28 Istorija

LJubomir Nenadović jerođen 14. septembra1826. godine u Bran−kovini kod Valjeva,od oca prote Mateje

Nenadovića i majke Jovanke, rođene Mi−lićević. Nenadovići su se početkom 18.veka doselili u Srbiju iz Birča kod Nikšića,iz tadašnje Stare Hercegovine. Najpre suse nastanili u Osečini, u valjevskoj Pod−gorini, a polovinom 18. stoleća prešli su uBrankovinu. Rodonačelnik dinastije, kneztamnavko−posavske knežine Valjevskenahije, Aleksa Nenadović, pored IlijeBirčanina, najpoznatija je žrtva dahijskeSeče knezova. Aleksin sin, a Ljubomirovotac, čuveni prota Mateja, jedan je odnajistaknutijih ličnosti ustaničke Srbije.Bio je uzorni vojvoda i diplomata, prvi

predsednik Praviteljstvujščeg sovjeta, anjegovi Memoari predstavljaju jedno odnajznačajnijih memoarskih dela srpskeknjiževnosti i dragocen istorijski doku−ment.

Školovanje u inostranstvuOdrastajući u glasovitoj porodici voj−

skovođa i državnika, Ljubomir je detinj−stvo proveo slušajući junačke priče o bo−jevima protiv Turaka i sentimentalneuspomene s brojnih putovanja svog slav−nog oca. Takva porodična atmosfera raz−vijala je kod mladog Ljubomira dubokarodoljubiva osećanja i nežnu umetničkuprirodu budućeg književnika. Osnovnoobrazovanje je stekao u rodnoj Brankovi−ni i Valjevu, a prvi učitelj mu je bio otac,prota Mateja. Prepoznavši kod svog sina

„talenat za knjigu“, prota, koji je veomacenio prosvećenost i nauku, nastojao jeda Ljubomiru omogući široko obrazova−nje. Ljuba je otišao u Beograd, gde je za−vršio gimnaziju i prvu godinu liceja. Bio jevrlo darovit i brzo je učio, a literarni tale−nat ispoljio je još u prvim đačkim danima.Prve pesme je objavio kao gimnazijalac ubeogradskoj Podunavci. Željan znanja iupoznavanja nepoznatih predela, ubrzose otisnuo na putovanja Evropom, kakobi afirmisao svoj umetničko−filozofskiduh. Jedan je od prvih Srba koji su seškolovali u inostranstvu.

Godine 1844. Ljubomir je otputovao uPrag da studira filozofiju. Prepevi češkihnarodnih pesama, plod su njegovog stva−ralaštva u češkoj prestonici, u kojoj jeostao godinu dana. Naredne 1845. godi−

VELIKANI

Potomak slavne loze valjevskih Nenadovića,unuk obor kneza Valjevske nahije Alekse Ne-nadovića, jednog od najviđenijih Srba koji jepogubljen u Seči knezova, i sin prvog Ka-rađorđevog diplomate, vojvode, zakonodavca ipisca Memoara prote Mateje Nenadovića,Ljubomir Nenadović, književnim delom i pro-svetiteljskim radom doprineo je da njegovačuvena porodica održi ugled i poštovanje, kaojedna od najznamenitijih kuća, koja je bila „no-silac evropskih ideja i začetnik građanskogdruštva u Srbiji“. Ljubomir P. (Protin) Nena-dović, ili Čika Ljuba, kako su ga zvali najmlađipoštovaoci, bio je istaknuti pesnik, putopisac,akademik, diplomata, profesor beogradskogliceja i načelnik Ministarstva prosvete. Počet-kom ove godine obeležava se 120 godina odsmrti ovog omiljenog srpskog putopisca.

Ljuba Nenadović - učio od Sarajlije, družio se

s Njegošem, najbliži Dositeju

Ljubomir Nenadović(1826−1895)

VELIKANI

ne stigao je u Berlin, kako bi nastavio stu−dije filozofije. Već sledećeg leta obišao jeprusko Primorje i ostrvo Rigen. Mladi put−nik je bio očaran zemljama koje je upo−znavao, pa se tada okreće proznom stva−ralaštvu. Iako je sebe smatrao prevas−hodno pesnikom i pisao stihove tokomcelog života, Ljubomir Nenadović ćeknjiževnu slavu steći svojim putopisima.Prve putopise, „Jedan dan iz putovanjamog po Srbiji 1845. godine“ i „Putovanjapo Prajskoj i po ostrvu Rigenu“, objavio je1850. godine. Posle Berlina, Nenadovićje izučavanje filozofije i književnosti pro−dužio u Hajdelbergu, Ženevi i Parizu, a uvreme školskih raspusta je putovaoevropskim gradovima.

U jesen 1848. godine, Ljuba Nena−dović se vratio u Srbiju i postao profesorliceja u Beogradu. Početkom 1850. go−dine, pokrenuo je književno−zabavnenovine „Šumadinka“, koje su bile prvi li−beralni list u Kneževini Srbiji. Zbog ne−retke kritike društvenog i političkog sta−nja u zemlji i satire koja je bila svojstve−na mladom književniku, „Šumadinka“ jenekoliko puta zabranjivana. Kada je po−sle 36. broja prvi put zabranjena, do−mišljati Ljuba se našalio tako što je cr−kvenjaku Saborne crkve platio da oglasi„smrt“ lista. Protiv njega je poveden pro−ces zbog uvrede crkve, ali pošto mu jesrpska kneginja Persida Karađorđevićbila sestra od strica, kazna mu jeoproštena. Vlast je bila zabrinuta zbognjegovih ironičnih dosetki i aluzija, koji−ma je predstavljao aktuelno vremegušenja liberalnih težnji. Ovaj „opasni,republikanski list“, uz prekide je izlaziodo 1857. godine.

Neizmerno poštovanje Njegoša

Nezadovoljan i razočaran zbog za−brane „Šumadinke“, Ljubomir se u avgu−stu 1850. godine ponovo prepustio puto−vanjima. Krenuo je da obilazi Italiju, asnažne impresije sa ovog putešestvijana kojem je upoznao crnogorskog vladi−ku i pesnika Njegoša, dočaraće u svomčuvenom putopisnom delu „Pisma iz Ita−lije“. Ljuba je u martu 1851. godine u Na−pulju sreo genijalnog Njegoša, koji se uovom italijanskom gradu lečio od grudo−bolje. Poznanstvo s pesnikom „Gorskogvijenca“ za Ljubu je bilo neprocenjivo.Utisak je bio toliko jak da je Nenadovićsvoja „Pisma iz Italije“ prvobitno nazvao„Vladika crnogorski u Italiji“. Kritičari susaglasni da su „Pisma iz Italije“ Nenado−vićevo najbolje književno delo, koje je iviše od putopisnog žanra. Druženje Nje−goša i Nenadovića, njihove zajedničkešetnje i obilasci Napulja, penjanje naVezuv, razgovori, anegdote i mudre iz−reke crnogorskog vladike koje je Ljubazabeležio, daju ovom delu izuzetnuknjiževnu i istorijsku vrednost. „On ječitateljstvu pružio besmrtne konverzaci−je Njegoševe koje vrede skoro koliko i‘Gorski vijenac’. Nenadović je zabeležioNjegoševe najlepše i najbitnije misli“(Živojin Boškov). Beležio je Njegoševaraspoloženja, njegovu zainteresovanostevropskim temama i društvenim pojava−ma, zanesenost lepotom velikih grado−va, muzeja i građevina, mnoštvom svetai vrevom po ulicama Italije.

U periodu od 1851. do 1857. godine,Ljuba je radio u ministarstvima prosvetei unutrašnjih dela. Neobično nadahnutčojstvom i junaštvom Crnogoraca, njiho−vom svetlom istorijom i malenom krševi−tom zemljom, Nenadović je zimu 1857−1858. godine proveo kod kneza Danila uCrnoj Gori. Naklonost prema ovoj malojviteškoj zemlji kod Nenadovića je poti−cala još od poznanstva sa Simom Milu−tinovićem Sarajlijom, koji je boravećikod prote Mateje u Brankovini veličaoCrnogorce. Susret s velikim pesnikomtog vremena i svetskim putnikom Saraj−lijom, odigrao je upečatljivu ulogu i u Lju−binom književnom sazrevanju. Poznatiučitelj crnogorskog vladike kroz svojuprosvetiteljsku misiju podsticao je na pi−sanje i mladog Nenadovića. Iscrpna pre−piska crnogorskog vladike Danila i Lju−bomira Nenadovića svedoči o njihovomvelikom prijateljstvu i saradnji. Nenado−vić je zaslužan za nabavku štamparije

Istorija 29

Divio se Njegošu i s njim se družio u Italiji

Sima Milutinović Sarajlija je podsticaomladog Nenadovića na pisanje

Prota Mateja − otac Ljube Nenadovića

Besplatno kamenjeZanimljive su anegdote koje

je Ljuba zabeležio pridruženju s Njegošem. Jednom

prilikom, kada je Nenadovićkrenuo da kupi kamenje staro

dve hiljade godina, kao suve-nir iz Italije, mudri crnogorski

vladika mu je rekao: ”Što ćeti to kamenje?… U Crnoj Gorisve je kamenje staro milionegodina; dođi, pa tovari pune

lađe, ništa nećeš platiti“.

30 Istorija

koju je srpska vlada poklonila Crnogor−cima. U jednom pismu koje je Ljubauputio knezu Danilu stoji: „Što god višeovde sedim i ove turske intrige gledam,sve mi je milija Crna Gora, i, za−ista, da nemam jednog velikogprocesa o mom imanju, ja bihostavio službu i doselio se tamo,makar ribu vatao pa se ranio, alisamo da živim među junacima“.

U novembru 1858. godineNenadović je izabran za sekreta−ra Srpske agencije u Carigradu.Tada je ovaj večiti putnik krstarioGrčkom, pohodivši Svetu goru iManastir Hilandar. Nakon godi−nu dana vratio se u Beograd inarednu deceniju proveo je kaonačelnik Ministarstva prosvete,zastupajući neko vreme i mini−stra prosvete. Iz zdravstvenihrazloga, Čika Ljuba je 1868. go−dine zatražio penziju i povukaose u zavičajnu Brankovinu, po−vremeno odlazeći u banju Visba−den. Opčinjen Crnom Gorom po−novo je u njoj boravio 1874. i1878. godine, družeći se saknjazom Nikolom, plemenskimglavarima, vojvodama i narod−

nim mudracima. Herojsko doba koje jepovezivalo njegovu porodicu i Crnu Go−ru, taj nacionalno−oslobodilački duh itradicija, značajno su prisutni u Ljubi−

nim delima. Penzionerske dane je ispu−njavao marljivim radom u brojnim novi−narskim listovima i kulturno−prosvet−nom delatnošću za unapređenje Valje−va. Kada je 1886. godine osnovanaSrpska kraljevska akademija nauka iumetnosti, Ljuba Nenadović je izabranza redovnog člana umetničkog odseka.U julu 1888. održao je svečanu aka−demsku besedu Pogled na poeziju injen uticaj na čovečanstvo. Početkom1892. godine Narodna skupština mu je,pored penzije, dodelila i 4.000 dinaragodišnje „u ime narodnog priznanja“.

Mesto pokraj DositejaVeliki uticaj na Nenadovića kao pi−

sca romantizma imalo je stvaralaštvočuvenog nemačkog pisca Hajnriha Haj−nea. Takav romantičarski lirizam speci−fičan za J. J. Zmaja, Ðuru Jakšića i La−zu Kostića jedno vreme će biti prisutani u poeziji Ljube Nenadovića.

Potomak slavnih Nenadovića u vre−me studentskih dana družio se s legen−darnim Brankom Radičevićem, pa je on,pored njega, jedan od najplodnijihknjiževnih stvaralaca tog perioda. Posvojim književnim zamislima, Nenadovićje najbliži Dositeju Obradoviću. Od nje−ga je preuzeo didaktičko−prosvetiteljskiliterarni obrazac, a književni kritičar Lju−bomir Nedić uporedio je svog imenjakas Dositejem rekavši da je njegovo mesto

u istoriji srpske prosvete „pokrajDositeja, iza njega, odmah po−sle njega“. Miran i dobrodušanintelektualac i Evropljanin širo−kih vidika, Ljuba Nenadović,dao je nemerljiv doprinos srp−skoj književnosti i kulturi.

Književno stvaralaštvo Lju−be Nenadovića počelo je veo−ma rano. Prve knjige poezije„Pesme“ i spev „Slovenska vi−la“, objavio je 1849. godine.Napisao je veliki broj rodoljubi−vih, didaktičkih i misaonih pe−sama. Kroz poeziju se iz−ražavao jednostavno, morali−stički i refleksivno, veoma lirskinadahnuto. Godine 1861.štampao je spev DojčinovićVojin. Memoare svog oca, pro−te Mateje, Ljuba je objavio usvom listu „Šumadinka“ 1856.godine, a jedanaaest godinakasnije, kao posebno izdanje.

Putopisi će postati Nena−dovićeva trajno prepoznatljiva

VELIKANI

Vajat Ljube Nenadovića u Brankovini

U kompleksu spomenika Nenadovića u Brankovini, u blizinistare škole prote Mateje, nalazi se vajat Ljube Nenadovića,podignut pre 1826. godine. Ova autentična brvnara prekrivena šindrom od izuzetnog je arhitektonsko-etnološkogi istorijskog značaja.

Ljuba Nenadović u mlađim danima

proza. To su putnička pisma koja su na−stajala na Ljubinim putovanjima, uvečnoj težnji za spoznajom lepote sve−ta. Pisma iz Švajcarske (objavljena1852. i 1855), „Prva pisma iz Nemačke“

(objavljena 1850), „Pisma iz Italije“ (ob−javljena 1868. i 1869), „Druga pisma izNemačke“ (1870) i „Pisma sa Cetinja“ ili„O Crnogorcima“ (objavljena 1889), nje−gova su najpoznatija dela. „Pisma iz

Švajcarske“ i „Prva pisma izNemačke“ odaju vedar duh,mladićko raspoloženje i život−nu radost: „Pisma iz Italije“više su posvećena vladici Nje−gošu, s kojim se Nenadović naputu susreo; „Druga pisma izNemačke“ pokazuju već zrelijeduhovno stanje i izvesnu skep−tičnu filozofiju. „Pisma o Crno−gorcima“ su opevanje CrneGore i njenih stanovnika, slikaoduševljena i idealizovana, alizanimljiva, puna anegdota iduha“ (Jovan Skerlić, Istorijanove srpske književnosti).Sam autor je o svojim pismimarekao da „Svaki čitatelj možedržati da su upravo njemu pi−sana“. „Pisma iz Nemačke“oslikavaju Ljubu kao već klo−nulog čoveka, bespomoćnogda promeni otuđenost međuljudima u savremenoj evrop−skoj civilizaciji.

Ljubomir Nenadović je je−dan od prvih književnih stva−ralaca koji su pisali narodnimjezikom vodeći se načelom

„Piši kao što govoriš, čitaj kao što jenapisano“. Za sobom je ostavio razno−vrstan stvaralački opus. Pored pesamai putopisa, pisao je i poučne priče, sti−hovane basne, humoristične i satiričnepoeme, epigrame... Bavio se i pre−vođenjem. Značajan je njegov prevodMinjeove „Istorije Francuske revoluci−je“ i drame „Napoleon Bonaparta“, de−la Aleksandra Dime Oca. Osim na pla−ninske vrhove Srbije i Crne Gore, peose i na mnoge evropske planine i jedanje od začetnika planinarstva kod nas.

Jedan od najpopularnijih pisaca srp−skog romantizma, Ljubomir Nenadović,umro je u Valjevu 21. januara 1895. go−

dine. Po svojoj želji, sahranjen je u rod−noj Brankovini. „Nenadović je bio pripo−vedač i pesnik, humorist, satiričar, ese−jist. U knjigama pisama on je često sveovo skupa: pesnik u prozi i pripovedač,koji uključuje u svoj tekst feljton ili maliesej; isto tako i pisac koji ume da nasnasmeje, a često i da ismeje, ošine, uje−de“ (Miodrag Popović.

Marija Delić

VELIKANI

Istorija 31

Neostvarena ljubav: Milica Stojadinović Srpkinja

Platonska ljubavLLjjuubbaa NNeennaaddoovviićć bbiioo jjee ppllaattoonnsskkaa ll jjuubbaavv vveelliikkee ssrrppsskkee kknnjjiižžeevvnniicceeMMiilliiccee SSttoojjaaddiinnoovviićć SSrrppkkiinnjjee.. UUppoozznnaallii ssuu ssee uu BBeeooggrraadduu 11885511..ggooddiinnee.. LLjjuubbaa jjee zzaa nnjjuu bbiioo nnaajjvveeććii ssrrppsskkii ppeessnniikk.. DDuubbookkuu lljjuubbaavv kkoo--jjuu jjee ggaajjii llaa pprreemmaa oovvoomm vveelliikkoomm VVaalljjeevvccuu,, MMiilliiccaa jjee pprriikkrriivvaallaa pprrii --jjaatteelljjssttvvoomm ss nnjjiimm.. PPrree oobbjjaavvlljj iivvaannjjaa,, MMiilliiccaa jjee ssvvoojjee ppeessmmee nnaajjpprreessllaallaa LLjjuubbii nnaa ččiittaannjjee.. ČČaakk jjee ii VVuukk KKaarraaddžžiićć pprroovvooddaaddžžiissaaoo oovvoommkknnjjiižžeevvnnoomm ppaarruu,, aallii jjee sskkrroommnnuu ppeessnniikkiinnjjuu nnaakkoonn ttooggaa bbiilloo ssttiidd ddaassee vviiđđaa ss NNeennaaddoovviiććeemm.. PPeessnniikkoovvaa ffoottooggrraaffiijjaa ii nnjjeeggoovv ll iisstt „„ŠŠuummaa--ddiinnkkaa““,, uuvveekk ssuu bbiill ii nnaa MMiilliiččiinnoomm rraaddnnoomm ssttoolluu.. NNiikkaaddaa ssee nniijjeeuuddaallaa,, aa LLjjuubbaa jjee cceelloogg žžiivvoottaa oossttaaoo nneežžeennjjaa..

Politička i narodna kuća

MMiillaann JJoovvaannoovviićć SSttoojjmmiirroovviićć zzaa--ppiissaaoo jjee oo NNeennaaddoovviiććiimmaa:: „„NNeennaa--ddoovviiććii ssuu sseebbee ssmmaattrraallii pprrvvoommffaammiillii jjoomm uu SSrrbbiijj ii ,, ddrržžeeććii ddaa iidduu iipprree KKaarraađđoorrđđeevviiććaa ii OObbrreennoovviiććaa,,aa oobbjjeekkttiivvaann iissttoorriiččaarr mmoorraa ddaaiihh ssttaavvii ooddmmaahh uuzz oovvee,, jjeerr nneezznnaa kkooggaa bbii iimm pprreettppoossttaavviioo.. OOnniissuu bbiill ii ppoolliittiiččkkaa ii nnaarrooddnnaa kkuuććaa iipprree uussttaannkkaa,, aa ddaavvaallii ssuu lljjuuddeeoodd aakkcciijjee ii oodd zznnaaččaajjaa rraavvnnoo220000 ggooddiinnaa,, ttee ssuu ssee ss pprraavvoommppoonnoossiill ii ssvvoojjiimm pplleemmeennoomm ii nnjjee--ggoovviimm zzaasslluuggaammaa““..

Delo Ljubomira Nenadovića o Crnogorcima (SKZ, 1929)