedno. Onda je njena uloga nemeriva?

- Molitva u suštini menja stanje kolektivne svesti. Ona može da promeni i menja evoluciju u prostoru i vremenu čak i kvantno-holografskog univerzuma kao izolovane celine. Molitva unošenjem novih graničnih uslova menja ono što je prethodno bilo određeno postojećim opterećenjima kolektivne svesti. Molitva unosi suštinski element slobode. Izvan molitve mi nemamo slobodu ni mogućnost da menjamo evoluciju kolektivne svesti kao celine, pa indirektno ni naših individualnih svesti, jer smo deo te celine.

Kakav je uticaj naše molitve ako ljudi sa kojima smo u konfliktu ne idu istim putem?

- Molitva je uvek obraćanje Bogu sa ciljem da se rastereti opterećenje koje postoji između dve ili više osoba. Sa takvim obraćanjem se u osnovi pobuđuju spiritualne strukture, odnosno kvantne strukture, koje u stvari omogućavaju međuljudsko rasterećenje, i to trajno. Poenta je u trajnom rasterećenju, jer ako bih ja nekom drugom tehnikom radio samo na sebi, mogao bih trenutno da izbalansiram svoj akupunkturni sistem. Ali ostaje opterećenje kod druge osobe kao mentalna adresa, i ona će neprestano, nesvesno, da uspostavlja interakciju sa mnom. Dakle, ono se ne može trajno ukloniti ako ga istovremeno ne uklonimo kod svake osobe koja je deo konflikta. Zato, samo molitva za druge u suštini menja stanje kolektivne svesti.

Molitva je uvek obraćanje Bogu sa ciljem da se rastereti opterećenje koje postoji između dve ili više osoba. Sa takvim obraćanjem se u osnovi pobuđuju spiritualne strukture, odnosno kvantne strukture, koje u stvari omogućavaju međuljudsko rasterećenje i to trajno.

Dakle, živimo u „Matriksu“ koji ipak možemo da menjamo?

- Da, priča podseća na film „Matriks“. Ako živimo u „Matriksu“, odnosno džinovskom kvantnom hologramu, imamo li slobodu da nešto promenimo? Moj odgovor je – da. Nikakvih racionalnih mogućnosti nemamo, osim molitvom kojom iznutra unosimo nove granične uslove. Spoljašnje intervencije više nema, bar koliko nauka danas razume univerzum. Bog je stvorio svet po zakonima prirode, posle toga je prepustio svet samom sebi, uz mogućnost nas ljudi da molitvom menjamo granične uslove, pobuđujući spiritualne strukture kojima se molimo. To je Božije milosrđe! To je velika mogućnost. To pokazuje da čovek, iako sićušno biće, ima veliku moć. Mnogo veću nego što pretpostavlja. Naravno, to vernici ne znaju kada se mole, ali na to se svodi. Ako se prepustimo samo željama i emocijama, naša moć se drastično ograničava, a mi se svodimo samo na biološke automate.

Je li sve ovo što govorite bazirano na principima fizike?

- Ja sve govorim sa stanovišta fizike, jer želim da vidim šta ona može da kaže na ovu temu. Ovo nije nikakva hipotetična priča na bazi neke teorije koja nije bazirana na fizičkim principima. Ovo proističe iz nekih osnovnih fizičkih principa.Ovo je priča koju nam priča fizika.


Kvantni brojevi

Zašto onda znanja savremene fizike više ne utiču na naš život. Današnji sistem vrednosti ne odražava sliku sveta koju nam nudi moderna fizika. Zašto nema više uticaja?

- Imaće. Ja mislim da će imati, kroz istraživanja koja idu u ovom pravcu. Istraživanja fenomena svesti i kvantno-informacione medicine moraće da imaju dublje implikacije. Moraćemo da razumemo da je svest fundamentalno svojstvo kvantnog polja, da mi nismo izolovana bića, da smo stalno u interakciji sa okruženjem, da od toga zavisi naše zdravlje, stanje kolektivne svesti, sudbina čitave civilizacije i budućnost i sudbina naše dece. Da od toga zavisi stanje naše svesti post mortem! Ako ne rasteretimo svoju svest pre smrti, ona će ostati opterećena nekim mentalnim adresama, a one će je sprečiti da ode na onaj najčistiji nivo, a to je božanski nivo svesti, Carstvo Božije.

Kako se Vi molite?

- „Bože moj, pomozi mi da oprostim i sebi i drugima. Hvala ti za svu dosadašnju podršku, i molim ti se da nas sve i ubuduće poštediš prevelikih iskušenja…“ Molim se pred spavanje, i poslednja misao mi bude molitva. Bitno je da molitva bude iskrena, jer samo tada pobuđuje spiritualne strukture. Kada se aktivira taj mehanizam, onda se dalje sve samo odvija. Molitva za sebične svrhe neće nikada da se aktivira.

O autoru

Dejan Raković rođen je 1951. godine u Beogradu.Profesor je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde rukovodi diplomskim Smerom za biomedicinski i ekološki inženjering.

Držao je brojne osnovne i postdiplomske kurseve iz oblasti fizike i tehnologije materijala, biofizike i biomaterijala, kvantne teorije čvrstog stanja i kvantne informatike. Naučna interesovanja mu pokrivaju oblasti nanomaterijala i biomaterijala, nanotehnologije i spektroskopije, kao i biofiziku i bioinformatiku kognitivnih, psihosomatskih i elektrofizioloških funkcija.

Diplomirao je tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao teorijsku fiziku na Prirodnomatematičkom fakultetu u Beogradu. Potpredsednik je Društva za istraživanje materijala, u okviru kojeg je bio gost-koeditor 10 međunarodnih tematskih publikacija sa YUCOMAT konferencija.

Rukovodio je regionalnim projektom Mozak i svest, Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija u Beogradu, a sada rukovodi ECPD Međunarodnom školom kvantno-informacione medicine. Bio je suosnivač i Predsednik UO Internacionalnog anti-stres centra (IASC) u Beogradu, sa širokim edukativnim holističkim antistres aktivnostima. Osnovao je i svoj Fond (FDR) za promovisanje holističkog istraživanja i ekologije svesti, sa širim promotivnim holističkim aktivnostima, uključujući suorganizaciju Simpozijuma kvantno-informacione medicine KIM 2011.

Publikovao je oko 250 naučnih radova i saopštenja i 40 knjiga i zbornika (među kojima: Uvod u kvantno-informacionu medicinu; Integrativna biofizika, kvantna medicina, i kvantno-holografska


Kvantni brojevi

informatika; Osnovi biofizike; Sećanja, snovi, razmišljanja; Religija i epistemologija; Nauka – religija – društvo; Anti-stres holistički priručnik; Svest: naučni izazov 21. veka; Biomaterijali; Fizičke osnove i karakteristike elektrotehničkih materijala).

Razgovor vodila

Dijana Ivanović

Izvor: http://kpv.rs/?p=1752


http://kpv.rs/?p=1752

Kvantni brojevi

Biografije pomenutih fizičara

Verner Karl Hajzenberg (nem.Werner Karl Heisenberg; Vircburg, 5. decembar1901 — Minhen, 1. februar1976) je bio nemački fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1932. godine, jedan od osnivača kvantne mehanike.

Hajzenberg je ujesen 1920.godine upisao fiziku, jula 1923. godine je doktorirao, a oktobra 1927. godine, kao dvadesetšestogodišnjak, postavljen je za redovnog profesora Teorijske fizike u Lajpcigu. U tom periodu boravio je u tri najveća svetska centra teorijske atomske fizike tog vremena. U Minhenu je uradio doktorat pod rukovodstvom A. Zomerfelda, u Getingenu je u zimu 1922 — 1923 bio student, a 1923 — 1924 asistent M. Borna, dok je u Kopenhagenu, kod Nilsa Bora, prvo, 1924 — 1925, bio u poseti, a 1926. godine je postavljen za predavača iz teorijske fizike.

1925. godine je otkrio matričnu mehaniku, prvu formulaciju kvantne mehanike. Njegova Relacija neodređenosti, otkrivena 1927, tvrdi da određivanje pozicije i impulsa čestice nužno sadrži greške, a proizvod ove dve grešake je veći od, ili jednak određenoj Plankovoj konstanti. Zajedno sa Borom, on će formulisati Kopenhagensku interpretaciju kvantne mehanike.Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku1932.godine „za stvaranje kvantne mehanike, njenu primenu koja je, inter alia, dovela do otkrića alotropskih formi vodonika“.

Nuklearna fisija je otkrivena u Nemačkoj1938. Hajzenberg je ostao u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata, radeći pod nacističkim režimom.


Kvantni brojevi

Vodio je nemački program nuklearnog oružja, ali opseg njegove saradnje sa nacistima nije sasvim razjašnjen.

Otkrio je Boru postojanje ovog programa na konferenciji u Kopenhagenu, septembra 1941. Posle ovog susreta, veliko prijateljstvo između Bora i Hajzenberga je okončano. Bor se kasnije pridružio Projektu Menhetn. Nemačka nije uspela da proizvede atomsku bombu.

Spekuliše se da je Hajzenberg imao moralne sumnje, i da je pokušavao da uspori projekat. On lično je takođe pokušavao da stvari prikaže tako posle rata, i knjiga Tomasa Pauera, „Hajzenbergov rat“, kao i predstava „Kopenhagen“ Mihaela Frajna su usvojile ovakvu interpretaciju.

Februara 2002. se pojavilo pismo koje je Bor napisao Hajzenbergu 1957. (ali ga nije poslao). U tom pismu Bor kaže da Hajzenberg kada su se sastali 1941, nije izrazio nikakve moralne probleme u vezi projekta pravljenja bombe, da je Hajzenberg proveo protekle dve godine radeći skoro u potpunosti na ovom projektu, i da je bio ubeđen da će atomska bomba odlučiti pobednika u ratu.

Većina istoričara nauke uzima ovo kao dokaz da je prethodna interpretacija Hajzenbergovog otpora bila pogrešna, ali neki se ne slažu, smatrajući da je Bor možda pogrešno razumeo Hajzenbergove namere, kada su se sreli 1941.

Hajzenberg je napisao knjigu pod naslovom „Deo i celina“ koja govori o njegovom životu, prijateljstvu sa Borom, i njegovim ocenama kvantne fizike.

„On leži ovde negde“ bio je njegov epitaf.

Kako se priča, jednom su ga pitali, šta bi upitao Boga, ako bi se ukazala prilika. On je odgovorio:

„Kada sretnem Boga, upitaću ga dve stvari: Zašto relativitet? I zašto turbulence? Zaista verujem da će imati odgovor na prvo pitanje.“


Kvantni brojevi

Pol Dirak (fr.Paul Adrien Maurice Dirac; 8. avgust1902 — 20. oktobar1984) fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1933.

Otac mu je bio Švajcarac, a majka Engleskinja. Studirao je matematikuna Kembridžu, gde je i predavao do 1969. godine, to jest do penzionisanja.

Dirak je 1926.godine, malo posle Nilsa Bora i Jordana razvio opštu teorijsku strukturu za kvantnu mehaniku. Godine 1928. uspeo je da stvori relativistički oblik teorije, odnosno relativističku kvantnu mehaniku, koja je opisivala svojstva elektrona i ispravila neuspeh Šredingerove teorije da objasni spin elektrona.

Teorijski je zaključio da postoje pozitivno naelektrisani elektroni koji su nazvani pozitroni. Njihovo postojanje je potvrdio K. D. Anderson1932. godine. Susret elektrona i pozitrona dovodi do anihilacije (poništenja) ove dve antičestice i oslobađanja energije u obliku dva fotona (gama zračenja). Takođe, po Dirakovoj teoriji i sve druge čestice imaju svoj antipar ili antičesticu. 1930. godine Pol Dirak je objavio Principe kvantne mehanike (The Principles of Quantum Mechanics), delo koje je potvrdilo njegov ugled Njutna20. veka.Pol Dirak je 1933. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku koju je delio sa Ervinom Šredingerom „za otkriće novih produktivnih formi atomske teorije.“[1]

Preminuo je 1984.godine.


Kvantni brojevi

Ervin Rudolf Jozef Aleksander Šredinger (nem.Erwin Rudolf Josef Alexander Schrödinger; Beč, 12. avgust1887 — Beč, 4. januar1961) je bio austrijski teorijski fizičar.

Rođen je kao sin jedinac dobro obrazovanih roditelja. Do 11. godine obrazovao se kod kuće, a nakon toga je pohađao školu kako bi se pripremio za Bečki univerzitet.

Tamo je diplomirao fiziku a na Univerzitetu je ostao do Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na italijanskom frontu. Nakon rata se vratio se u Beč gde se oženio i 1921. dobio poziciju teorijskog fizičara na univerzitetu u Cirihu. Šest godina koje je tu proveo bile su među najproduktivnijim u njegovoj karijeri, iako je na mehanici talasa počeo da radi tek 1925. Već 1926. objavio je svoj rad gde kretanje elektrona u atomu opisuje kao talasnu funkciju. Godine 1927. dobio je veliko priznanje, kada su ga pozvali na Berlinski univerzitet gde je trebalo da zameni Maksa Planka. Tamo je ostao do 1933. kada je zbog dolaska nacista na vlast otišao na Oksford. Iste godine je podelio Nobelovu nagradu za fiziku sa Polom Dirakom.

Godine 1938. vratio se u Austriju, ali nakon što je nacistička Nemačka izvršila pripajanje Austrije, otišao je u Dablin gde se bavio filozofijom fizike. 1960. godine se vratio u Beč gde je godinu dana kasnije umro.

Šredingerova jednačina kretanja elektrona je osnovna jednačina u nerelativističkoj kvantnoj mehanici. Potpuno odbacuje pokušaje da se kretanje elektrona odvija po određenim putanjama u atomu i nastoji da opiše njihovo kretanje isključivo talasnim svojstvima. U nekom trenutku verovatnoća da se elektron nađe u nekoj tački prostora srazmerna je kvadratu apsolutne vrednosti talasne funkcije. Talasna


Kvantni brojevi

funkcija se menja zavisno od kvantizacije elektrona. Pomoću te jednačine, u prinicpu, moguće je dobiti kvantofizički model svakog atoma. Ipak, tu jednačinu je izrazito teško rešiti pa egzaktno, analitičko rešenje postoji samo za atom vodonika, dok se za sve ostale atome vrše numeričke aproksimacije.


Documents

Kvantni brojevi - zoransstojic.files.wordpress.com file · Web viewPostoje četiri kvantna broja: Glavni kvantni broj n. Orbitalni kvantni broj l. Magnetni kvantni broj m. Spinski