linux ubuntu

UNIVERZITET U PRIŠTINI

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

STUDIJSKI PROGRAM ELEKTROTEHNIKA

MODUL RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

ZAVRŠNI RAD

INSTALACIJA KORIŠĆENJE I INSTALIRANJE

UBUNTU LINUX-A

Mentor: Student:

Doc. dr Aleksandar Micić Nikola Zdravković

Br. indeksa 8/05-k

Kosovska Mitrovica, januar 2012. godine

Sadržaj

i

Sadržaj

1. Uvod 1

1.1. Uvod u Linux 1

1.2. Osnovne osobine Linux-a 2

2. Opšti pregled Linux sistema 5

2.1. Upravljanje sistemom datoteka 5

2.1.1. Particije 5

2.1.2. Tačke montiranja 5

2.2. Fajl sistem 6

2.2.1. Vrste fajlova 6

2.2.2. Fajl sistem u realnosti 6

2.3. Raspoređivač procesa 7

2.3.1. Arhitektura kernela 8

3. Distribucije 9

3.1. Šta je Ubuntu? 10

3.2. Šta je Debian? 10

3.3. Red Hat 11

3.4. OPENSUSE 12

3.4.1. YaST 12

3.5. Ubuntu Linux 14

3.5.1. Ubuntu i Kubuntu 16

3.5.2. Edubuntu za školovanje 17

3.5.3. Ubuntu Linux i grafički interfejs 18

4. србLinux 22

4.1. Šta je србLinux? 22

4.2. Instalacija србLinux distribucije? 23

4.3. Radno okruženje 27

Sadržaj

ii

4.3.1. Razna podešavanja Gnom okruženja 28

4.4. Upravljanje fajlovima 29

4.4.1. Rad sa uklonjivim diskovima i uređajima 32

4.4.2. Rad sa deljenim diskovima 32

4.4.3. Pretraživanje fajlova 33

4.5. Upravljanje softverom 34

4.5.1. Dodavanje/Uklanjanje programa 34

4.5.2. Ažuriranje sistema 34

4.6. Upravljanje hardverom 35

4.6.1. Vlasnički drajveri 35

4.6.2. Mrežne veze 35

4.7. Upravljanje korisnicima 37

4.7.1. Dodavanje korisnika 37

4.7.2. Vlasništvo i prava pristupa fajlovima 37

4.8. Upravljanje sistemom 38

4.8.1. Praćenje rada sistema 38

4.8.2. Zaštitni zid 38

4.8.3. Rezervne kopije podataka 39

4.8.4. Rad sa udaljenim računarima 39

4.9. србLinux i podrška aplikativnim programima 39

4.9.1. Firefox 39

4.9.2. Brza razmena poruka 40

4.9.3. Transmission 41

4.9.4. OpenOffice.org 41

4.9.5. GIMP 42

4.9.6. F-Spot 42

4.9.7. Brasero 43

5. Analiza Linux-a u odnosu na Windows 44

5.1. Predosti i mane Linux-a u odosu na Windows 44

6. Zaključak 46

Literatura 47

Predgovor

iii

Predgovor

Tema ovog završnog rada je „Instalacija podešavanje i korišćenje Ubuntu Linux-a”. U radu je ukratko opisana istorija nastanka Linux-a, njegove osnovne osobine kao i najpopularnije distribucije Linux-a.

Završni rad je koncipiran kroz šest poglavlja. Prvo poglavlje predstavlja uvod u operativne sisteme, kratku istoriju Linuxa kao i

njegove osnovne osobine. U drugom poglavlju ulazimo u strukturu Linux-a, opisano je particionisanje, fajl

sistem kao i raspoređivač procesa. U trećem poglavlju su nabrojane najpoznatije distribucije Linux sistema: Debian, Red

Hat, OPENSUSE, sa osvrtom na disribuciju Ubuntu. U četvrtom poglavlju je obrađena distribucija србLinux-a, tj. njegova instalacija,

radno okruženje, upravljanje fajlovima i softverom, upravljanje hardverom, upravljanje korisnicima, kao i upravljanje sistemom i podrška aplikativnim programima.

U petom poglavlju navedene su prednosti i nedostaci operativnog sistema Linux u odnosu na MS Windows.

Šesto poglavlje je zaključak.

Instalacija podešavanje i korišćenje Ubuntu Linux-a

1

1. Uvod

Operativni sistem je skup programa koji imaju za cilj da korisniku omoguće (lakše) korišćenje računara. Zagrade se u prethodnoj rečenici koriste da bi se naglasio značaj operativnog sistema. Računar bi bez postojanja operativnog sistema bio samo gomila neiskorišćenih elektronskih kola. Operativni sistem je onaj deo računarskog sistema koji ima za cilj iskorišćavanje mogućnosti koje hardver pruža, nadoknađivanje nepostojećih ili neisplativih mogućnosti i olakšavanje korišćenja istih. Operativni sistem pruža korisniku jednostavan pristup hardverskim uređajima i brine o tome da se uređaji koriste na predviđen način. On izvršava programe koje korisnik pokreće i upravlja njima tako da se više programa može izvršavati u isto vreme – paralelno.

Pod operativnim sistemom danas se ne podrazumeva jedino jezgro (eng. kernel), odnosno deo koji pristupa hardveru i upravlja resursima, već i skup svih programa koje korisnik pokreće i svakodneno koristi, što uključuje komandno okruženje (eng. shell), grafičko okruženje (GUI), programe za obradu teksta, slanje i primanje elektronske pošte i slično.

Danas postoji zaista veliki broj operativnih sistema. Oni se razlikuju po

mogućnostima, kvalitetu i nameni. Posmatrajući koliko se jedan super-računar razlikuje od ručnih računara, lako se zaključuje da je ta raznolikost i mnogobrojnost neophodna, čak i dobra. Korisniku se tako omogućava da bira sistem pod kojim želi da radi, funkcije koje mu operativni sistem pruža, da li želi da iza njega stoji neka velika firma i koliko želi novca da utroši na kupovinu i održavanje sistema.

Danas imamo dve glavne familije operativnih sistema u najširoj upotrebi i to su:

Microsoft Windows UNIX-Linux

1.1. Uvod u Linux

Linux je nastao kao akedemski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošloga veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru odnosno nije bio zadovoljan perfomansama „MS Win-a” i licencama vezanim za tadašnje UNIX operativne sisteme. Linux je kompletan svoj rad, Linux, objavio na internetu gde su programeri i inžinjeri iz celog sveta mogli da se pridruže u razvoju.


2

Za Linusa Torvaldsa pisanje Linux jezgra u početku je bio hobi, za vreme studiranja na Helsinškom univerzitetu u Finskoj. Torvalds je prvobitno koristio Minix, pojednostavljeni kernel koga je napisao Endru Tanenbaum za potrebe predavanja iz dizajna operativnih sistema. Međutim, Tanenbaum nije podržavao proširivanje svog operativnog sistema, što je navelo Torvaldsa da napiše zamenu za Minix. Iako je Minix sistem prvobitno bio potreban da bi se napisao i kompajlirao Linux, Linux sistem je ubrzo prevazišao Minix po svojoj funkcionalnosti.

Prva verzija Linux kernela je objavljena na internetu septembra 1991, sa drugom verzijom koja je usledila kratko posle toga u oktobru. Od tada, hiljade programera iz celog sveta se priključilo projektu.

Sama istorija Linux jezgra je usko povezana sa istorijom GNU-a, istaknutog projekta slobodnog softvera koga vodi Ričard Stalman. GNU projekat je započet 1983. sa ciljem razvoja kompletnog operativnog sistema nalik Unix–u, uključujući razvojne alate i korisničke aplikativne programe, u celosti od slobodnog softvera. Do izdavanja prve verzije Linux jezgra, GNU projekat je napravio sve neophodne komponente ovog sistema osim jezgra. Torvalds i drugi rani razvijači Linux jezgra prilagodili su svoje jezgro tako da ono radi sa GNU komponentama i programima korisničkog okruženja da bi napravili u potpunosti funkcionalan operativni sistem. Linux jezgro i operativni sistem su lincencirani pod GNU-ovom GPL (eng. general public licence) koja zahteva da se sve modifikacije izvornog koda i dela koja proisteknu iz njega takođe licenciraju pod GPL-om. Linus Torvalds 1997. izjavio je da je objavljivanje Linux-a pod GPL-om definitivno najbolja stvar koju je on ikada uradio.

Ime „Linux“ je skovao, ne Torvalds, već Ari Lemke koji je tako nazvao direktorijum iz koga je Linux prvi put bio dostupan. Robna marka”Linux” je vlasništvo Linusa Torvaldsa. 1.2. Osnovne osobine Linux-a

Operativni sistem Linux nastoji da prihvati i implementira sve one osobine drugih operativnih sistema koji predstavljaju njihove najveće kvalitete, kao i da odbaci ono što predstavlja njihovu manjkavost. Osnovne osobine Linux-a za koje se može reći i da su njegove najveće prednosti u odnosu na ostale vlasničke, besplatne i popularne sisteme su: Portabilnost

Linux je široko portovan operativni sistem. U početku, Linux je razvijen za Intel-ove 386 mikroprocesore, da bi danas postao operativni sistem koji podržava ubedljivo najveći broj arhitektura računarskih sistema, od hand-held iPAQ-a sa ARM procesorima, pa sve do mainframe računara najviše kategorije kao što je recimo IBM System z9, tj. Od mobilnih uređaja i telefona pa sve do super-računara. Za manje poznate mainstream arhitekture postoje specijalizovane distrubucije. The ELKS kernel se pokreće na Intel 8086 ili Intel 80286 16-


3

bitnim mikroprocesorima, dok μClinux kernel može da radi na sistemima koji nemaju MMU (eng. memory menagement unit) uključujući i Apple iPod. Kernel takođe radi na arhitekturama koje su planirane da rade isključivo sa operativnim sistemima proizvedenim od strane proizvađača samog hardvera, kao što su iMac i PowerBook, Palm PDA uređaji, GameCube, Xbox. Nintendo, pa čak i sa Playstation Portable. Stabilnost i pouzdanost

U prošlosti Linux je uglavnom korišćen kao serverski operativni sistem i u ovaj oblasti je dokazan kao vodeći. Netcraft je u septembru 2006. objavio studiju u kojoj se može videti da 8 od 10 naj pouzdanijih kompanija za internet hosting na svetu koristi upravo Linux na database i web serverima. Ovo je posledica Linuxove stabilnosti i dugih uptime-ova kao i činjenice da desktop softver sa grafičkim interfejsom, u kome se i javlja najceći broj bagova, curenja memorije i sličnih problema, nije potreban za funkcionisanje servera različitih namena. Treba još dodati da se zbog mogućnosti pregleda i izmene koda, od osnovnih često kreiraju kerneli za posebne namene, sa podrškom za velike količine memorije, višeprocesorski rad i sl. Linux se takođe veoma često koristi i kao operativni sistem superkompjutera. U januaru 2007.godine 376 od 500 (75.2%) superkompjutera je pokretano na različitim verzijama Linux-a. Cena

Linux je besplatan. Linux se može download-ovati u potpunosti sa Interneta potpuno besplatno. Nema registracionih taksi, nema dažbina po korisniku sistema, uključene su besplatne nadogradnje sistema, a i ono što je možda najvrednije: imate na raspolaganju potpuno besplatno i slobodno na uvid i korišćenje kompletan source kod svih programa u slučaju da želite da promenite ponašanje samog sistema ili određenog programa. Licenca koja se koristi za softver koji se distribuira zajedno sa kernelom Linux-a je u najvećem broju slučajeva GNU Public Licence (GPL). Sigurnost

Sigurnosni model koji se koristi u Linuxu je zasnovan na UNIX-ovom modelu sigurnosti, koji je poznat po svojoj robusnosti i dokazanom kvalitetu. Međutim, Linux nije pogodan samo kao utvrđenje koje prkosi napadima sa Interneta, on se pođednako prilagođava i situacijama gde promoviše nove standarde za zaštitu sistema. Kod Linux-a je sasvim normalna da razvojna mašina ili kontrolna stanica imaju isti stepen zaštite kao i recimo firewall. Za Linux je napisan daleko manji broj virusa, trojanaca i ostalog nepoželjnog softvera nego za recimo za MS Windows sisteme.


4

Interoperabilnost i standardi

Jedna od najvažnijih misija Linux operativnih sistema je interoperabilnost sa drugim operativnim sistema kao što su: Microsoft Windows, Mac OS X, razne varijante UNIX i BSD sistema, itd. Linux teži standardima kao što su kao što su POSIX, SUS, ISO, ANSI gde god je to moguće. Akcenat je postavljen na otvorene formate, javne, široko podržane i besplatne specifikacije. Primeri favorizanja standarda su recimo: isticanje u prvi plan Mozilla Firefox-a koji striktno sledi poruke WWW konzorcijuma, Jabber koji je zasnovan na XMPP standardima koje propagira Internet Engineering Task Fore u domenu instant messaging-a. Tu su i office paketi kao što je OpenOffice i Koffice koji su nedavno predstavili OpenDocument standard. Zajednica korisnika (eng. community)

Razvoj Linux-a gura i potpomaže široka zajednica korisnika i developera. Neki proivođači razvijaju i finansijski potpomažu svoje distribucije na dobrovoljnoj bazi, Debian je poznati primer. Drugi, pored svojih specijalizovanih komercijalnih distribucija podržavaju i razvijaju tzv. Community distribucije, kao što recimo radi Redhat sa svojim Fedora projektom. U mnogim gradovima i regionima, lokalne asocijacije poznate kao LUG-ovi (eng. Linux Users Group) nastoje da promovišu Linux i slobodni softver. Oni imaju sastanke i drže besplatne demonstracije, treninge, daju tehničku podršku i upoznaju nove korisnike sa instalacijama sistema. Takođe, postoji i veliki broj internet zajednica i foruma koji daju podršku korisnicima, programerima i zainteresovanim učesnicima. Jedna od velikih prednosti Linux-a je obimna i temeljna dokumentacija koju upravo održava ova zajednica korisnika.


5

2. Opšti pregled Linux sistema

2.1. Upravljanje sistemom datoteka

2.1.1. Particije

Jedan od ciljeva particionisanja diskova je postizanje veće sigurnosti podataka. Podelom diska na particije, podaci se mogu grupisati i podeliti. Kada se dogodi nezgoda, samo će podaci sa pogođene particije biti oštećeni, dok će podaci na ostalim particijama najverovatnije „preživeti”. Ovaj princip važi još od vremena kada Linux još nije imao žurnalisani fajl sistem i kada je nestanak struje mogao da dovede do gubitka podataka. Upotreba particija ostala je dobra praksa, ponajviše zbog robusnosti i sigurnosti sistema.

Postoje dve glavne vrste particija na Linux sistemima:

Data particije: normalne particije na kojima se nalaze svi podaci, sistemski i korisnički.

Swap particije: proširenje fizičke memorije računara, dodatna memorija na tvrdom disku.

Većina Linux sistema ima root particiju, jednu ili više odvojenih particija za podatke i

swap particiju. sistemi u mešovitim okruženjima mogu da sadrže particije za druge sistemske podatke, kao što su recimo particije fat i vfat fajl sistemom za MS Windows podatke. Standardni linux fajl sistemi koji se koriste su:ext2 i noviji ext3 (journalised) fajl sistem. Osim ovih, Linux podržava još čitav spektar fajl sistema kao što su: Reiser, JSF, NFS, FATxx i mnoge druge fajl sisteme koji su zastupljeni na drugim operativnim (vlasničkim) sistemima. Upravo to je i jedna od prednosti Linux-a, mogućnost da koristi fajl sisteme koje drugi ne mogu.

2.1.2. Tačke montiranja

Sve particije su prikačene na sistem preko tačaka montiranja. Tačka montiranja (eng. mount points) definiše mesto gde će se nalaziti određeni skup podataka u fajl sistemu. Tačke montiranja (mount point) definiše mesto gde će se nalaziti određeni skup podataka u fajl sistemu. Obično sve particije su povezane preko root particije. Na ovoj particiji, koja se onačava slešom (/), kreiraju se direktorijumi. Ovi prazni direktorijumi će biti početne tačke za


6

particije koje su „prikačene“ za njih. Tokom procesa butovanja, sve particije se montiraju, prema opisu koji se nalazi u fajlu /etc/fstab. Neke particije se po „defaultu“ ne montiraju, na primer ako nisu konstantno prikačene na sistem, kao što su flash diskovi, digitalni fotoaparati, itd. 2.2. Fajl sistem

Jednostavan opis UNIX sistema, koji je takođe primenjiv na Linux glasi: „Na UNIX sistemu sve je fajl, ako nešto nije fajl onda je to proces”. Ova rečenica je tačna, jer postoje specijalni fajlovi koji su više nego fajl (cevi i soketi, na primer), ali reći da je sve fajl je prihvatljiva generalizacija na Linux sistemima. Na Linux-u ne postoji razlika između fajla i direktorijuma, pošto je direktorijum samo fajl koji sadrži imena drugih fajlova. Programi, servisi, slike, muzika, tekstualna dokumenta, sve je fajl. Ulazni i izlazni uređaji, i generalno svi uređaji smatraju se fajlom.

2.2.1. Vrste fajlova

Većina fajlova su „samo“ fajlovi i nazivaju se regularnim fajlovima. Oni sadrže normalne podatke i to su na primer tekstuallni fajlovi, izvršni fajlovi ili programi, multimedijalni fajlovi itd. Iako je razumno da sve na šta naletite na Linux-u smatrate fajlom, ipak postoji par izuzetaka:

Direktorijumi: fajlovi koji su u stvari liste drugih fajlova. Specijalni fajlovi:mehanizam koji se koristi za ulaz i izlaz. Većina specijalnih

fajlova se nalazi u /dev direktorijumu. Linkovi: sistem koji omogućava da fajl ili direktorijum budu vidljivi na

nekoliko mesta u okviru sistemskog fajl drveta. (Domain) soketi: specijalni tip fajla, sličan TCP/IP soketima, koji omogućava

inter-procesnu komunikaciju, sa mrežnim mogućnostima. Imenovane cevi (pipes): ponašaju se manje više kao soketi i formiraju način za

komunikaciju između samih procesa, bez mrežne semantike.

2.2.2. Fajl sistem u realnosti

U fajl sistem, fajl je predstavljen sa inode, vrstom serijskog broja koji sadrži informaciju o aktuelnim podacima koji prave fajl, kome fajl pripada i gde je smešten na hard disku. Svaka particija ima set of inodes. Kroz sistem sa multiple particijama fajlovi sa istim


7

inode brojem mogu postojati. Svaka inode opisuje strukturu podataka na hard disku, čuvajući osobine fajla, uključujući i fizičku lokaciju podataka. Kada je hard disk inicijalizovan da prihvati podatke, obično za vreme inicijalizacije ili kad se dodaje ekstra disk na postojeći sistem, fiksirani broj inoda za particiju je kreiran. Taj broj će biti maksimalni iznos fajlova, svih tipova koji postoje u isto vreme u particiji. Obično računamo da imamo jednu inodu po 2 do 8 kB memorije u trenutku kada se novi fajl kreira. On ima slobodnu inodu. U inodi je sadržana sledeća informacija: Vlasnik fajl-tip fajl (regular, directory)-datum i vreme kreacije-vreme i datum promene informacija–veličina fajla.

2.3. Raspoređivač procesa

Raspoređivač procesa (eng. process scheduler) je srce operativnog sistema Linux. Raspoređivač procesa ima sledeće odgovornosti:

Omogućava procesima da kreiraju sopstvene kopije, Odlučuje koji proces ce imati pristup CPU-u i utiče na transfer procesa koji se

izvrsavaju. Prima prekide (eng.interrupts) i rutira ih do prikladnog podsistema kernela. Šalje signale korisničkim procesima. Kontroliše sistemski tajmer. Oslobađa resurse koje su procesi zauzeli tokom izvršavanja.

Raspoređivač procesa takođe daje podršku za dinamičko učitavanje modula. Ovi

loadable moduli se koriste od strane virtuelnog fajl sistema, kao i mrežnih interfejsa. Raspoređivač procesa omogućava dva interfejsa: prvi pruža ograničeni interfejs za sistemske pozive, koje korisnik može da poziva i drugi, bogati interfejs za ostatak kernela. Procesi mogu da kreiraju druge procese isključivo kopiranjem već postojećih procesa. Za vreme podizanja sistema Linux ima samo jedan aktivan proces: init. Ovaj proces onda umnožava druge procese, koji takođe mogu kreirati sopstvene kopije.

Raspoređivač procesa je primarno odgovoran za učitavanje, izvršavanje i pravilnu terminaciju procesa. Algoritam za raspoređivanje se poziva u dva različita vremena tokom izvršavanja korisničkog procesa. Prvo, postoje sistemski pozivi koji pozivaju raspoređivač procesa direktno, kao što je sleep. Drugo, posle svakog sistemskog poziva i posle svakog sporog sistemskog poziva, algoritam raspoređivača procesa se poziva.

Prekidi omogućavaju hardveru da komunicira sa operativnim sistemom. Linux razlikuje spore i brze prekide. Spori prekidi su tipični prekidi. Vremenski (eng.timer) prekid je predstavnik sporih prekida. Brzi prekidi su oni koji se koriste za dosta kompleksnije zadatke, kao što je obrada unosa sa tastature. Drugi prekidi se onemogućavaju dok se procesuiraju, sem ukoliko se eksplicitno ne omoguće od strane henlera brzog prekida. Linux koristi vremenski prekid na svakih 10ms. Znači, prema opisu raspoređivača procesa, preraspodela procesa se odigrava barem jednom u svakih 10ms.


8

2.3.1. Arhitektura kernela

Linux je monolitni ili monolitični kernel. Ovo je arhitektura kernela gde se ceo kernel

izvršava u adresnom prostoru rezervisanom za kernel (kernel space), sa punim pristupom hardveru, iako se neki izuzeci izvršavaju u adresnom prostoru rezervisanom za korisnički kod (user space). Kao i druge arhitekture (mikrokerneli, hibridni kerneli...), ovakav kernel definiše virtuelni interfejs visokog nivoa nad hardverom računara, sa skupom primitnih sistemskih poziva koji su tu da bi implementirali osnovne servise operativnog sistema kao što su:menadzment procesa, konkurentnost, menadžment memorije u jednom ili više modula. Za razliku od recimo Microsoft Windows-a, grafički podsistem se u Linux-u ne izvršava u kernelu, već kao korisnički kod.

Prepražnjenje kernela omogućava drajverima da budu iščitani ili zaustavljeni u korist procesa sa višim prioritetom. Ova funkcionalnost je dodata da bi kernel rukovao hardverskim prekidima (eng. hardware interrupts) na pravilan način i da bi se poboljšala podrška za simetrični multi-procesing (SMP). Prepražnjenje takođe poboljšava latenciju, povećava brzinu odgovora i čini Linux pogodnim za real-time aplikacije.

Činjenice da je Linux monolitni, a ne mikro-kernel bila je tema čuvene Tanenbaum-

Torvalds debate između Andrew S. Tanenbuam-a i Linus Torvalds-a. Tanenbaum je tvrdio da su mikro-kerneli superiorniji od monolitnih kernela i da je zbog toga Linux-ov kernel zastareo. Kod Linuxa se, za razliku od tradicionalnih monolitnih kernela, drajveri za uređaje (eng. device drivers) lako konfigurišu kao učitljivi moduli za kernel tj. LKM (eng. Loadable Kernel Modules), i po potrebi, tj. dinamički se mogu učitavati i iščitavati iz kernela za vreme rada sistema.


9

3. Distribucije

Termin Linux označava samo kernel (jezgro tj. srž operativnog sistema). Svi ostali programi koji se nalaze u Linux operativnim sistemima su nezavisni proizvodi drugih organizacija ili pojedinaca (uglavnom izdati pod GNU General Public Licencom). Takav skup osnovnih sistemskih programa, kernela i ostalog aplikativnog softvera se zove GNU/Linux distribucija. Po GPL-u svaki pojedinac ima pravo da koristi, modifikuje i prodaje sav softver, pod uslovom da i nastali proizvod bude pod GPL-om. Ima pravo da kupljeni softver kopira i redistribuira i da to naplaćuje koliko god želi. Zato su Linux distribucije praktično besplatne (cene im obično ne prelaze cene medijuma na kojima se distribuiraju).

Veliki broj distribucija se može preuzeti direktno sa interneta, sa sajtova njihovih

proizvođača. I pored toga veliki broj ljudi kupuje orginalne distribucije od njihovih proizvođača, delom zbog toga što većina proizvođača uz distribuciju daje nekoliko meseci besplatne tehničke podrške, a delom da bi podržali proizvođače u razvoju softvera. Čak su i cene orginalnih Lunux distribucija neuporedivo manje od ostalih komercijalnih operativnih sistema. Kompanije koje prave open source softver zarađuju uglavnom od tehničke podrške i dizajniranja i administriranja specijalizovanih Linux distribucija. Linux distribucije su kompletna aplikativna rešenja bazirana na Linux kernelu. Linux je samo jezgro, a sve ostalo su GNU programi. Sve Linux distribucije su manje više slične jedna drugoj i uglavnom se razlikuju samo u programima za konfiguraciju i u aplikacijama i verzijama aplikacija koje nude. Kako nema zakonskih prepreka, postoji veliki broj veoma jeftinih distribucija koje se u današnje vreme mogu koristiti kako na polju servera, tako i kao kancelarijske masine, multimedijalnistudiji, ali i kao desktop računari. Kako popularnost Linuxa raste, tako se i ciljno tržište širi. Danas korisnici Linuxa nisu samo hakeri i programeri, već i sekretarice i kompozitori, surferi, filmofili, obični korisnici, laici. Postoje komercijane distribucije kao što su Red Hat Linux, Mandrake Linux i S. u. S. E Linux, Turbo Linux, Caldera OpenLinux koji pružaju veliki broj intuitivnih grafičkih konfiguracionih alata, tako da se podešavanje i administriranje sistema svodi na par kliktanja mišem i tako čini prelaz sa, recimo, MS Windows-a na Linux izuzetno lakim ili skoro neprimetnim.To su i distribucije kao Slackware Linux ili Debian GNU/Linux koje se drže tradicije i sigurnosti i zahtevaju nešto veće znanje od prethodno navedenih, ali više ne morate biti vrsni hakeri da bi ih uspešno koristili. Takođe, postoji i veliki broj manje poznatih i specijalizovanih distribucija kao što su LinuxGT, Linux Pro, Redmond Linux, Xandros Linux...


10

3.1. Šta je Ubuntu?

To je kompletan Linuxov operativni sistem, slobodno dostupan. Ubuntu Manifesto - softver može biti dostupan, upotrebljiv od ljudi i njihovih lokalnih jezika, bez obzira na razlike i da ti ljudi imaju slobodu da prilagode softver na bilo koji način kako oni vide. Uključuje najbolje mogućnosti infrastrukture što Free Software zajednica može pružiti, da bi Ubuntu bio upotrebljiv za što više ljudi. Ubuntu je razvijen u stabilan sistem, nova verzija je dostupna svakih šest meseci. Može se upotrebiti stabilan sistem i stabilan razvoj - celokupan je u otvorenom kodu razvoja softvera. Ohrabruju se ljudi da koriste slobodan kod.On je pogodan i za dcsktop i za upotrebu servera. Tekući Ubuntu podržava Intel x86 (IBM - kompatibilan PC), AMD 64 (Hammer) i Power PC (Apple; Book and Power book, G4 and G5) arhitekture. Ubuntu uključuje više od 1000 delova softvera, počevši od Linux Kernel verzije 2.6 i Gnome 2.8 i pokrivajući svaki standardni desktop za tekst i tabele povezane za Internet aplikacije, web server programe, elektronsku poštu, programiranje i alate i naravno igre. Ubuntu je sponzorisan od Canonical Ltd.

3.2. Šta je Debian?

To je volonterska organizacija za razvijanje slobodnog softvera i promovisanja ideja. Počeo je 1993 godine kada je Lan Murdock uputio otvoren poziv razvojnim programerima da doprinesu kompletnoj i koherentnoj distrubuciji programa osnovanoj na novom Linux Kernel-u. Taj relativno mali broj entuzijasta, oformljen u free Software Foundation i pod uticajem GNU filozofije, porastao je tokom godina u organizaciju od oko 900 Debian programera. Imaju razne aktivnosti uključujući Web i FTP administraciju, grafički dizajn, legalne softverske licence, pisanje dokumentacije, razvoj softvera. Linux Standard Base (LSB) je uveden da se standardizuje GNU/Linux sistem. Ubuntu projekti traže dopunu Debian projekata u sledećim oblastima: selekcija dodataka i verzija. Pre svega Debian najviše pokazuje kada je u pitanju multimedija. Značajniji programi za reprodukciju audio i video formata su: Xine, Mplayer 1.0, Kaffeine 3.1. Totem, Amarok... Većina ovih aplikacija mogu da se integrišu u web pretraživače radi reprodukcije multimedijalnih fajlova sa Interneta.


11

Slika 1. Izgled Debian desktopa

3.3. Red Hat

Red Hat je jedna od popularnijih distribucija na korporativnom nivou (enterprise

linux 5). Podržava internet protokole novije generacije (IPv6), a takođe postoji i serverska varijanta.

Slika 2. RedHat operativni sistem

Ova distribucija je napravljena tako da funkcioniše u sredinama gde se traže stabilnost i pouzdanost. Još jedna bitna stvar je i podrška koja se dobija uz ovu distribuciju. Npr. obaveštenja o sigurnosnim popravkama se dopremaju korisniku na e-mail.


12

3.4. OPENSUSE SUSE Linux je bio i ostao jedna od najpoznatijih distribucija sa velikom zajednicom korisnika i odličnom tehničkom podrškom iza koje stoji kompanija Novell. Na stotine besplatnih programa se isporučuje na instalacionom DVD-u sa ovom distribucijom. U početku se Linux kao i UNIX zasnivao na radu iz komandne linije (konzole). Kasnije je nastao XFree86 projekat koji je postao standard za GUI (grafičko korisničko okruženje). Time je olakšan rad u Linux-u, posebno korisnicima koji se prebacuju iz Windows-a i koji su zaboravili da koriste MS DOS.Danas SUSE Linux dolazi sa dva popularna okruženja: KDE i GNOME. Korisnik može da bira koje će okruženje koristiti. Što se tiče programskih paketa, SUSE koristi RPM (Red Heit Package Management System). Inače, većina programa vezana za Linux se upravo nalazi u ovom formatu. Instaliranje paketa se vrši na lak način preko YaST-a. YaST (Yet another Setup Tool) je administratorska alatka, za koju je potrebna root privilegija. SUSE se po YaST-u i razlikuje od drugih distribucija, i ona ga čini jedinstvenim. Ona služi za instaliranje, konfigurisanje i ažuriranje Linux instalacije. Jednostavno pomoću SUSE Linux-a možemo da kreiramo više vrsta sistema: Web server, mrežni server, DNS server, NFS server, FTP server, server za elektronsku poštu, staru desktop radnu stanicu... Suse Linux može biti instaliran na više načina: sa CD/DVD, centralnog servera... Mi ćemo instalaciju izvršiti sa DVD medija. DVD je butabilan, tako da se posle restarta računara instalacija Linux-a pokreće. Bitno je prc toga u BIOS-u podesiti da se butuje sa CD ROM-a. Instalacija SUSE Linux-a se odvija pomoću YaST-a, programa koji je zadužen za celokupno podešavanje sistema, instaliranje softvera. YaST je dakle administratorska alatka. Prvi prozor koji nas dočekuje pri instalaciji je meni sa nekoliko izbora startovanja.

3.4.1. YaST

Kao što smo napomenuli, YaST je administratorska alatka koja SUSE Linux čini jedinstvenim između Linux distribucija. On pojednostavljuje skoro sve administratorske zadatke: instaliranje programa, particionisanje hard diska, ažurira sistem, instalira novi hardver, ažurira programe, podešava mrežne servere i klijente, upravlja korisnicima i grupama, upravlja bezbednošću, pravi backup sistema. Jednostavno,YaST je nezaobilazna alatka u mrežnom okruženju. Tačnije, YaST u jednom prijatnom grafičkom okruženju pojednostavljuje procese koje bi smo morali kao administrator da radimo iz konzole, koja ume da bude vrlo neprijatna za rad, naročito prema novim korisnicima. Mnoge stvari, pre svega vezane za podešavanje mrežnih server, radićemo u YaST-u. Zato je potrebno da malo bolje opišemo ovu alatku i njene mogućnosti. Pokretanje možemo izvršiti na nekoliko načina, a najlakši je duplim klikom miša na ikonicu.


13

YaST je podeljen na dva dela: glavni meni sa leve strane i podmenije sa desne strane. Navešćemo samo najbitnije i najčešće korišćene. U prvoj stavci Software imamo u podmenije instaliranje programa (Software Management) izvora instaliranja programa (Installation Source), ažuriranje programa (Update), ažuriranje sistema (System Update)... U Hardware podešavamo hadver, instaliramo hardver, podešavamo štampače, TV kartice, tastaturu, miš...

Slika 3. Izgled Yast prozora

U Sistem podešavamo stvari vezane za sistem: backup sistema, restauraciju sistema, biranje jezika, podešavanje boot loadera (ako imamo više operativnih sistema na računaru), podešavanje datuma i vremena, pravljena particija na hard disku, editovanje /etc/sysconfig fajla... Bitna stavka je Network Devices u kome podešavamo mrežnu karticu. U slučaju da je YaST ne detektuje i ne nađemo je u listi koje nam pruža, moraćemo drajver da pronađemo na Internetu. Isto značajna stavka je Network Services u kome imamo priličan broj podstavki. Ovde podešavamo DNS server i klijent, DHCP, NFS server. NFS klijent, Samba server, Mail server.


14

3.5. Ubuntu Linux Kad je Mark Shuttleworth 1999. godine, u jeku tzv. dot-com revolucije, svoju firmu koja se bavila bezbednosnim softverom prodao za preko pola milijarde dolara, učinio je i dve stvari zbog kojih će njegovo ime ostati upamćeno. Najpre je platio dvadesetak miliona dolara da bi boravio nekoliko dana u svemiru kao kosmički turista, ispunivši jedan od svojih dečačkih snova. Druga stvar se ticala Linux-a. Osnovao je kompaniju Cannonical i osmislio novu distribuciju koju je nazvao Ubuntu.

Slika 4. Ubuntu Linux Prvi Ubuntu se pojavio sredinom 2004 godine i odmah pobrao niz priznanja. Time je ovaj Englez iz Južne Afrike ostvario svoj drugi san, onaj koji je gajio kao jedan od mnogih aktera uključenih u razvojni tim Debian GNU/Linux sistema. To angažovanje mu je, uostalom, i pomoglo da stvori prvobitnu firmu čijom se prodajom obogatio. Ubuntu je zasnovan na Debian-u. Međutim, da bi se razlikovao i bio uspešniji od desetine drugih Debian-ovih derivacija, morao je da ponudi nešto više. To „nešto više" podrazumeva nekoliko stvari. Prva od njih je izbor aplikacija. Debian distribucija se sastoji od preko 15000 programa; od tog broja jedan deo su apsolutno stabilne verzije, drugi deo veoma stabilne, dok


15

treći deo čine one u fazi testiranja. Iz tako velikog broja programa i verzija nije lako odabrati one koje bi zadovoljile veći deo korisnika. Ubuntu tu priskače u pomoć kombinujući nestabilnije programe, naročito kada je reč o tzv. kritično važnim potrebama kao što su sigurnost i rad servera, sa onim koje su se dokazale kao dobre softverske varijante, ali iz nekog razloga još nisu i zvanično u Debian-ovoj opštoj upotrebi. Kratko i jasno rečeno, Ubuntu bira najbolje i najkorisnije. Takav izbor onda prolazi kroz intenzivnu proveru i ponekad kroz doradu Ubuntu programera koje filantropski finansira Šatlvort. Naime, katkad pojedine aplikacije u Linux-u nisu dovoljno medusobno uskladene, posebno ako su iz raznih perioda razvoja i oslanjaju se na podršku istih programskih biblioteka, ali u različitim verzijama. Zadatak Ubuntu tima je da ova potencijalna neslaganja uskladi tako da se svi programi osećaju,, kao kod kuće". To je druga stvar koja ide korak ili dva ispred Debian-a. Zato nije neobično da su prve reakcije na Ubuntu, kad se on pojavio, bile da je to Linux u kojem,, sve radi". I treća važna osobina, iako ne poslednja, koja odlikuje Ubuntu tiče se predvidljivog roka izlaženja i podrške koju obezbeđuje za budućnost. Ubuntu se pojavio u razdoblju kad je Debian bio u krizi, i kad se nije više znalo kada će izaći njegova naredna stabilna verzija. Još je neizvesnija situacija kod drugih distribucija, posebno onih ad hoc verzija koje poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše. Naime, nije teško spakovati vlastitu verziju Linux-a, pustiti je u svet i potpisati svojim imenom uz nastavak-ix ili-ux. Čak i da je uradena dobro, za veći uspeh potrebna je ispuniti barcm dva dodatna uslova. Najpre svoj paket treba testirati na uverljivom broju raznih hardverskih konfiguracija, sa raznim procesorima, matičnim pločama, grafičkim karticama, multimedijskim i komunikacijskim dodacima. To malo koji distributer može da učini u kućnoj radinosti ili samo oslonjen na krug svojih prijatelja. Sa budžetom od nekoliko miliona dolara godišnje. Cannonical Ltd. može tako nešto lako da obezbedi. lz ugla korisnika, valja garantovati da će distribucija trajati duže od jedne sezone, odnosno valja obezbediti duži period postojanog razvoja, uz predvidljiv ciklus za nove, popravljene, očišćene i bogatije verzije. Obećano je da će se nova verzija Ubuntu-a pojavljivati na svakih šest meseci, a da će svaka od verzija imati punu podršku tokom narednih godinu i po. Do sada je ovo obećanje ispunjavano, videćemo kako će se stvari kretati u budućnosti. Da bi svoju filantropsku misiju ispunio do kraja gospodin Šatlvort je odvojio finansije i za proširenu distribuciju. Njegova distribucija ne samo da je besplatna, već na glavnom sajtu svako može da ispuni jednostavan formular, ostavi svoju adresu u bilo kom delu sveta i da posle par nedelja dobije na kuću paket CD-ova sa poslednjom verzijom, plaćena je čak i poštarina. Cilj je da se omogući svima koji to žele da lako dođu do svoje kopije Linux-a, što može naročito biti od značaja za korisnike iz siromašnijih ili udaljenih zemalja. Svoju globalizacijsku funkciju Šatlvort je počeo da ispunjava i tako što podstiče lokalne grupe, iz čitavog sveta, da pomognu lokalizaciju pre svega prevođenje ključnih paketa i samog sistemskog desktop-a na lokalne jezike. Jedna takva grupa je osnovana i kod nas (ubuntu.fsn.org.yu).


16

3.5.1. Ubuntu i Kubuntu

Prvobitna verzija pod imenom Breezy Badger označena i brojem 5. 10 (prvi broj je

broj godine, a drugi broj meseca izlaska verzije) nudila je podršku za Intel x86 PC, AMD64 i PowerPC (G4 i G5) hardverske arhitekture. Ubuntu se oslanja na noviji 2.6 kernel, na GNOME desktop 2.8 i uključuje oko hiljadu programa. Sve oblasti koje bi mogle zanimati prosečnog korisnika su zastupljene, od raznih vrsta Internet komunikacija, preko nove verzije OpenOffice.org paketa (koji uključuje tekst procesor, program za baze podataka, tabelarno računanje, prezentacije, crtanje, matematičke formule i jednačine), do multimedije i serverske podrške. Ako nekog programa nema u paketu koji dolazi kao disk za instalaciju, pa ni na Live CD-u (koji ubacite u CD čitač i podižete sistem odatle, bez upisivanja bilo kakvih podataka na hard disk), uvek je možete dodati preko jednostavnog mehanizma za instalaciju programa iz velike Debian-ove baze. Ako i tamo nema željene aplikacije, moguće je, uz nešto truda, dodati je i iz drugih distribucija, pa čak i iz onih komercijalnih. Iako je Ubuntu načelno zasnovan na principima slobodnog softvera, programa otvorenog koda i besplatno se može koristiti, Šatlvort nije bio dogmatski čistunac pa je ostavio prostora i za naknadno instaliranje komercijalnih paketa, svestan da se u praksi može javiti i takva potreba.

Pošto se sistem podigne sačekaće vas GNOME desktop i za Ubuntu karakteristična pozadina braon boje. Ukoliko više volite KDE desktop onda se možete poslužiti verzijom koja se zove Kubuntu (u svetu KDE desktop-a i aplikacija koje ga prate početno slovo K je skoro obavezno). Razlike izmedu ove dve verzije-Ubuntu i Kubuntu-nisu velike, i uglavnom se svode na izbor onih programa koji bolje „leže" jednom od ova dva glavna desktop menadžera u svetu Linux-a. U prvoj godini razvoja ove distribucije postojala je latentna napetost između zajednica programera koji razvijaju Debian i Ubuntu. Naime, postavljalo se logično pitanje nije li Ubuntu parazit koji koristi resurse svog domaćina, a da zauzvrat ništa ne daje. Ali to se pokazalo kao suvišna briga. Šatlvort je svojim projektom ubrzao razvoj samog Debian-a, a programeri koji nezavisno razvijaju ključne programe iz Ubuntu distribucije svoja unapređenja ili naprosto popravke šalju nazad Debian-ovoj zajednici. Otuda Ubuntu nije samo prepakovan. umiven i doteran Debian, već predstavlja i značajan deo one snage koja Debian distribuciju vuče napred.


17

.

Slika 5. Kubuntu desktop

3.5.2. Edubuntu za školovanje Od 2005 godine Šatlvort je započeo još jednu derivaciju: uz Ubuntu i Kubuntu pojavio se i Edunbuntu, pakovanje namenjeno edukaciji, kako školskoj tako i programerskoj. U Edubuntu preview verziji koju smo imali prilike da isprobamo Breezy Badger se još ne razlikuje previše od „sabraće", ako izuzmemo veću količinu igara, likovno nešto bogatiji interfejs i olakšanu manipulaciju samim sistemom. Kako sam Šatlvort kaže u nedavnom intervjuu datom časopisu Linux Format, Edubuntu bi bila verzija prvenstveno namenjena školskoj populaciji, gde bi se kroz specifične programe pisane za obrazovane potrebe i kroz stalno osveživanu Internet dokumentaciju pomagala edukacija. naročito u siromašnim područjima afričkog kontinenta sa koga, uostalom, dolazi i sam Šatlvort. Uopšte uzev, on dalji razvoj čitavog Ubuntu poduhvata vidi u tri pravca. Jedan je održavanje same ove distribucije, drugi ide prema daljem pojednostavljivanju instalacije Linux-a, kako za nov hardver tako i za starije konfiguracije koje se još malo mogu koristiti u svetu glavnog Linux konkurenta, Microsoft-a (milioni desktop konfiguracija bi tako produžili svoj vek trajanja, sada sa Linux-om kao svojim sistemom). Treći pravac delovanja odnosi se na pojačanu integraciju programskih paketa, uz povećanje sigurnosti rada sistema. Sve skupa bi moglo dovesti do toga da Ubuntu bude ona distribucija kojoj će se obraćati korisnik koji ne mora da poseže za novčanikom svake druge godine kako bi nadogradio svoj hardver, on će to činiti samo onda kada se javi stvarna potreba za dodatnim ili boljim uređajem, dok bi sama osnova ostala ista. Linux je već sad dovoljno brz da sve ključne zadatke ispunjava podjednako na starom kao i na novom hardveru. To nije malo, a Šatlvortova filantropija u tome može da bude od velike pomoći.


18

Slika 6. Edubuntu Linux

3.5.3. Ubuntu Linux i grafički interfejs

Prve verzije sistema bazirane na Linux kernelu su bile vrlo odbojne običnim

korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog interfejsa). Situacija se znatno izmenila poslednjih godina, zbog moćnog X-Window grafičkog podsistema, vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistem za Linux su svakako GNOME i KDE, oba izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma moćno okruženja. Ubuntu Breezy Badger označena i brojem (prvi broj je broj godine, a drugi broj meseca izlaska verzije) se oslanja na GNOME desktop verzije 2.8.

GNOME

GNOME paket dolazi standardno s Ubuntu distribucijom. Preporučuje da se instalira prilikom instalacije samog operativnog sistema zato jer je to najlakši način. Naknadna instalacija je mnogo kompleksnija i ne preporučuje se neiskusnim korisnicima. Kod instalacije operativnog sistema potrebno je odabrati GNOME prilikom izbora grafičkog okruženja kako bi se svi GNOME paketi uspešno instalirali.

GNOME office aplikacije mogu se instalirati naknadno (ako nisu instalirane prilikom instalacije operativnog sistema) uz pomoć programa Add Aplication. Nikakva dodatna konfiguracija nije potrebna.


19

Slika 7. Add/Remove Applications Preko izbora pulanje System/Preferences može se doći do apleta za izbor pozadine ekrana (Desktop Background Preferences), odabrati željeni skrinsejver (Screensaver Preferences), Windows tema (Theme Preferences) i window manger (Window Preferences). Ove opcije odnose se uglavnom na vizuelni utisak samog grafičkog okruženja i ne utiču na rad računara.

Slika 8. Izbor pozadine desktop-a

GNOME grafičko okruženje dolazi sa mnogo gotovih tema za prozore. Tema za prozore određuje izgled prozora u grafičkom okruženju. Slika prikazuje prozor za izbor neke od dostupnih tema. U gornjem delu prozora može se odabrati neka od ponuđenih tema dok je


20

u donjem delu prozora prikazano kako ta tema izgleda. Izbor teme za prozore ne utiče na brzinu rada računara tako da je svejedno koja će tema biti odabrana.

Slika 9. Izbor teme za prozore

GNOME panel se standardno nalazi u donjem delu ekrana. U njemu se nalaze ikone za direktno pokretanje programa. Tu je i traka s trenutno otvorenim prozorima. U desnom delu panela nalazi se program za promenu trenutne radne površine pokraj kojeg je Trash. Ovako GNOME panel izgleda nakon instalacije GNOME paketa. Na traku za brzo pokretanje programa mogu se dodati novi programi ili maknuti stari. Na panel se mogu dodati i GNOME applet-i, GNOME applet-i su mali programi koji mogu raditi unutar panela tj. za svoj rad ne trebaju poseban prozor. Primeri GNOME applet-a su sat u desnom delu panela i program za promenu radne površine. Standardno s GNOME paketom dolazi dvadesetak applet-a različitih namena (npr. sat, različiti sistemski monitori, mikser za zvuk itd.). GNOME podržava korišćenje i više panela. Dodatni paneli mogu se dodati odabirom opcije Create Panel. Izgled novog panela i programi i applet-i koji će se na njemu nalaziti mogu se podesiti desnim klikom miša na panel i odabirom opcije Panel->Add to panel. Desnim klikom miša na bilo koji od panela i odabirom opcije Panel->Properties može se podešavati ponašanje panela prilikom rada (npr. hoće li panel uvek biti iznad prozora ili neće i slično). Na ostatku ekrana nalaze se ikone i trenutno otvoreni prozori. Nova ikona se može dodati na desktop desnim klikom miša bilo gde na desktop-u i odabirom opcije New->Launcher. Nakon toga se otvara prozor u kojem je potrebno upisati ime programa (i put do njega) koji će se pokretati tom ikonom. Rad u GNOME grafičkom okruženju vrlo je sličan radu u MS Windows operativnom sistemu. Programi se pokreću dvostrukim klikom miša na neku od ikona. Desni klik miša na ikonu daje meni sa opcijama kao što su kopiranje, brisanje i sl. Desnim klikom miša na prazni deo radne površine dobija se meni u kojem se može dodati nova ikona na radnu površinu, promeniti pozadina, poravnati ikone na ekranu i slično. Korisnicima koji već


21

imaju iskustva u radu s MS Windows operativnim sistemom vrlo je lako da se prilagode GNOME grafičkom okruženju zato jer su razlike u načinu rada i korišćenju male.


22

4. србLinux

4.1. Šta je србLinux? србLinux je opštenamenska Linux distribucija sa podrškom za rad na srpskom jeziku i predstavlja potpuno funkcionalan, slobodan i besplatan operativni sistem namenjen prvenstveno korisnicima čiji je maternji jezik srpski. Ova distribucija je bazirana na popularnoj distrubuciji Ubuntu i dolazi kao LiveDVD edicija koju možete pokrenuti direktno sa DVD-a i isprobati sve njene osobine, bez potrebe za instalacijom na vaš računar. No, ukoliko poželite da ozbiljno koristite србLinux možete ga jednostavno, uz nekoliko klikova i par korisnih informacija, instalirati na vašem disku, pri čemu србLinux bez problema može biti instaliran paralelno sa nekim drugim operativnim sistemom na istom računaru. србLinux je lokalizovan na srpski jezik što znači da vam za njegovu upotrebu nije potrebno znanje engleskog ili nekog drugog stranog jezika – svi meniji i poruke su na srpskom jeziku, uz izbor ćiriličkog i latinčkog pisma i svi potrebni paremetri su unapred podešeni za naše podneblje Varijanta „србLinux 2008 – Kućna upotreba“ prvenstveno je namenjena kućnim korisnicima. Jednostavna grafička instalacija. ogromna baza podržanog hardvera i pažljivo podešen i uklopljen sistem učiniće vam rad na računaru jednostavan i zabavan. Paket aplikacija koji dolazi u podrazumevanoj instalaci je prilagođen za potrebe većine kućnih korisnika, lokalizovan na srpski jezik i upakovana na jedan DVD. No, korisnici србLinux-a nisu ograničeni samo na pakete koji su dostupni na DVD-u. Preko 15000 različitih aplikacija je dostupno putem Interneta, upokavano u pakete koji se jednostavno instaliraju. Skup aplikacija србLinux distrubucije obuhvata kompletno grafičko okruženje GNOME verzije 2.22, napredni Compiz menadžer prozora sa neprikosnovenim 3D grafičkim efektima i animacijama, zatim je tu Mozzila Firefox 3. 0b5 za surfovanje vebom, Mozzila Thunderbird 2.0.0.14 za čitanje i slanje elektronske pošte, program Pidgin za brzu razmenu poruka sa drugim MSN, AIM, ICQ, Jabber i Gtalk korisnicima, programe za gledanje filmova sa interneta, CD ova ili DVD ova, i puštanje mp3 muzike. Za korisnike kojima je potrebno da obrađuju složene dokumente tu je popularni OpenOffice. org, koji vam omogućava da obrađujete tekst, popunjavate unakrsne tabele, pravite prezentacije i sve to da uvozite i izvozite različitim formatima uključujući i Microsoft Office formate. Za organizovanje i obradu fotografija na raspolaganju su F Spot i GIMP uređivači slika. Pored ove verzije postoje i „србLinux 2008 Školska-upotreba“, „србLinux 2008-poslovna upotreba“, србLinux 2008-severska upotreba.


23

To je kompletan Linuxov operativni sistem, slobodno dostupan. Ubuntu Manifesto – softver može biti dostupan, upotrebljiv od ljudi i njihovih lokalnih jezika, bez obzira na razlike i da ti ljudi imaju slobodu da prilagode softver na bilo koji način kako oni vide. Uključuje najbolje mogućnosti što infrastrukture što Free Software zajednica može pružiti, da bi Ubuntu bio upotrebljiv za što više ljudi. Ubuntu je razvijen i stabilan sistem, nova verzija je dostupna svakih šest meseci. Može se upotrebiti stabilan sistem i stabilan razvoj, celokupan je u otvorenom kodu razvoja softvera. Tekući Ubuntu podržava Intel x86 (IBM – kompatibilan PC), AMD 64 (Hammer) i Power PC (Apple; Book and Power book, G4 and G5) arhitekture, Ubuntu uključuje više od hiljadu delova softvera, počevši od 1000 delova softvera, počevši od Linux Kernel verzije 2. 6 i Gnome 2. 8 i pokrivajući svaki standardni desktop za tekst i tebele povezane za internet aplikacije, web server programe, elektronsku poštu, programiranje i alate i naravno igre. Ubuntu je sponzorisan od Canonical Ltd. 4.2. Instalacija србLinux distribucije? Sistemski zahtevi za instalaciju Distribucija србLinux zvanično podržava računare arhitekture i386, dakle sve Intelove ili kompatibilne procesore. Ukoliko imate 64-bitni processor, vi možete da instalirate србLinux jer svi 64-bitni računari imaju podršku i za 32-bitne programe. Da bi србLinux mogao lagodno da se koristi potreban je procesor od makar 700 Mhz, zatim 384 MB radne memorije, makar 4GB prostora na hard-disku, grafička karta koja može da radi sa rezolucijom od makar 1024x768 i DVD čitač. Ukoliko želite da koristite 3D vizuelne efekte biće vam potrebna neka od podržanih 3D grafičkih karti. Internet konekcija brzine veće od 64kBps je preporučljiva, ali nije neophodna. Startovanje LiveDVD-a

Nakon što ste nabavili instalacioni DVD србLinux distribucije možete ubaciti taj disk u vaš DVD čitač i restartovati računar, nakon čega bi trebalo da se startuje србLinux i videćete pozdravni ekran. Ukoliko se pozdravni ekran ne prikaže onda vaš računar nije podešen da se startuje sa DVD-a. Morate pronaći dokumentaciju za podešavanje BIOS-a vašeg računara kako biste promenili redosled uređaja sa kojih se startuje vaš računar. Iz pozdravnog ekrana možete odabrati jezik i pismo koji će biti, korišćeni, pokrenuti sistem sa live DVD-a ili sa prvog hard-diska, i proveriti ispravnost diska ili memorije. Da biste startovali србLinux strelicama tastature odaberite jezik i pritisnite taster enter, zatim odaberite prvu stavku i ponovo pritisnite enter za startovanje. Učitavanje kompletnog sistema će započeti sa DVD-a, pa treba sačekati nekoliko minuta do pokretanja grafičkog okruženja distribucije србLinux.


24

Ukoliko progres učitavanja stane na duže vreme ili se javi neka poruka o grešci, restartujte vaš računar i proverite ispravnost vašeg diska pomoću druge stavke pozdravnog ekrana. Ukoliko DVD nema grešaka, pročitajte pomoć koja se iz pozdravnog ekrana dobija tasterom R5. Biće vam ponuđeno da koristite posebne parametre butovanja računara koji su neophodni za neke specifične tipove računara ili hardver koji je u upotrebi.

Slika 10. Izgled pozdravnog ekrana србLinux distribucije Koraci instalacije Kada ste startovali live DVD србLinux distribucije biće vam dostupni svi programi koji su snimljeni na DVD-u i vi već tada možete koristiti prednosti distribucije lokalizovane na srpski jezik. Možete pristupiti svojim fajlovima na hard-disku, surfovati vebom, slati elektronsku poštu baš kao i na instaliranom sistemu. No vi još niste instalirali србLinux, već se svi programi učitavaju i pokreću DVD-a. To je i razlog nižih performansi sistema i sporog učitavanja programa: DVD uređaji su daleko sporiji od hard-diskova, i memorijski zahtevi su veći kada su u pitanju live verzije nego kada je sistem instaliran. Da biste pokrenuli instalaciju na vaš hard-disk potrebno je da kliknete dva puta na ikonu „Instaliraj" koja se nalazi na radnoj površini. No, pre nego što to uradite, proverite da li ste napravili rezervne kopije svih vaših važnih podataka sa hard-diska u slučaju da nešto pogrešite ili se desi kakva druga nezgoda tokom instalacije.


25

Prvi korak instalacije je odabiranje podrazumevanog jezika za vaš novi sistem. Podrazumevana stavka ovog koraka zavisi od izbora jezika koji ste obavili prilikom startovanja računara.

Slika 11. Prvi korak instalacije Drugi korak je odabiranje vremenske zone. Vremenska zona za Srbiju je

podrazumevano odabrana tako da možete odmah kliknuti na „Napred". Treći korak predstavlja odabiranje rasporeda tastera na tastaturi koji će biti

podrazumevano korišćen na novom sistemu. Možete koristiti polje pri dnu prozora da biste isprobali raspored.

Sledeći korak instalacije priprema prostor na vašem hard-disku na koji će србLinux biti snimljen. Svakom pojedinom operativni sistem na vašem računaru će biti potreban zaseban deo diska na kome će snimati svoje programe. Takav jedan deo diska se naziva particija. Ukoliko već imate instaliran neki operativni sistem na vašem računaru, biće vam ponuđena opcija da postojeću particiju smanjite kako biste oslobodili prostor za particiju namenjenu za србLinux. Odaberite koliko prostora želite da odvojite za svoj novi sistem povlačenjem razdelnika između particije postojećeg operativnog sistema i particije za србLinux.

Ukoliko nemate drugi operativni sistem na računaru ili želite da nakon instalacije

koristite samo србLinux onda možete izabrati da se kompletan hard-disk obriše i ceo iskoristi


26

za србLinux. Odaberite ovu opciju samo ako ste sigurni da vam nije potrebno ništa od podataka i programa koji se već nalaze na disku.

Postoji i opcija za ručno pravljenje particija pomoću kog ćete imati najviši stepen

kontrole veličine i rasporeda particija na vašem disku, ali i najveću mogućnost da napravite neku grešku i izgubite sve svoje podatke. Ukoliko odaberete ovu opciju, biće potrebno da napravite jednu particiju veličine makar 4GB sa eht3 fajl sistemom za „/" tačku kačenja i jednu swap particiju veličine duplo više nego što imate raspoložive radne memorije.

U petom koraku instalacije kreirate vaš osnovni korisnički nalog. Potrebno je da

unesete vaše ime i prezime, korisničko ime, lozinku i ime računara. Ovaj korisnički nalog će se koristiti i za administraciju sistema i dodavanje još korisnika kada se sistem instalira.

Slika 12. Peti korak instalacije Šesti korak instalacije će biti preskočen ukoliko nemate drugi operativni sistem na

vašem računaru. On služi za migraciju postojećih podešavanja korisničkih naloga sa tih operativnih sistema. Dovoljno je da štiklirate podešavanja koja želite da migrirate i odaberete nalog za koji će ta podešavanja biti korišćena.

Kao poslednji korak instalacije, daje se pregled odabranih opcija i particija koje će biti korišćene za србLinux i traži se potvrda za nastavak instalacije. Do ovog koraka ništa na vašem sistemu nije menjano, tako da treba dva puta proveriti da li su sve opcije dobro izabrane pre nastavka instalacije.

Instalacija dalje teče automatski, najpre kreiranjem particija i fajl sistema na njima,

zatim kopiranjem fajlova, automatskim podešavanjem sisema i instaliranjem but menadžera.


27

Na kraju instalacije se nudi restartovanje računara kako bi se pokrenuo instalirani sistem i, kao druga opcija, nastavak rada u live DVD okruženju. 4.3. Radno okruženje U србLinux distribuciji, podrazumevano radno okruženje je Gnom (GNOME), mada se i dodatna okruženja lako mogu dodati. Gnom okruženje se odlikuje jednostavnom upotrebom, velikim brojem alata i programa koji su uklopljeni u zaokruženu celinu, kao i veoma dobrom podrškom za lokalizaciju programa.

Slika 13. Radno okruženje србLinux-a Na radnoj površina Gnom okruženja u србLinux distribuciji se podrazumevano nalaze

ikone „Računar", „Mrežni serveri" i „Smeće". U donjem delu ekrana se nalazi panel na kome se, između ostalog, nalaze i meniji programa, prečica i alatki za podešavanje. Programi su u meniju raspoređeni prema kategorijama upotrebe, tako da se npr. Firefox veb čitač logično nalazi u podmeniju „Internet".

U meniju „Prečice" se nalaze vaše omiljene fascikle, kao što su „Lična fascikla", „Radna površ", „Dokumenti" i sl., ali i prečice ka CD i DVD uređajima, prikačenim USB


28

diskovima, disketama i mrežnim lokacijama koje ste povezali. Alatka za pretraživanje fajlova i spisak nedavno otvorenih dokumenata se takođe nalazi ovde.

Meni „Sistem" sadrži sistem pomoći, korisničke postavke i administrativne alatke za podešavanje sistema. Takođe se tu nalazi i stavka „Završi...” kojom se možete odjaviti sa sistema, isključiti ili restartovati vaš računar.

Pored osnovnih menija, na donjem panelu se nalazi spisak otvorenih prozora i obaveštajna zona sa ikonama koje vam daju informacije o datumu i vremenu, statusu mreže i statusu različitih programa koji se izvršavaju u pozadini. Na primer, kada pokrenete program „Pidgin" za brzu razmenu poruka, njegova ikona će se pojaviti u obaveštajnoj zoni kako biste videli obaveštenje o pristiglim porukama i kada je glavni prozor programa zatvoren.

U desnom uglu panela se takođe nalazi i alatka za promenu rasporeda tastera na

tastaturi, alatka za kontrolu jačine zvuka i alatka za izmenu radnih površina. Naime, kada u Gnom okruženju koristite veći broj otvorenih prozora možete ih premestiti na dodatne radne površine ukoliko vam zafali prostora. Klikom na odgovarajuću radnu površinu sakrićete jedne, a prikazati druge otvorene prozore. Prozore možete premeštati između radnih površina odabiranjem odgovarajuće stavke iz upravljačkog menija prozora. On se dobija desnim klikom na naslov prozora (u vrhu prozora) odnosno na stavku prozora u listi prozora na panelu. Kada vam je potrebno da pomerate prozor po ekranu, to možete uraditi prevlačenjem njegove naslovne linije ili prevlačenjem bilo kog dela prozora dok držite pritisnut taster „Alt".

Ikone za pokretanje programa ili dodatne alatke različitih namena (npr. beleške, zaključavanje ekrana ili vremensku prognozu) možete postaviti na panel tako što ćete desnim tasterom miša kliknuti na prazan deo panela i odabrati stavku „Dodaj na panel...”. Ukoliko vam zafali mesta na panelu, uvek možete dodati i još neki panel, na istoj ili drugim ivicama ekrana, tako što ćete odabrati stavku „Novi panel" iz istog menija panela.

Kada vam je potrebno da na radnu površinu ili panel dodate neki program iz menija kako biste mu brže pristupali, to možete uraditi prevlačenjem željene ikone iz menija na radnu površinu, odnosno panel.

4.3.1. Razna podešavanja Gnom okruženja Promena korisničke šifre

Promena korisničke šifre za pristup vašim fajlovima i podešavanjima, se, kao i sva

podešavanja koja utiču samo na vas, a ne i na druge korisnike na sistemu, pokreće iz menija „Sistem-Postavke". Kada iz ovog menija odaberete stavku „O meni" otvoriće vam se prozor u kom možete uneti vaše kontakt informacije kako ih ne biste morali unositi pojedinačno za svaki program u kome se te informacije koriste. Ukoliko kliknete „Promena lozinke…” desnom uglu ovog prozora otvoriće vam se prozor u kome najpre morate uneti svoju trenutnu šifru kako biste potvrdili svoj identitet, a


29

zatim dva puta novu šifru. Ukoliko ste je ispravno uneli dva puta, moći ćete da kliknete na dugme „Promeni lozinku.” Podešavanje izgleda

Postoje dve grupe korisnika Linux operativnog sistema, oni koji rade u komandnom

okruženju kucajući komande kojima obavljaju potrebne aktivnosti i oni koji su opsednuti lepotom svog grafičkog okruženja. Ta podešavanja se obavljaju iz dijaloga koji se pokreće uz menija „Sistem→Postavke→Izgled". Prva kartica ovog dijaloga vam pruža izbor između instaliranih tema izgleda. Jedna tema se sastoji od odabrane kombinacije izgleda kontrola, boja, ivica prozora, skupa ikona i ikone kursora miša. Ponuđene teme možete prilagoditi svojim potrebama izabiranjem pojedinih komponenti izgleda, ili možete instalirati novu temu. Sajtovi kao što je art.gnome.org sadrže veliki broj tema koje možete preuzeti i instalirati ovim dijalogom.

U drugoj kartici ovog dijaloga može se postaviti pozadina radne površine, a u trećoj podrazumevani fontovi koji se koriste, kao i način njihovog iscrtavanja. Na TFT i LCD monitorima najbolji izgled karaktera postiže se korišćenjem doterivanja ispod tačke.

Ukoliko imate noviju grafičku kartu možete koristiti 3D vizuelne efekte koje pruža Compiz menadžer prozora. U poslednjoj kartici dijaloga za podešavanje izlgeda možete izabrati nivo efekata koji će biti korišćeni ili pokrenuti dodatni dijalog za ručno podešavanje željenih 3D efekata.

4.4. Upravljanje fajlovima

Fajl menadžer Nautilus Nautilus je podrazumevani program za rad sa fajlovima u Gnom okruženju. On se

pokreće kada iz menija „Prečice" odaberete neku lokaciju kao štoje „Lična fascikla" ili „Radna površ".

Nautilus je veoma prilagodljiv što se tiče prikaza fajlova i direktorijuma. Podrazumevani pregled je u obliku ikona, kada se za direktorijume prikazuje ikona fascikle, a za fajlove ikona koja odgovara tipu fajla (vidi ikonu fajla „pesma.mp3" na slici ispod) ili umanjenom prikazu sadržaja fajla (fajl „slika.jpg") ako gaje moguće prikazati.

Nutilus podržava i pregled fajlova i direktorijuma u obliku spiska kada se ispisuje više informacija o pojedinim fajlovima: njihov tip, veličina, datum poslednje promene i sl. Takav prikaz se omogućava iz menija „Pregled" ili iz kontrolne linije iznad spiska fajlova.

Nautilus pruža mogućnost i zumiranja prikaza fajlova kako biste na ekranu mogli da prikažete više fajlova ili da prikaz njihovog sadržaja bude jasniji. Za to je dovoljno kliknuti na lupu sa znakom + ili -.


30

Slika 14. Nautilus

Kada se iz jednog direktorijuma prelazi u njegov poddirektorijum, Nautilus ga podrazumevano prikazuje u istom prozoru, i kreira dugme namenjeno tom direktorijumu u kontrolnoj traci iznad liste fajlova. Na taj način se možete lako kretati kroz hijerarhiju direktorijuma i vratiti se u direktorijum koji je nedavno posećen. Kao alternativu, Nautilus može prolaziti kroz direktorijume otvarajući novi prozor za svaki novi direktorijum u koji se ulazi, što je zgodno za prevlačenje i puštanje fajlova iz jednog u drugi direktorijum. Ovakvo ponašanje se podešava u drugoj kartici dijaloga koji se otvara putem menija „Uređivanje→Postavke", gde treba štiklirati opciju „Uvek otvaraj direktorijume u prozorima". Rad sa fajlovima u Nautilusu-u se većinom obavlja desnim klikom na određeni fajl i biranjem odgovarajuće opcije iz menija koji se pojavi. Pored standardnih opcija tog menija, kao što su „Otvori pomoću...”, „Iseci” i „Umnoži”, tu su i opcije „Preimenuj”, „Premesti u smeće”, „Pošalji” i „Napravi arhivu”. Kada se na fajl klikne levim tasterom miša dva puta, taj fajl će biti otvoren programom koji je podrazumevan za taj tip fajla. Desnim klikom na fajl i odabiranjem stavke „Otvori pomoću→Otvori nekim drugim programom...” možete odabrati neki drugi program kojim želite da ga otvorite. Ukoliko dva puta kliknete na tekstualni fajl, može vam se prikazati dijalog u kome treba da se odlučite da li želite da prikažete sadržaj fajla ili da ga


31

pokrenete. To je slučaj sa tekstualnim fajlovima koji su izvršne skripte, dakle izvršni programi. Ukoliko ne znate šta je sadržaj tog fajla ili njegovo poreklo, ne bi trebalo da ga pokrećete.

Kada želite da obrišete neki fajl, on se podrazumevano premešta u kantu za smeće koja se nalazi na radnoj površini, kako biste mogli da ga vratite ukoliko ste ga greškom izbrisali. Ako ste sigurni da vam fajl više neće trebati onda možete desnim klikom na kantu za smeće na radnoj površini odabrati stavku „Izbaci smeće", čime će fajl ili fajlovi koji su unutra zaista biti izbrisani i prostor na disku će biti oslobođen. Ako otvorite kantu za smeće sa radne površine, videćete koji su fajlovi i direktorijumi u njoj i moći ćete da ih opcijom „Iseci" iz menija fajlova premestite iz kante za smeće tamo gde želite.

Opcija „Pošalji" iz menija koji se dobija desnim klikom na fajl vam daje mogućnost

slanja odabranog fajla (ili grupe fajlova) e-poštom korisniku čiju adresu unesete u prozoru koji se prikaže. U tom prozoru možete naznačiti da se odabrani fajlovi kompresuju i pošalju kao jedan .zip, .tar, .gz ili .tar .bz2 fajl.

Kada vam je potrebno da kompresujete određeni fajl, grupu fajlova ili direktorijum,

dovoljno je da kliknete na njega desnim tasterom i iz menija odaberete opciju „Napravi arhivu...”. Nautilus ima podršku za razne tipove arhiva od kojih su najpoznatije one sa ekstenzijama .zip, .rar, .targz i .tar, .bz2. Poslednje dve navedene su standardne u Linux svetu i pružaju bolju efikasnost kompresije dajući manje fajlove nego prve dve navedene koje su standardne u Windows operativnom sistemu. Naravno i jedni i drugi tipovi arhiva se mogu koristiti u svim operativnim sistemima.

Da bi se arhiva fajlova raspakovala, dovoljno je kliknuti desnim tasterom na nju i iz

menija odabrati stavku „Raspakuj ovde...”. Time će biti kreiran direktorijum koji se zove kao i arhiva, ali bez ekstenzije i u njemu će se nalaziti fajlovi iz arhive. Ako želite da raspakujete arhivu u neki drugi direktorijum ili da raspakujete samo neke fajlove iz arhive, onda možete kliknuti dva puta na fajl čime će se otvoriti program „Upravljač arhivama".

Razne informacije o nekom fajlu ili direktorijumu možete videti kada odaberete stavku „Osobine" iz menija koji se dobija desnim klikom na taj fajl. U prvoj kartici ovog dijaloga se nalaze osnovne informacije o tipu odabranog fajla, njegovoj veličini i datumima poslednje promene i pristupa. Drugom karticom možete pridružiti neku sličicu tom fajlu ili direktorijumu kako biste ga lakše pronašli u spisku fajlova, a u kartici „Beleške” možete zapisati nešto o tom fajlu ili direktorijumu što vam je potrebno da zapamtite. Za pojedine tipove fajlova u ovom dijalogu će postojati i odgovarajuće kartice kao što su „Slika" ili „Dokument” u kojima se mogu videti informacije o sadržaju tog fajla (npr. dimenzije slike ili autor i broj strana dokumenta).


32

4.4.1. Rad sa uklonjivim diskovima i uređajima

Uklonjivim diskovima kao što su CD, DVD ili USB flash diskovi može se

jednostavno pristupati u Gnom okruženju. Kada ubacite CD ili DVD disk, odnosno prikačite USB disk, odgovarajuća ikona će se pojaviti na radnoj površini i u meniju „Prečice" i prozor sa sadržajem fajlova će biti otvoren ako je u pitanju običan disk sa podacima. Ukoliko ubacite audio CD ili neki muzički uređaj koji se povezuje na USB, biće otvoren program za puštanje muzike Rhythmbox. Ako ubacite DVD film biće otvoren video plejer Totem. Takođe, kada povežete digitalni foto-aparat, biće otvoren foto album F-Spot kojim možete kopirati fotografije na vaš hard-disk ili manipulisati njima kako želite. Jedino se sadržaj disketa ne može automatski prikazati. Kada ubacite disketu, neophodno je da je ručno otvorite iz menija „Prečice”. Disketna jedinica se, kao i ostali uklonjivi uređaji, takođe može pronaći i u prozoru „Računar” i iz Nautilusovog-ovog menija „Idi”.

Kada završite sa radom sa uklonjivim diskom ili uređajem, uvek bi trebalo da kažete sistemu da vam taj disk ili uređaj više nije potreban i da svi podaci, koji se eventualno nalaze u kešu i čekaju na red za zapisivanje, treba da se odmah upišu. To ćete uraditi tako što ćete kliknuti desnim tasterom na ikonu diska ili uređaja na radnoj površini ili u prozoru „Računar” i odabrati stavku „Demontiraj disk”, „Ukloni” ili „Izbaci” u zavisnosti od tipa uređaja koji je prikačen. Kada ikona nestane sa radne površine, to znači da je disk ili uređaj bezbedno otkačiti od računara. Ako to ne uradite može se desiti da ne budu sačuvani svi fajlovi koje ste snimali na disk.

Ukoliko imate problema sa uklanjanjem nekog diska ili uređaja, prvo proverite da li još uvek koristite taj uređaj. Ako ste otvorili neki program ili fajl sa tog uređaja ili diska, zatvorite ga i tada bi trebalo da možete da uklonite disk odnosno uređaj.

4.4.2. Rad sa deljenim diskovima

Računarima u lokalnoj mreži i njihovim direktorijumima koji su deljeni putem

Windows mreže, možete pristupiti korišćenjem menija „Prečice→Mreža". Računare kojima želite da pristupate putem FTP ili SSH protokola, možete povezati pomoću dijaloga koji se dobija otvaranjem menija „Prečice→Poveži se sa serverom...”. Kada se veza sa željenim računarom ostvari, njegovim fajlovima možete pristupiti putem ikone na radnoj površini ili kroz meni „Prečice” i raditi sa fajlovima na isti način na koji radite sa fajlovima na vašem računaru.


33

Slika 15. Razgledač datoteka

4.4.3. Pretraživanje fajlova Iz menija „Prečice-→Traži datoteke...” možete otvoriti dijalog za pretraživanje

fajlova na vašem računaru. U pitanju je jednostavna alatka koja pretražuje zadati direktorijum za fajlove čija imena sadrže tekst koji unesete u odgovarajuće polje. Ako vam je potrebno pretraživanje po drugim kriterijumima (npr. da fajl bude određene veličine, da sadrži određeni tekst, ili da je prepravljan pre određenog vremena) možete kliknuti na „Prikaži još opcija” i odabrati kriterijume po kojima želite da pretražujete. Pretraga se obavlja kada kliknete na dugme „Nađi” i može potrajati i nekoliko minuta u zavisnosti od broja fajlova koji se nalaze u fascikli koju pretražujete i broja kriterijuma koje ste zadali.

Drugi način za pretraživanje fajlova je korišćenjem indeksiranja. Naime, alatkom Tracker možete podesiti da se vršiti stalno nadgledanje vašeg ličnog i ostalih direktorijuma i da se vrši indeksiranje imena i sadržaja fajlova, e-pošte, dnevnika brzih poruka i slično. Indeksiranje se vrši u pozadini i rezultati se smeštaju u lokalnu bazu podataka, tako da se željeni sadržaj može brže pronaći.

Podešavanje indeksiranja pomoću alata Tracker se obavlja dijalogom „Sistem→-Postavke→Pretraga i indeksiranje", a pretraživanje se obavlja programom „Programi→Alatke→Tracker alat za pretragu" ili pomoću apleta „Čarobna linija" koga možete staviti panel.


34

4.5. Upravljanje softverom

Za upravljanje softverom u distribuciji србLinux koriste se menadžeri paketa dostupnih u repozitorijumima. Repozitorijumi (skladišta) programa se fizički mogu nalaziti na CD-u, DVD-u, na vašem hard-disku ili na Internetu. Zadatak menadžera paketa je da vodi računa o tome koji se sve programi mogu instalirati, da pruži mogućnost pretraživanja baze programa i njihovih opisa, da vodi računa o eventualnim međuzavisnostima paketa i da automatizuje proces pribavljanja paketa, njihovog raspakivanja i instaliranja. Kroz menadžer paketa se, naravno, programi mogu i izbrisati ili ažurirati novijom verzijom kada je ona dostupna.

4.5.1. Dodavanje/Uklanjanje programa

Ovaj menadžer paketa se pokreće iz menija „Programi→Dodaj/Ukloni" i pruža vam jednostavan način pretraživanja i izabiranja programa koji se žele dodati ili izbrisati. Programi su raspoređeni po kategorijama, a možete pretraživati bazu od oko 2000 programa po imenu ili opisu. Da biste instalirali ili obrisali program dovoljno je štiklirati ili odštiklirati polje levo od njegovog imena i da kliknete na „Primeni promene”. Biće vam zatražena vaša administratorska šifra i nakon njenog unosa radi potvrde vašeg identiteta program će biti instaliran i smešten u odgovarajuću kategoriju glavnog menija.

4.5.2. Ažuriranje sistema

Sistem za instaliranje paketa u distribuciji србLinux vam, osim instaliranja i brisanja programa, omogućava i da na svom računaru uvek imate najnovije verzije programa.

Ažuriranje sistema je važno raditi jer se njim ispravljaju uočene greške, uklanjaju bezbednosni propusti i obezbeđuju nove mogućnosti. Ukoliko imate pristup Internetu, sistem će automatski proveravati da li postoje novije verzije programa koje koristite i kada ih pronađe daće vam odgovarajuću poruku u obaveštajnoj zoni. Ažuriranje možete pokrenuti alatkom„Upravnik nadogradnje sistema” koja se pokreće iz menija„Sistem→Administracija”.

Ukoliko nemate stalan pristup Internetu, ipak možete vršiti ažuriranje vašeg sistema. Na matičnom sajtu projekta србLinux (www.србLinux.org) se periodično objavljuju slike CD-ova koji sadrže sve pakete čija je nova verzija objavljena. Kada preuzmete i narežete takav disk, biće dovoljno da ga ubacite u vaš CD čitač. Sistem će prepoznati da se radi o disku za ažuriranje sistema i ponudiće vam da otvorite menadžer paketa kojim možete instalirati ažurirane verzije paketa.


35

4.6. Upravljanje hardverom

Linux ima uključenu podršku za veliki broj hardverskih uređaja. Za najveći broj uređaja nije potrebno instalirati nikakve drajvere, već će sistem automatski prepoznati uređaj i staviti ga u upotrebu. Takva je situacija sa štampačima, skenerima, uređajima koji se vežu na USB.

4.6.1. Vlasnički drajveri Na žalost, neki proizvođači hardvera ne obezbeđuju izvorni kod drajvera svojih uređaja tako da србLinux kernel ne uključuje direktno podršku za takve uređaje. To je najčešće slučaj sa grafičkim kartama, bežičnim mrežnim kartama ili drugim uređajima koji imaju zatvoreni firmver. Da biste uključili podršku za takve uređaje, možete koristiti alatku „Drajveri hardvera" iz menija „Sistem→Administracija koja će vam nakon što unesete administratorsku šifru prikazati uređaje za koje se mogu instalirati vlasnički drajveri. Štiklirajte drajvere koje želite i biće instalirani.

4.6.2. Mrežne veze

Podešavanje mrežne karte ili ADSL modema koji se povezuju sa računarom pomoću

mrežnog kabla, podrazumevano se obavlja automatski. Sistem će probati da se zakači pomoću mrežne kartice na lokalnu mrežu i da od DHCP servera dobije sve parametre veze koje treba koristiti. Status mreže možete videti kada kliknete desnim tasterom na ikonu mrežnih uređaja u obaveštajnoj zoni i odaberete „Informacije o vezi".


36

Slika 16. Prozor za podešavanje mreže

Ako na vašoj lokalnoj mreži ne postoji DHCP server, moraćete sami da unesete te parametre. Nemojte unositi proizvoljne vrednosti, već ih zatražite od lokalnog mrežnog administratora ili Internet provajdera. Za podešavanje tih parametara mrežne veze pokrenite alatku „Sistem→Administracija→-Mreža" i otključajte ga klikom na odgovarajuće dugme u dnu prozora i unošenjem administratorske šifre. Zatim ćete moći da odaberete mrežnu karticu kojom se povezujete na lokalnu mrežu i kliknete na dugme „Osobine”. U tom dijalogu isključite krstareći režim i odaberite „Stalna IP adresa”. Unesite IP adresu, masku podmreže (eng. subnet mask) i adresu mrežnog prolaza (eng. gateway) i kliknite na „U redu”. Osim tih podešavanja potrebno je uneti i ime računara u jezičku „Opšte", informacije DNS serverima u jezičku „Sistem imena domena" i eventualno podešavanja proksija u meniju „Sistem-Postavke-Mrežni posrednik".

Ukoliko koristite bežičnu mrežnu kartu, sistem će potražiti da li postoje neke bežične mreže u okolini na koje se možete prikačiti. Ako ne nađe neku takvu mrežu, možete sami odabrati odgovarajuću mrežu iz menija ikone mrežnih uređaja u obaveštajnoj zoni u uneti parametre mreže (tip autentifikacije, sigurnost mreže i propusnu frazu). Ta podešavanja će biti zapamćena i sledeći put ih ne morate unositi. Parametre bežičnih mreža koji su zapamćeni možete videti pokretanjem „Uredi bežične mreže" iz menija koji se dobija kada na ikonu mrežnih uređaja u obaveštajnoj zoni kliknete desnim tasterom.


37

4.7. Upravljanje korisnicima

4.7.1. Dodavanje korisnika

Nalog koji ste kreirali tokom instalacije србLinux-a je osnovni administratorski nalog. Tim nalogom se može vršiti podešavanje sistema, instaliranje programa, dodavanje drugih korisnika i sve ono što možda ne želite da dopustite svakom kome zatreba vaš računar. Ako i drugi ljudi koriste vaš računar, najbolje je da svakom od njih otvorite zaseban nalog kako bi vaši podaci i podešavanja bili odvojeni i kako biste mogli da im ograničite neke aktivnosti.

Da biste dodali novog korisnika vašeg računara otvorite dijalog „Sistem→Administracija→Korisnici i grupe”. Da biste dodali korisnika, potrebno je najpre otključati pristup ovom programu odgovarajućim dugmetom u dnu prozora i unošenjem šifre naloga koji ima privilegije da dodaje nove korisnike. Dugme „Dodaj korisnika" otvara prozor u kome u prvoj kartici možete uneti korisničko ime, šifru i opciono dodatne informacije o korisniku. U drugoj kartici ovog dijaloga podešavate koje će privilegije imati novi korisnik. Najčešće ćete korisniku dozvoliti sve osim da administrira sistem.

Dijalogom „Korisnici i grupe” možete definisati i dodatne grupe korisnika koje su potrebne kada želite da više korisnika može da pristupa i prepravlja zajedničke deljene fajlove. Dugme „Uredi grupe” otvara prozor sa spiskom postojećih grupa i dugmetom za kreiranje nove grupe. Korisnike koji treba da budu u toj grupi ćete dodati štikliranjem polja ispred imena korisnika. Zatim ćete fajlovima i direktorijumima koje korisnici treba da dele postaviti odgovarajuća prava prisupa.

4.7.2. Vlasništvo i prava pristupa fajlovima

Prava pristupa fajlovima i direktorijumima se definišu na tri nivoa, na nivou vlasnika fajla, na nivou grupe korisnika kojoj fajl pripada i na nivou ostalih korisnika. Podrazumevano samo vlasnik može menjati sadržaj fajla, dok članovi grupe i ostali mogu samo da ga čitaju. Kada više korisnika treba da menja jedan fajl, onda se za te korisnike definiše zasebna grupa i toj grupi se dozvoljava da menja sadržaj fajla.

Da bi se podesile privilegije nad fajlom, potrebno je desnim tasterom miša otvoriti osobine tog fajla i u kartici „Ovlašćenja" podesiti željene dozvole na nivou vlasnika fajla, grupe i ostalih. Ako je potrebno da se fajl može izvršavati kao program ili skripta, potrebnoje štiklirati odgovarajuće polje u ovom prozoru.

Ukoliko vaš računar koristi više ljudi, verovatno ćete želeti da zaštitite svoje fajlove od nedozvoljenog pristupa. Da ne biste ručno podešavali privilegije za svaki fajl posebno možete jednostavno da podesite privilegije nad vašim ličnim direktorijumom i odgovarajućim


38

dugmetom u dnu dijaloga primenite te privilegije na sve fajlove i direktorijume koji se nalaze u njemu. Takođe, osim ograničenja čitanja sadržaja fajlova možete zabraniti i prikazivanje liste fajlova u vašem ličnom direktorijumu.

Treba imati na umu da samo vlasnik fajla i administrator sistema mogu da menjaju privilegije nad fajlom, kao i da administrator sistema uvek može pristupiti vašim podacima. Ako imate neke bitne podatke kojima niko drugi ne sme da pristupa, najbolje je da koristite šifrovanje fajlova. Možete koristiti alatku „Enkripcija i skladišta ključeva" iz menija „Sistem→Postavke" za podešavanje vaših ključeva šifrovanja i Nautilosovu-ovu naredbu „Šifruj" iz menija fajla kako biste sakrili svoje podatke na sasvim bezbedan način.

4.8. Upravljanje sistemom

4.8.1. Praćenje rada sistema

Alatka „Praćenje sistema" iz menija „Sistem→Administracija" daje pregled učitanih procesa i obavlja praćenje opterećenja sistema.

U prvoj kartici ove alatke možete videti informacije o verziji vaše distribucije, kernela i Gnoma, tipu procesora vašeg računara i količini radne memorije i raspoloživom prostoru na disku.

Druga kartica sadrži spisak procesa koji se izvršavaju na vašem sistemu. Ukoliko vam sistem daje spor odziv, ovde možete proveriti koji program zauzima najviše procesorskog vremena i memorije, pa ako želite možete ga privremeno zaustaviti i kasnije nastaviti, ili ga možete regularno ili nasilno isključiti. Da biste to uradili kliknite desnim tasterom miša na proces i odaberite željenu aktivnost. Treća kartica ove alatke vam pruža grafički pregled istorijata opterećenja vašeg procesora, zauzeća radne i virtualne memorije i mrežnog protoka. Alatka praćenje sistema postoji i u obliku apleta koji možete dodati na panel kako biste imali stalan pregled opterećenja vašeg sistema.

4.8.2. Zaštitni zid Program Firestarter iz menija „Sistem→Administracija" je alatka za jednostavno

podešavanje zaštitnog zida Linux-a. Pomoću nje možete podesiti filtriranje dolaznih i odlaznih mrežnih paketa prema izvoru ili destinaciji paketa ili protokolu koji se koristi. Ukoliko više računara treba da prolazi kroz vaš računar prilikom povezivanja na Internet, Firestarter vam daje mogućnost jednostavnog podešavanja deljenja Internet veze.


39

4.8.3. Rezervne kopije podataka

Nadamo se da vam nikad neće zatrebati rezervne kopije vaših podataka, ali vam

preporučujemo da ih redovno pravite. Program sbackup iz menija „Sistem→Administracija" to može obavljati automatski za vas i to u obliku punih ili inkrementalnih kopija.

Možete odabrati fajlove i direktorijume koje treba kopirati, tipove i maksimalnu veličinu fajlova. Rezervne kopije mogu biti smeštane u lokalni direktorijum kako biste ih snimali na CD ili DVD, ili mogu preko mreže biti prekopirane na neki FTP ili SSH server.

4.8.4. Rad sa udaljenim računarima Za rad sa udaljenim Windows računarima i terminal serveru putem RDP protokola koristi se program „Terminal server klijent" iz menija „Programi→Internet". Za rad sa udaljenim Windows ili Linux mašinama putem VNC protokola koristi se program „Udaljene radne površine". On može pretraživati lokalnu mrežu i pronalaziti računare na koje se možete povezati ili mu možete zadati adresu udaljenog računara.

Prednost VNC-a nad RDP-om je u tome što više korisnika može biti prijavljeno u isto vreme, bilo u odnosu predavač-učenik (jedan korisnik radi, a ostali posmatraju) bilo u isto vreme ravnopravno.

Da biste drugim računarima dozvolili udaljeni pristup vašem računaru putem VNC protokola, štiklirajte odgovarajuće polje u meniju „Sistem→Postavke→Udaljena radna površ". Možete podesiti da vaš sistem upita da li želite da dozvolite pristup računaru kada neki korisnik pokuša da se poveže, da li korisnik treba da unese šifru za pristup i da li se koristi enkripcija veze.

4.9. србLinux i podrška aplikativnim programima

4.9.1. Firefox

Firefox je podrazumevani čitač veba u србLinux distribuciji. Radi se o jednom od najuspešnijih projekata otvorenog koda u svetu koji svojim jednostavnim i bezbednim načinom za surfovanje vebom svakodnevno zadobija sve više korisnika.

Firefox sadrži sve što i običan veb čitač, u kontrolnoj liniji ima dugmad za kretanje napred i nazad, ponovno učitavanje stranice, prekidanje učitavanja, brzi prelaz na početnu


40

stranicu i polje za unos adrese veb sajta. Da biste posetili željenu stranicu unesite njenu adresu u to polje i pritisnite enter. Firefox vam omogućava i jednostavan rad sa više veb stranica u isto vreme korišćenjem jezičaka koji vam štede zauzeće prostora u listi prozora na panelu se sve stranice otvaraju u okviru istog prozora, ali u različitim jezičcima.

Firefox je i proširiv, u meniju „Alati→Dodaci" se nalazi alatka za jednostavno pretraživanje i instaliranje različitih dodataka koji mogu pospešiti vaš rad na vebu.

Slika 17 . Pretraživač Mozzila Firefox

4.9.2. Brza razmena poruka Pidgin je program koji vam omogućava da razmenjujete brze poruke sa vašim prijateljima bez obzira koji protokol brze razmene poruka oni koriste. Pidgin ima podršku za veliki broj protokola kao što su AIM, MSN, Jabber, GTa1k, ICQ, IRC i drugi. Dodavanje novog naloga se obavlja kada prvi put pokrenete Pidgin ili iz menija „Nalozi→Uredi". Razna podešavanja programa se mogu obaviti iz menija „Alati→Postavke".

Dodavanje drugara u Pidgin se obavlja iz dijaloga „Drugari→Dodaj drugara" nakon čega će vaš drugar dobiti obaveštenje da ste ga dodali na listu.

Ako želite da koristite IRC kanale pomoću Pidgin-a morate najpre napraviti vaš IRC nalog i zatim iz menija „Drugari" pristupiti određenom IRC kanalu odabiranjem stavke „Dodaj razgovor".


41

4.9.3. Transmission

Program Transmission omogućava brzo preuzimanja raznih sadržaja sa Interneta putem P2P protokola Torrent. Prednost torent protokola je u tome što se sadržaji koje preuzimate ne nalaze na nekom centralizovanom serveru, već ih preuzimate od drugih korisnika mreže koji imaju taj fajl, ili makar deo fajla koji vi nemate. Na taj način se ubrzava prenos i štedi mrežni protok.

Da biste preuzeli neki sadržaj, najpre treba da pronađete i preuzmete jedan mali fajl sa ekstenzijom .torrent koji definiše lokacije na mreži sa kojih se može preuzeti željeni sadržaj. Takve fajlove možete pronaći korišćenjem specijalizovanih pretraživača P2P sadržaja. Kada ga pronađete otvorite ga programom Transmission i uživajte u blagodetima P2P-a.

4.9.4. OpenOffice.org

OpenOffice.org je potpuno funkcionalan paket kancelarijskih alata spreman za obradu

teksta, unkrsne tabele, prezentacije i crteže. Vaše podatke čuva u međunarodno standardizovanom i otvorenom formatu zapisa, a čita i piše i formate drugih kancelarijskih paketa. Sadrži podršku za proveru pravopisa i automatizovanje čestih aktivnosti korišćenjem Java programskog jezika i Basic makroa.

Slika 18. Izgled ekrana aplikacije OpenOffice.org


42

4.9.5. GIMP Gimp je sveobuhvatan program za crtanje i obradu rasterskih slika, ali ima podršku i

za uvoz vektorskih formata. Može da čita i čuva slike u velikom broju formata i sadrži veliki broj filtera koje možete primeniti na vaše fotografije i slike.

Slika 19. Gimp – program za obradu i crtanje slika 4.9.6. F-Spot

F-Spot je vaš digitalni foto album u koji možete uvesti sve svoje fotografije i pretraživati ih po datumu i oznakama koje ste im dodelili. Podržava rad sa digitalnim foto aparatima i može kreirati veb galerije od slika koje odaberete.

Slika 20. F-Spot – program za obradu fotografija


43

4.9.7. Brasero

Brasero je jednostavan program za kreiranje CD i DVD diskova sa podacima, snimanje audio diskova ili narezivanje ISO slika diskova.

Kada u prvom ekranu ovog programa odaberete da želite da napravite CD ili DVD sa podacima, prikazaće vam se spisak fajlova i direktorijuma na vašem disku sa leve strane prozora i prazno mesto sa desne strane prozora na koje treba da prevučete vaše fajlove koje želite na CD-u ili DVD-u. Kada napravite spisak željenih fajlova, kliknite na dugme „Upiši...” u desnom donjem uglu, podesite uređaj i brzinu rezanja i kliknite na „Upiši”.

Ako je potrebno da narežete ISO sliku diska, to možete uraditi odabiranjem odgovarajuće opcije iz prvog prozora. Audio diskovi mogu biti kreirani od postojećih MP3, OGG, WAW ili WMV fajlova, odabiranjem stavke „Audio CD” iz prvog ekrana ili menija „Projekat”.

Slika 21. Brasero – program za rezanje CD/DVD- a


44

5. Analiza Linux-a u odnosu na Windows

5.1. Prednosti i mane Linux-a u odnosu na Windows Prednosti Cena. Najočiglednija prednost korišćenja Linux-a jeste da je on većinom besplatan, odnosno da se može besplatno preuzeti, dok su Microsoft-ovi proizvodi većinom komercijalni, i morate ih kupiti, platiti ili renitrati. Takođe, Microsoft-ova licenca, kada legalno kupite njegov softver, se odnosi na jedan računar, dok se Linux distribucije mogu instalirati na neograničen broj računara. Ovde ne treba zaboraviti i aplikacije, jer bez njih sam operativni sistem nam ne bi ni trebao. Linux aplikacije su u većini slučajeva takođe objavljene pod uslovima GNU/GPL ili sličnih licenci koje ih u praksi čine besplatnim, dok je većina najpopularnijih WIndows aplikacija komercijalna. OK, ne zaboravljam ja da smo mi u Srbiji i da se na velikom broju računara koristi nelegalan softver bez većih posledica. Samo, kako sada stvari stoje, to baš neće trajati beskonačno... Sigurnost. Takođe bi se ovo moglo posmatrati kroz prizmu cene. U bezbednosnom pogledu, Linux je poprilično jači od WIndows-a, bar trenutno. Zašto bi uopšte trošili dodatni novac na razne anti-virus ili slične programe? Linux sa nama raste i razvija se još od ranih 90-tih i za sada je uspeo da ostane imun na široko rasprostanjene viruse, i razne spyware i adware dosade. Naravno, jedan kontra argument je da Linux kao desktop sistem nije ni izbliza rasprostranjen kao Windows, pa se zato niko nije trudio da kreira viruse i za njega. To je naravno delimično tačno, ali je takođe tačno da je Linux sistem koji je u osnovi OpenSource softver, i da bi se po pojavi nekog virusa verovatno već sutradan pojavio veliki broj patch-eva, ili od strane korisnika ili developera koji razvijaju svoje Linux distroe. Ovakvoj rekaciji se sigurno ne možemo nadati od samo jedne kompanije koja kreira Windows. Izbor (Sloboda). Moć izbora je velika prednost. Sa Linux-om, imate mogućnost da kontrolišete gotovo sve u operativnom sistemu. Dve glavne opcije su svakako kontrola nad funkcionisanjem i izgledom desktop okruženja preko velikog broja različitih Window Menadžera, a naravno tu je mogućnost kontrole i konfigurisanja samog srca sistema: kernela. U Windows-u, na neki način ste primorani da koristite default desktop okruženje ili da rizikujete blokiranje sistema sa”third-party" shell-ovima. O kontroli kernela da i ne govorim. Dalje, postoji neverovatno širok spektar različitih Linux distribucija, od onih za opštu namenu do visoko specijalizovanih. Neki ovu šarolikost smatraju i manom ali mislim da nudi mnogo više prednosti neko što predstavlja manu. Softver-već sada postoji zaista veliki broj najrazličitijih softverskih rešenja za bilo koje poslove koji se mogu zamilsiti danas na računaru. Da li se radi o konzolnim ili grafičkim aplikacijama, aplikacijama za korisnike ili programere, aplikacijama za multimediju, office paketima, internet i mrežnim programima, softverom za projektovanje, nauku, za decu itd.


45

Većina softvera je objavljena pod licencama koje ih u praksi čine besplatnima, a uz to nude mogućnost lake i brze izmene i dopune novim mogućnostima i opcijama. Naravno, nisu svi istog kvaliteta i mogućnosti, ali zato postoji mogućnost izbora. U poslednje vreme i za WIndows okruženje se pojavljuju besplatni programi ali mislim da je to još uvek daleko od onog što bi trebalo da bude. Hardver. Linux je perfektan za starije računare sa slabijim procesorima i malo memorije, gledajući današnje standarde. Možete instalirati Linux i koristiti ga kao firewall, fajl server, ili backup server. Bukvalno nepostoje ograničenja. Čak i stari 386 ili 486 računari gotovo bez RAM memorije mogu (iz)držati na sebi Linux bez ikakvih problema. Srećno bilo svima sa MS Windows-om i njegovim hardverskim zahtevima. Sve bolja detekcija hardvera i podrška za drajvere velikih svetskih proizvođača hardvera je samo još jedan plus ovoj tezi. Mane Razumljivost (jednostavnost). Da bi uspeli da upoznate Linux operativni sistem detaljnije, trebaće vam dosta strpljenja i vremena. Moraćete imati želju da čitate i sami neke stvari”provaljujete", umesto da neko drugi to uradi za vas. Doduše, ne znači da je MS Windows mnogo jednostavniji u ovom pogledu. već se to prosto može objasniti vremenom koji su neki korisnici proveli sa WIndows-om u odnosnu na Linux. Kompatibilnost-Usled svoje slobodne prirode, Linux ponekada kasni sa podrškom za najnoviji hardver. Iako ljudi koji rade i održavaju kernel se naporno trude da održe kernel ažurnim, Linux još uvek nema potpuno podršku proizvođača Nekada se rešenje može naći u „third party” aplikacijama i generičkim drajverima, ali ne uvek. Alternativni softver. Iako se Linux programeri zaista trude da nađu i kreiraju zamene za popularne Windows aplikacije, još uvek postoje aplikacije koje nemaju (dovoljno kvalitetnu) zamenu. Igrice. Da, ovo jeste jedna mana koja je poprilično velika. Da se razumemo, postoje, naravno, igrice i za Linux, i to dobre, i to 3D (OpenGL), čak su i besplatne, ali je to još uvek poprilično u zaostajanju u odnosu na MS WIndows ili igračke konzole. Ono što ohrabruje je sve veći broj kvalitetnih igrica, kao i sve bolje virtuelne mašine i emulatori koji omogućavaju pokretanje igrica pravljenih za MS Windows. Ništa nije savršeno, to svi zanju, pa ni GNU/Linux, BSD, Solaris, MS WIndows ili MacOS X. Svi imaju neke svoje prednosti i neke svoje mane. Mislim da je pravo pitanje ustvari šta preovlađuje kod svakog operativnog sistema ponaosob kao i to koji od svih ovih ili drugih sistema najbolje može odgovoriti vašim potrebama.


46

6. Zaključak

Linux je dugo smatran nedovoljno ozbiljnim sistemom za svakodnevnu upotrebu, sistemom limitiranih mogućnosti i pogodnim samo za određene, usko specijalizovane namene, kao što su router-i, firewall-ovi, web server i sl. Međutim, mogućnost uvida u sam kod, njegova promena, široka zajednica korisnika, cena, fleksibilnost, stabilost, brzina, a možda i najvažnije – finansijska i druga podrška giganata kompjuterske industrije dala je krila operativnom sistemu koji je, kako neki kažu, pokupio od svih najbolje i na jakoj osnovi objedinio tehnologije i ideje neophodne za stvaranje operativnog sistema sledeće generacije.

Sve veći broj programa i specijalizovanog korisničkog softvera koji je bio karakterističan za vlasničke operativne sisteme se prevodi i optimizuje specijalno za Linux.

Popularnost Linux-a nezadrživo raste svakim danom i samo je pitanje dana kada će gigant poput, recimo Microsofta priznati da je dobio ozbiljnog konkurenta.

Po meni, Linux je već sada nezamenljiv u radnim organizacijama, akedemskim i državnim institucijama, kao i kod pojedinica entuzijasta i kućnih korisnika koji su fascinirani fleksibilnošću, otvorenošću i naprednim idejama koje Linux propagira.

Literatura

47

Literatura

[1] V. Mijušković, M. Uskoković: „србLinux 2008- korisnički priručnik“, Beograd,

2008.

[2] http://www.cp6linux.org/

[3] http://distrowatch.com/

[4] http://www.linuxsrbija.net/dokumentacija/doku.php?id=linuxistorija

[5] http://www.Linux.org.uk

[6] http://www.ubuntu.com/project/about-ubuntu/derivatives

[7] B. Đorđević, D. Pleskonjić, N. Maček: „Operativni sistemi: Unix i Linux“, Viša

elektrotehnička škola Beograd, 2004.

[8] www.ubuntu.com

[9] https://wiki.ubuntu.com/ubuntu-manual

[10] B.M. Hill, J. Bacon: „Zvanična Ubuntu knjiga“, CET, 2008.

Documents

linux ubuntu