LINUX ZA POCETNIKE

LINUX ZA POCETNIKE

Ime i prezime: Kolar Nemanja E-mail:NemanjaKolar@gmail.com

SADRZAJ:LINUX ZA POCETNIKE..........................................................................................1 LINUX ZA POCETNIKE..........................................................................................2 ....................................................................................2 Ime i prezime: Kolar Nemanja E-mail:NemanjaKolar@gmail.com.......................................................................2 SADRZAJ:...........................................................................................3 1.UVOD:.............................................................................................1 1.0.UVOD U SEMINARSKI RAD:.............................................................1 Linux je besplatan,brz,pouzdan i mocan opretaivni sistem.Ako zelite da probate nesto novo i vidite da ima boljih stvari od blotabilnog i skupog Windowsa onda procitajte ovaj seminarski rad i saznajte sve sto treba da znate o Linuxu.Ovaj seminarski rad je pisan dijelom kao seminarski rad a dijelom kao tutorijal pa ce tako svako ko procita ovaj rad moci da sazna dosta korisnih informacija o Linuxu i dosta teorija ali i sa prakticne strane mocete nauciti dosta stvari:od osnova kao sto su priprema i zahtjevi za Linx,preko samo instalacije sistema,pocetnih podesavanja sistema i jos mnogo toga.Dosta savjeta i trikova vas ocekuje koji ce vam rad na vasem sistemu uciniti mnogo ugodijim i brzim.Seminarski rad je podjeljen u tri oblasti pod imenima:..............................1 Uvod.................................................................................................................... 1 1.1.UOPTENO O LINUXU(ISTORIJAT I ORGANIZACIJA)...........................2 1.2.PREDNOSTI I MANE LINUXA............................................................4 1.3.WINDOWS VS LINUX......................................................................7 1.4.LINUX GRAFIKA OKRUENJA KDE I GNOME..................................9 1.5. LINUX ALTERNATIVE ZA WINDOWS ........................................................................................................13 1.6.OSNOVNI LINUX POJMOVI(LINUX RIJENIK) ........................................................................................................17 2.TUTORIJAL INSTALACIJE LINUX MINT 10 KROZ SLIKE I TEKST.............21 2.1. Upustvo za instalaciju.................................................................21 2.2.Uvod:..........................................................................................21 2.3.Pripreme.....................................................................................21

2.4.INSTALACIJA................................................................................22 3.Osnovne komponente Minta...........................................................32 3.1.Terminal-uloga i svrha.................................................................32 3.2.Predefinisani programi u Linuxu Mintu 10 (popis programa i opis). 34 3.3.Osnovne opcije u Mintu(Welcome screen, The Menu, The Software Manager, The Update Manager, The Upload Manager)........................38 3.4.Linux Control Center....................................................................47 ZAKLJUCAK.......................................................................................57 4.Druge distribucije za poetnike.......................................................58

1.UVOD:

1.0.UVOD U SEMINARSKI RAD:

Linux je besplatan,brz,pouzdan i mocan opretaivni sistem.Ako zelite da probate nesto novo i vidite da ima boljih stvari od blotabilnog i skupog Windowsa onda procitajte ovaj seminarski rad i saznajte sve sto treba da znate o Linuxu.Ovaj seminarski rad je pisan dijelom kao seminarski rad a dijelom kao tutorijal pa ce tako svako ko procita ovaj rad moci da sazna dosta korisnih informacija o Linuxu i dosta teorija ali i sa prakticne strane mocete nauciti dosta stvari:od osnova kao sto su priprema i zahtjevi za Linx,preko samo instalacije sistema,pocetnih podesavanja sistema i jos mnogo toga.Dosta savjeta i trikova vas ocekuje koji ce vam rad na vasem sistemu uciniti mnogo ugodijim i brzim.Seminarski rad je podjeljen u tri oblasti pod imenima: Uvod Tutorijal instalacije Linux Mint 10 kroz slike i tekst Osnovne komponente Minta Sto se tice izbora distribucije uzeta je Linux Mint distribucija.Vecina se pita zasto?Ubuntu je poznatiji i ima vecu podrsku ali je Mint slicniji Windowsu po izgledu i laksi je za koristcenje tako da ce pocetnici koji u velikoj mjeri dolaze sa Win operativnih sistema ce se lakse snaci sa recimo npr jednim taskbarom sa meni ikonom lijevo nego sa dvopanelnim Gnome Ubuntu okruzenje.U linux svijetu vlada misljenje da je Mint Ubuntu kakav bi treba biti tj Ubuntu na stereodima.Mint je zasnovan na Ubuntu Linux OS ali od doticnog se razlikuje po nekim opcijama i vise user frendly okruzenjem. A da se vratim na oblasti seminarskog.U prvoj oblasti pod imenom Uvod ocekuju vas uopstene stvari o Linuxu,cisto da shvatite njegovu filzofiju i nacin rada tog OS.Ocekuju vas tu sledece teme:Uopteno o Linuxu(istorijat i organizacija),Prednosti i mane Linuxa,Windows Vs Linux,Linux grafika okruenja KDE i Gnome,Linux alternative za Windows,Osnovni linux pojmovi(Linux rijenik).U drugoj oblasti kao sto je i ime kaze imate upustvo u slikama i tekstu kako da instalirate Linux Mint 10 na svoj racunar,U trecoj oblasti objasnjenja su osnovna podesavanja i koponente Linux Minta.Ne znate nesto podestiti na svom Linuxu onda je treca oblast prava stvar za vas.Treca oblast sadrzi sledece teme:Terminal-uloga i svrha,Predefinisani programi u Linuxu Mintu 10(popis programa i opis),Osnovne opcije u Mintu(Welcome screen, The Menu, The Software Manager, The Update Manager, The Upload Manager),Linux Control Center.

1.1.UOPTENO O LINUXU(ISTORIJAT I ORGANIZACIJA)

Linux je operativni sistem za raunare i njegovo jezgro.Ime linux je tokom godina postalo sinomim za poliktiku otvorenog koda i slobodni softver.U osnovi uzima se kao glavni konkuret komercijalnom softveru i OS koji praktikuju kompanije tipa Microsoft i Apple sa svojom Windows OS i Mac OS i aplikativnim softverom koji se plaa. Za razliku gorepomenutih operativnih sistem njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi, menja i redistributira(otvoren kod). Preko 300 Linux distribucija pakuju razni softver zajedno sa GNU/Linux sistemom.O tome ta je Linux distribucija bie rijei kasnije u nastavku. U poetku, Linux su razvijali i koristili entuzijastini pojedinci tipa . Richard Stallmana i Linus Torvalds Od tada, Linux je dobio podrku od strane velikih korporacija kao to su IBM, Hewlett-Packard i Novell za upotrebu u serverima i poinje da ulazi u upotrebu i na linim kompjuterima. Promoteri i analitiari tvrde da je ovaj uspeh zahvaljujui njegovoj nezavisnosti od bilo kakvog centralnog proizvoaa, niskom troku, sigurnosti i pouzdanosti. Linux je originalno razvijan za Intel 386 mikroprocesore a danas podrava niz mikroprocesora i raunarskih platformi. Upotrebljava se u dijapazonu od linih raunara do superkompjutera i integrisanih sistema kao to su mobilni telefoni i lini video rekorderi. Istorija Linuxa Pria poinje od ovijeka pod imenom Richard Stallman.On je krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih radio u labaratoriji za vjetaku inteligenciju prestinog amerikog fakulteta MIT.U to vrijeme su raunari bili dosta slabi i skupi(za dananje pojmove) i moglo se na njima uopte raditi veinom po labaratorijima prestinih fakulteta,tako da u poetku nije bilo govora o komercijalnom softveru i u osnovi komercijalnom operativnom sistemu.Bilo je nekih pomaka ali nita ozbiljno do pojave na sceni svima poznatog Bill Gatesa koji je osnovao kompaniju Microsoft i koji je imao viziju komercijalnog OSa i softvera(koji se plaa).Ubrzo je pokrenuo odreene akcije da to i ostvari to je za posledicu imalo za reagovanje Richard Stallmana koji je 1983-e osnovao GNU projekta koji je imao za cilj da napravi operativni sistem zasnovan na UNIXU1.GNU predstavlja akronim za "GNU's Not Unix" - "GNU nije Unix".Fondacija za slobodni softver je najvei sponzor GNU projekta.I u osnovi Stallman je 1984 otvorio poetni kod i rairio ga po svijetu da u osnovu na razvoju novog OSa rade svi zantersovani programeri na svijetu,potpuno besplatno da stvore besplatni sistem.Krajem osamdesetih veina programa potrebnih za rad operativnog sistema su bili zavreni(tekst editori,window menader,compajleri,UNIX koljka...) ali neki programi niskoga nivoa nisu bili dovreni i nisu mogli optimalno da funkcjoniu(demoni,drajveri i kernel).Upravo kernel je bio glavna muka jer verzija kernela sa MITa nije bila dovoljno dobra i optimalna.I ba tad u vrijeme zastoja u priu ulazi osoba po kojoj je Linux i dobio ime:1

http://hr.wikipedia.org/wiki/UNIX

Linus Torvalds(dvadesetjednogodinji finski student).U osnovi napravio je upotrebljiv kernel ime je kompletirao cjelokupni operativni sistem. Linux je u svojoj prvoj verziji objavljen u oktobru 1991. U ranim danima linux je sluio kao eksperimentalni sistem koji su koristili studenti, hakeri, programeri i uopteno ljudi koji su jako orijentirani na rad sa raunarima. Nije bilo ire komercijalne upotrebe. To se promijenilo s nastankom Apache Web Server2a, koji je zajedno sa linuxom pruio pouzdano i besplatno rjeenje za pokretanje velikog broja web stranica. Tako je linux u par godina istisnuo mnoge drugesisteme sline Unixu te u velikoj mjeri i Windows NT sa serverskog trita. Napredovanje linuxa na desktopu ide puno sporije i linux je jo uvijek rijetka pojava na kunim i uredskim raunarima. S vremenom je nastalo mnogo novih programa za linux (ali i ostale UNIXe) za razne svrhe: uredski paketi, sve vrste programa za internet, PDF, gledanje i ureivanje slika, multimediju, snimanje CD/DVDa te mnogi specijalizirani programi. Moe se rei da danas za linux postoje svi potrebni programi za prosjenog kunog i uredskog korisnika koji se ne igra previe i ne koristi svoj kompjuter za visoko specijaliziranu profesionalnu svrhu.Od 1995-e uporedo sa razvojem Linux servera kree se sa aktivnim razvojem i korisnikih distribucija.I opet dolazimo do pitanja ta je distribucija? Distribucija (distro) - predstavlja zaokruenu celinu linux kernela (jezgra) sa dodatnim softverom kao to su grafiko okruenje i pratei programi. Kako kernel moe da se kombinuje sa velikim brojem razliitih okruenja i/ili aplikacija postoji i veliki broj (preko 300) razliitih linux (ili GNU/Linux) distribucija koje razvijaju firme, online zajednice ili pojedinci i koje mogu imati optu ili neku specifinu namenu. Primer distroa bi bili Debian, Mandriva, OpenSuSE, Fedora, Ubuntu,Mint... Distribucija obino ukljuuje i kolekciju raznog slobodnog softvera mada neke distribucije sadre i komercijalan softver.U ovom trenutku postoji preko 200 Linux distribucija u aktivnom razvoju. Veliki broj distribucija kao i nepostojanje standarda - poput jedinstvenog naina instaliranja programa - mnogim korisnicima raunala oteava prelazak na Linux, ali i komercijalnu upotrebu.Distribucije se mogu podijeliti u tri osnovne skupine s obzirom kako se distribuira softver uz pojedinu distribuciju. Softver se moe distribuirati u izvornom kodu (kao kod distribucije Gentoo) ili u zato predvienim paketima (koji sadre izvrne inaice softvera) ili pak kao izvrni programi ili skripte koje same instaliraju softver (takoer u izvrnom obliku). Dva najea sustava za upravljanje paketima su rpm i dpkg pa se stoga distribucije koje ih koriste esto nazivaju nazivaju RPM distribucije, odnosno distribucije temeljene na Debianu. U distribucije vrste RPM spadaju npr. RHEL, Fedora, Mandriva, PCLinuxOS, OpenSuse, dok u distribucije vrste Debian spadaju (osim samog Debiana): Ubuntu, Xandros, Mepis, Knoppix, Sidux i dr.

2

http://hr.wikipedia.org/wiki/Apache_%28webserver%29

1.2.PREDNOSTI I MANE LINUXA

Prednosti:

1. Sigurnost-Linux je poznat po svojoj sigurnosti.U osnovi ne treba vam nikakav

antivirusni softver za Linux.U osnovi zlonamjerni softver(trojanci,virusi,crvi....) mogu prodrjeti u Linux ali se u njemu oseaju kao Alisa u zemlju uda i ne mogu napraviti tetu na sistemu.Svaka linux distribucija ima firewall snaan kao betonski zid i skoro je nemogue hakerima da provale u njega.Dozvolite samo da navedem jedan primjer nepobedivosti Linuxa:prije nekoliko godina u Americi je odrano zanimljivo takmienje:u osnovi ideja je bila pred najbolje svetske hakere staviti najbolje laptove sa popularnim operativnim sistemima na njima(Win 7,Win Vista,Mac OS,Linux) i sa svom zatitom vidjeti koliko e trebati hakerskoj eliti da provale u odreeni sistem;haker koji prvi provali u neki od ovih OS kao nagradu je dobio nov laptop koji je koji je koriten u takmienju.Takmienje je trajalo sedam dana:prvi dan su pala oba Windowsa,malo poslije probijen je ak i Mac OS(koji je dijelom zasnovan na Linuxu) ali Linux je ostao zatien,ni jedan haker ga nije uspio sruiti.Mnoga istraivanja su dokazala da je Linux trenutno najsigurniji OS na tritu.2. Stabilnost-Kada instalirate Linux zaboravite na reinstalacije sistema,formatiranje i

defragmentaciju fajlova,ako imate normalan kompjuter i normalno odravate svoj Linux sistem moete komotno da zaboravite na ove Windows boljke,jer Linux je stabilan sitem to se moe objasniti i njegovom konstrukciojom,najlake u to objasniti ovako:Windows OS je kao kua,ali ta kua je stvarana da je prvo napravljena fasada,pa je kasnije krenuto prema zidovima,ploama i temelju,i ba zato zbog toga je Win toliko bagovit i nesiguran,nije programiran na pravi nain.A ta je sa Linuxom od prvih dana Linux OS je graen od temelja,pa zidovi,ploa pa tek onda fasada-nadam se da ste shvatili metaforu.Kao posledicu ovo ima da je Windows na prvi pogled oku ljepi od Linuxa,ali je Linux stabilniji i sigurniji.U osnovi nema potrebe da se uopte restartuje raunar na kojem je Linux,bilo koji program,update ili drajver da se instalira poslije toga nema potrebe za restartom.U samom radu osijeti si isto razlika npr ako zablokira odreeni program u Windowsu sistem postaje trom ili i on sam zaledi kod Linuxa ako zablokira program moe se normalno nastaviti raditi na raunaru bez ikakvih potekoa ili usporenja.To je posledica modularne prirode Linux,tj svaki program radi samostalno i nije povezan sa drugima tako da krah jednog programa nee povui sa sobom i ostale komponente sistema.3. Jednostavnost U osnovi dosta govori da je Linux dosta komplikovan ali rije je o

neistini.Sve zavisi od distribucije na koju naiete ali najae distribucije su dosta pojednostavile stvari(Ubuntu,Mint,PCLinuxOS,Open Suse...).Danas je recimo naprimjer mogue instalirati u Mintu iz poetnog menija bilo koji dodatni program

koji vam je potreban.Mnogi su spremni rei da su glavna Linuxova GUI:Gnome i KDE duplo laki za upotrebu od Windows Explorera.Instalacija programa je svedena na bukvalno na dva klika:Linuxi imaju svoje servere sa programima kojima se pristupa pomou aplikaciju integrisanih u sistem(npr. Ubuntu Software Centar) i kada izaberemo eljeni program on se downloaduje sa interneta i automacki sam instalira(znai nikakav wizard i milion ponuenih opcija),znai npr dva klika i instalirali ste skype.Sama instalacija Linuxa se obavlja preko Wizarda koji je jednostavan i lak za upotrebu,a samom sistemu je potrebno oko 5-15 min za instalaciju.4. Sloboda - Ovo je, meni, vea prednost od svih ostalih. Zato? Jedan razlog jest to bez

problema smijete promjeniti/pogledati kod nekog programa.Ako ste programer onda ete u Linuxu imati sve otvoreno.Moete promjeniti apsolutno sve:grafiki interfejs,programe,kernel....5. OpenSource zajednica - Ova prednost mi je odmah nakon slobode mjenjanja koda.

OpenSource zajednicu moete pronai na raznim forumima i stranicama o Linuxu i ostalim OpenSource proizvodima. Zaista e vas zauditi da esto nakon samo nekoliko sekundi netko odgovara na vae pitanje. Linuxai su uvijek spremni pomoi! Istakao bih zajednicu korsnika Ubuntua i Minta kao najbolje u Linuxu i na njihovim forumima moete nai odgovor na gotov svako pitanje,a niko vas nee prozivati da ste poetnik i neznalica.6. Terminal - Novim korisnicima je ovo esto mana, ali bez njega Linux ne bi bio

Linux! Terminal je zaista moan alat, ako se znate njime sluiti. ak su neke stvari jednostavnije nego u grafikom suelju. Terminal moe apsolutno sve, a i lake je npr. na internet staviti naredbu za terminal nego objanjavati istu stvar kroz GUI.U osnovi mona alatka(slian izgledu Windowsovom Comand Promtu ali od navedenog mnogo moniji).Svrha terminala je u tome da mnoge stvari moete uraditi preko njega bre i jednostavnije nego preko GUI(npr instaliranje programa,stanje hard diska....).Ukucate nekoliko komadni i prisnete enter.Ali u mnogim distribucijama stvari su toliko pribliene i pojednostavljene da se moe desiti da godinama koriste Linux a nikad da niste uli u termina,izbor je kranjeg korisnika da li e koristiti terminal.7. Besplatan je - Da, ova tvrdnja je istinita. Veina Linux distribucija je besplatno. Sve

navedeno iznad (a i ispod) moete dobiti za 0 KM.Cijena Windows 7 OS i osnovnog aplikativnog paketa softvera kota oko nekoliko hiljada dolara a isto to,moda ak i bolje moete da dobijete potpuno besplatno i da iz svog ivota konano maknete pirateriju.8. Mnogo distribucija - Ovo bi "zli jezici" mogli smjestiti i u lou stranu Linuxa. Ako se

mene pita, to je velika prednost. Zato? Jer je gotovo svaka distribucija razliita od druge. Npr. 2008-e sam kao poetnik instalirao sam Ubuntu, nakon nekog vremena Ubuntu mi je dosadio. Idem vidjeti Xubuntu. Sa vremenom sam napredovao, idem sada na Vector Linux. Takoer, vlasnici pojedinih distribucija se trude da njihova bude najbolja, te tako poboljavaju cijeli Linux. Zajedniko svim distribucijama jest

Linux kernel, a poto se u kernel "ubacuju" driveri znai da e jedan hardver jednako raditi na svim distribucijama.9. Mnogo besplatnog softvera - Kao dobru stranu u staviti i brojnost razliitih

programa. Programi za Linux su takoer veinom slobodni pa je lake iz jednog programa nadograditi drugi nego sav posao raditi ispoetka.10. Izgled - Linux zaista arobno izgleda ako ukljuimo Compiz Fusion i stavimo (ili

napravimo) lijepu temu. to se tie izgleda, Linux moete "srediti" da izgleda kako god hoete. Spomenuo sam Compiz Fusion. On je vrlo kvalitetan i lijep. A to je najvanije lako se podeava.A samo grafiko okruenje KDE je po sebi mjerilo jednostavnosti i ljepote.11. Vie radnih povrina - Ovo je prilino korisno ako imate otvoren velik broj prozora.

Moete podesiti sustav da ima npr. 4 radne povrine te pomou Compiz Fusiona dodati efekte (takozvana "kocka").12. Radi na starim raunarima - Linux je idealan za stara raunala. Drugim rijeima,

daje ima ivot. Postoje posebno razvijene mini distribucije poput DamnSmallLinux-a koji zauzima tek 50 mb na vaem raunalu!Ako imate striji raunar sa 256 ili 512 RAM bez problema ete nai distribuciju za sebe.Ne pomiljajte na WIN 7 bez 1 GB RAM i 30 GB slobodnog prostora na HDD.

Ali nije sve med i mljeko,da se ne varamo ima i Linux svojih mana koji su dosad mnoge bukvalno odbile od ovoga OS-a. Mane: 1.Profesionalni softver: - Ako imate Softver bez kojeg ne moete ivjeti, a da nije izdana verzija za Linux imate velik problem. Mogua rjeenja su: 1. Probajte pronai dobru i kvalitetnu zamjenu (npr. Photoshop -GIMP), 2. Pogledajte da li se taj program nalazi na listi za WINE (program za otvaranje nekih Windows aplikacija) Inae, jo jedno rjeenje je VirtualBox - program kojim moete pokrenuti virtualne windowse u jednom prozoru.Nema jo dovoljno kvalitetnog profesionalnog softvera za linux,postoje alternative za recimo Auto Cad ili Photoshop ali su to ipak alternatve.Ipak primjetan je pozitivan trend kod softverskih kompanija koje sve vie prave verzije svojih programa koji mogu da rade i na Linuxu. 2. Igre - Ako ste strastveni igra, ako morate imati svaku najnoviju igru, zaboravite Linux. Ako vam je do igranja bolje vam je pare koje ste odvojili za kupovinu Windowsa date i kupite sebi neku igrau konzolu:XBOX 360 ili Play Station 2,a sebi potpuno beslatno sa interneta skinete i instalirate Linux.

3. Hardver - Iako na Linuxu mnogo Hardvera radi Out of Box (bez drivera), postoji mnogo hardvera koji, zbog proizvoaa, ne radi na Linuxu.Ovo se inae zna pretvoriti u nonu moru i potragom za drajverima koji e konano da osposobe zvunu kartu,web kameru....Samo na mom linom primjeru moete shvatiti koliki to zna biri problem:sve Ubuntu(i distribucije zasnovana na njemu) a koje su mlae od verzije 9.10 ne rade kod mene zato to mi nije podrana matora integrisana grafika iz 2004-e tako da sam morao traiti alternativne distribucije.Da li je krivica programera ili proizvoaa hardvera,svejedno je,ali ako se stvari ne poprave sa podrkom hardvera mnogo eventualnih korisnika e odmah na poetku dii ruke od Linuxa to nikome ne odgovara,niti programerima niti zajednici.

1.3.WINDOWS VS LINUXU ovom poglavlju u u kratkim crtama objasniti u cemu je bolji Linuks od Windowsa ali i obrnuto koje su prednosti Windowsa u odnosu na Linux: Prednosti Linuksa su: 1. 1. Jedini legalni operativni sistem koji je free za razliku od Mac OS,Windows Osova i UNIXa 2. Za njega nije potreban antivirus niti bilo kakva zatita od virusa jer je Linuks toliko dobro organizovan da ak ako i nekim udom ue zloudni program u sistem on ne moe napraviti tetu kao Windows sistemima, 3. Nikada mu nije potrebna defregmentacija i u linuksu to i ne postoji jer se podaci totalno na drugaciji nacin pakuju u hard disk, 4. Za razliku od windowsa dosta distribucija Linuksa(izmee ostalog Ubuntu i srodne distribucije) izlaze na svakih 6 meseci tacno u minut,tako da na Linuksu nema govora o zastarjelim operativnim sistemima, 5. Firefox web Browser dolazi kao glavni kao sto je u windowsu IE Internet exploler 6. Od ostalih browser-a postoji google hrome i opera i jos desetak linux-ovih browsera 7.Linuks je stabilan kao stjena i ne mora se nikad restartovati za razliku od Wina,takoer moe vam raunar sa Linuksom biti ukljuen danima,ak i mjesecima a da se ne osjete nikakve negativne perfomanse na sistemu. 8.Linuks ima terminal,koji je jedna od najmonih i najobuhvatnijih alatki uopte.Sa njim komunicirate direktno sa OS-om i moete da uradite apsolutno sve:instalacije programa,drjavera,kodeka,podeavanja zvuka,particija,informacije razne vrste,manipulacija folederima i fajlovima i jo mnogo mnogo toga. 9.Linuks ima mnoto GUI:od estetski dopadljivih KDE-a i Gnoma do laganih interfejsa za starije raunare tipa LXDE i Xfce.Windows ima samo Windows Explorer. 10.Na linuksu moete da promjenite apsolutno sve,od fizikog izgleda programa sve do strukture kernela,grafikog interfejsa i sl.U osnovi sve.Dok je licencirani Windows zatien i

mnoge stvari je zabranjeno dirati ili u osnovi nema uopte opcije da se promjeni izgled ili neka opcija u Win(npr da se naprave dva toolbar u Win,dok linuks tu opciju ima) 11.Linuks moete probati sa CD koji se zove LIVE CD ili DVD.U osnovi cijeli sistem vam se die sa CD i vi moete imati pristup operativnom sistemu i njegovim opcijama iako on nije instaliran na hard disku.Donekle mane ovoga su:mora se podesiti u BIOSU butovanje prvo sa CD-to zna biti prava nona mora za poetnike.I drugo ovakav sistem sa CD je dosta sporiji nego Linuks sa hard diska,jer ipak koristi se CD koji je dosta sporiji od HDD a i cijeli operativni sistem se prilikom butanja ucitava u RAM. 12.Veliku veinu hardvera ipak linuks prepozna i instalira sam drajvere za njih pa nije potrebno runo instalirati dravjere za zvunu,gafiku,mtainu,web kameru.... kao to je sluaj sa Windowsom.Ima i korisnu opciju Out of box koja omoguava da odreeni hardver radi na njemu ak ako i nema odgovarajueg drajvera. Prednosti Windowsa u odnosu na Linuks su: 1.Igrice-Ako ste gejmer u pravom smislu te rijei i pratite deavanja sa novim igrica onda zaboravite na Linuks.U ovoj sferi je Win bolji jer velika veina igrica je pravljenja za Win i nije podrana na Linuksu.Postoje alternativna reenja za gejmere kao to su(u virtuelnoj maini na linuksu instalirajte Win Xp ili Win 7 pa tako igrajte) ili koristite Windows emulator programa-WINE. 2.Softver za profesijonalce(najvie u sferi video i foto obrade)-Linuks nije podran toliko profesijonalnim softverom i veina tih softverskih kompanija izbacuje softver pod licencom iskljuivo za Win operativne sisteme.Postoje alternative za svaki taj program(npr PhotoshopGIMP) ali opet to ostaju alternative koje zahtjevaju vrijeme da se navikne na njih.Iako pozitivni pomaci postoje(npr odreeni Adobe i Nero programi su dostupni i na Linuksu) jo cijeli taj proces tee sporo,slino ko i sa komercjalnim igricama. 3.Hardver,drajveri i podranost hardvera-Ovdje je Win u globalu bolji jer kao i za igrice i programe dosta proizvoaa ne vidi korist u linuksu pa dosta njih i ne odradi drajvere za Linuks zbog ega krajnji korisnici ispataju. 4.Popularnost-Windows OS-ovi su daleko vie zastupljeni od Linuksa i to kao posedicu ima da postoji vea podraka,softver,igrice,drajveri za Windows nego za Linuks operativne sisteme. 5.Nezavisnost od interenta-Prednost Windowsa je to nije ovisan o internetu za razliku od Linuksa(kome je internet potreban za update,instalaciju programa,dodatnih drajvera i sl).Moda i najvea prednost XP je to za razliku od recimo Ubuntu moemo nesmetano da funkcjonie i bez stalne interent konekcije.Imati Linuks na raunaru bez internet konekcije je kao da imate ferari koji vozite po makadamu.

1.4.LINUX GRAFIKA OKRUENJA KDE I GNOME

U Windowsu grafiki izgled aplikacija koje dolaze uz operativni sistem je jedinstven. Sve aplikacije koriste iste biblioteke funkcija za prikaz elemenata grafikog okruenja. U Linuxu je situacija neto drugaija. To je operativni sistem zasnovan na Unixu. Iako postoje razlike u samoj arhitekturi izmeu Linuxa i klasinih Unix OS-ova, korisniko okruenje, bilo zasnovano na komandnoj liniji, ili na "desktop" sintaksi, u svojoj sutini vue korene iz koncepata nastalih na Unixu. Dva najpopularnija desktop okruenja pod Linuxom su KDE i GNOME. KDE je zasnovan na Qt, a GNOME na GTK+ grafikim bibliotekama Aplikacije pisane korienjem Qt i KDE biblioteka je mogue koristiti pod GNOME grafikim okruenjem i obrnuto, aplikacije pisane korienjem GTK+ i GNOME biblioteka je mogue pokrenuti pod KDE grafikim okruenjem. Ono to je neophodno da bi ovo i bilo mogue je da su na raunaru instalirane osnovne biblioteke koje aplikacija koristi. Osnova svih Linux desktop okruenja je menader prozora. Kao to i sam naziv govori, u pitanju je poseban program koji manipulie prozorima aplikacija i njihovom naslovnom linijom. Najpopularnija desktop okruenja menaderu prozora dodaju jo nekoliko vrlo vanih specijalizovanihMeu njima su i desktop menader (specijalizovana aplikacija za upravljanje ikonama, pozadinom i menijima koji se dobijaju klikom odreenim dugmetom mia na desktop), menader datoteka (grafika aplikacija za upravljanje datotekama esto integrisana sa desktop menaderom), paneli (specijalizovane aplikacije koje obino sadre glavni meni, menader virtuelnih prozora, menader pokrenutih aplikacija i oblast za obavetenja). Pored ovoga, veinu Linux desktop okruenja ini i veliki broj prateih aplikacija, kao i odreeni broj servisa. Ovo su obino servisi za pristup hardveru, servisi koji olakavaju ili proiruju mogunosti menadera datoteka korienjem virtuelnih fajl protokola za odreene tipove datoteka ili mrene lokacije, servisi za pristup multimedijalnim mogunostima raunara, mreni servisi i servisi za upravljanje zadacima. Izbor aplikacija koje dolaze sa desktop okruenjima zavisi od sluaja do sluaja. Dok, recimo, dva najpopularnija desktop okruenja, GNOME i KDE, dolaze sa kompletnim setom aplikacija za svakodnevnu linu i poslovnu upotrebu

KDE

KDE Desktop

Trenutno se najvie koriste KDE 3.5 i KDE 4.1 verzije,iako je najnovija verzija 4.6 ali veina korisnika eka vie testova i provjerenu stabilnost nove verzije tako da odugovlae sa updejtom na 4.6. Interfejs KDE 3.5 je prilino slian onome u Windowsu XP (funkcionalno, ali ne i vizuelno). Na dnu ekrana se nalazi panel sa K dugmetom (pandan Start meniju), zatim ikonice nekoliko KDE aplikacija (obino Konqueror i Kmail), menader virtuelnih radnih povrina, linija sa listom trenutno pokrenutih aplikacija (pandan taskbaru), zatim oblast za notifikaciju sa ikonicama programa pokrenutih u pozadini i na kraju sat. Radna povrina je klasina. Na njoj se nalazi nekoliko osnovnih ikona. Ikona Sistem (ukoliko je prisutna) prua vam mogunost jednostavnog pristupa mrenim i ureajima za skladitenje, kao i korisnikom direktorijumu. Svaki element desktopa se moe ukloniti ili dodati novi. KDE 3.5 dolazi sa irokim spektrom aplikacija razliitih namena. Tu su aplikacije za rad sa multimedijom, aplikacije za rad sa grafikom, Internet aplikacije, kancelarijski paket (KOffice), razvojne

aplikacije, sistemske alatke, mali alati i igre.KDE se inae smatra najzahtjevim Linuks okruenjem sa najveom gladi za hardverskim resursima raunara. K meni je podeljen funkcionalno - aplikacije su poreane po kategorijama. Sam izgled stavki kategorija zavisi od odgovarajuih podeavanja u kontrolnom centru. Kontrolni centar(KDE kontrol panel) omoguava lako i jednostavno prilagoavanje radnog okruenja. KDE 4.1 dolazi sa novim plazma grafikim interfejsom. Radna povrina je ista i jednostavna i obino sadri samo folder view videt koji omoguava jednostavan pristup kunom direktorijumu, direktorijumu desktopa ili korisniki definisanom direktorijumu. Ikone je mogue prevui na radnu povrinu. U tom sluaju one se ne ponaaju na klasian nain, ve kao videti. Svaki videt je mogue premestiti, ukloniti ili, ukoliko videt to omoguava, podesiti njegove parametre. Glavni panel je redizajniran. KDE meni sada prikazuje meni podeljen sa pet listova. Prvi je list sa omiljenim lokacijama korisnika (podrazumevano su to Web browser, kontrolni centar i menader datoteka), drugi - list sa aplikacijama, trei - list sa skladinim ureajima, etvrti list sa spiskom nedavno otvaranih datoteka i poslednji peti list sa opcijama za gaenje raunara. Na vrhu menija se nalazi polje za pretraivanje. Unosom teksta u polje za pretraivanje vri se pretraga gore pomenutih listova. Ostale stvari su veoma sline kao kod KDE 3.5. Razlika je nepostojanje dugmadi za skrivanje panela i jedno novo dugme na desnoj strani. Klikom na ovo dugme izlazi produenje panela koje slui kao zamena za dijalog sa podeavanjima iz prethodne KDE verzije.Novost je novi menader datoteka. Iako je Konqueror i dalje prisutan, podrazumevani menader datoteka je Dolphin. Oba imaju podrku za prikaz u grupama i vie opcija u vezi sortiranja datoteka (vrlo slino Windows Exploreru u Windows XP i Windows Visti). Ukoliko imate 3D grafiku kartu i trenutni drajver podrava njene 3D funkcije, KDE 4.1 dolazi sa veim brojem dopadljivih vizualnih efeketa.

GNOME Korisniki interfejs GNOME desktop okruenja je neto drugaiji nego Windows. Sastoji se od radne povrine sa ikonama i dva panela. Gornji panel u gornjoj levoj strani sadri tri menija: meni sa programima, meni sa preicama ka esto korienim lokacijama i sistemski meni. Meni sa programima je podeljen funkcionalno. Imena podmenija govore o svrsi programa koji se nalaze u njima. Sistemski meni je centralni konfiguracioni centar u kome se nalaze sva podeavanja okruenja. Nakon menija sledi nekoliko ikona ka esto korienim aplikacijama (najee Web browser, email program i menader datoteka), sat, dugme za pristup trenutno pokrenutim programima i na kraju oblast za notifikaciju. Donji panel sadri desktop dugme za prikaz radne povrine i smanjivanje svih trenutno aktivnih prozora, spisak trenutno pokrenutih aplikacija i na kraju menader virtuelnih radnih povrina. Na radnoj povrini se nalaze ikone koje je mogue premetati, preimenovati, brisati i prevlaiti na panele. Ukoliko imate 3D grafiku kartu i koristite drajver koji podrava ove mogunosti,

korienjem kompozitnog menadera prozora (Compiz Fusion) dostupan je veliki broj vizulanih efekata.

GNOME desktop

*DODATAK: OSTALA LINUX DESKTOP OKRUENJA: Pored pomenutih, postoji vei broj alternativnih desktop okruenja. Neka od njih ne odgovaraju u potpunosti metafori radne povrine. Popularna alterantivna desktop okruenja su XFCE (www.xfce.org), Enlightement (www.enlightenment.org), Equinox desktop okruenje (equinox-project.org) i recimo, LXDE (http://lxde.org/).

Ako ste zaintersovani za desktop okruenja i eleli bi ste saznati vie preporuujem pored potrage na googlu pogledate i sledei lanak: (Operating System Interface Design Between 1981-2009) http://www.webdesignerdepot.com/2009/03/operating-system-interface-design-between1981-2009/

1.5. LINUX ALTERNATIVE ZA WINDOWS

Veini oteava prelaz sa Windowsa na Linux upravo programi na koje su navikli na svom Win OS-u.Ali postoje Linux alternative koje moge da odrade posao isto ili jo bolje nego windows program.Ovo govorim pod uslovom ako taj isti program ne radi na Linuksu,jer veliki broj popularnih programa radi bez problema i na Linuksu(Opera,Mozilla Firefox,Google Chrome,Thunderbird,Jdownloader,Adobe Reader,Nero....).U nastavku dau popis najpoznatijih windows programa i njihove Linux alternative,ako se neki od poznatih programa ne nae na ovoj listi onda je taj program najvjerovatnije podran i na Linuksu. AutoCAD QCAD (http://www.ribbonsoft.com/qcad.html) FreeCAD (http://juergenriegel.net/FreeCAD/Docu/index.php/Main_Page) BrisCAD (http://www.bricsys.com/en_INTL/) DraftSight (http://www.3ds.com/products/draftsight/) pomou Wine-a SMPlayer (http://smplayer.sourceforge.net/) VLC (http://www.videolan.org/vlc/) MPlayer (www.mplayerhq.hu) Xine (www.xinehq.de) Totem (http://www.gnome.org/projects/totem/)

BSPlayer, MicroDVD player,...

Adobe Audacity (http://audacity.sourceforge.net/) Audition,SoundForge,... Rezound (http://rezound.sourceforge.net/) Adobe Illustrator, Corel Draw,... Inkscape (http://www.inkscape.org/) Xara Xtreme (http://www.xaraxtreme.org/) Karbon14 (http://www.koffice.org/karbon/) Skencil (http://www.skencil.org/) Scribus (http://www.scribus.net/) F-Spot (http://f-spot.org/Main_Page) Digikam (http://www.digikam.org/) lPhoto (http://www.easysw.com/~mike/flphoto/) jBrout (http://jbrout.manatlan.com/) gThumb (http://live.gnome.org/gthumb/) Shotwell (http://www.yorba.org/shotwell/) F-Spot (http://f-spot.org/Main_Page) KPhotoAlbum (http://www.kphotoalbum.org/) Scan Tailor (http://scantailor.sourceforge.net/) GIMP (http://www.gimp.org/)

Adobe PageMaker Adobe PhotoAlbum

Adobe Photoshop

CinePaint (http://www.cinepaint.org/) Krita (http://www.koffice.org/krita/) Adobe Premiere, MS Movie Maker,... kdenlive ( http://kdenlive.sourceforge.net/) avidemux (http://fixounet.free.fr/avidemux/) Cinelerra (http://cvs.cinelerra.org/) Kino (http://www.kinodv.org/) OpenShot (http://www.openshotvideo.com/) PiTiVi (http://www.pitivi.org/wiki/Main_Page) LiVES (http://lives.sourceforge.net/) VideoLAN Movie Creator (http://trac.videolan.org/vlmc/) Quanta Plus (http://quanta.kdewebdev.org/) Komposer (http://www.kompozer.net/) Bluefish (http://bluefish.openoffice.nl/index.html) k9copy (http://k9copy.sourceforge.net/) OGMRip (http://ogmrip.sourceforge.net/) xdvdshrink (http://dvdshrink.sourceforge.net/) qVamps (http://vamps.sourceforge.net/) dvd::rip (http://www.exit1.org/dvdrip/) AcidRip (http://untrepid.com/acidrip/) AcetoneISO (http://www.acetoneteam.org/) ISO Master (http://www.littlesvr.ca/isomaster/) CDemu (http://cdemu.sourceforge.net/) silicon (http://www.hyperray.net/hyperget/silicon-auto-imagemounter) Audacious (http://www.audacious-media-player.org/) Clementine (http://code.google.com/p/clementine-player/) Amarok (http://amarok.kde.org/) Banshee (http://banshee-project.org/Main_Page) Rhythmbox (http://www.gnome.org/projects/rhythmbox/) Exaile (http://www.exaile.org/) Decibel (http://decibel.silent-blade.org/) Quod Libet (http://www.sacredchao.net/quodlibet) SongBird (http://www.songbirdnest.com) gtkpod (http://www.gtkpod.org/) aTunes (http://www.atunes.org/) Listen (http://listengnome.free.fr/) qmmp (http://qmmp.ylsoftware.com/index_en.php) xmms2 (http://xmms2.org/wiki/Main_Page) Foobnix (http://www.foobnix.com) Firefox (http://www.mozilla.com/firefox) Google Chrome (http://www.google.com/chrome?platform=linux)

Dreamweaver,MS Frontpage,.. DVDhrink

Daemon Tools

WinAmp, iTunes,...

MS Internet Explorer

Opera (http://www.opera.com) Konqueror (http://www.konqueror.org/) Seamonkey http://www.mozilla.org/projects/seamonkey/) Flock (http://www.flock.com/) Epiphany (http://gnome.org/projects/epiphany/) MS Office OpenOffice ( http://www.openoffice.org/) Calligra Suite (http://www.calligra-suite.org/) LibreOffice (http://www.libreoffice.org) Gnome Office (http://www.gnome.org/gnome-office/) Freevo (http://freevo.sourceforge.net/) Elisa Media Center ( http://www.fluendo.com/elisa/) MythTV (http://www.mythtv.org) Moovida (http://www.moovida.com) XBMC Media Center (http://xbmc.org/) Boxee (http://www.boxee.tv/) LinuxMCE (http://www.linuxmce.com/) K3b (http://www.k3b.org/) Brasero (http://projects.gnome.org/brasero/) GnomeBaker (http://sourceforge.net/projects/gnomebaker/) Graveman (http://www.nongnu.org/graveman/) X-CD-Roast ( http://www.xcdroast.org/) Nero (http://www.nero.com/enu/linux4.html) kwrite (www.kde-apps.org) Scribes (http://scribes.sourceforge.net/) gedit (http://www.gnome.org/projects/gedit/) Leafpad (http://tarot.freeshell.org/leafpad/ Mousepad (http://www.xfce.org/projects/mousepad/) tpad (http://tclpad.sourceforge.net/) Vim (http://www.vim.org/) Emacs (http://www.gnu.org/software/emacs/) gFTP (http://gftp.seul.org/) FireFTP (http://fireftp.mozdev.org/) FileZilla (http://filezilla-project.org Blender (http://www.blender.org) K-3D (http://www.k-3d.org/) Art of Illusion (http://www.artofillusion.org/) Wings 3D (http://www.wings3d.com/) KuickShow (http://kuickshow.sourceforge.net) ShowImg (http://www.jalix.org/projects/showimg/) Geeqie (http://geeqie.sourceforge.net/)

MS Windows Media Center

Nero Burning Rom

Notepad

FileZilla, WS_FTP,...

3D Studio Max

ACDSee

Gwenview (http://gwenview.sourceforge.net/) GQview (http://gqview.sourceforge.net/) Eye of GNOME (http://www.gnome.org/projects/eog/) Viewnoir (http://xsisqox.github.com/Viewnior/) BitTorrent Ktorrent (http://www.ktorrent.org) Vuze (http://www.vuze.com/) Deluge (http://deluge-torrent.org/) Transmission (http://www.transmissionbt.com/) BitTornado (http://www.bittornado.com/) OneSwarm (http://oneswarm.cs.washington.edu/) qBitTorrent (http://qbittorrent.sourceforge.net/) Krusader (http://www.krusader.org) Gnome commander (http://www.nongnu.org/gcmd/) Tux Commander (http://tuxcmd.sourceforge.net/) Dolphin (http://dolphin.kde.org/) Nautilus (http://live.gnome.org/Nautilus) Gentoo (http://obsession.se/gentoo/) xfe (http://roland65.free.fr/xfe/) Midnight Commander (http://www.midnight-commander.org/) Worker (http://www.boomerangsworld.de/worker/) 4Pane (http://www.4pane.co.uk/) emelfm2 (http://emelfm2.net/) Thunar (http://thunar.xfce.org/index.html) PCManFM (http://pcmanfm.sourceforge.net/) Rox Filer (http://roscidus.com/desktop/ROX-Filer/) KGet (http://www.kde.org/applications/internet/kget/) Multiget (http://multiget.sourceforge.net/) Fatrat (http://fatrat.dolezel.info/) Steadyflow (https://launchpad.net/steadyflow) D4X (http://www.krasu.ru/soft/chuchelo/) wget (http://www.gnu.org/software/wget/) aget (http://www.enderunix.org/aget/) Jdownloader(http://jdownloader.org/ )

Total Commander

Download menaderi (GetRight,Go!Zilla,..)

1.6.OSNOVNI LINUX POJMOVI(LINUX RIJENIK)

U ovoj oblasti imae objajenje osnovnih Linux pojmova sa kojima ete se susretati za vrijeme korienja Liuksa ili ako budete istraivali o njemu esto ete uti sledee rijei a ba e vam one biti jednostavno objanjene.Pa da krenemo:

Distribucija (distro) - predstavlja zaokruenu celinu linux kernela (jezgra) sa dodatnim softverom kao to su grafiko okruenje i pratei programi. Kako kernel moe da se kombinuje sa velikim brojem razliitih okruenja i/ili aplikacija postoji i veliki broj (preko 300) razliitih linux (ili GNU/Linux) distribucija koje razvijaju firme, online zajednice ili pojedinci i koje mogu imati optu ili neku specifinu namenu. Primer distroa bi bili Debian, Mandriva, OpenSuSE, Fedora, Ubuntu...

root (superuser) - na sistemima nalik UNIX-u root predstavlja korisniki nalog koji ima najvie administratorske privilegije. Ovaj pojam ne treba meati sa pojmom root (koreni, osnovni) direktorijum. root korisnik ima sva ovlaenja na sistemu i ovaj nalog treba koristiti samo za potrebe administracije sistema, a nikako u svakodnevnom radu. U emulatorima terminala (kozola) root korisnik se razlikuje od obinog korisnika i po odzivnom znaku #, dok je za obine korisnike taj znak $. Regularni korisnici mogu privremeno dobiti administratorske privilegije upotrebom komande su (switch user) koja e traiti ifru root naloga ili upotrebom sudo programa koji odreenim korisnicima (tzv. sudoers) dozvoljava izvravanje programa sa root ovlaenjima. repozitorijum (repo, online skladite ili riznica) - jeste online lokacija na kojoj se nalazi softver pripremljen za odreenu distribuciju sa koje korisnik, upotrebom menadera paketa, instalira dostupne i eljene programe. Za jednu distribuciju moe postojati vie repozitorijuma (free ili propriatery softver, repo sa testing softverom...). Zvanino podrani repozitorijumi obino su ve uneti u menader paketa odreenog distroa, dok je ostale potrebno dodati naknadno. Instalacija softvera upotrebom menadera paketa i online repoa je najlaki nain instalacije softvera na GNU/Linuxu jer je korisnik osloboen problema zavisnosti paketa koje instalira.

kernel (jezgro) - osnova operativnog sistema. On je zaduen da upravlja resursima raunara (memorija, procesorsko vreme...) i na zahtev pojedinanih aplikacija te resurse im i dodeljuje. Linux kernel je zapoet kao projekat Linusa Torvaldsa, tada

studenta na Univerzitetu u Helsinkiju, ali poto je Linus odluio da otvori (oslobodi) kd na kojem je radio i pozove druge programere da mu se prikljue u razvoju, linux kernel postaje proizvod velike zajednice programera irom sveta. Linux kernel sa kolekcijom GNU softvera ini GNU/Linux operativni sistem, a ako se ovome doda i aplikativni softver (npr. grafiko okruenje i pratei softver) dobijamo linux distribuciju.

Konzola (shell, terminal, koljka) - Zanemarujui istorijski aspekt (mainframe raunare, teleprintere i "glupe terminale") konzola predstavlja korisniki interfejs koji je bio standard na *nix sistemima pre omasovljenja grafikih okruenja. Korisnik upravlja radom raunara tako to ukucava tekstualne komande i parametre koje komandna linija tumai i izvrava. U savremenim uslovima, konzola na GNU/Linux sistemima slui za obavljanje velikog broja radnji koje nije mogue obaviti iz grafikog okruenja. U tu svrhu se koriste razni emulatori terminala (Konsole, Terminal, XTerm, rxvt...) i veliki broj razliitih shell programa (Bourne shell, BourneAgain Shell, Korn shell, Z shell...)

GNU - GNU je rekurzivni akronim od "GNU nije Unix" i predstavlja operativni sistem koji se u potpunosti sastoji od slobodnog (free) softvera i koji bi bio slian unixu, ali koji ne bi sadrao delove unix koda. Riard Stalman (Richard Stallman) je sredinom osamdesetih pokrenuo GNU projekat i do danas je uspeno napravljena osnovna kolekcija GNU alata potrebnih za rad jednog operativnog sistema, ali je najbitnija komponenta - kernel (za GNU bi to bio Hurd), daleko od upotrebljivog pa se kao zamena koristi slobodni linux kernel (otuda i naziv GNU/Linux). GNU projekat, takoe, upravlja i pravnim aspektom razvoja slobodnog softvera kroz objavljivanje odgovarajuih licenci od kojih je svakako najpoznatija GPL verzija 2 i 3.

Source code (izvorni kod, source, sors) - jeste datoteka u tekstualnom obliku (preteno), koja sadri instrukcije programskog jezika u kome piemo program. Izvorni kod je najee obian tekstualni fajl koji je itljiv i razumljiv za svakoga ko poznaje programski jezik koji je upotrebljen. Nakon to programer zavri sa pisanjem koda za svoj program on ga kompajliranjem dovodi u stanje u kome moe da se izvrava na odreenom operativnom sistemu.

kompajliranje (compiling, compile) - je postupak u kome se izvorni kod (source code) nekog programa prevodi u mainski kod koji raunar moe da razume i izvrava. Za postupak prevoenja upotrebljava se program (tj. skup programa) pod

nazivom kompajler. Njegov zadatak je da uita datoteku sa izvornim kodom i proizvede datoteku koju e operativni sistem moi da izvri. Takav kompajlirani izvorni kod se zove izvrna ili binarna datoteka. Naravno, za odreeni programski jezik i operativni sistem, potrebno je koristiti i odgovarajui kompajler.

CMMI - je skraenica koja predstavlja postupak kojim se u konzoli, na GNU/Linuxu, obavlja instalacija nekog programa iz njegovog izvornog koda. Postupak podrazumeva izvravanje odreenih komandi u pravilnom redosledu i ukoliko se prethodna komanda uspeno izvrila (tj. nije bilo greaka). Komande i redosled su: $ ./configure - pokree skriptu koja proverava da li su svi potrebni preduslovi za uspenu upotrebu programa zadovoljeni (postoje li svi potrebni paketi i programi) $ make - pokree automatizovan postupak kojim se iz postojeeg izvornog koda dobija izvrni fajl (kompajliranje) # make install - instalira na sistem izvrnu datoteku dobijenu prethodnim postupkom Znakovi ispred komandi ($ i #) su oznake u konzoli za tip korisnika koji ima dozvole za obavljanje odreenog postupka, pa je $ znak za regularnog korisnika, a # znak za root tj. superuser korisnika koji ima pravo instalacije.

Kernel Modul je deo kernela koji se uitava po potrebi i proiruje mogunosti istog. Bez modula, na svakoj maini bi morao da bude uitan ceo kernel, to bi uvealo zahtevnost operativnog sistema i zahtevalo rekompajliranje kernela i restart pri svakom dodavanju novih drajvera ili drugih funkcija. Umesto toga, kernel module je moguce ucitati bez restartovanja raunara. Pri instalaciji operativnog sistema, kernel uita sve dostupne module, a kasnije kada uredno prepozna hardver, samo one koji su potrebni za rad raunara.

Binarni BLOB je izraz za kernel modul koji iji je izvorni kod zatvoren. Neke hardverske kompanije ne ele da objave dokumentaciju o svom hardveru (kako bi programeri mogli da naprave slobodan drajver), niti da otvore izvorni kod drajvera za svoje proizvode. Umesto toga, podravaju Linux samo tako to dostavljaju gotove drajvere u binarnom (kompajliranom) formatu, iji kod nije dostupan nikome sem zaposlenima te kompanije. Korisnici u tom sluaju imaju samo dve mogunosti, da koriste drajvere u vidu binarnih blobova, ili da prekinu da koriste sporni hardver. (iako postoji i trea mogunost u vidu drajvera koje razvija zajednica kao otvoreni kod, oni vrlo esto po funkcionalnosti i upotrebljivosti zaostaju za vlasnikim reenjima upravo iz razloga zatvorenosti specifikacija proizvoda)

Tainted Kernel (sputani kernel) je izraz za kernel koji u sebi ima uitane module koji nisu slobodan softver. Tu spadaju BLOB-ovi, ali i kernel moduli iji je kod otvoren,

ali licenca nekompatibilna sa GPL-om. Sputanost kernela se ogleda u tome da programeri kernela iz pravnih razloga nisu slobodni da ree sve probleme koji se nalaze u takvom kernelu. Ako odreeni problem stvara non-free kernel modul (to se nikad ne moe sa sigurnou rei ako se radi o BLOB-u, jer je kod zatvoren), jedini koji je autorizovan da problem rei je proizvoa dotinog modula. Zato su BLOB-ovi loi po korisnike. Naalost, veina korisnika nije ni svesna ovoga i koristi sputani kernel. Profesionalne linux kompanije kao to su Red Hat i Novell uvek ohrabruju korisnike da kupuju hardver za koji su dostupni slobodni drajveri. Tako je i njima lake da ree mogue kernel oops!-eve.

Kernel oops! (ita se kernel ups!) je termin za greke u kernelu koje nisu fatalne, ali mogu da utiu na pravilan rad. Otuda re ups! (npr. "Ups... valjda nee niko primetiti"). Najvei broj "kernel upseva" se deava zbog drajvera i to najvie u kernelima koji koriste non-free module. Mnogi korisnici nisu ni svesni toga, jer nemaju sve distribucije instaliran aplet za monitoring kernel oops-eva. Debian i Fedora su dve distribucije koje podrazumevano imaju ukljuen applet za obavetenje o kernel upsevima. Kada se dese, sistem naizgled ne daje nikakve znake da je bilo problema. Ali ako kernel posegne za podacima koji su izgubljeni zbog greke, moe se desiti kernel panic.

Kernel Panic - je dogaaj koji je posledica velike greke u radu unix-like operativnog sistema. Moe se opisati kao pandan Windows-ovom BSoD-u u Linux-u, ali je termin stariji i od Windowsa i od Linux-a. Kernel panic moe biti prouzrokovan otkazivanjem hardvera ili grekom u programiranju kernela. Prosean korisnik linux-a vrlo retko (da ne kaem nikada) via kernel panic iz ista mira, pri normalnom radu raunara.

Vie informacija o linuks terminologiji i rijeniku moete nai na sledeim stranicima:http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_distribution http://sh.wikipedia.org/wiki/Linux_distribucija http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_kernel http://www.kernel.org/ http://en.wikipedia.org/wiki/Unix_shell http://en.wikipedia.org/wiki/Terminal_emulator http://en.wikipedia.org/wiki/GNU http://en.wikipedia.org/wiki/Source_code http://en.wikipedia.org/wiki/Compiler http://www.tuxfiles.org/linuxhelp/softinstall.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Loadable_kernel_module http://en.wikipedia.org/wiki/Binary_blob http://en.wikipedia.org/wiki/Kernel_panic http://www.novell.com/support/php/search.do? cmd=displayKC&docType=kc&externalId=3582750&sliceId=1&docTypeID=DT_TI D_1_1&dialogID=54010884&stateId=0%200%2089004593

2.TUTORIJAL INSTALACIJE LINUX MINT 10 KROZ SLIKE I TEKST 2.1. Upustvo za instalaciju 2.2.Uvod:

Prvo sto vam je potrebno da bi ste instalirali Linuks na svoj racunar je iso slika sistema koju besplatno mozete da skinete sa zvacnicne stranice Linuks Minta: http://www.linuxmint.com/ Ako imate noviji racunar(5 godina starosti i mladi)predlazem da uzmete KDE ili Gnome ediciju Minta jer su one najslicnije Windowsu i dobre su za pocetnike.Ako imate stariji racunar onda predlazem da skinete Fluxbox,Xfce ili LXDE edicije koje su prilagodene starijim racunarima sa slabijim perfomansama.Ako ste napredni korisnik Linuksa i Mint vam nije prva distribucija onda vam predlaem da skinete Mint Debian.Iso sliku moete skinuti preko torenta(preporucujem) ili preko direktnog downloada-svi linkovi za download su postavljenji na zvanicnoj stranici.Kada ste skinuli iso sliku sreite je pomocu posebnog programa(iso slike se reu na poseban nacin,ne rade ako se sreu na obican nacin preko npr Nera).Link za download posebnog programa pod imenom Infre Recorder imate ispod: http://infrarecorder.org/?page_id=5

2.3.Pripreme

I srezali ste iso sliku i sad bi da probate Linuks.Dvije stvari morate uraditi prije toga:1)Da provjerite da li imate potreban hardver za Linuks i 2)da podesite da vam se sistem dize preko CDa 1)Hadrverska zahtjevnost Linux Minta.Morate imati ovaj minimum da bi instalirali Mint na svoj racunar Minimum Procesor RAM memorija Hard disk(slobodni prostor) Rezolucija monitora 600 MHz 256 MB 5 GB 800600 Preporuceno 1 GHz 512 MB 10 GB 1024768

*Napomena:Mint podrava 32-bitne(Intel x86) i 64 bitne (AMD64)procesore.Ima edicije i za jedan i za drugi tip procesora. 2) Ubaciti instalacioni Linuks Mint CD u optiki uredjaj (stvar za cd-ove ) Pre nego to kompjuter uita postojei operativni sistem, pritisnuti "Delete" (ukoliko taj "magini taster" nije Delete, konsultujte se sa uputstvom matine ploe) Strelicama otii do "boot" kartice Ui u "boot devices" (ili slino).Ovde se nalazi lista butabilnih uredjaja. Kao prvo na listi staviti optiki uredjaj. Izaci iz boot kartice (kliknuti Esc 2 puta) Otici do exit kartice, i izabrati "Save changes and exit" (ili slinu opciju)

2.4.INSTALACIJA

Ako ste sve dobro pripremili(imate podrzan hardver i namjesitli ste da se sistem prvo dize sa CDa )onda bi vam se po ubacivanju Cda sa instalaciom Minta i paljenja racunara trebao ukazati ekran kao na slici ispod.

U ovome periodu nista ne dirajte.Sacekajte da ucita svoje tj sacekajte da se pred vama ukaze desktop.

Ipak ako bi ste vise opcija pri ucitavanju pritisnite enter dok on obrojava i ukazace vam se slika iznad gdje imate vise opcija(da startujete Live Mode Minta,da provjerite je li instalciski CD ili DVD ostecen,Test memorije...)

Jos malo ucitavanja prije pojavljivanja dekstopa.

I ovako izgleda pocetni desktop minta u Live Modu.A sta je Live Mod?Live Mode ili Live CD je posebna odlika Linuksa koja vam za razliku od Windowsa dopusta da probate operativni sistem a da ga ne instalirate na hard disk.Slika dekstopa sto vidite iznad iako odaje utisak da je sistem instaliran na hard disk on u stvari nije,digli smo cjelokupni sistem preko CDa.Odlicna stvar ako na primer elite samo da testirate sistem ili recimo treba vam Linuks da ocistite viruse sa Windowsa.I testirali ste Linuks preko Live CD i htjeli bi ste da instalirate Mint na hard disk.Kako to da uradite?Jednostavno kliknite na dekstopu na ikonu Instal Linux Mint(ikona sa nacrtanim CDom) i pokrenuce vam se graficki wizard za instciju Minta na vas hard disk.Kako wizard izgleda pogledajte na slikama ispod. *Napomena:Linuks dignut preko CD ili DVDa je uvijek znatno sporiji nego Linuks instaliran na hard disku-jer je hard disk bra memorija.Tako da ako vam je Linuks prespor preko CD,instalirajte ga na hard disk i osjetite njegovu pravu brzinu.

Kliknuli smo na instal Linux Mint i otvorio nam se wizard za instalciju.U prvom koraku biramo jezik instalcije(imaju cak srpski,bosanski i hrvatski).Izaberete jezik po izboru i idete na forwad.Zbog globalne upotrebe engleskog ja sam izabrao bas taj jezik.

U sledecem koraku nas Mint obavjestava sta nam je potrebno tj sta trebamo da obezbedimo za instalciju na har disk:minimum da imamo 2.6 GB slobodnog prostora na hard disku,da je racunar prikljucen na izvor napananja i da smo konetkovani na net(tj da imamo validnu internet konekciju).Ako imam ovo gore navedeno idemo na forwad.

Za ovaj korak bih rekao da je najvazniji u procesu instalcije.Moramo da izvrisimo dodjelu prostora na hard disku za Linuks.Prvu opciju izaberite ako instalirate Mint na virtelnu masinu ili na prazan hard disk.VRLO VAZNO je da znate da ce prva opcija da obrise cijeli hard disk i sve podatke na njemu i na frisko formatiranom hard disku ce da instalira Mint.S obzirom da instaliram ovaj Linuks na virtuelnu masinu izabracu prvu opciju.Ako na svom hard disku imate Windows onda izaberite drugu opciju i napravite dvije particije: root particiju(sistemsku)-prerucujem da je formatirate u ext3 ili ext4 format i swap particiju(particija za virtuelnu memoriju).Opciono mozete dodati i trecu particiju,tj home particju gdje cete cuvati filmove,muziku i sl.Iz licnog iskustva savjetujem vam da napravite samo root particiju i swap particiju a da podatke cuvate na NTFS Windows particijama jer

Windows ne vidi Linuks particije dok Linuks vidi Windows particije.Kako da napravite root i swap particiju mozete da vidite na ovom linku: http://vladaj.com/?page_id=111

U ovome koraku potvredujemo da sam izabrao cijeli drav za instalaciju i Mint prikazuje moju velicinu virtuelnog hard diska(8.6GB) kod ovoga koraka samo idite na instal now i vasa instalacija ce da pocne

Na slici iznad vidi se na donjem dijelu koliko je instalcije proteklo.A dok se sistem isntalira mi cemo da postavimo neke osnovne stvari na sistemu,user akaunt,vrijeme,tastatura i sl.Prvo sto nas pita je odakle smo.Predefinisana vrijednost je New York a ako niste iz Njujorka kliknie na mapi svijeta na vas lokaciju.Za nase prostore je predoeno Sarajevo,Zagreb i Beograd.Kad izaberete lokaciju idete na dugme forwad.

Zatim je potrebno da izaberete tastaturu.Imate cirilcne i latinicnu tastature.Tasture postoje takoder na svim balkanskim jezicima a ako mislite to kasnije namjestiti ili kao i ja koristite USA tj EN tasturu onda idite samo na dugme forwad. Kao sto vidite u donjem djelu slike i dalje se prikazuje dokle je dosla instalcija vaseg sistema.

Zatim je potrebno da napravite prvi user akaunt.U osnovi dajete opste podatke sistemu kao sto su:Vase Ime,Ime racunara,Username,ifra akaunta i ponovljanje sifre akaunta.Zapamtite ili zapisite svoje username i sifru jer se preko njih logujete u sistem i radite dosta stvari na sistemu.Linuks je takav sistem da dosta dri do sigurnosti pa tako za mnoge stvari koje radite na sistemu trazice od vas sifru.Dodatne opcije u ovome prozoru su:ako prvu cekirate logovace vas sistem autmatski tako da necete trebati ukucavati sifru,driga je opcija da ipak trai sifru pri logovanju,i treba opcija je enkripcija home foldera-nista pretezno vazno.Savjetujem vam da cekirate samo drugu opciju.

Cestitam upravo ste zavrsili pocetnu konfiguraciju sistema i instalaciskog wizarda.Uzmite kolu ili pivo,zavalite su u fotelju i uzivajte u nastavku instalacije.Vi ste svoj posao zavrslili.U prozoru iznad vam na donjem djelu je prikazano dokle je dosla instalacija a na gornjem u vidu slajd showa su vam prikazane sve prednosti Linuks Minta(dobijate sve kodeke i Flash odmah instalirane,veliki broj instaliranih programa,Java....).Instalacija traje oko 10-15 minuta i vasa konfiguracija u wizardu isto traje 5-10 min tako da se moze reci da vam je potrebno samo 1520 minuta da instalirate Mint na svoj hard disk

Ovaj prozor vas obavjestava da je instalacija zavrsena,idite na dugme restart now i sacekajte da se restartuje sistem.

Nakon sto ste restartovali racunar i izvadili cd ucitace vam se prozor za logovanje.Izaberite svoje username i ukucajte sifru,zatim idite na dugme Log In.

Ako ste se uredno logovati docekace vas pocetni desktop Minta kao na slici gore(u pitanju je Gnome verzija).Konfiguraciju precica,dodavanje programa i sl prepustam vama.A u narednom poglavlju opisacu vam osnovne funkcije Minta,programe koji su instalirani po defoltu i Control Centar(ekvilavent Control Panelu iz Windowsa).Takoder bice opisan i terminal.

3.Osnovne komponente Minta 3.1.Terminal-uloga i svrha

Prvo malo uopsteno: Zanemarujui istorijski aspekt (mainframe raunare, teleprintere i "glupe terminale") konzola predstavlja korisniki interfejs koji je bio standard na *nix sistemima pre omasovljenja grafikih okruenja. Korisnik upravlja radom raunara tako to ukucava tekstualne komande i parametre koje komandna linija tumai i izvrava. U savremenim uslovima, konzola na GNU/Linux sistemima slui za obavljanje velikog broja radnji koje nije mogue obaviti iz grafikog okruenja. U tu svrhu se koriste razni emulatori terminala (Konsole, Terminal, XTerm, rxvt...) i veliki broj razliitih shell programa (Bourne shell, Bourne-Again Shell, Korn shell, Z shell...)..Vise info mozete naci na sledecim linkovima: http://en.wikipedia.org/wiki/Unix_shell http://en.wikipedia.org/wiki/Terminal_emulator A sad malo da podobnije kazem koju rijec o terminalu: Terminal ili konzola je jedna od najmocnijih stvari na Unix sistemima i sa njim mozete da uradite gotovo sve(od instalacije programa,drajvera,pravljenja foldera,kompajliranja i jos mnogo drugih stvari).U pravim rukama moze da bude strasno mocan program.Ali vecina Linux user frendli distribucija koje su okrenute pocetnicima imaju takav nacin rada da nije potrebno uopste ukljucivati terminal za veliku vecinu podesavanja.Velika vecina stvari i podesavanja sistema se moze odraditi preko GUI programa(Control Center,paket menadzer,Network manager i sl).I sad se namece pitanje zasto je to tako?Zasto je upotreba terminala prakticki izbacena iz Ubuntua,Linux Minta,PCLinuxOSa i drugih user frednli distribucija?Pa jer jednostavno velika vecina korisnika su razocarani korisnici Windowsa i dolaze u Linux da probaju nesto bolje,jer su tako od nekoga culi ili negdje procitali.Ali sa sobom donose u Linux svijet i Windows filozofiju(keep it simple) cija je sustina da se sve radi na klik i tezi se sto vecoj jednostavnosti.Ako tu Windows jednostavnost ne nadu na Linuxu i moraju da koriste terminal i u istome kucaju komande da bi instalirai npr Skajp onda ta komplikovanost im digne zivce i dio njih se predaje odmah na pocetku i vrati se Windowsu.Zato najpopularnije Linuks distribucije teze da sto vise pojednostave sisteme i da se sve radi na klik. Laicki receno terminal izgleda slicno kao Command Promt u Windowsu i ima slicnu terminologiju rada tj otkucamo komandu,ako je potrebna sifra unesemo je i zatim idemo na enter i komanda se izvrsi.Recimo ako hocemo da napravimo novi folder preko terminala ukucamo u terminalu mkdir ili sudo mkdir(sudo komanda nam daje root tj administratorska oprava) i na ovu komandu kopiramo link do tacne lokacije novog foldera npr User/Home/Desktop/Novi Folder.I da ne bi sve bila suva teorija ispod postavljam sliku terminala iz mog Linux Minta,cisto da vidite kako izgleda:

Linux Mint terminal

3.2.Predefinisani programi u Linuxu Mintu 10 (popis programa i opis)

Ako vam je Mint prva distrubucija sigurno poslije njegove instalacije mislite da treba isntalirati drajvere i hrpu programa.Ali to nije slucaj sa Mintom.Sto se tice drajvera velika vecina hardvera je podrzana a i moze da radi out of box na Mintu,eventalno je potrebno instalirati drajver za graficku kartu.A sto se tice programa velika vecina programa koji sluze u svakodnevnom radu na kompjuteru vec je unapred instalirana sa instlacijom sistema.Ispod cu vam dati popis svih programa,i njihov opis,koje dobijete odmah instlirane i dostupne poslije instalacije Minta.Mint Menu(dosta slican Windows meniju ali mnogo mocniji po opcijama i funkcijama) sadrzi sav vas softver podjeljen u kategorije.Mint je poznat po velikom broju instaliranih programa po defoltu.

Mint Menu

1.U kategoriji Accessories nacete sledece programe: Ime programa Calculator Character Map Disk Usage Analyzer Manage Print Jobs Passwords and encryption keys Take Screenshot kalkulator Alat za umetanje i kopiranje specjalnih znakova u npr dokumenta ili terminal Alat koji pokazuje sta vam sve zauzima prostor na hard disku Alat za upravljanje i podesavanja stampaca Alat za podesavanje lozinki i enkripciskih kljuceva na vasem sistemu Jednostavan program za slikanje vaseg desktop(tzv Screenshot) ili aktivnih prozora i sl Uloga i funkcija ovog programa su opisanu u ispod naslova 3.1 Linukosov notepad,jednostavni editor teksta.U slucaju GNOME okruzenja rijec je o programu gedit Aplikacija za pisanje zabeleski Linuksov search program Opis

Terminal Text Editor

Tomboy Notes Tracker Search Tool

2.U kategoriji Graphics nacete sledece programe: Ime programa GIMP Image Editor Opis Besplatni ekvilavent Adobe Photoshopa.Ima vecinu opcija PS i vrlo je koristan za rad sa fotografijama Open Office paint,program za jednostavno crtanje Program pomocu kojeg mozemo da spasimo slike koje su postavljene na skener tj skenirane

OpenOffice.org Drawing Scanner Utility

3.U kategoriji Internet nacete sledeci softver Ime programa Firefox Giver Thunderbird Pidgin Opis Popularni besplatni Web broswer.Program za surfanje internetom Program za dijelnje fajlova na internetu E-mail aplikacija.Ekvilavent Microsoft Outluka Internet Mesendzer-ekvilavent Windows Live Mesengeru samo sto podrzava mnogo vise protokola za chat: AIM, Bonjour, GaduGadu, Google-Talk, GroupWise, ICQ, IRC, MSN, MySpaceIM, QQ, SIMPLE, Sametime, XMPP, Yahoo,Zephyr i Facebook chat Torent klijent.Lagana spartanska verzija uTorenta IRC chat program(chat rooms)-preko njega se mozete recimo konektovati na Linux Mint chat room i kontaktirati sa drugim korisnicima Minta

Transmission Xchat

4.U kategoriji Office mozete naci sledece programe:

Ime programa Dictionary OpenOffice.org Base OpenOffice.org Impress rijecnik

Opis

Program za baze podataka.Alternativa Microsft Acssesu Program za kreiranje i citanje prezentacija.Alternativa Microsoft Power Pointu.Ovaj program moze da cita i MS prezentacije,tj moze da cita PPT format Aplikacija za rad sa tebelama.Program slican po izgledu i funkciji Microsft Excelu.Moze da cita Excel dokumenta pod XLS ekstenzijom Program za naprednu obradu teksta.Alternativa Microsoft Wordu,moze da cita i Word dokumenta sa ekstenzijam doc i docx

OpenOffice.org Calc

OpenOffice.org Writer

Napomena:Open Office je besplatan Office paket programa kompanije Oracle

5.U kategoriji Sound & Video mozete naci sledece programe

Ime programa Brasero

Opis Aplikacija za rezanje CD/DVD diskova.Program slican programu Nero(ako vas ovaj program ne zadovolji postoji drugi dobri programi kao sto su K3B ili Linuks varijanta Nera) Media Player(slican po izgledu i funkcijima Windows Media Playeru) Alternativni media player.Poznat po velikoj podrzanosti formata i stabilnosti Program za konfiguraciju Pulse Audio sound servera Program za slusanje on-lajn radija,strimovane muzike i internet muzickih servisa.Takoder se moze koristiti za slusanje vasih kolekcija muzickih fajlova(alternativa iTunesu). Rhythmbox moze takoder da ripuje audio CDove u MP3 format. Program za snimanje zvuka Jedan od najpopularnih plejera uopste.Poznat po jednostavnosti,brzini i sirokom spektru podrzanih formata.

Movie Player Mplayer Movie Player Pulse Audio Device Chooser & Volume Control Rhythmbox

Sound Recorder VLC Media Player

3.3.Osnovne opcije u Mintu(Welcome screen, The Menu, The Software Manager, The Update Manager, The Upload Manager)

Linux Mint 10 dolazi sa updejtovanim softverom i donosi nove pogodnosti i nove opcije kako bi krajnjim korisnicima bilo sto lakse i ugodnije da koriste ovaj OS.U nastavku bice opisane neke od osnovnih opcija u Linux Mintu 10:

The Welcome Screen

Prozor kao na slici ispod ce vas docekati kao na slici ispod.I za razliku od konkurencije nudi vam da saznate nove stvari i uradite puno korisnih radnji a da ne morate da sami kopate po internetu ili trazite po Help sekciji OSa.Recimo htjeli biste da saznate kako da instalirate drajver za svoju ATI graficku kartu ili kako da instalirate Skajp?

Ili imate problema sa web kamerom koja nece da radi ili biste htjeli da saznate nesto vise o Mintu,sta je u stvari on i ko stoji iza ovoga sjajnog OSa?Ili biste recimo htjeli da sredite svoj

desktop da izgleda kao recimo moj na slici ispod?

Nema problema na pravom ste mijesti u Welcome Screen je rijesenje za vas.Linkovi do drugih korisnik stranica i dokumenata su podjeljeni u grupe radi lakseg snalazenja. U prvoj grupi pod imenom Documentation(nalazi se skroz lijevo) se nalaze uopstene stvari o distribuciji:Popis novih stvari(New Features) i opcija u ovoj ediciji Minta,poznati problemi(Know Problems) koji se znaju desiti sa Mintom i User Guide-vodic za pocetnike u PDF formatu(neki bi rekli i vodic za prezivljavanje). U drugoj grupi pod imenom Support se nalaze sledece stvari:Tutorials-razna upustva kako da uradite dosta stvari na svom Mintu-od banalnosti kao sto je promjena pozadine do kompleksih stvari koje se rade preko terminala,programiranja i kompajliranja,Forums-u osnovi link do Linux Mint foruma gdje mozete ako ne nadete resenje svog problema ili biste zelili nesto pitati registrujete se na njihov forum,postavitite pitanje ili otvorite novu temu i jedna od najboljih zajednica u Linux svijetu ce vam izaci u susret i ponuditi resenje vaseg problema,takoder mozete na forumu procitati dosta korisnih stvari i tutorijala sto su postavljali develepori Mint ili samo korisnici Minta,Chat Room-Imate problem a neda vam se registrovati na forum i cekati odgovore na vasoj temi kako biste rijesili svoj problema ili

dobili odgovor na pitanje.Za vas pravo rijesenje je opcija Chat Room koja ce vas odvesti u Chat Room linux mint zajednice i gdje cete odmah moci postaviti pitanje i u roku od nekoliko minuta dobiti odgovor na vase pitanje.U osnovi uvijek ima neko dezuran to-bio to neko od iskusnih korisnika ili clanova razvojnog tima distrubucije. U trecoj grupi pod imenom Project-je u prikazano da uprkos tome da je Mint besplatan i slobodan za sirenje za postojanje i nastavak ovoga OSa je ipak potreban novac.Mint kao i vecina Linuxa to ne radi kao konkurencija stavljajuci astronomske cijene za svoj OS i prateci softver vec se novac pribavljaja na razne nacine a jedan od nacina je i opisan u prvoj opciji ove grupe pod imenom Sponsors-gdje je opisano ko su svi sponzori Minta i u osnovi sta novcani prilozi koji daju ta fizicka i pravna lica znace za Mint i za zajednicu uopste.Vrlo lako mozete i vi postati donator i pomoci razvoj Minta i zajednice.Cak ako date simbolican iznos od recimo pola ili jednog dolara dobicete zahvalnicu i bicete uvrsteni u spisak donatora.Donations-prestavlja gore opisani spisak sponzora i donatora koji su recimo u jednom mjesecu ili godini dali novcani prilog Linux Mintu.Get Involved-Linux nije samo razvojni tim programera koji razvijaju OS,Linux je puno vise od toga,svi korisnici Linuxa su jedna velika ogroman zajednica sa hiljadama ljudi i programera koji se zajedno trude da naprave Linuxom iz dana u dan sve boljim i boljim.I sada se pitate sta je moja uloga u svemu tome?Ako vam je Linux potreban za obican rad ili posao i ne zelite da ulazite u njegov razvoj nema problema niko vas na to ne tjera.Ali ako zelite da pomognete razvitak Minta i ako zelite da i vas rad i trud budu videni u Linux Minta onda idite na opciju Get Involved,gdje cete moci saznati vise o tome kako da postanete aktivan clan zajenice.Npr nacrtajte slike,skenirajte je,posaljite je Mintu i mozda cak vasa slika bude u sledecoj ediciji Minta kao jedana od predefinisanih pozadina.Ali mogucnosti vaseg ucesca u razvoju ovoga sistema su neogranicene-mozete da ispravljate greske u kernelu,programirate svoje aplikacije,ispravljate greske i sredujete los dio nekog programa u Mintu,da kreirate nove teme za Mint i jos mnogo mnogo toga.Ako sam vas zainterosvao kliknite na Get Involved i neka vase putovanje kao Linux devolopera zapocne. U sledecoj grupi pod imenom Comminity mozete naci sledece opcije:Idea Pool-imate neku sjajnu ideju i mislite da bi je cijela zajednica trebala imati na uvidu.Ili ste rijesili neki problem na nov nacin-kliknite na idea pool i postavite svoju ideju ili resenje problema tako da bi kasnije zaintersovani korsnici Minta mogli naci svoje resenje svog problema ili nauciti nesto novo zahvaljujuci vamo.A ako je ideja u vezi neke nove opcije u Mintu mozete biti sigurni da ce je razvojni tim Minta uzeti u obzir prilokom kreiranja nove edicije Minta.Sledeca opcija Software Rewiews-ce vam dati uvid recenzije i ocijene mnogo programa a koje su pisali sami korisnici Minta.Ako vas intersuje kako recimo radi Google Chrome na Mintu idite na ovu opciju i procitajte utiske i ocjene korisnika Minta.Zadnja opcija iz ove grupe je Hardware Database i sadrzi spisak dostupnih drajvera za raznorazni hardver. *Opcija koju slobodno mozete decekirati nalazi se u donjem desnom uglu Welcome Screena i kada je iskljucite nece vam se WS pokazivati svaki put prilicom dizanja sistema,vec jedino kad ga vi pokrenete. Napomena:Linux Mint iso sliku je moguce skinuti sa dvije razlicite edicije po velicni:CD i DVD.CD za razliku od DVD ima manje dodatnog softvera i nema instalirane kodeke ali mu je

prednost sto je manji od DVD edicije.Oni koji su instalirali Mint preko CD izdanja imace kod Welcome Screena i dodatne dvije opcije:Add Miltimedia Codecs(dodavanje kodeka koji ce omoguciti podrsku za multimedijalne formate tipa mp3,AVI,MPG,DVD...) i drugu opciju Upgrade To The DVD Edition-da se odradi nadogradnja na DVD ediciju cime biste automatski pored kodeka dobili neke nove opcije i vise dodatnog softvera.

The Menu Slican po izgledu Windows XP Start Meniju samo sto je od doticnog mnogo mocniji po funkcijama i konfiguraciji.Sadrzi sledece opcije: Imam search polje u sebi koji kada ukucate ime programa on vam omogucava da taj program,drajver i sl potrazite na googlu,na wikipediji,u rijeciniku,da pretrazi vas sistem ili da direktno izaberete paket tog programa i instalirate sebi taj softver,tj kliknete na taj paket i vas posao oko instalacije programa je zavrsen,poslije toga ostatak posla oko downloada i instalacije programa ce da odradi vas Linux.Pogledajte na slici ispod kako to sve izgleda prakticno:

Vecini je postalo jasno da je serch polje u meniju sjajna stvar za pretrazivanje podataka na internetu.Lakse je kliknuti jednom na ikonu menija i u serch potraziti nesto sto vam je potrebno a ne da otvarate svoj web brosver.Znaci search polje se moze realno da koristi i kao primarni search engine.Za vise detalja pogeldajte sliku ispod da vidite kako to izlgeda u praksi sa dodatnim opcijama za pretrazivanje sadrzaja.

GTK bookmarks-vrlo zanimljiv koncept koji je uveden u Mint 10.Naime recimo da kad otvorite Windowsov My Computer ili Linuxov Computer sa lijeve strane ste sigurno primjetli popis precica do raznih lokacija na sistemu.Stvar je u tome da recimo u Win XP nemate pravo da mjenjate te precice dok u Linux imate to pravo i mozete da postavite na lijevu stranu i razne svoje precice a te site precice koje se nazivaju GTK bookmars mozete da postavite da vam se vide i u Mint Meniju. GTK themes-Jos jedna opcija prvenstveno za one koji drze do izgleda svog sistema.Naime GTK themes za meni daju mogucnost da izaberete razlicite boje i izgled svog menija a da se ostatak teme na sistemu ne promjeni.Znaci jedan izgled menija po vasem izboru a drugi izgled ostatka sistema. Da ne idem u detalje samo cu reci da Menu ima jos dosta korisnih opcija koje mozete da istrazite sami ili uz pomoc ogromne kolicine Helpova i zajednice Mint korisnika.

The Software Manager Jedna od prednosti Linuxa sto ogromnu kolicinu sotvera Linux distribucije drze na svojim servera i vi mozete pomocu posebnih programa da ih skinete i instalirate na svoj sistema bez ikave potrebe da se zamarati preopsirinim vizardom,neodgovarajucim softverom i virusima ali najvaznije od svega korsteci linux nema potrebe da kopate po googlu traze odgovarajuci program ili recimo kljuc,crack ili patch za neki program,jer piraterija na Linuxu nema mjesta jer je 95% distribucija i svog softvera besplatno. Jedan od instaliranih programa pomocu kojeg mozete brzo i bezbolno da skinete potreban program je i The Software Manager.

Sav softver je podeljen u kategorije a ima i u gornjem desnom uglu i search polje gdje mozete ukucati ime trazenog programa.Nakon sto nadete potreban program ukazace vam se kratak opis programa i recenzije i ocjene korisnika tog programa.Ako ga zelite instalirati idete ne

zeleno dugme Instal i to je to.Nakon klika na instal mozete cak izadi iz programa,isntalacija ce se obaviti u pozadini.

The Update Manager Mintov razvojni tim dosta drzi do update opcije jer kroz njega se salju nove verzije softvera na vaseg sistemu,sigurnosne ispravke i jos mnogo korisnih stvari.Paketi updatea su podljeni u pet kategorija po testiranosti i pouzdanosti.Preporucujem vam da izabereta samo prve dvije kategorije i odradite update kada stigne.Evo kako Update Manager izgleda na slici ispod:

The Upload Manager Opcija koja ni za svakoga ali ako se bavite postavljanjem raznih podataka na internet onda je Upload Manager dobar izbor.Koristan je za developere i administratore.Ako npr imate svoj domen i sl onda nema potrebe da koristite dodatne programe pored ovoga:

3.4.Linux Control Center

U redu shvatili ste osnove Linux Minta i sad bi htjeli da vrsite odredena podesavanja svog sistema.U Windoswsu ste to radili u Control Panelu,ali gdje se to radi u Linux Mintu?I Mint ima slicnu stvar koja je slicna i po imenu i organizaciju Windowsovom Control Panelu.Naime radi se o opciji pod imenom Control Center u kojoj mozete preko jednostavnog grafickog interesa napraviti 90% svih podesavnja svog sitema-bukvalno od podesavanja tastature pa do podesavanja vremena i datuma...Po mom licnom misljenju bolje i ljepse je odraden Linux Mint Control Center od Win Control Panela a vi slobodno testirajte ovu opciju pa definiste svoje misljenje.Ok prosli smo osnovno ali kako doci do Control Centera?Najednostavnije je objasnjeno na slici ispod,znaci idete na u donjem lijevom uglu na Menu i zatim idete na Control Center.

I kada udete control Centar docekace vas prozor kao na slici ispod:

Kao sto vidite docekace vas pregrst opcija,vecini previse ali opet sve je lijepo uredeno i poredano tako da ne bi trebalo biti problema.Naime sa desne strane su katregorije svih podesavanja sto sam moze olaksati snalazenje.Iznad popisa kategorija imate Filter opciju gdje mozete ukucati ime opcije pa da vam on automacki nade to podesavanje.Sa desne strane su sve opcije poredene po kategorijama jedne ispod druge.Ako kliknete na jednu od kategorija lijevo npr System bice istaknut spisak svih opcija desno tako da je rad znatno olaksan.Kako to sve izgleda u praksi pogledajte na slikama ispod.

1.Kategorija opcija-Personal

U ovoj kategoriji opcije imate podesavanja za razne uopstene stvari a da ne bi zabunio nabrojacu i kratko opisati svaku opciju: 1. About Me-podesavanje opstih stvari na sistemu kao sto su ime samog sistema,vase ime i prezime,oznaka racunara na mreze(tj kako ce ga vidjeti drugi ljudi i sl.) 2. Apprearance-podesavnja pozadine desktopa,podesavanje fonta,podesavanje ikona,speclajnih vizuelnih efekata i sl

3. Assistive Technologies-Podesavanja za slabovidne i nagluhe osobe.Ako ste jedna od

ove dvije grupacije onda ovdje mozete prilagoditi svoj Linux da ga sto lakse koristite. 4. CompizConfig Settings Manger-Ako zelite da od svog Minta napravite bukvalno vizuelno carstvo onda je ova opcija za vas.Udite u nju i uz pomoc tutrijala napravite od svog sistema vizuelno carstvo(Compiz vam nudi mnostvo efekata od npr 4 desktopa koje mjenjate kao kocku pa do recimo da svaki put minimizirate prozor doticni izgleda kao da polako izgara).Ako imate vremna i volje posvetite se Compizu i uzivajte..... 5. Desktop Settings-Jos jedna u nizu opcija podesavanja desktopa-ovdje podesavate npr da li ce vam dugma za zatvaranje,maximiziranje i minimiziranje prozora biti sa lijeve ili desne i strane.Ili recimo npr ovdje mozete namjestiti koje ce vam se sve osnovne ikone vidjeti ne desktopu. 6. Keybord Shortcuts-za podesavanje precica tastature 7. Main Meny-Podesavanje glavnog Mint Menija.Od teme menija pa do izgleda doticnog,bukvalno sve o meniju na jednom mijestu 8. Natilus Actions Configuration-Natilus je jedan od mnogobrojnih Linux file managera kao sto je Windows Explorer na Windowsu.U ovoj opcije imate osnovna podesavanja ovog mocnog i brzog file managera koji je po izgledu slican Windows Exploreru. 9. Preffered Aplications-Predefinisane aplikacije.Ovdje namjestate aplikacije koje cem vam biti primarne na sistemu.Npr dobijete link u e-mailu ili dvokliknete na neku pjesmu,e u ovoj opciji se podesava koji ce program nakon toga da pusti pjesmu ili da otvori link. 10. Screensaver-Podesavanje svima poznatog cuvara ekrana. 11. Simple CompizConfig Settings Manager-Slicna opcija kao gore navedena pod brojem 4 ali sa manje mogucnosti ali je lakse podesavanje vizuelnih efekata nego na gore navedenoj opciji 12. Startup application-podesavanje koji se programi dizu sa ucitavanjem sistema. 13. Windows-Podesavanja prozora u Mintu

2.Kategorija opcija-Internet and Network

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi podesavanja Interneta i mreze.Podesavanje svoje LAN i WAN mreze odradujte u ovoj kategoriji osim ako ste napredni korisnik.Onda i mocni terminal moze da posluzi.Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. Bluetooth-podesavanje bluetootha na vasem sistemu.Takoder Mint vam dolazi sa instaliranom podrskom i program za bluetooth pa vam dodatan program nije potreban kao kod Windowsa 2. Network Conections-Podesavanje LANa,WANa,Dial Upa,Mobilnog Interneta i DSLa,sve to se moze podesiti pod ovom opcijom. 3. Network Proxu-Podesavanje mreznog proxy servera, 4. Remote Desktop-Podesavanje udaljenog desktopa 3.Kategorija-Hadware

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi podesavanja svog harvera. Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. Additional Drivers-Instalacija i podesavanje dodatnih drajvera na vasem sistemu 2. Keyboard-Podesavanje tastature 3. Monitors-Podesavanje opcija monitra 4. Mouse-podesavanja misa 5. Power Managment-upravljanje opcijama napajanja 6. Printing-podesavanje stampaca 7. Sound-Podesavanje zvuka 8. Startup disk creator-Kreiranje instalacije Minta preko USB tako da sledeci put ne morate koristi CD/DVD za instalaciju Minta vec mozete da odradite posao preko USB u Live modu.

4.Kategorija System

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi mnoga podesavanja svog sistema. Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. APTonCD-Program pomocu kojeg mozete napraviti na CD/DVD svoju kolekciju programa i koji mozete kasnije instalirati na bilo kojim sistem sa Mint/Ubuntu/Kubuntu.... operativnim sistemom cak iako ta masina nema pristup internetu. 2. Backup Tool-Alat za pravljenje sigurnosne kopije vitalnih podataka-backup, 3. Domain Bloker-Ako zelite da niko ko koristi vas Mint nema pristup odredenoj stranici pod ovom opcijom mozete blokirati pristup odredenim stranicama. 4. Firewall Configuration-Podesavanje zastitnog zida-Firewalla. 5. Language Support-Podesavanje jezika sistema 6. Log File Viewer-Prikaz svih dogadaja koji su se desili na sistemu, 7. Login screen-Podesavanje pocetnog ekrana za logovanje na sistem 8. Network Tools-mrezni alati 9. Software Manager-Alat za instalaciju programa.Detaljan opis ovoga programa nalazi se na strani 41 ovoga rada,

10. Software Sources-Organizacija programa u Linuxu je takva da se vecina programa drzi na posebnim serverima koji se zovu reprezitorijumi i kojima pristupate i skidate/isntalirate programe pomocu posebnih programa koji dolaze instalirani na sistem kao sto je npr Software Manager.U ovoj opciji namjestate sa kojih sve servera mozete da skidate sebi programe. 11. Start-Up Manager-poseban program pomocu kojeg podesavate koji ce se programi i servisi dizati sa ucitavanjem vaseg Minta 12. Synaptic Pacage Manager-Pomocu ovog programa mozete pored samih programa da preuzmete i instalirate razne serviese,desktop okruzenja i jos mnogo toga.Opcijama mocniji od Software Managera ali je pocetnicima za nijansu teze raditi na njemu. 13. System Monitor-Program slican Windows Task Manager,samo sto pomocu njega imate vise opcija pregleda i samo program je bolje organizovan,pogotovo po pitanju preglednosti. 14. Time And Date-Podesavanje vremena i datuma 15. Update Manger-Program za manipulaciju updateom sistema.Detaljan opis imate na strani 42 ovoga rada 16. Upload Manager-Alat za postavljanje podataka(upload) na mrezu.Detaljan opis imate na strani 44 ovoga rada 17. Users and groups-Podesavanje korisnickih naloga i grupa na Mintu 18. Windows wirless drivers-podesavanje Windows wirless drajvera

5.Kategorija-Other

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi mnoga jos nekoliko dodatnih podesavanja sistema. Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. Brodcast Accounst-Korisnicki nalozi za broadcast 2. Broadcast Preferences-podesavanje broadcasta 3. Input Method Switcher-dodatno podesavanje tastature 4. Passwords and Encryption Keys-podesavanje lozinki i enkripciskih kljuceva 5. PulseAudio Preferences-dodatno podesavanje zvuka 6. Sun Java 6 Plugin Control Panel-panel za podesavanje Java platforme 7. Sun Java 6 Policy Tool-dodatni alat za podesavanje Jave

Dodatana kategorija- Set preferred applications

U Common Tasks se nalazi ova opcija pomocu koje namjestate koji se vam programi biti primarni tj predefinisani

*Napomena:Dodatna galerija slika Minta vas ocekuje na sledecem linku: http://www.dropbox.com/gallery/22380934/1/Linux%20Mint?h=172cf0 dosta screenhotova Minta i korisnih slike nacete u albumu na ovom linku.

ZAKLJUCAK

Nadam se da ste uzivali citajuci seminarski kao sto sam ga ja uzivao pisuci ga.Ako ste naucili neke nove zanimljive i korisne stvari o Linuxu onda je moj posao uspjesno odraden.Linux je buducnost i prestavlja moc i stabilnost koja je besplatna sto samo po sebi prestavlja izuzetno plemenitu ideju.Kao sto ste vidjeli iz prilozenoga Linux zahtjeva vrijeme i posvecenost ali se ulozeni trud kasnije viestruko isplati.Usteda,stabilnost,ogromna mogucnost izbora i jos mnogo dosta dosta vam moze pruziti Linux.Ali da se ne zavaravamo nije sve med i mlijeko.U seminarskom sam naveo da Linux ima slabiju podrsku za hardver od Windowsa i da je to jedna od najvecih boljki Linuxa.Isto tako gore pomenuta velika moc izbora je mac sa dvije ostrice jer recim kod Microsofta imate tri OS u ponudi koje mozete uzeti i staviti na svoj komo(XP,Vista i Windows 7) ,kod Apple nude jednu verziju sistema(MAC OS X) a kod Linuxa imate bukvalno na stotine raznih distrubucija sto za krajnjeg korisnika moze biti izuzetno zbunjujuce.Na linxu se mora jos raditi i dosta stvari ispravljati na njemo ali ljepota u tome je sto sve mozete sami da ispravite sto vam ne odgovara jer je Linux za razliku od ostalih operativnih sistema slobodan i otvorenog koda tako da svaki bug i sl mozete da ispravite sami,samo sto je potrebno da ulozite vrijeme da bi stekli znanje kako to da odradite.Ovaj seminarski rad je u osnovi tutorijal za pocetnike u Linux svijetu i sa takvom vizijom je i pisan ali je i dalje vodeno racuna da ipak prije svega ima formu i stil seminarskog rada.Nadam se da ce ovaj rad pomoci dosta ljudi jer Linux zasluzuje da postane velik poput Windowsa i Maca.

DODATNO: 4.Druge distribucije za poetnike

Prvo izdanje Ubuntua je ugledalo svetlost dana 20. oktobra 2004. godine kao privremeno fork izdanje Debian GNU/Linux distribucije sa ciljem breg izdavanja verzija od Debiana, to doprinosi da uvek u sebi sadri najsveiji softver. Za razliku od drugih Debian fork-ova kao na primer Xandros, Linspire i Libranet, Canonical je ostao blizak Debian-ovoj filozofiji sa Ubuntu-om i koristi slobodan softver pre nego da se oslanja na ne slobodan. Ubuntu Linux je distribucija koja je uglavnom namenjena koritenju na desktop-raunarima. Ubuntu najvie panje posveuje lakoi koritenja, slobodi od ikakvih restrikcija, regularnom toku izdavanja na svakih 6 meseci i jednostavnoj instalaciji. Ovakva politika razvoja i rezultovala je renomeom Ubuntu-a kao najpopularnije distribucije. Ubuntu sponzorira Canonical Ltd., privatna firma koju je osnovao Junoafriki biznismen Mark Shuttleworth. Ime distribucije dolazi od afrike ideologije ubuntu (doslovno "humanost prema drugima"). Ubuntu ne dolazi samo po defaultu sa Gnome okruzenjem vec postoji i ostala: KDE (K)ubuntu; Xfce (X)ubuntu... Karakteristike Ubunta: * biti jednostavan za upotrebu; * imati jednostavnu instalaciju i biti distributivan; * biti dostupan u raznim jezicima;

* ukljuiti to vie zajednice je mogue, promovirajui znaenje "humanosti" unutar softverskog sistema. Korisni Linkovi: http://www.ubuntu.com/ http://www.ubuntu-rs.org/

http://forum.ubuntu-rs.org/

PCLOS zapoeo je svoj ivot kao niz RPM paketa koji su poboljavali tadanji Mandrake, a sada Mandriva Linux.Ove pakete odravao je Bill Reynolds poznatiji kao Texstar. 2003 godine Texstar je napravio fork Mandrake Linuxa verzije 9.2. Od tada razvio ga je u punopravnu distribuciju. PCLOS je nairoko poznat po svojoj lakoi korienja. Uz njega dolazi veliki broj paketa kao i Compiz i Beryl, dok su video i audio kodeci, zajedno sa jo 5000 paketa, dostupni preko online repozitorijuma i poznatog Synaptic Package Manager-a. Control Center pomae pri velikom broju podeavanja sistema ime se u najveoj meri eliminie potreba za konzolom. Podrazumevano grafiko okruenje jeste KDE 3.5.6 dok postoji i verzija sa GNOME-om verzije 2.21 dostupna kao zasebni bootable live CD. Velika zajednica okupljena je oko ove distribucije to dalje olakava njeno korienje. Siguran izbor za svakog poetnika u Linux svetu!

KORISNI LINKOVI:

http://www.pclinuxos.com/ http://distrowatch.com/table.php?distribution=pclinuxos http://www.pclinuxos.com/?option=com_smf&Itemid=58

Izvorno, SUSE je nemaki projekat nastao 1992. godine koji u svom imenu sadri skraenicu od Software- und System-Entwicklung (Software and system development). Nemaku firmu 2004. godine preuzela je poznata kompanija Novell i posle dve godine zatvorenog razvoja, odlueno je da se promeni nain rada pokretanjem projekta OpenSUSE. U pitanju je distribucija koja sadri GNU/Linux operativni sistem i priprema se za korisnike na jednom DVD-u ili etiri CD-a (od ega je samo prvi neophodan za instalaciju sistema). OpenSUSE je postao odbojan nekim sledbenicima FLOSS filozofije nakon Novellovog potpisivanja ugovora sa Microsoftom, ali mora se priznati da i kao takav predstavlja jednu od najkompletnijih GNU/Linux distribucija danas.

Instaler sistema je standardan i nije doiveo neke vee promene, s tim to vai za jedan od najlakih i najkompletnijih instalera u svetu GNU/Linuxa. YAST, jedna od glavnih karakeristika ili zatitni znak ove distribucije, u aktuelnoj verziji, kompletniji i bolji nego ikada. S prihvatljivom dozom jednostavnosti i pouzdanosti omoguava centralizovanu administraciju svih bitnijih elemenata operativnog sistema. Instaliranje programa iz drugih repozitorijuma sasvim je jednostavno, tako da se da se svodi na jedan klik. Ako elite da

pustite neku multimedijalnu datoteku neslobodnog formata, dobiete obavetenje o tome koji je kodek u pitanju i odakle se moe preuzeti, ime je baratanje kodecima znatno olakano.

Programe koje dobijate instalacijom ove distribucije predvodi OpenOffice paket. Za multimediju zadueni su To