Filozofija znai: biti na putu. Njena pitanja su bitnija od odgovora

Grka re filozof (philosophos) nastala je kao suprotnost rei sofos. Ona oznaava oveka koji voli znanje. Taj smisao rei ouvao se do danas: sutina filozofije je traenje istine, a ne posedovanje istine, bez obzira na to kako se esto ona odavala dogmizmu, tj. konanom, potpunom I pounom znanju iskazanom u stavovima. Filozofija znai: biti na putu. Njena pitanja su bitnija od njenih odgovora, a svaki odgovor se ponovo pretvara u novo pitanje.

Filozofija je ljubav prema mudrosti

Filozofija, philo-sophia, bila je u tumaenju prvih filozofa, koji su istovremeno skovali taj pojam, shvaena kao ljubav prema mudrosti. Mudrost sophia pojmovno sadri dva momenta: istinito znanje i ispravan, dobar stav, drugim reima, ona sadri istinito i dobro (Mudrost esto sadri lepotu, ali ovaj momenat emo ovde za sada staviti u zagradu.) U skladu sa svojim pojmom filozofija je dakle ljubav prema jedinstvu istinitog ljudskog znanja i dobrog ljudskog ponaanja: filozofija je, prema tome, ljubav prema najvioj vrednosti. Izraz ljubav spada u renik oseanja, ali je ovde sasvim na mestu. Svaka filozofija je emfatika; njena emfaza okrenuta je dobrom i istinom. ta je istinito i ta je dobro, to filozofija eli da zna, poto ona voli ono istinito i dobro. Ona eli da pronae svoju trnoruicu koja je u trnovitoj ivici skrivena od ljudskog pogleda. Ona zna da trnoruica postoji, takoe zna da je ona lepa, ali ne zna kakva je, kakve su joj osobine. Ona trai trnoruicu da bi je saznala, a Platon bi reko: da bi je se prisetlia, da bi je poljupcem povratila ivot.

Filozofijom treba da se bave i mladi i stari

Ni u mladosti neka niko ne okleva baviti se filozofijom, ni u starosti neka mu filozofija ne bude teret. Da niko nije premlad ni prestar da se brine za zdravlje svoje due. A ko kae da mu vreme za bavljenje filozofijom nije dolo ili ve prolo, slian je onome koji govori da mu jo nije dolo vreme za sreu ili da ga vie nema. Treba, dakle, da se vrlina, koja duguje prolosti, a drugi, da bi, ne bojei se budunosti, bio ujedno i mlad i star. Stoga treba da se trudimo oko onoga to stvara sreu, jer, ako je ona uz nas, imamo sve, a ako nije, preduzimamo sve da bi je postigli.

Ljudske pobude za filozofsko istraivanje

Istorija filozofije kao metodikog miljenja zapoela je pre dve i po hiljade godina, a njena istorija kao mitskog miljenja mnogo ranije. Ali poetak je neto drugo nego izvor. Poetak je istorijski, i on potomcima donosi rastue mnotvo pretpostavki koje su nastale misaonim radom. Izvor je, meutim, ono svagdanje vrelo iz koga dolazi podstrek za filozofiranje. Zahvaljujui upravo njemu, svaka savremena filozofija postaje bitna, a ranija filozofija razumljiva. To izvorno je mnogostruko. Iz uenja proizilati pitanje i saznanje, iz sumnje u ono to se saznalo javlja se kritiko ispitivanje i jasna izvesnost, iz ovekove pretresenosti i svesti o sopstvenoj izgubljenosti izvire pitanje o samom sebi. Predolimo sebi najpre ta tri motiva.

Potresenost

Predan Saznanju predmeta u svetu, sumnjajui radi sticanja izvesnosti, ja sam utonuo u stvari, ja ne mislim na sebe, ni na svoje ciljeve, svoju sreu, svoje spasenje. Naprotiv, zabavljajui sebe, zadovoljavam se sticanjem znanja o predmetima. To se preobraa u neto drugo im postanem svestan sebe u sopstvenoj situaciji. Stoik Epiktet je rekao: Poreklo filozofije lei u opaanju sopstvene slabosti i nemoi. Kako da sebi pomognem u nemoi? Njegov odgovor je glasio: Na taj nain to u sve to ne lei u mojoj moi smatrati da je za mene irelativno u svojoj nunosti, a naprotiv, sve to zavisi od mene, naime nain i sadraj svojih predstava, miljenjem u uinitim jasnijim i slobodnijim. Osvedoimo sese u svoj ljudski poloaj. Mi smo uvek u situacijama. Situacije se menjaju, javljaju se prilike. Ako se one jednom propuste, vie se nee vratiti. Ja mogu da delujem da se situacija izmeni. Ali ima situacija koje su u svojoj sutini nepromenljive, ak i kad njihova trenutna pojava dobije drugi vid i kad se njihova pobedonosna mo skrije velovima: moram da umrem, moram da patim, moram da se borim, podredjen sam sluaju, neizbeno se zapliem u krivicu. Te osnovne, situacije preko kojih ne moemo prei, koje ne moemo izmeniti.to to postajemo svesni tih graninih situacija, posle uenja i sumnje, predstavlja dublji izvor filozofije. U samom postojanju, mi ih esto izbegnemo na taj nain to zatvaramo oi i ivimo kao da one ne postoje. Mi zaboravljamo da moramo da umremo, zaboravljamo da smo krivi i da smo preputeni sluaju. Mi smo tada suoeni samo sa konkretnim situacijama, koje reavamo u svoju korist, i na kraju reagujemo planiranjem i delanjem u svetu, gornjim interesima svoga postojanja. Na granine situacije, medjutim, reagujemo ili na taj nain to ih zamagljujemo ili, ako ih zaista shvatimo, oajavamo i ponovo ih uspostavljamo: ponovo postajemo sami promenom svoje svesti o biu.

Granine situacije smrt, sluaj, krivica, nepouzdanost sveta ukazuju na stradanje. ta da inimo suoen sa tim apsolutnim stradanjem, ije sagledanje ne mogu da izbegnem ako poteno sve sebi predstavim? Savet Stoika da se slobodnom odlukom povuemo u neizvesnost miljenja nee nas zadovoljiti. Stoik se varao, jer on nije dovoljno radikalno sagledavao ovekovu nemo. On nije shvatio ni zavisnost samog miljenja, koje je samo po sebi prazno, upuno na ono to mi se prua, kao ni mogunost ludila. Stoik nas ostavlja bez utehe u istoj neizvesnosti miljenja, jer tom miljenu nedostaje svaki sadraj. On nas ostavlja bez nade, jer izostaje svaki pokuaj spontanog unutranjeg savlaivanja, svako ostvarenje poklanjanjem sebe u ljubavi, kao i oekivanje mogueg s puno nade. Ali ono emu Stoik tei, jeste prava filozofija. Izvornost u graninim situacijama budi osnovni nagon da se kroz stradanje nae put do bia.

Jonski fiziari

Biografski podaci. Tales (627-547) iz Mileta na obalama Male Azije. Jedan od sedmorice mudraca, matematiar, astronom, fiziar, graditelj, politiar, trgovac. Svedoe da je predvideo pomraenje Sunca 585. Godine pre n.e. Pripisuje mu se stanovljenje kalendara, kao i otkrie magneta. Dela nisu sauvana. O njegovom uenju saznajemo od Aristotela i Diogena Laertija.

Anaksimandar

Biografski podaci. Anaksimadar (611-546), Mileanin, Talesov uenik, prvi je izradio geografsku kartu,pronaao gnomom, izradio prvi globus. Tvrdio je da zemlja ima sferian oblik, da Mesec sija pozajmljujui svetlost, da se Sunce sastoji od najistije vatre i da nije manje od Zemlje. Hajdeger smatra Anaksimandra prvim grkim filozofom, a ne Talesa. Sauvani su samo nazivi njegovih dela: O Prirodi, Krug oko Zemlje, Sfera i dr. O njegovom uenju saznajemo neto od Aristotela.

Anthologia Palatina

Logos-Kosmos-Episteme/Um-Svet-Znanje

Svet (kosmos) ovaj, isti ta sve, nije stvorio ni jedan bog i nijedan ovek, nego je uvek bio i jeste i bie vatra veno iva, koja se s merom pali i merom gasi.

Vatra ivi od smrti zemlje, vazduh ivi od smrti vatre, voda ivi od smrti vazduha, zemlja od smrti vode...

Sve je razmena za vatru i vatre za sve, kao roba za zlato i zlato za robu. Priroda voli da se skriva. Nevidljivi sklop je jai od vidljivog. Tragaoci za zlatom silnu zemlju prekopaju, da mau malo zlata. Ako ovek ne oekuje neoekivano, nee ga ni nai: tako je dobro skriveno i teko

pristupano. Onaj Gospod ije je proroite u Delfima (Apolon), niti govori niti skriva niti zamenjuje. Zato valja ii za onim to je zajednikom. Ali premda je logos zajedniki, ipak veina ivi

tako kao da ima svako svoju vlastitu pamet. C logosom, s kojim se veinom stalno drue, a koji svemirom upravlja, ne slau se, i ono

na ta dan na dan nailaze, ini im se tue.

Logos-Polemos-Hermonia/Um-Rat-Harmonija Rat je otac svega i svega kralj, jedne je pokazao kao bogove a druge kao ljude, jede je

uinio robovima, a druge slobodnima. A treba znati da je rat sveopta pojava, da je pravda porba i da sve nastaje kroz borbu i

po nudi. Protivno se udruuje i iz raznih tonova postaje najlepa harmonija, i sve biva borbom. Oni ne razumeju, kako se ono to je u sebi suprutno, samo sa sobom slae: to je

harmonija, koja k suprotnosti tei, kao kod luka i lire. I dobro i zlo je jedno... Besmrtni su smrtni, a smrtni besmrtni, jer je ivot ovih smrt onih, smrt onih ivot ovih. Jedno isto prebiva u nama: ivo i mrtvo, budno i spavajue, mlado i staro. Jer je to, kad

se promeni ono, a ono, kad se ponovo promeni to. Na kraju poetak i kraj se podudaraju.

Logos-Dike/Um-Pravda Rat je Pravda. Ime Pravde ne bi ljudi poznavali, kad ne bi bilo nepravde. Helije nee prekoraiti svoje mere, inae ga pronai Erineje, pomonice Pravde.

Logos-Psihe/Um-Dua

Granice due nee u hodu nai, makar pregazio svaki put, tako dubok logos ima. Dui je svojstven logos koji sam sebi uveava. Ljudima je svojstveno da sebe spoznaju i da misle. Suva dua jeste najmudrija i najbolja. Oi i ui su ljudima ravi svedoci, ako imaju varvarske due. Protiv srca je teko boriti se, jer to hoe kupuje na tetu due. Nije bolje za ljude ako im se ostvari svaka elja.

Logos-Nomos-Arte/Um-Zakon-Vrlina

Sve ljudske zakone hrani jedan boanski; ovaj zapoveda koliko hoe i dovoljan je svima i ak sve nadmauje.

I to je zakon pokoravati se volji jednog oveka. Narod treba da se bori za zakone kao za bedeme. Javno nasilje treba gasiti pre nego li gradski poar. Najvee savrenstvo je: misliti razborito, govoriti istinu i raditi prema prirodi glasajui u

nju to je mudrost.

Elejci Kada su bogati grki gradovi na obali Male Azije bili pokoreni Persijancima, veliki

deo stanovnitva se odselio u Junu Italiju (Veliku Haladu), gde je grad Eleja postao jedan od centara filozofskog ivota. U filozove elejske kole najee se ubrajaju: Ksenofan, koji je roen u Kolfonu, pa bi se po mestu roenja mogao ubrojiti u jonske fiziare, Parmenid i Zenon (obojica roeni u Eleji) i Melis sa ostrva Samosa.

Parmenid Biografski podaci. Parmenid iz Eleje, po nekim istoriarima uenik Ksenofanov i pitagorejca Aminije. Njegovo doba je negde oko 600. Godine. Njegov najpoznatiji uenik je Zenon iz Eleje. Parmenid je pisao u stihovima i njegova poema O prirodi delimino je sauvana.

Zenon Biografski podaci. Zenon iz Eleje je u punom razvoju duha bio oko 464-461. godine. Aristotel ga smatra osnivaem dijelektike zbog njegove vetine obrazlaganja, dobijanja i dokazivanja. Oko 450. Godine u Atini obrazlae Parmenidovo uenje, a meu sluaocima su bili Sokrat i Platon. Dokazi kojima potvruje stavove Parmenida zovu se Aporije (orsokak, bezizlaz). Iz raznih izvora saznajemo da ih je bilo vie, a da su sauvanih aporija u koje e se misao zaplitati ako protivurei Parmenidovom uenju, najpoznatiji su: Ahil i kornjaa, Strela, Dihotomija i Stadion.

Sauvani fragmenti i svedoanstva etri su Zenonova dokaza o (problemu) kretanja to zadaju tekoe onima koji ih

reavaju: Prvi (govori) o tome da nema kretanja, jer ono to se kree treba najpre da dospe do polovine pre nego (to stigne) do kraja.

Drugi je takozvani Ahilej. On se (sastoji) u tome da najsporiji (trka) nikada nee biti uhvaen od najbreg koji ga goni, jer je ovaj pre toga mora da dostigne (taku), otkud je krenuo progonjeni (trka). Tako da e se sporiji trka uvek i nuno uvek nalaziti ispred breg. Ovaj dokaz je isti kao i dokaz poloovanjem, ali se razlikuje to u deljenju bilo koja uzeta veliina nije (podeljenja) nadvoje.

Trei (dokaz) je upravo naveden; (a tvrdi) da letea strela nepomino stoji. Ovo se deava zato to se uzima da je vreme sastavljeno od trenutka. Jer kad se ovo ne doputa, (takvog) zakljuka nee biti...

Pitagora Biografski podaci. Prema jedinim podacima, Pitagora je roen 528. A prema drugim negde oko 568. Godine, na ostrvu Samosu. Jedni kau da je iveo 80 godina, a drugi, ak 90 godina. Proputovao je Egipat, da boje upozna ustanove i mudrost egipatskih svetenika. Zbog neslaganja sa tiraninom Polikratom, u etrdesetoj godini religiozno-moralno bratstvo (Pitagorejski savez). U Krotonu je umro. Pitagorejski savez zasniva se na Orfikim misterijama: na tajnost uenja zavetovao se svaki lan. Samo je Pitagora imao pravo da javno saopti tumaenja uenja.

Sofisti

Do dananjeg dana odrala su se protivreena miljenja o sofistima jer svedoanstva koja su o njima sauvana potiu uglavnom od njihovih protivnika: Aristofana, Platona, Aristotela. Delovanje na masu konzervativnog komediografa Aristofana bilo je najvee, jer i on u svojoj komediji Oblakinje prikayao sofiste kao pljakae, koji se bore protiv istine, i sve to je nepravedno ele pokazati na pravo. I Aristotel je isticao vie negativnu stranu sofista, dajui ujedno i definiciju o njima da je sofist ovek, koji iskoriava samo prividno znanje, a ne pravo, da bi zaradio novac. Takve karakteristike se ne mogu primeniti na sve sofiste. Sofisti se razlikuju, kako grupe starijih i mlaih, isto tako i oni meusobno, pa objektivni sud moe biti samo pojedinani sud o svakom od njih. Zbog toga treba treba u prikazivanju sofista (jer se ta re i danas uje u negativnom smislu) ispitati i to koliko su njihovi ideoloki protivnici optem razvoju filozofske misli. Sama re sofist do pojava filozofa sofista (5. Vek) koji su traili novac za svoje uenje, imala je vrlo pozitivno znaenje. Taj izraz je znacio to i uen ovek. Istoriar Herodot zove sofistima Solona i Pitagoru, a sokratove uenike Ksenofonta zove Sokrata i Aristotela sofistima u pozitivnom smislu rei. Kada je antiki polis poeo opadati, a tradicija ima sve manje vrednosti, dolo je vreme da nove ideje osvoje sebi put, i ta epoha s novim nazorima imala je svoje uenje. Oni su svojim uenjem mnogo pridoneli razvijanju otroumnosti, kritinosti, bogaenju jezika, preciznoj upotrebi rei, ime su celu Heladu kulturno uzizali. Te zasluge sofista prvi je objektivno izneo Heleg u svojoj Istoriji filozofije. Tu se svakako misli na sofiste koji su uli u samu filozofiju i svojim ogromnim znaenjem predstavljali u svoje doba misaonu epohu.

Protagora

Biografski podaci. Protagora (481-411), rodjen u Abderi, Demokritov zemljak, jedan je od najpoznatijih sofista. U Atini je proveo oko 40 godina. Bio je jedna od najuglednijih linosti Helade toga doba. Ipak, nije izbegao Anaksagorinu sudbinu prognan je iz Atine, zbog jednog njegovog spisa koji poinje ovim reima: to se tie bogova, ja o njima ne mogu da saznam nita: niti da postoje niti da ne postoje, jer ima mnogo stvari koje ometaju to saznanje kako nejasnost same stvari, tako i ivot ljudi koji je tako kratak. Ova je knjiga javno spaljena u Atini kao bezbonika i to je verovatno bila prva knjiga koja je bila spaljena na zapoved jedne drave Napisao je spis Istina od kojega je ostala sauvana samo prva reenica. Platon je napisao spis Protagora.

Neki slavni sofizmi

Neki antiki sofizmi ostali su do danas slavni. Veina tih sofizma obino se izlae u obliku dijaloga izmeu sofiste i rtve (ili izmeu dva sofista), pa emo u tom obliku ukratko prepriati neke od njih. Antiki sofizmi imaju svoja imena, pa emo ih po tim imenima navesti.

Sofizam Rogati glasi: to nisi izgubio ima? Da Rogove nisi izgubio? Ne Dakle, ima rogove.

Sofizam elavi: Da li je ovek elav ako mu isupa jednu dlaku? Ne. A ako mu isupa dve dlake? Ne. Pitanja se nastavljaju. Ako sagovornik u jednom trenutku odgovori sa Da., sofista zakljuuje da upanje jedne dlake oveka ini elavim, a ako sagovornik uporno odgovara negativno, sofista zakljuuje da ovek gubei dlaku po dlaku ne moe nikada oelaviti.

Sofizam Protagora i uenik: Sofisti Protagora poduavao je Euatla advokatskoj vetini. Pogodili su se da uenik plati odmah polovinu kolarine, a drugu polovinu kad dobije prvu

parnicu. Kako po zavretku kolovanja uenik nije vrio advokatsku praksu, tuio ga je uitelj sudu. Na sudu Protagora kae: Ti e mi svakako platiti ostatak kolarine. Jer ago izgubi parnicu, platie mi po odluci suda, a ako je dobije, platie mi po naoj pogodbi. Euatlo odgovara: Ako dobijem parnicu, neu ti platiti jer je sud tako presudio. Ako izgubim, neu ti platiti, jer smo se tako dogovorili.

Sofizam Laljivac: Kad neko kae: Ja laem (i nita drugo), govori li on istinu ili lae? Ako predpostavimo da govori istinu, to znai da lae (jer to njegov istiniti sud tvrdi), a ako predpostavimo da lae, znai da govori istinu, znai da govori istinu (jer ago lae da lae znai da govori istinu). Izlazi da on lae ako govori istinu, a govori istinu ako lae. Drugim reima, obe predpostavke, i ona da govori istinu, i ona da lae, dovode do kontradikcije.

Sokrat

Biografski podaci. Sokrat - sin kamenoresca Sofroniksa i babice Fanarete, Atinjanin, filozof bez biografije, uitelj, bez uionice koji je celu Atinu pretvorio u svoju kolu i koga je sluajni prolaznik, Atinjanin ili stranac, mogao da slua i da bude doveden u nedoumicu njegovim ispitivanjem. Platonov uitelj i udes Atinjana. Neugledne spoljanosti, po imanju blii sirotinji, po strpljenju jedinstven i neumoran, odan otadbini do smrti, govornik koji ima smisla tek uz sagovornika, babica i dadilja vrlenih Atinjana, vajar i klesar mladih i estitih. Vernik vrline i bezbonik koji na sudu ne odustaje od vaspitanja i razgovora. Rodjen u predgrau Atine 469. U klasi zeguita, treoj i poslednjoj po drutvenom znaaju. Predpostavlja se da se redovno kolovao, odsluio je vojsku i sa dvadesetpet godina postao hoplit oklopnik peak, kada je sebi pribavio opremu. Oenjen Ksantipom, dangrizavom enom, upravo onakvom kakve bi morale

biti ene filozofa ljudi nesposobni da vode kuu i stiu imanje. Otac tri sina. Osuen na smrt atinskog suda i 399. Godine ispio pehar otrova od kukute. O Sokratovoj filozofiji najvie saznajemo iz Platonovih dijaloga, Ksenofontovih Uspomena o Sokratu i Aristotelovih svedoenja.

Sokrat je bio tako malo lep

Koliko smemo suditi po jednoj bisti koja je sauvana pod razvalinama antike vajarske umetnosti,Sokrat je bio tako malo lep kao to samo filozof moe biti. elava glava, veliko okruglo lice, duboke i razrogaene oi, iroki cvetast nos, koji daje ivo svedoanstvo o estim simposionima Sve to kao da pre odaje glavu nekog vratara nego najznamenitijeg filozofa. Ali ako se blie zagleda u grubo zatesani kamen, on otkriva onu ljudsku dobrotu iiskrenu prostotu koje su ovog skromnog mislioca uinile omiljenim uiteljem najotmenije omladine atinske. Samo veoma malo znamo o njemu, pa ipak nam je mnogo prisniji nego li aristokratski Platon ili profesorski rezervisani Aristotel. Preko dve hiljade i tri stotine godina gledamo jo uvek njegov nezgrapni lik kako u veno jednakoj, izguvanoj tunici lagodno koraa preko trga, ne vodei rauna o graji dnevne politike, a sakupljajui oko sebe omladinui naunike , vrsto drei svoju rtvu da je domami u senoviti ugao kakvoga hrama, i da je tu primora na odreivanje njenih pojmova.

OPTUBA, ODBRANA I SMRT SOKRATOVA

Optubu protiv Sokrata podneli su Melet, Anit i Likon. Tuba je glasila: Melet, sin Meletov, iz Pita, podie ovu tubu i zakletvom potvruje protiv Sokrata, sina Sofroniksa, iz Alopeke: Sokrat je kriv to ne veruje u bogove u koje veruje drava, a uvodi drugi nova bia demonska; a kriv je to i omladinu kvari. Predlaem smrt.

Sokrat ne uvodi nova boanstva

Moda bi se, pak, moglo uiniti udno to to ja idem naokolo i samo svakoga pojedinoga to savetujem i u sve se paam, a ne usuujem se da javno izaem pred vas u skuptini, pa da savetujem gradu. A tome je uzrok to to ste vi mene esto i na mnogim mestima uli gde govorim da se meni javlja neto boansko i demonsko, neki glas; a to je ono to je i u tubi Melet naveo rugajui se. To je neki glas koji mene prati jo or rane mlalosti; i kad se javi, uvekme odvraa da ne inim ono to nameravam da inim, ali me nikada ne navraa. To je ono to me spreava da se bavim dravnim poslovima.

Meni se, ljudi sudije - pravo vas nazivam kad vas nazivam udijama - dogodilo neto udnovato. Onaj redovni proroki glas, glas boanstva, javljao mi se uvek veoma esto itavo poslednje vreme, i on me je i u najmanjim stvarima opominjao kad bih nameravao da neto nepravo uradim; i sada mi se, kao to vidite sami, dogodilo ono to bi se moglo smatrati, i smatra se, kao najvee zlo. A meni se ni jutros, kad sam ostavio svoju kuu, nije protivio taj znak boji, ni onda kad sam ulazio ovamo pred sud, ni igde u mojoj odbrani kad sam nameravao ta da kaem; pa ipak me je u drugim prilikama na mnogo mesta usred rei zadravao. A danas me nigde za vreme ovog spora ni u delanjuni u govorenju nije zadvavao. ta da uzmem, dakle, kao uzrok tome? Ja u vamkazati: ini mi se da se ovo to se meni dogodilo kao dobro dogodilo, I to nikako ne moemo razumeti mi koji verujemo da je smrt neko zlo. Jak dokazimam za to tvrenje: meni bi se zacelo znak opominjanjajavio I opomenuo me kad ne bih imao da uradim neto dobro.

SOKRAT (I) FILOZOFIJA

Nije optuen Sokrat nego filozofija, ili: Zato je Sokratnajmudriji

Moda bi ko od vas prihvatio: "Ali, Sokrate, ime se ti, u stvari, zanima? Odakle su potekle klevete protiv tebe?Nisu valjda otuda to se ti nisi niim naroitim bavio nego ostali? Ne bi se toliki glas i govor o tebi rasturio da ti, ipak, nisi neto drukije radio nego ostali! Govori nam, dakle, ta je u stvari, da ne nagaamo o tebi!"Ko to govori, ini mi se da pravo govori. I ja u pokuati da vamizloim ta je to to je meni donelo ime i klevetu. Sluajte, dakle! Modae neki od vas pomisliti da se ja alim, ali budite uvereni, kazau vam punuistinu. Ja, graani atinski, nisam niim drugim do nekakvom mudroustekao to ime.Pa kakvom to mudrou?Mudrou koja je moda ljudska.ini se dasam zaista u toj mudrosti mudar.

Sokrat ne brani sebe nego filozofnju

Dobro znajte: ako mene osudite ovakva kakvim se ja prikazujem neete meni nakoditi vie nego sami sebi, jer meni zacelo nita nee nakoditi ni Melet ni Anit, niti mogu, jer smatram da boanski poredak stvari ne podnosi da bolji ovek strada od gorega. Pa ipak, moda e me on pogubiti, ili izagnati, ili oduzeti graansko pravo; ali, moda on i ko drugi uzima to za neko veliko zlo, ali ja ne uzimam, nego uzimam mnogo vie za veliko zlo ono to on sada radi, tj. pokuava da na pravdi pogubi oveka.

Otuda, graani atinski, nipoto se ne branim radisebe, kako bi to ko mogo da misli, nego radi vas, da me ne osudnte i da se, na taj nain,ne ogreite o dar koji vam bog dade. Jer, ako mene pogubite, neete lako nai drugoga takvoga koji bi, mada je to i neto smeno kazati, upravo seo na grad kao na konja koji je velik, dodue, i plemenit, ali koji ba zbog veliine poneto naginje sporosti, i kome je zato potrebno da ga podstie neka mamuza. Tako,eto, ini mi se da je mene bog i pridelio gradu kao takva oveka koji e vas bez prestanka podsticati, i savetovati, i koriti svakoga pojedinoga,ukratko, koji e vam po ceo dan svuda na pamet sedeti. Ovakvi drugi nee vamse lako rodmti sugraani moji.Zato, ako mene posluate, potedeete me.Viete se, moda, ljutiti kao dremljivi kad ih bude, pa me udariti I, sluajui Anita, lako me pogubiti, a onda ete ceo svoj ostali ivot neprestano spavati, ako se bog za vas ne postara i ne poalje vam koga drugoga.

Sokrat se mora baviti filozofijom

I kad biste vi na to meni kazali: "Sokrate, sada, dodue, neemo poverovati Anitu nego te putamo, ali samo pod tim uslovim, razume se, da se vie ne bavi tim ispitivanjem i da se mane ljubavi prema mudrosti; ako te uhvatimo jo jedared u takvom poslu, Izgubie glavu sigurno" - kad biste me, dakle, kao to rekoh, pod tim uslovima oslobodili optube, ja bih vam

odgovorio: "Ja vas graani atinski, pozdravljam i veoma cenim, ali u se vie pokoravati bogu negoli vama, i dokle god bude daha u meni i dokle god budem snage imao, neu prestati da se bavim ispitivanjem istine, i da vas savetujem, i poduavam, kad se sa nekim od vas ve budemsastao da govorim o svom obiaju: estiti moj ovee, Atinjanin si, graanin najvee i po mudrosti i snazi najuglednije drave, a nije te stid to se stara za blago kako e ga vie nagomilati, i za slavu, i za ast, a za pamet, i za istinu i za duu, da bude to bolje, za to se ne stara i nimalo ne haje? A ako bi ko od vas to osporio i ustvrdio da se stara za to, neu ga pustiti da odmah ode, niti u se ja s njim rastati, nego u ga pitati, i ispitivati, i proreetavati; pa, ako dobijem utisak da on nema vrline, a tvrdi da je ima, koriu ga to najvanije stvari najmanje ceni, a nitavnije vie."

Sokratova filozofija. Nema Sokratove filozofije.

Filozofija je filozofiranje - njena pitanja su bitnija od njenih odgovora

Sokrat je poznavao filozofiju prirode Anaksagore i Ahelaja. Doiveo je prodor sofistike i usvojio njenu umenost. Nije ga zadovoljilo nijedno ni drugo. Filozofija prirode nije pomagala dui ovekovoj.Sofistika je, dodue, dovodei sve u pitanje, bila u stanju da uini mnogo. Ali, u nainu na kojn je to inila, greila je u novom umiljenom znanju ili, pak, u negiranju svakog vaenja tradicije. U ovom previranju znanja Sokrat nije imao nikakvo novo uenje, pa ak ni uenje o odreenom posupku, to bi za sebe ve bilo dovoljno. Kada je spoznao filozofiju prirode u njenoj bespredmetnosti za ozbiljna pitanja, i kada je u sofistici pojmio destrukciju, znao je da ni neka druga odreena stvar nije ono pravo. No, bio je ponesen sveu o svom pozvanju. O jednom boanskom nalogu, Iako uveren u ovo pozvanje, kao to su to bili proroci, on ipak nije imao nita da objavi poput njih. Nikakav bog mu nije naloio da kae ljudima ono to mu je naredio. Nije imao nita drugo do zadatak da, budui i sam ovek, trai zajedno sa ljudima. Treba da neumoljivo postavlja pitanja, osvetljavajui sva skrovita mesta. Ne treba traiti verovanje u bilo ta, pa ni u samog sebe, ali treba zahtevati miljenje, postaljanje pitanja i ispitivanje.

SOKRAT - OSNIVA ETIKE Vrlina je znanje. Ona js samo jedia i postiiva

Stoerna misao Sokratove etiks jeste nerazluivo jedinstvo teorijskog znanja i praktine delatnosti. Vrlina jene samo znanjem uslovljena nego I saznanjem istovetna. Za tu osnovnu Sokratovu misao nalazimo u Aristotela ova svedoanstva: U Etici Nikomahovoj "Sokrat...

miljae da su sve vrline teorijska znanja.. miljenja da su vrline manifestacije uma (jer su sve znanja) ; U Epici Eudemovoj "miljae da su sve vrline znanja, i da je jedno te isto znati ta je pravedno i biti pravedan"; U Etici Velikoj "Sokrat je tvrdio da to nema nikakve koristi vriti ono to je hrabro i pravedno ako to ovek iii bez znanja i svesne namere; stoga je rekao da se vrlina sastoji u pojmovnom saznanju". Vrlina je, dakle, znanje.To je prvi formalni princip Sokratove etike.Iz injenice da je znanje ne samo nezaobilazan uslov i pomono sredstvo pravog morala nego i njegova sutina, Sokrat zakljuuje da je znanje i obeleje i svih pojedinih vrlina, jer sve se vrline sastoje u znanju, TJ.U poznavanjuonoga ta treba initi i ega se treba kloniti, i razlikuju se samo po predmetu znanja. Prema tome, nije pravilno uobiajeno miljenje da ima mnogih i raznovrsnih vrlina: vrlinaje u stvari samo jedna. Tako Sokrat dolazi do drugog formalnog etikog principa: sve vrline, ukoliko su znanje, 2- ine jedinstvo. U svih ljudi postoji jednaka sklonost vrlini i nju treba samo razviti dobrom poukom. Dodue, nisu svi ljudi jednako obdareni za razvijanje te sklonosti, ali je svima potreban trud, uenje, vebanje, vaspitavanje, i ba ono to se ini najvrsnije po prirodi iziskuje najvie vaspitanja. Tako Sokrat dolazi do treeg formalnog principa svoje etike: v r l i n a je postiziva, jer se moe nauiti. Sokrat, u kome se ljudska svest uspela do jasne samosvesti, pokazuje da vrlina nije ni poklon prirode ni neto spolja naueno i dobiveno, nego se izgrauje samosaznanjem i saznanjem etikih normi, dakle znanjem. Dok sofisti uzimaju ljudsku prirodu kao gotovu, Sokrat je uzima kao neizvajan mramor, od koga ovek - vajar samosaznanjem i samosavlaivanjem treba da stvori umetniko delo. Moe pravilno delanje biti rezultat i uroene sklonosti dobru ili posledica privikavanja na red i zapt, ali samo ono delanje koje proizilazi iz razumskog saznanja ima pravu etiku vrednost.

Platon

Biografsko-bibliografskipodaci. Platon je roen 428.godine u Atini I iveo je 81 godinu (umro je 347. god). Ime mu je bilo Aristokle, pa postoje raliita miljenja kako je dobio ime Platon: jedni kau da je to uinjeno zbog visokog ela, drugi, zbog bogatstva i obimnosti (irine) njegovih

govora, trei, opet, po visini i lepoti stasa (pleat). Poticao je iz uglednearistokratske porodice: po oevoj porolinoj liniji Platonov daleki predak bio je atikn kralj Kodrus, a njegova majka vodi poreklo od Solona. Stric njegove majke bio je uveni Kritija. Sokratov uenik i jedan od tridesetorice tirana Atine. Legenda, pakm stvorena jo u antiko doba stavila je na poetak Platonovog rodoslovlja morsko boanstvo Posejdona, a stvoren je i mit da je Apolon delfijski bio pravi Platonov otac.

Platon je dobio u mladosti iroko obrazovanje a najvie je nauio od Sokrata kod koga je doao u dvadesetoj golini ivota. Diogen Laertije belei da je Sokrat no uoi onog dana kada e Platon doi kod njega "sanjao jednog labuda koji mu seli na krilu, ija su krila brzo porasla i koji je uzleteo ka nebu, pevajui najumilnije pesme".

Posle Sokratovog pogubljenja pobegao je iz Atine u Megaru, odakle je uskoro krenuo na putovanja, i to prvo u Kirenu u Africi, gde se posvetio naroito matematici pod rukovoenjem uvenog matematnara Teodora. Iz Kirene je otiao u Egipat, a potom u "Veliku Heladu" gde je upoznao pitagorejca tadanjeg vremena. Tri puta js boravio u Sirakuzi, u nameri da tamonje kraljeve (tirane) uini filozofima, u emu nije uspeo, ajednom je bio prodat kao rob. O Platonovim delima Hegel kae: "Jedan od najlepih poklona koje nam je sudbina sauvala iz staroga doba jesu, bez sumlje, Platonova dela". Platon je pisao u obliku dijaloga i u svim delima, osim Zakona, pojavljuje se Sokrat, koji u najveem broju sluajeva vodi razgovor.Sauvano je 35 Platonovih dela i 13 pisama.Ova kanjievno-filozofska dela, pored naslova, imaju i podnaslove, kojima se govori o predmetu razgovora.Najgtoznatija su mu dela: Odbrana Sokratova, Drava ili O pravednosti, Parmenid ili Dijalog o idejama. Gozba ili Oljubavi, Protagora ili O vrlini, Fedon ili O besmrtnosti due, Fedar ili O retorici, Teajtet ili O znanju, Sofist (nastavak Teajteta), Gorgija ili Protiv retorike, Behu Hilija ili O pojmulepog i dr

Akademija.U Atini je Platon osnovao svoju filozofsku kolu i sam inosnivanja najverovatnije se dogodio 387 godine. kola je bila smetena na jednomterenu za gimnastiko i ratniko vebanje (gimnasion). Naziv Akademija dobijen jeprema mitskom heroju Akademu, kultnom zatitniku tog mesta. Uzori za osnivanjetakve kole i njenu unutranju organizaiiju bili su, pre svega, Pitagojesko bratstvou Krotonu (juna Italija), a zatim Eukpidova "sokratovska kola" u Megari. Na ulazuu Akademiju pisalo je: "Neka ne ulazi onaj ko ne poznaje geometriju". To je zato to jePlaton aritmetiku, geometriju i astronomiju smatrao za uvod i pripremu za bavljenje dijalektikom (filozofijom), sa kojom treba sluaoce upoznati tek po navrenojtridesetoj godini ivota, kako je u mladosti ne bi zloupotrebljavali kao to su toinili sofisti.Akademija je nastavila rad i posle Platonove smrti i njena delatnost trajala je neto vie od 900 godina, preciznije sve do 529.godine nove ere, kada je car Justinijan objavio svoj uveni dekret: "Neka u Atini niko vie ne predaje filozofiju". Hiljadu godina kasnije, kada se u Italiji raa snano interesovanje za izvorna dela grke filozofije, porodica Medii ponovo je otvorila Akademiju.Kasnije, Akademija ostaje opti naziv za najvie naune, umetnike i obrazovne institucije.

Obradio uenik Nikola Pavlovi T42 pod budnim okom profesorke Branke orevi