Majka Hrabrost i njena decaHronika iz tridesetogodinjeg rataPrevod: Slobodan GlumacLICA:MAJKA HRABROSTKATRIN, njena nema kiAJLIF, njen stariji sinVAJCARKO, njen mlai sinVRBOVNIKNAREDNIKKUVARVOJSKOVOAPUKOVSKI SVETENIKINTENDANTIVETA POTJEOVEK SA ZAVOJEMDRUGI NAREDNIKSTARI PUKOVNIKPISARMLADI VOJNIKSTARIJI VOJNIKSELJAKSELJAKOVA ENAMLADISTARICADRUGI SELJAKSELJANKAMLADI SELJAKZASTAVNIKVOJNICIGLAS1PROLEE 1624. VOJSKOVOA UKSENERNA VRBUJE UDAARNI TRUPE ZA VOJNI POHOD NA POLJSKU. KANTINERKA ANA FIRLING, POZNATA PO IMENU MAJKA HRABROST, OSTAJE BEZ JEDNOG SINA.Drum u blizini grada. Narednik i Vrbovnik stoje smrzavajui se.VRBOVNIK: Kako ovde da skupi vojsku? Narednie, pokatkad ve pomiljam na samoubistvo. Do dvanaestog treba da pred vojskovoom postrojim etrfi ete, a ljudi su ovde tako puni nevaljatine da nou vie i ne spavam. Kad najzad nekog i iznaem, progledam kroz prste i napravim se da mu ne vidim ni kokoje grudi ni proirene vene, napijem ga kako valja, on ve stavio i potpis, samo jo da platim rakiju, on ti izae poradi sebe, ja na vrata za njim, jer neto slutim: tano, nestao kao u ispod nokta. Nema tu ni rei, ni vere i obraza, ni oseanja asti. Ovde sam izgubio veru u ljudski rod, narednie.NAREDNIK: Vidi se da ovde odve dugo nije bilo rata. Otkud bi onda i bilo potenja, pitam se? Mir, to ti je ist murdarluk, tek rat stvara red. oveanstvo u miru zadivlja. Sa ovekom i s marvinetom razbacuju se kao da ne vrede ni cvonjka. Svako ti krka ta mu se prijede, komadinu sira na beo hleb, pa jo i reanj slanine na sir. Koliko je mladih ljudi i dobrih konja u onom gradu pred nama niko i ne zna, nikad ih nisu ni brojali. Bivao sam u krajevima gde rata moda nije bilo ni sedamdeset godina, ljudi tu jo nisu imali ni imena, sami sebe nisu poznavali. Samo gde je rata ima i urednih spiskova i arhiva, cipele su u denjcima a ito u vreama, ljudi i stoka se lepo prebroje pa odvedu, jer se dobro zna: bez reda nema rata!VRBOVNIK: iva istina!NAREDNIK: Kao sve to je dobro, i rat je u poetku teko pokrenuti. Ali kad se rasplamsa, ilav je: ljudi se posle boje mira kao kockari zavretka igre, jer im se onda valja prebrojavati koliko su izgubili. Ali sprva se boje rata. Doe im kao neto novo.VRBOVNIK: Pogledaj, dolaze neka kola s arnjevima. Dve enske i dva mlada momka. Zaustavi staru, narednie. Ako i od ovog nita ne bude, neu vie ostati na ovom aprilskom vetru, ozbiljno ti to kaem.uju se drombulje. Pribliavaju se kola s arnjevima koja vuku dva mlada momka. Na njima sede Majka Hrabrost i njena nema ki Katrin.MAJKA HRABROST: Dobro jutro, gospodine narednie!NAREDNIK (prepreujui im put) Dobro jutro, ljudi! Ko ste?MAJKA HRABROST: Trgovci (peva)Utiajte doboe, ljudi,Kapetani, neka stane vod:Majka Hrabrost cokule nudiU kojima je laki hod.S vaima, stokom, s topovimaNa neizvestan pooste put -Neka bar dobre cokule imaVojnik kad krene u boj ljut.Prolee stie. Snezi se tope.Mrtvaci tonu u san svoj.A to jo nije mrtvo, opetSprema se u nov pohod. u boj.Bez kobasice nee vam ljudiU smrt, uz sami hlebac suh.Majka Hrabrost im vino nudi -Melem za telo i za duh.Ah, nate srca top ne godi,Vojnicima ne prija glad,A kad su siti, mirno ih vodi,Vodnie, i u sami ad.Prolee stie. Snezi se tope.Mrtvaci tonu u san svoj.A to jo nije mrtvo, opetSprema se u nov pohod, u boj.NAREDNIK: Stoj, kome pripadate, bagro?STARIJI SIN: Drugom finskom puku.NAREDNIK: Gde su vam papiri?MAJKA HRABROST: Papiri?MLAI SIN: Ama ovo je Majka Hrabrost!NAREDNIK: Ni uo za nju. Zato se zove Hrabrost?MAJKA HRABROST: Hrabrost se zovem zato to sam se uplaila propasti u poslu, narednie, pa sam se kroz topovsku vatru odvezla iz Rige s pedeset hlebova u kolima. Samo to se nisu bili ubuali, poslednji as je bio, nita mi drugo nije preostalo.NAREDNIK: Okani se ale. Gde su papiri?MAJKA HRABROST (preturajui po limenoj kutiji izvlai hrpu papira i silazi s kola) Ovo su svi moji papiri, narednie. Tu ti je itav jedan trebnik, iz Altetinga, za uvijanje krastavaca, i karta Moravske, bogzna hou li tamo ikad i stii, inae ne vredi ni piiva groa, a ovde je napisano i peatom potvreno da moj ogat nema ni slinavku ni ap, na alost, uginuo nam je, a stajao je petnaest guldena, samo, hvala bogu, ne mene. Je li dovoljno to papira?NAREDNIK: Je l' ti to mene zeza? Isterau ja iz tebe taj bezobrazluk. Zna ti dobro da mora imati dozvolu.MAJKA HRABROST: Razgovarajte sa mnom pristojno i ne govorite pred mojom maloletnom decom da vas zezam, to nije pristojno, nita ja s vama nemam. Moja dozvola kod Drugog puka je moj poteni obraz, a ako iz njega ne umete nita da proitate, ta vam ja mogu. Peat mi na obraz niko nee udarati.VRBOVNIK: Narednie, oseam kako iz ove osobe bije duh nepokornosti. A nama je u logoru potrebna disciplina.MAJKA HRABROST: A ja mislila, kobasice.NAREDNIK: Ime.MAJKA HRABROST: Ana Firling.NAREDNIK: Svi se, znai, zovete Firling?MAJKA HRABROST: Otkud? Ja se zovem Firling. Oni ne.NAREDNIK: Mislim, sve su to tvoja deca?MAJKA HRABROST: I jesu, ali zar zbog toga moraju svi jednako da se zovu? (Pokazujui na starijeg sina) Ovaj se, na primer, zove Ajlif Nojocki, a zato, zato to mu je otac uvek tvrdio da se zove Kojocki ili Mojocki. Deko ga se jo dobro sea, samo on se sea drugog jednog, nekog Francuza sa iljatom bradicom. Ali, inae, od oca je nasledio pamet; taj je umeo da seljaku svue gae sa stranjice da taj i ne primeti. I tako svako od nas ima svoje ime.NAREDNIK: ta, svako drugo ime?MAJKA HRABROST: Pravite se kao da nikad niste uli za to.NAREDNIK: Onda e ovaj biti Kinez? (Pokazuje na mlaeg sina.)MAJKA HRABROST: Niste pogodili. vajcarac.NAREDNIK: Po onom Francuzu?MAJKA HRABROST: Po kakvom Francuzu? Ne znam ja ni za kakvog Francuza. Nemojte da sve pobrkate, inae emo ostati ovde do noi. vajcarac, ali se zove Feje, ime koje nema nikakve veze s njegovim ocem. Taj se zvao sasvim drukije a gradio je tvrave, samo je bio pijanica.vajcarko oduevljeno povlauje, a i nemoj Katrin je zabavno.NAREDNIK: Pa kako se onda zove Feje?MAJKA HRABROST: Neu da vas vream, ali nemate ba mnogo mate. Naravno da se zove Feje jer sam, kad se rodio, bila s jednim Maarom, kome je to bilo svejedno, bubreg mu se suio, iako nikad ni kapi nije okusio, vrlo estit jedan ovek. Deko je na njega.NAREDNIK: Ali on mu nije bio otac?MAJKA HRABROST: Svejedno, na njega je. Zovem ga vajcarko, a zato, zato to dobro vue kola. (Pokazujui na svoju ker) Ona se zove Katrin Haupt, napola je Nemica.NAREDNIK: Moram da kaem, fina porodica.MAJKA HRABROST: Da, svojim kolima obila sam ceo svet.NAREDNIK: Sve e to biti zapisano (zapisuje). Ti si iz Bamberga u Bavarskoj, otkud sad ovde?MAJKA HRABROST: Pa ne mogu valjda ekati da rat blagoizvoli u Bamberg.VRBOVNIK: Kad ve vuete kola, bolje bi bilo da se zovete Jakov Voi i Isa Voi. Bie da se i ne ispreete?AJLIF: Majko, smem li da ga zviznem po njuci? Ba bih hteo.MAJKA HRABROST: A ja ti to zabranjujem, ostani gde si. A sad, gospodo oficiri, da vam nije potreban dobar pitolj ili kakva kopa, vaa se ve izlizala, gospodine narednie.NAREDNIK: Potrebno mi je neto drugo. Momci su, vidim, izrasli kao borovi, jak im grudni ko, moni listovi na nozi: to li samo izbegavaju vojsku, hteo bih da znam?MAJKA HRABROST (brzo) Nita od toga, narednie. Moja deca nisu za vojniki zanat.NAREDNIK: A to da nisu? To donosi i korist i slavu. A krmiti izme, to su enska posla. (Ajlifu) De, prii da te pipnem, ima li miice ili si slabi.MAJKA HRABROST: Slabi je on. Strogo ga pogleda, a on se preturi.VRBOVNIK: A padajui ubije i tele, ako se koje nae pored njega (hoe da ga odvede).MAJKA HRABROST: Hoe li ga ve ostaviti na miru? Nije on za vas.VRBOVNIK: Strano me je uvredio kad je moja usta nazvao njukom. Odosmo nas dvojica malo tamo u polje, da to raspravimo izmeu sebe kaomukarci.AJLIF: Ne brini, srediu ga ja, majko.MAJKA HRABROST: Ostani gde si! Kavgadijo! Znam te ja, samo da ti se tui. Ima no u izmi,uboe.VRBOVNIK: Izvui u mu ga ja kao mlenjak,dede, doi, momiu.MAJKA HRABROST: Gospodine narednie, aliu se pukovniku. U buvaru e vas strpati. Porunik prosi moju ker.NAREDNIK: Nemoj silom, brate! (Majci Hrabrost) ta ti ima protiv vojske? Zar mu otac nije bio vojnik? I zar nije asno poginuo? Sama si to rekla.MAJKA HRABROST: Jo je on dete. Hoete da ga odvedete na klanicu, znam ja vas. Dobiete pet guldena za njega.VRBOVNIK: Prvo e on dobiti lepu apku i posuvraene izme, zar ne?AJLIF: Ne od tebe.MAJKA HRABROST: Hajde da pecamo, ree ribar crvu. (vajcarku) Tri i vii da hoe da ti otmu brata. (Izvlai no) Samo pokuajte da ga otmete. Izbou vas, lopue, Pokazau vam ja. S njim da vodite rat! Poteno prodajemo platno i unku, miroljubivi smo ljudi.NAREDNIK: Vidi se po tvom nou kako ste miroljubivi. Treba, uopte, da se stidi, bacaj taj no, opajdaro. Maloas si priznala da ivi od rata, jer kako bi inae i ivela, od ega? A kako da bude rata ako nema vojnika?MAJKA HRABROST: Ne moraju to biti moji.NAREDNIK: A tako, taj tvoj rat nek' jede ogrizak a ispljune kruku! Nek' se tvoja gadija goji od rata, ali danak da mu ne daje. Neka rat, je l' sam gleda kako e izai nakraj? Zove se Hrabrost, a? A boji se rata, svog hranitelja? Tvoji ga se sinovi ne boje, sami su mi to rekli.AJLIF: Nikakvog se ja rata ne bojim.NAREDNIK: to bi se i bojao? Pogledajte mene: zar mi je vojniki ivot naudio? A u sedamnaestoj sam stupio u vojsku.MAJKA HRABROST: Jo nema sedamdeset.NAREDNIK: Mogu ih doekati.MAJKA HRABROST: Da, moda pod zemljom.NAREDNIK: Je l' to kae da u poginuti da bi me uvredila?MAJKA HRABROST: A ako je istina? Ako vidim da si obeleen? Ako izgleda kao mrtvac na dopustu, a?VAJCARKO: Ona je vidovita, svi kau. Prorie budunost.VRBOVNIK: Onda proreci budunost gospodinu naredniku, to e ga zabaviti.NAREDNIK: Ne drim ja nita do toga.MAJKA HRABROST: Daj tu kacigu.On je daje.NAREDNIK: To je sranje kroz gusto granje. Tek da se malo nasmejem.MAJKA HRABROST (uzima svitak pergamenta i cepa ga u parie) Ajlife, vajcarko, Katrin, i mi bili ovako u paramparad pocepani ako se dokraja zaglibimo u rat. (Naredniku) Izuzetno u vam to bambadava uiniti. Nacrtau crni krst na listi. Crno je smrt. VAJCARKO: A druge, vidi, ostavlja prazne.MAJKA HRABROST: Presaviu ih, a sad u ih promeati. Onako kao to smo svi mi pomeani jo od majine utrobe, a sad e jedan izvui i znae ta te eka.Narednik okleva.VRBOVNIK (Ajlifu) Ne uzimam ja svakog, poznat sam kao probira, ali ima u tebi nekog ara koji me se prijatno doima.NAREDNIK (prebirui po kacigi) Glupost! ista prevarancija!VAJCARKO: Izvukao je crni krst. Gotov je.VRBOVNIK: Nemoj da te to plai, nije svaije zrno izliveno.NAREDNIK (promuklo) Izradila si me.MAJKA HRABROST: Izradio si ti sam sebe onog dana kad si postao vojnik. A sad hajdemo dalje, nije svakog dana. rat, treba da pourim.NAREDNIK: Grom i pakao, nee ti mene nasamariti. Tvoje kopile emo povesti sa sobom, bie nam vojnik.AJLIF: I ja to elim, majko.MAJKA HRABROST: Umukni, finski avole.AJLIF: I vajcarko bi da bude vojnik.MAJKA HRABROST: Prvi put to ujem. Morau i vama sve troma dati da izvlaite listie (tri u pozadinu da nacrta krstove na listie).VRBOVNIK (Ajlifu) Ogovarali su nas kako se u vedskom logoru ivi pobono, ali to su klevete, hoe da nam nakode. Peva se samo nedeljom - jedna jedina strofa! a i to samo ko ima glasa.MAJKA HRABROST (vraa se s listiima u narednikovoj kacigi) Pobegli bi od svoje majke, avoli, i nagrnuli u rat, kao telad na so. Ali priupitau listie, pa e oni ve uvideti da svet nije dolina radosti s onim: "Doi, sinko, treba nam jo vojskovoa." Narednie, mnogo se plaim za njih da mi iz rata nee izvui ivu glavu. Sve troje imaju uasnu narav. (Prua kacigu prema Ajlifu) De, izvuci svoj listi. (On izvlai listi, razmotava ga. Ona mu ga otima iz ruku.) Evo ti ga, krst! O, mene nesrene majke, mene tune roditeljke. Zar e da umre? Poginue u cvetu mladosti. Ako ode u vojnike, nogom e zakopati u ledinu, jasno. Odve je hrabar, na svog oca. A ako ne bude pametan, umree, listi to kae. (Zapovedniki mu se obraa) Hoe li biti pametan?AJLIF: to da ne?MAJKA HRABROST: A pametan e biti ako ostane kod svoje majke i ako im se samo nasmeje kad ti se budu rugali i nazivali te slabiem i kukavicom.VRBOVNIK: Ako su ti gae pune, obratiu se tvom bratu.MAJKA HRABROST: Rekla sam ti da se nasmeje. Smej se! A sad izvlai ti, vajcarko. Za tebe se manje bojim, ti si estit. (On prebira po kacigi.) O, to tako udno gleda u taj listi? Mora da je prazan. Ne moe biti da je na njemu krst. Neu valjda tebe izgubiti (uzima listi). Krst. I kod njega! Je li to zato to je priglup? O, vajcarko, i ti e poginuti ako ne bude uvek skroznaskroz estit, kao to sam te uila od malih nogu, i ne bude mi donosio kusur kad kupuje hleb. Samo te potenje moe spasti. Pogledajde, narednie, je li ovo stvarno crni krst?NAREDNIK: Jeste krst. Ne znam samo kako sam ga ja izvukao. Uvek se drim pozadine. (Vrbovniku) Ona ne podvaljuje. I njene pogaa.VAJCARKO: Pogaa i mene. Ali ja u ovo dobro utuviti u glavu.MAJKA HRABROST (Katrini) I tako si mi jo samo ti digurna, a i sama si krst: dobrog si srca (die kacigu prema njoj na kolima, ali sama izvlai listi). Da izludim! Ovo ne moe da bude, bie da sam pogreila u meanju. Ne budi odve dobroduna, Katrin, nikad vie to ne budi, krst se i tebi ispreio. Budi uvek tiha, nee ti to teko biti kad si nema. Eto tako, sad znate! Budite svi oprezni, trebae vam to. A sad na kola i krenimo (vraa Naredniku kacigu i penje se na kola).VRBOVNIK (Naredniku) Preduzmi neto!NAREDNIK: Ba se ne oseam dobro.VRBOVNIK: Moda si, kad si dao kacigu, nazebao stojei na vetru. Navedi je na cenkanje. (Glasno) Mogao bi ba i da pogleda tu kopu, narednie. Ovi dobri ljudi ive od trgovine, zar ne? Ej, vi, narednik eli da kupi kopu.MAJKA HRABROST: Pola guldena. Ovakva kopa brat bratu vredi dva guldena (ponovo silazi s kola)NAREDNIK: Nije nova. Ala je ovde vetrutina, morau da je razgledam na miru (odlazi s kopom iza kola)MAJKA HRABROST: Ne oseam da duva.NAREDNIK: Moda i vredi pola guldena, srebro je.MAJKA HRABROST (odlazi za njim iza kola) Ima u njoj dobrih est unca.VRBOVNIK (Ajlifu) E pa da popijemo po jednu kao mukarci. Kapara je kod mene, hajde. (Ajlif stoji, neodluan.)MAJKA HRABROST: Onda, pola guldena.NAREDNIK: Ne shvatam. Uvek se drim pozadine. Nema bezbednijeg mesta od narednikog. Onda moe druge da alje napred, da stiu slavu. Preseo mi je ruak. Znam da ni zalogaj neu moi da progutam.MAJKA HRABROST: Ne uzimaj to sriu toliko da ne moe vie ni da jede. Samo se ti dri pozadine. Evo ti, gucni malo rakije, ovee (daje mu da pije).VRBOVNIK (uhvatio je Ajlifa pod ruku i vue ga za sobom u pozadinu) Deset guldena na ruke, jo si i junaina i bori se za kralja, a ene se otimaju o tebe. A mene sme da mlatne po njuci to sam te uvredio. (Obojica odlaze.)Nema Katrin skae s kola i isputa neartikulisane krikove.MAJKA HRABROST: Odmah, Katrin, odmah. Gospodin narednik ba plaa (zagrize novi od pola guldena). Nepoverljiva sam prema svakoj pari. Ja sam se, narednie, ve opekla. Ali ovaj novi je dobar. A sad hajdemo dalje. Gde je Ajlif?VAJCARKO: Otiao s vrbovnikom.MAJKA HRABROST (stoji kao da je zanemela, zatim) Ti, glupavko. (Katrini) Znam, ti ne govori, ti nisi kriva.NAREDNIK: Popijde i ti jedan gutljaj, majko. Tako ti je to. Nije ni vojnik od svega najgore. Ti bi da ivi od rata, ali da sebe i svoje dri podaleko od njega, a?MAJKA HRABROST: Sad e morati i ti da vue sa svojim bratom, Katrin.Oboje, brat i sestra, upreu se u kola ipovlae ih. Majka Hrabrost ide pored njih. Kola se pokreuNAREDNIK (gledajui za njima)Ko od rata ivi, nek znaDa i sam mora neto da mu da.

2U TOKU 1625. I 1626. MAJKA HRABROST SE VOZI KOLIMA KROZ POLJSKU, S KOMOROM VEDSKE VOJSKE. PRED TVRAVOM VALHOF PONOVO SE SREE SA SVOJIM SINOM. SRENA PRODAJA KOPUNA I VELIKI DANI HRABROG SINA.Vojskovoin ator. Pokraj njega kuhinja. Topovska paljba. Kuvar se prepire sa Majkom Hrabrosti, koja hoe da proda kopuna.KUVAR: ezdeset filira za tu bednu pticu?MAJKA HRABROST: Bedna ptica? Ova masna ivina? I za nju jedan vojskovoa, dera da ga takvog ve nema - teko vama ako ga ostavite bez ruka! - ne bi mogao da plati ezdeset crkavica?KUVAR: Tuce takvih u odmah tu iza oka dobiti za deset filira.MAJKA HRABROST: ta, ovakvog kopuna ete dobiti odmah tu iza oka? I to kad je opsada i takva glad da sve puca! Moda ete dobiti poljskog mia, moda, kaem, jer su i njih ve pojeli, pa za jednim izgladnelim poljskim miem sve po petorica pola dana jure. Pedeset filira za ogromnog kopuna dok traje opsada!KUVAR: Ne opsedaju oni nas, nego mi njih. Mi smo opsaivai, utuvite to ve jednom u glavu.MAJKA HRABROST: Ali ni mi nemamo ta da jedemo, ak i manje nego oni u gradu. Sve su oni ve tamo uvukli. I sad, kau, samo jedu i piju. A mi! Bila sam kod seljaka, nita nemaju.KUVAR: Imaju. Posakrivali.MAJKA HRABROST (likujui) Nemaju. Upropaeni su, eto ta su. Skapavaju od gladi. Videla sam neke kako od gladi korenje vade iz zemlje, kone kaieve kuvaju, pa se posle sve oblizuju. Tako stoje stvari. A ja imam kopuna i treba da ga dam za etrdeset filira.KUVAR: Trideset, ne etrdeset. Rekao sam trideset.MAJKA HRABROST: Sluajte vi, nije ovo obian kopun. Bila je to tako obdarena ivina, kau, da je jela samo kad bi joj svirali, imala je i svoj omiljeni mar. Umela je da rauna, tako je bila pametna. I sad je pa za nju previe etrdeset filira? Vojskovoa e vam naisto glavu odrubiti, ako ne bude ruka na stolu.KUVAR: Je l' vidite ta radim? (Uzima komad govedine i sprema se da ga isee) Imam komad govedine, to u da mu ispeem. Dajem vam poslednji rok da razmislite.MAJKA HRABROST: Samo vi pecite. To je od prole godine.KUVAR: To je od sino, taj vo je jo sino ovuda trkarao, video sam ga roenim oima.MAJKA HRABROST: Onda mora da je jo za ivota smrdeo.KUVAR: Kuvau ga i pet sati ako treba, pa emo videti da li e jo biti tvrd (see govedinu).MAJKA HRABROST: Stavite puno bibera da gospodin vojskovoa ne oseti smrad.U ator ulaze Vojskovoa, Pukovski svetenik i Ajlif.VOJSKOVOA (tapui Ajlifa po ramenu) Pa, sine moj, uide kod svog vojskovoe i sedi mi zdesna. Jer si izveo podvig, kao pravi boji bojovnik, za gospoda boga si uinio to to si uinio, u ratu za veru, i ja u ti posebno iskazati svoje priznanje zlatnom narukvicom, im zauzmem grad. Doli smo da im due spasavamo, a ta oni rade, te drske posrane seljake svinje? Sklanjaju od nas svoja stada! Ali zato svoje popove kljukaju i spreda i straga, no ti si ih nauio pameti. De, da ti nalijem vr rumenike, da ga naiskap popijemo! (Piju naiskap) A pop e dobiti ipak, on je svetac. De, ta bi ti za ruak, duo draga?AJLIF: Ba bih mogao komad mesa.VOJSKOVOA: Kuvaru, mesa!KUVAR: Jo i goste dovodi kad ionako nita nema.Majka Hrabrost ga uutkava, hoe da slua.AJLIF: ovek ba ogladni odirui se sa seljacima.MAJKA HRABROST: Isuse, pa to je moj Ajlif.KUVAR: Ko?MAJKA HRABROST: Moj najstariji. Dve godine ga nisam videla, oteli su mi ga na drumu, mora da je sad u velikoj milosti kad ga sam vojskovoa poziva na ruak, a ta ti ba tada ima za jelo? Nita! Jesi li uo ta bi on kao gost voleo: mesa! Posluaj moj savet, smesta uzmi ovog kopuna, stajae te jedan gulden.VOJSKOVOA (seo je za sto s Ajlifom i Pukovskim svetenikom i urla) Ruak, Lambe, betijo kuvarska, ili u te umlatiti.KUVAR: avo te nosio, daj ga, ucenjivaice jedna!MAJKA HRABROST: Mislila sam da je ovo bedna neka ptica.KUVAR: Bedna nebedna, daj je, ali cena je lopovska, pedeset filira.MAJKA HRABROST: Kaem: gulden. Za mog najstarijeg, dragog gosta gospodina vojskovoe, nita mi nije preskupo.KUVAR (daje joj novac) Bar ga oerupaj dok naloim vatru.MAJKA HRABROST (seda da oerupa kopuna) Kakvo li e samo lice napraviti kad me ugleda. On je moj hrabri i pametni sin. Imam jo jednog, priglupastog, ali je estit. Kerka nije nita. Ali bar ne govori, i to je neto.VOJSKOVOA: Popij jo jednu, sinko, ovo je moj omiljeni falernac, ostalo mi je samo jo jedno bure, najvie dva, ali ne alim kad vidim da u mom odredu jo ima prave vere. A duhovni pastir samo nas posmatra, on i ne zna drugo nego da dri propovedi, a kako se posao radi, to on nema ni pojma. A sad, sinko Ajlife, potanko nam ispripovedaj kako si to doskoio seljacima i uhvatio onih dvadeset goveda. Valjda e brzo stii ovamo.AJLIF: Za dan, najvie dva.MAA HRABROST: Ba lepo od mog Ajlifa to e volove tek sutra dognati, inae ne biste mog kopuna ni pogledali.AJLIF: Elem, bilo je to ovako: saznam ja da su seljaci volove, koje su bili posakrivali, kriom, uglavnom, nou, oterali iz ume u jedan umarak. Trebalo je da ih oni iz grada tu preuzmu. Pustim ih ja da na miru dognaju volove, lake e ih, mislim se, pronai oni nego ja. A udesim da se moji momci estoko zaele mesa, dva dana sam im i ono mravo sledovanje smanjivao, pa im je voda sve polazila na usta kad bi samo uli re koja poinje sa mes", mesto, na primer, ili mesec.VOJSKOVOA: To ti je bilo mu&ro.AJLIF: Moda. Sve je posle bilo deja igra. Samo to su seljaci nosili toljage i to ih je bilo triput vie nego nas, pa su nas estoko napali. etvorica su me saterala u neko grmlje i izbila mi ma iz ruku viui: Predaj se!" ta sad, pomislih, ovi e me samleti.VOJSKOVOA: ta si uradio?AJLIF: Nasmejao sam se.VOJSKOVOA: ta?AJLIF: Nasmejao se. Te tako uemo u razgovor. Odmah ponem da se cenkam i kaem: dvadeset guldena za vola, to mi je previe. Nudim petnaest. Kao, hou da platim. Oni se zabezeknu, ponu da se ekaju po glavi. Hitro se sagnem, zgrabim svoj ma i sve ih saseem na komade. Nuda zakon menja, zar ne?VOJSKOVOA: ta kae na ovo, duhovnie?PUKOVSKI SVETENIK: Strogo uzevi, takve reenice nema u Svetom pismu, ali na Gospod je od pet hlebova mogao da naini pet stotina i onda, naravno, nije bilo bede, pa je mogao i da zahteva da ovek ljubi blinjega svoga, kad su svi bili siti. Danas je drukije.VOJSKOVOA (smejui se) Jo te kako drukije. Ipak e dobiti jedan gutljaj, fariseju. (Ajlifu) Sasekao si ih na komade, tako i valja, da bi moje junaine imale ta da pregrizu. Zar se u Svetom pismu ne kae: to uini najmanjem od brae moje, meni si uinio?" A ta si im to uinio? Dobar ruak s govedinom pribavio si im, jer oni nisu navikli na buav hleb, naprotiv, ranije su oni u kacigi, pre nego to e poi u boj za Gospoda, pripremali sebi pehar od zemiaka i vina.AJLIF: Da, hitro se sagnem za maem i saseem ih na komade.VOJSKOVOA: U tebi se krije mladi Cezar. Trebalo bi da vidi kralja.AJLIF: Video sam ga izdaleka. Neto sja iz njega. Voleo bih ga sebi za uzor.VOJSKOVOA: Ve si na njega. Cenim vojnika kao to si ti, Ajlife, hrabrog vojnika. S takvim postupam kao s roenim sinom (vodi ga do karte). Upoznaj se sa situacijom, Ajlife: jo mnogo ta ima da se uradi.MAJKA HRABROST (koja je prislukivala i sad svog kopuna srdito erupa) Ovaj mora da je mnogo rav vojskovoa.KUVAR: Prodrljiv jeste, ali zato rav?MAJKA HRABROST: Zato to su mu potrebni hrabri vojnici, eto zato. Da ume da saini dobar ratni plan, zato bi mu bili potrebni tako hrabri vojnici? Dovoljni bi bili i obini. Uopte, kad god negde ima tako velikih vrlina, znai da tu neto nije u redu.KUVAR: Mislio sam da to ba znai da je sve u redu.MAJKA HRABROST: Ne, nego da nije u redu. Zato? Ako je neki vojskovoa ili kralj mnogo glup, pa vodi svoje ljude u govna, onda je tim ljudima potrebna ogromna hrabrost, a i to je vrlra. Ako je prevelika dimrija, pa izvrbuje premalo vojnika, onda oni moraju biti sve sami Herkuli. A ako je murdar i ni o emu se ne stara, moraju biti mudri kao zmije, inae su propali. Zato mu je potrebna i izuzetna odanost, poto uvek isuvie zahteva od njih. Sve same vrline koje valjanoj zemlji i dobrom kralju i vojskovoi nisu potrebne. Dobroj zemlji nisu potrebne vrline, svi tamo mogu biti sasvim proseni, osrednje pameti, pa, ako hoete, i kukavice.VOJSKOVOA: Kladim se da ti je otac bio vojnik.AJLIF: I to veliki, kau. Majka me je zbog toga i upozoravala. Znam i pesmu o tome.VOJSKOVOA: De, zapevaj je! (Urla) Hoe li ve taj ruak?AJJF: Zove se: Pesma o eni i vojniku.Zapeva, izvodei ratnu igru sa sabljom:Puka puca, rode, bode, bogme, bode,A voda guta ko god po njoj gaza.ta moe protiv leda? Ostani, bie beda! -ena vojniku kaza.Al' vojnik s metkom u oruju svomKad u doboe nasmeja se tom:Zar mariranje da naudi meni!ete sad na jug, sad na sever hode,A golom rukom vojnik hvata bode! -Vojnici rekoe eni.Ah, gorko se kaje, za savet ko ne haje,I ko starijeg sluati ne eli.Nemoj mnogo hteti! Rav kraj ti preti! -ena vojniku veli.Al' vojnik no svoj zadenu za pas,Hladno se nasmei pa pregazi gaz,Ta kako voda da mu kodi, kako?Kad mesec bude iznad krova bledVratiemo se, znamo mi red! -Vojnici e eni tako.MAJKA HRABROST (nastavlja pesmu u kuhinji, udarajui kaikom o lonac)Nestaete ko dim!Toplina nestae s njim!Vae junatvo ne greje ve pee!Ah, brzo odlazi dim!Neka bog bude s njim!- ena o vojniku ree.AJLIF: ta je sad to?MAJKA HRABROST (nastavlja pesmu)A vojnik to no zadenu za pas,S bodeom se srui, dubok bee gaz,Sve ih progutae vali to su tekliNad krovom stoji mesec studen, bled,A reka nosi vojnike i led- ta to vojnici eni behu rekli?On nestade ko dim, toplina ode s njim,Nisu je grejala junatva mu pusta- Ah, gorko se kaje za savet ko ne haje- Vojnici ue iz eninih usta.VOJSKOVOA: Danas u mojoj kuhinji svata dozvoljavaju sebi.AJLIF (odlazi u kuhinju. Grli svoju majku) O, samo kad te opet vidim! Gde su ostali?MAJKA HRABROST (u njegovom zagrljaju) Sreni kao ribe u vodi. vajcarko je postao blagajnik u Drugom puku; tako mi bar nee u boj, nisam mogla da ga sasvim izvuem,AJLIF: Kako tvoje noge?MAJKA HRABROST: Ujutro potee nazuvam cipele.VOJSKOVOA (ulazi) Tako, ti si mu majka. Nadam se da ima za mene jo koga sina kao to je ovaj.AJLIF: Ba sam srean: sedi tu u kuhinji i uje kako ti hvale sina.MAJKA HRABROST: Da, ula sam (oamari ga).AJLIF (drei se za obraz) Je l' zato to sam pohvatao volove?MAJKA HRABROST: Nije. Zato to se nisi predao kad su te ona etvorica napala i htela da te samelju. Zar te nisam uila da pazi na sebe. Finski avole!Vojskovoa i Pukovski svetenik stoje kraj vrata i smeju se.

3TRI GODINE DOCNIJE, S DELOVIMA JEDNOG FINSKOGPUKA MAJKA HRABROST DOPADA ZAROBLJENITVA. USPEVA DA SPASE KER, KAO I KOLA, ALI NJEN ESTITI SIN GINE.Vojni logor. Poslepodne. Na jednom stubu pukovska zastava. Majka Hrabrost je od svojih kola, krcatih svakojakom robom, do jednog velikog topa razapela konopac za rublje i zajedno s Katrin po topu slae rublje. Istovremeno se s jednim intendantom cenka za vreu metaka. vajcarko, sad u uniformi pukovskog blagajnika, posmatra prizor. Jedna lepukasta devojka, Iveta Potje, s aom rakije pred sobom, neto priiva na upadljiv aren eir. U arapama je, njene crvene cipele s visokim potpeticama stoje pored nje.INTENDANT: Dajem vam metke za dva guldena. To je jeftino, ali mi je novac potreban, jer pukovnik ve dva dana ljema s oficirima, pa mi ponestalo likera.MAJKA HRABROST: To je vojna municija. Ako je nau kod mene, odoh pred vojni sud. Metke prodajete, propalice, a vojska nema ime da puca na neprijatelja.INTENDANT: Ne budite tako nemilosrdni, ruka ruku mije.MAJKA HRABROST: Vojnu imovinu ne uzimam. Ne po toj ceni.INTENDANT: Moete je jo veeras ispod ruke prodati intendantu etvrte za pet, ak za osam guldena, ako mu izdate priznanicu na dvanaest guldena. On vie uopte nema municije.MAJKA HRABROST: to to onda sami ne uradite?INTENDANT: Zato to mu ne verujem, prijatelji smo.MAJKA HRABROST (uzima vreu) Daj je! (Katrini) Nosi je pozadi i isplati mu gulden i po. (Na intendantov protest) Kaem, gulden i po. (Katrin odvlai vreu nazad, Intendant odlaziza njom. Majka Hrabrost vajcarku) Evo ti tvoje gae, dobro ih uvaj, oktobar je i lako moe doi i jesen, namerno ne kaem da mora, jer sam nauila da nita ne mora doi kao to se misli, ak ni godinja doba. Ali ma ta da doe, tvoja pukovska blagajna mora biti u redu. Je li ti blagajna u redu?VAJCARKO: Jeste, majko.MAJKA HRABROST: Ne zaboravi da su te postavili za blagajnika zato to si estit a ne to bi bio hrabar kao tvoj brat, a, pre svega, zato to si tako priglupast da ti sigurno ni na pamet nee pasti da pobegne s kasom, tebi ne. To me ini spokojnom. I nemoj da mi izgubi te gae.VAJCARKO: Neu, majko, staviu ih pod duek (hoe da ode).INTENDANT: Idem i ja s tobom, blagajnie.MAJKA HRABROST: I ne uite ga svojim marifetlucima!Intendant bez pozdrava odlazi sa vajcarkom.IVETA (mae za njim) Mogao bi ba da pozdravi, intendante!MAJKA HRABROST (Iveti) Ne volim da ih vidim zajedno. Nije on drutvo za mog vajcarka. A rat se ne razvija loe. Dok sve zemlje zahvati, potrajae etiri, pet godina kao nita. Malo dalekovidosti, nikakve nesmotrenosti, i napraviu lepih poslova. Zar ne zna da s tom tvojom boleu ne bi smela da pije ujutro?IVETA: Ko kae da sam bolesna, to je kleveta!MAJKA HRABROST: Svi kau.IVETA: Jer svi lau. Majko Hrabrosti, oajna sam, zbog tih lai svi me zaobilaze kao ukvarenu ribu, to li i udeavam ovaj eir? (baca ga) Zato i pijem od jutra, nikad pre nisam to inila, od toga se dobijaju bore, ali sad mi je ionako svejedno. U Drugom finskom svi me znaju. Trebalo je da ostanem kod kue kad me je prevario moj prvi. Za ovakve kao to smo mi i nije ponos, mi treba da gutamo govna, odosmo inae u tandariju.MAA HRABROST: Nemoj mi samo pred mojom nevinom keri opet poinjati o onom tvom Piteru i o tome kako se sve to desilo.IVETA: Ba ona i treba da to uje, pa da joj ljubav ni na pamet ne padne.MAJKA HRABROST: Nijednu to jo nije opametilo.IVETA: Onda u priati zato to mi od toga lakne. Poinje time da sam odrasla u lepoj Flandriji, inae ga ne bih ni videla i ne bih sad sedela ovde u Poljskoj, jer on je bio vojni kuvar, plav, Holananin a mrav. Katrin, uvaj se mravih, ali ja to tada jo nisam znala, a ni to da je ve tada imao i neku drugu i da su ga, uopte, ve zvali Piter Lula, jer kod onih stvari nije ni vadio lulu iz usta, tako mu je to bilo kao neto uzgred. (Ona peva Pesmu o bratimljenju)Sedamnaest mi tek beeKad duman uze grad.On sablju otpasa svoju,Ruku mi ljupko prui, mlad.Proe molitva majskaPa doe noca majska.Puk stoji u stroju. Gluv as.Doboi. A sja mesec pun.Duman nas odvue u bunI tamo pobrati nas.Mnogo je dumana bilo,Moj bee kuvar mlad.Mrzeh ga danju, al' nou- Volela sam ga tad!Proe molitva majskaPa doe noca majska.Puk stoji u stroju. Gluv as.Doboi A sja mesec pun.Duman nas vodi tad u bunI tamo brati nas.LJubav je moja bilaNebeska, nena sva- Al' moji shvatali nisuDa volim a ne mrzim ga ja.U osvit tmuran, siv.Zapoe jad moj iv.Puk se postroji tad.Zabubnja. Krenu stroj.Duman, i dragi moj,Napustie na grad.Na alost, pola sam za njim,ali ga nikad nisam nala,a prolo je ve pet godina (odlazi, teturajui se, iza kola).MAJKA HRABROST: Ostavila si eir.IVETA: Neka ga uzme ko hoe.MAJKA HRABROST: Neka ti ovo bude pouka, Katrin. Ne uputaj se s vojnicima. LJubav je nebeska sila, upozoravam te. ak ni sa onima koji nisu u vojsci, ljubav nije ba med medeni. Kae ti kako bi ljubio zemlju po kojoj gaze tvoje noge - kad sam ve kod toga, jesi li ih jue prala? - a onda mu postane sluavka. Budi srena to si nema, jer tako nit' sebi kad protivrei niti e poeleti da jezik pregrize zato to si rekla istinu, biti nem, to ti je blagoslov boji. Evo gde dolazi vojskovoin kuvar, ta li on hoe?Dolaze Kuvar i Pukovski svetenik.PUKOVSKI SVETENIK: Donosim vam poruku od vaeg sina, Ajlifa, a sa mnom je poao i kuvar, na njega ste ostavili snaan utisak.KUVAR: Doao sam s njim samo da se malo nadiem vazduha.MAJKA HRABROST: Samo vi doite kad god zaelite, ako se pristojno ponaate, a ako ne, izai u ja ve s vama nakraj. ta hoe, novaca napretek nemam.PUKOVSKI SVETENIK: Trebalo bi, u stvari, da neto poruim bratu, gospodinu blagajniku.MAA HRABROST: Nije vie ovde, niti je igde drugde. Nije on blagajnik svog brata. Ne sme Ajlif da ga dovodi u iskuenje i da ga navodi na zlo. (Daje mu novac iz torbe koja joj je prebaena preko ramena) Dajte mu ovo, grehota je to pekulie s materinskom ljubavlju, sram ga bilo.KUVAR: Nee jo dugo, jer mora da poe s pukom, ko zna, moda u smrt. Dodajte jo koju paru, posle e vam biti ao. Vi ste ene tvrde, a posle vam bude ao. aica rakije u pravi as nita ne bi inila, ali je ne date, a ovek posle, ko zna, lei pod zelenom travom, i vi ga vie ne moete iskopati odande.PUKOVSKI SVETENIK: Nemojte samo da se rasplaete, kuvaru. Poginuti u ovom ratu je milost a ne neprilika, a zato? Zato to je ovo verski rat. Ne neki obian rat, nego naroit, rat koji se vojuje za veru, pa je zato i bogu ugodan.KUVAR: To je tano. U izvesnom smislu to jeste rat, poto se u njemu pali, ubija i pljaka, pa - da ne zaboravimo - pomalo i siluje, ali se opet od svih drugih ratova razlikuje po tome to je to verski rat, to je bar jasno. Ali se i od njega oedni, moraete to da priznate.PUKOVSKI SVETENIK (Majci Hrabrosti, pokazujui na kuvara) Pokuao sam da ga odvratim da ne poe, ali rekao mi je da ste ga omaijali, sanja o vama.KUVAR (pripaljuje kratku lulu) Samo sam poeleo aicu rakije iz lepe ruke, nita loe nisam imao na umu. Ali ve sam za to dovoljno kanjen, jer je pukovski svetenik celim putem priao takve viceve da mora da i sad crvenim.MAJKA HRABROST: I to u svetenikoj odori! Morau da vam dam neto da popijete, inae ete mi od dosade jo ko zna ta bezobrazno predloiti.PUKOVSKI SVETENIK: Evo iskuenja, ree dvorski svetenik i podlee mu. (Okrenuvi se u hodu za Katrinom) A ko je ovo zavodljivo stvorenje?MAJKA HRABROST: Nikakvo zavodljivo ve poteno stvorenje.Pukovski svetenik i Kuvar odlaze s Majkom Hrabrosti iza kola. Katrin gleda za njima, a onda ostavlja rublje i prilazi eiru. Podie ga, pa seda da obuje crvene cipele. Iz pozadine se uje kako Majka Hrabrost politizira: s Pukovskim svetenikom i Kuvarom.MAJKA HRABROST: Nije trebalo da se ti Poljaci meaju ovde u Poljskoj. Istina je da je na kralj uao u njihovu zemlju s konjima i ljudima i kolima, ali umesto da odre mir, Poljaci su se umeali u svoje sopstvene stvari, pa su napali kralja upravo kad je sasvim mirno ovamo dolazio. Mir su, znai, prekrili oni, i sva krv pada na njihovu glavu.PUKOVSKI SVETENIK: Na kralj je pred oima imao samo slobodu. Car ih je sve podjarmio, i Poljake kao i Nemce, i kralj je morao da ih oslobodi.KUVAR: Ja stvari vidim ovako, rakija vam je odlina, nije me prevario va izgled, a kad ve govorimo o kralju, sloboda, koju je hteo da zavede u Nemakoj, dobrano je stajala kralja, pa je morao da uvede porez na so u vedskoj, to je, kao to rekoh, poprilino stajalo sirotinju, a onda je jo morao da hapsi i erei Nemce zato to su se uporno drali svog robovanja caru. Naravno, kad neko nije hteo da bude slobodan, kralj nije znao za alu. Sprva je samo hteo da zatiti Poljake od zlih ljudi, naroito od cara, ali mu se jedui otvorio apetit, pa je titio celu Nemaku. A ona se tome opasno odupirala. Te je dobri kralj zbog svoje dobrote imao samo neprilika i troka, a troak je morao da nadoknadi, naravno, porezima, to je stvorilo zlu krv, ali on nije dozvolio da mu to ubije volju. Na njegovoj strani je bilo jedno, boja re, i to je dobro, inae bi jo rekli da on sve to ini sebe radi, zato to hoe da izvue korist. Tako je uvek imao istu savest, a to mu je i bilo najvanije.MAJKA HRABROST: Vidi se da niste veanin, inae biste drukije govorili o junakom kralju.PUKOVSKI SVETENIK: Na kraju krajeva, jedete njegov hleb.KUVAR: Ne jedem ja njegov hleb, nego mu ga peem.MAJKA HRABROST: Niko njega ne moe pobediti, a zato, zato to njegovi ljudi veruju u njega. (Ozbiljno) Kad slua glaveine, ispada da oni rat vode samo iz straha bojega i samo za ono to je lepo i dobro. A kad malo bolje pogleda, nisu oni ba glupavi, ratuju oni radi ara. Da nije tako, ne bi u tome uestvovali i mali ljudi kao to sam ja.KUVAR: Tano.PUKOVSKI SVETENIK: A vama bi, kao Holananinu sad ovde u Poljskoj, pametnije bilo da pogledate zastavu koja ovde visi pre nego to kaete svoje miljenje.MAJKA HRABROST: Ovde smo, hvala bogu, sve sami protestanti. U zdravlje!Katrin je, epurei se sa Ivetinim eirom na glavi, poela da oponaa Ivetin hod.Odjednom se uju topovska paljba iprasakpuaka. Dobovanje. Majka Hrabrost, Kuvar i Pukovski svetenik dojure pred kola, njih dvojica jo sa aama uruci. Intendant i jedanvojnik dotre do topa i pokuavaju da ga odguraju.MAJKA HRABROST: ta je? Moram prvo da sklonim svoje rublje, prostaine (pokuava da spase rublje)INTENDANT: Katolici! Prepad! Ne znamo da li emo se izvui. (Vojniku) Sklanjaj taj top. (Odjuri)KUVAR: Gospode boe, moram do vojskovoe. Hrabrosti, skoknuu ovih dana da malo popriamo (odjuri)MAJKA HRABROST: Stanite, zaboravili ste lulu!KUVAR (izdaleka) Priuvajte mi je! Trebae mi.MAJKA HRABROST: Ba sad kad smo poeli neto malo i da zaraujemo.PUKOVSKI SVETENIK: Pa, odoh i ja. Dabogme, kad je neprijatelj ve tako blizu, moglo bi postati i opasno. Blaeni miroljubivi, kae se u ratu. Da samo imam kakav ogrta.MAJKA HRABROST: Ne iznajmljujem ogrtae, pa da se o ivotu radi. S tim sam se ve opekla.PUKOVSKI SVETENIK: Ali ja sam zbog svoje vere u naroito velikoj opasnosti.MAJKA HRABROST (donosi mu ogrta) inim ovo protiv savesti. Haj'te, beite.PUKOVSKI SVETENIK: Hvala vam, zaista ste velikoduni, ali moda je bolje da jo ostanem ovde, inae bih mogao izazvati sumnju i privui na sebe neprijatelja ako me vidi kako trim.MAJKA HRABROST (Vojniku) Ama ostavi ga, magare, ko e ti za to platiti? Ja u ti ga priuvati, a tebi ovako ode glava.VOJNIK (trei) Vi ste mi svedok da sam pokuao.MAJKA HRABROST: Zakleu se da jesi. (Ugleda svoju ker sa eirom) ta e ti s tim kurvinskim eirom? Smesta skidaj taj poklopac, jesi li poludela? I to sad kad nailazi neprijatelj! (Strgne Katrini eir s glave.) Hoe li da te nau i od tebe naine kurvu? A obula je i cipele, kurva vavilonska! Izuvaj te cipele (hoe ona da joj ih izuje) Isuse, pomozi mi! Gospodine popo, de izuj joj te cipele! Odmah se vraam (tri prema kolima).IVETA (dolazi puderiui se) ta kaete, stiu katolici. Gde mi je eir? Ko je to po njemu gazio? Pa ne mogu se valjda ovakva ekati kad dou katolici. ta e misliti o meni? Nemam ni ogledala. (Pukovskom sveteniku) Kako izgledam? Je li suvie pudera? PUKOVSKI SVETENIK: Ba kako valja.IVETA: A gde su mi crvene cipele? (Ne moe da ih nae, jer je Katrin podvukla noge pod suknju.) Ovde sam ih ostavila. Eto, sad moram bosonoga do svog atora. Bruka jedna (odlazi).vajcarko stie trkom s malom kutijom u rukama.MAJKA HRABROST (dolazi ruku punih pepela. Katrini) Evo pepela. (vajcarku) ta ti to vue?VAJCARKO: Pukovsku blagajnu.MAJKA HRABROST: Bacaj je! Nablagajniio si se!VAJCARKO: Poverili su mi je (odlazi pozadi).MAJKA HRABROST (Pukovskom sveteniku) Svlai tu duhovniku odoru, svetenie, inae e te prepoznati i pored ogrtaa (mae Katrinilice pepelom). Miruj! Tako, malo gara, pa si sigurna. Kakva nesrea! Strae su bile pijane. Kau, ko se hvali, sam se kvari. Vojnik, pogotovo katoliki, i isto lice - eto ti odmah gotove kurve. Nedeljama nita ne dobijaju za dranje, a kad onda zahvaljujui pljaki neto dobiju, nasru na enskadiju. Ovako ve moe. De, da te pogledam. Nije loe. Kao da si se valjala po blatitu. Nemoj da drhti. Sad ti se nita ne moe dogoditi. (vajcarku) Gde si ostavio kasu?VAJCARKO: Mislio sam da je stavim u kola.MAJKA HRABROST (zgranuta) ta, u moja kola? Da gluposti, do neba vapije! im okrenem lea! Obesie nas sve troje!VAJCARKO: Onda u je staviti na neko drugo mesto, ili u pobei s njom.MAJKA HRABROST: Ovde e ostati, prekasno je za beanje.PUKOVSKI SVETENIK (napola presvuen, dovikuje onima napred) Za ime boje, zastava!MAJKA HRABROST (skida pukovsku zastavu) Boe moj! Vie je i ne primeujem. Imam je dvadeset i pet godina.Sve jaa grmljavina topova. Jedno dopodne, tri dana docnije. Top je nestao. Majka Hrabrost, Katrin, Pukovski svetenik i vajcarko sede zabrinuti za rukom.VAJCARKO: Ve trei dan ovde lenstvujem, a gospodin narednik, koji je uvek bio dobar prema meni, sigurno se ve pita: gde li je vajcarko s vojnikim platama?MAJKA HRABROST: Budi srean to ti nisu uli u trag.PUKOVSKI SVETENIK: A ta ja da kaem? Ne mogu ovde ni bogosluenje da drim, jer bih se ravo proveo. ega je srce puno, to je i na jeziku, kau, ali jao meni ako progovorim!MAJKA HRABROST: Tako je to. Jedan mi tu sedi sa svojom verom, a drugi s kasom. Ne znam ta je opasnije.PUKOVSKI SVETENIK: Sad smo zaista u bojoj ruci.MAJKA HRABROST: Ne verujem da smo potpuno izgubljeni, ali nou ipak ne mogu ni oka da sklopim. Da tebe nema, vajcarko, bilo bi lake. Mislim da sam s njima sredila stvar. Rekla sam im da sam protiv Antihrista, rogatog veanina, i da sam ga videla, levi rog mu je malo iskrzan. Usred sasluanja upitala sam gde bih mogla da kupim osveene svee, ali da nisu preskupe. Umela sam sve to kako treba, jer je vajcarkov otac bio katolik i esto je s tim zbijao alu. Nisu mi ba sasvim verovali, ali nemaju kantinera u puku, pa su zamurili na jedno oko. Moda e jo sve na dobro izai. Zarobljeni smo, ali kao to je u u krznu.PUKOVSKI SVETENIK: Mleko je dobro. to se koliine tie, moraemo malo obuzdati svoje vedske apetite. Pa, pobeeni smo.MAJKA HRABROST: Ko je pobeen? Pobede i porazi glaveina gore i onih dole, naime, ni izdaleka se ne podudaraju. Ima ak sluajeva kad je poraz za one dole, u stvari, dobitak. Izgubljena je ast, ali nita vie. Seam se, jednom je u Livoniji na vojskovoa izvukao od neprijatelja takve batine da sam u onom meteu ak dobila iz komore jednog ogata, taj mi je sedam meseci vukao kola, sve dok nismo pobedili i naila inspekcija. Uopte moe da se kae da nas obine ljude skupo staju i pobede i porazi. Za nas je najbolje kad politika tapka u mestu. (vajcarku) Jedi!VAJCARKO: Ne jede mi se. Kako e narednik isplatiti plate?MAJKA HRABROST: Kad je beanija, plate se ne isplauju.VAJCARKO: Isplauju, to je njihovo pravo. Bez plate ne moraju da bee. Nisu obavezni ni da koraknu.MAJKA HRABROST: vajcarko, tvoja savesnost me gotovo plai. Nauila sam te da bude estit zato to nisi pametan, ali i to ima granica. Odoh sad sa svetenikom da kupim katoliku zastavu i mesa. Niko ne ume da izabere meso kao on, tako sigurno, kao mesear. Mislim da on dobro pare zapazi po tome to mu sama od sebe potee voda na usta. Srea to mi doputaju da trgujem. Trgovca ne pitaju za veru ve za cenu. A i protestantske pantalone greju.PUKOVSKI SVETENIK: Kao to je rekao kaluerprosjak kad se poveo razgovor o tome da e protestanti sve naglavce okrenuti, i u gradu i na selu: prosjaci e uvek biti potrebni. (Majka Hrabrost nestaje u kolima.) Brine se ona zbog one kutije. Dosad nas nisu primetili, ba kao da svi prosto pripadamo ovim kolima, ali dokle e tako?VAJCARKO: Mogu je ja skloniti.PUKOVSKI SVETENIK: To je gotovo jo opasnije. Da te neko samo spazi! Imaju oni uhode. Jue u zoru jedan je iskrsnuo preda mnom iz jarka kad sam vrio nudu. Prepadoh se i u poslednji as se uzdrah da ne iitam na brzinu molitvu. To bi me odalo. Mislim da su spremni i govno da onjue ne bi li namirisali protestanta. Taj uhoda je bio neki mali krljavko sa zavojem preko oka.MAJKA HRABROST (silazi s kola sa koarom) ta sam ovo nala, bestidnice? (Likujui visoko die crvene cipele s visokom potpeticom) Ivetine crvene cipele sa tiklom! Hladnokrvno ih je smotala. Zato to ste joj ulili u glavu da je zavodljivo stvorenje! (Stavlja ih u koaru.) Vratiu ih. Iveti ukrasti cipele! Ona srlja u propast za novac, to razumem. A ti bi badava, za zabavu. Rekla sam ti da mora da eka dok ne doe mir. Samo ne za vojnika! ekaj mir, pa onda dii nos.PUKOVSKI SVETENIK: Ne bih rekao da die nos.MAJKA HRABROST: Jo uvek vie nego to bi trebalo! Najdrae mi je kad je kao kamen iz Dalarne, gde nieg drugog i nema, pa ljudi kau: ovaj ubogi se i ne primeuje. Dok bude takva, nita joj se nee dogoditi. (vajcarku) Ostavi tu kutiju gde je, uje li me? I pripazi na svoju sestru, treba je paziti. U grob ete me oterati. Pre bih uvala vreu buva.Odlazi sa Pukovskim svetenikom. Katrin skuplja posue.VAJCARKO: Nee biti jo mnogo dana kad se u koulji moe sedeti na suncu. (Katrin pokazuje na jedno drvo.) Da, lie je ve poutelo. (Katrin ga mimikompita da lihoeda pije.) Neu da pijem. Razmiljam. (Pauza) Kae da ne spava. Ipak bi trebalo da odnesem kutiju, pronaao sam skrovite. De, donesi mi jednu au. (Katrin odlazi iza kola.) Staviu je u krtinjak kraj reke dok je opet ne uzmem. Moda u je uzeti jo noas pred zoru, i odneti je u puk. Koliko li su za ova tri dana mogli da odmaknu? Gospodin narednik e iskolaiti oi. Ugodno si me razoarao, vajcarko, rei e, ja ti poverim blagajnu a ti je vrati.U asu kad se s punom aom ponovo pomoli iza kola, Katrin se odjednom nae pred dvojicom mukaraca. Jedan od njih je neki narednik, drugi je pozdravlja iroko maui svojim eirom. On ima zavoj preko oka.OVEK SA ZAVOJEM: Dobar vam dan, lepa gospoice. Da niste ovde videli koga iz taba Drugog finskog?Katrin, vrlo uplaena, potri napred, prosipajui rakiju Ona dvojica se zgledaju i povuku se kad ugledaju vajcarka kako sedi.VAJCARKO (prenuvi se iz razmiljanja) Pola si prosula. Kakve to kerefeke izvodi? Da nisi ozledila oko? Ne razumem te. Moram i ja da idem, odluio sam, tako je najbolje. (Ustaje. Ona sve pokuava da ga upozori na opasnost. On je samo odguruje.) Voleo bih da znam ta ti je na umu. Naravno da mi eli dobro, jadnice jadna, ali ne ume da kae. Vrlo vano to si prosula rakiju, ispiu ja jo mnogo aa, jedna vie ili manje ne mari (vadi iz kola kutiju i stavlja je pod kaput) Odmah u se vratiti. De, ne zadravaj me vie, naljutiu se. Naravno da mi eli dobro. Samo da ume da govori.Kako ona hoeda ga zadri, on je poljubi i otme se. Odlazi. Oajna, ona trkara tamoamo, isputajui tihe krikove. Vraaju se Pukovski svetenik i Majka Hrabrost. Katrin se stuti na svoju majku.MAJKA HRABROST: ta je, ta je? Sva si van sebe. Je li ti neko uinio to naao? Gde je vajcarko? Priaj sve po redu, Katrin. Tvoja majka te razume. ta, ono kopile je ipak odnelo kutiju? Tresnuu mu je o glavu, podmuklici jednom. Samo polako i ne frfljaj, objasni rukama, ne volim kad keve kao pas, ta e svetenik da pomisli? Jeza ga hvata od toga. Bio je tu neki jednooki?PUKOVSKI SVETENIK: Jednooki, to je uhoda. Jesu li vajcarka uhvatili? (Katrin odmahuje glavom, slee ramenima.) Gotovi smo.MAJKA HRABROST (uzima iz koare katoliku zastavu, koju Pukovski svetenik privruje na kopljau) Istaknite novu zastavu!PUKOVSKI SVETENIK (gorko) Svi smo ovde, bogu hvala, katolici.Pozadi se uju glasovi. Ona dva oveka dovode vajcarka.VAJCARKO: Pustite me, nemam nita kod sebe. Nemoj da mi iai ruku, nevin sam.NAREDNIK: Ovaj je odavde. Vi se poznajete.MAA HRABROST: Mi? Otkud?VAJCARKO: Ne poznajem ih. Ko zna ko su, nita ja s njima nemam. Ovde sam kupio ruak, deset filira je stajao. Valjda ste me tada videli kako ovde sedim, a bio je i presoljen.NAREDNIK: Ko ste vi, a?MAJKA HRABROST: Poteni ljudi. Istina je, kupio je ovde ruak. Bio je za njega preslan.NAREDNIK: Je l' se vi to pravite da ga ne poznajete?MAA HRABROST: Kako da ga poznajem? Ne poznajem ja ceo svet. Nikoga ja ne pitam ni kako se zove ni je li nevernik; ako plati, nije nevernik. Jesi li nevernik?VAJCARKO: Nisam.PUKOVSKI SVETENIK: Lepo je sedeo i usta ni otvorio nije, osim za zalogaj. Tad ne moe da ih ne otvori.NAREDNIK: A ko si ti?MAJKA HRABROST: Moj sluga, toi pie u kantri. A i vi mora da ste edni, doneu vam au rakije, sigurno ste jurili, pa se ugrejali.NAREDNIK: U slubi nema rakije. (vajcarku) Neto si to nosio. Mora da si to sakrio negde kraj reke. Kaput ti se ba dobro naduo kad si odavde odlazio.MAJKA HRABROST: Je li to bio ba ovaj?VAJCARKO: ini mi se da mislite na nekog drugog. Video sam jednog kako tri a kaput mu se naduo. Nisam to bio ja.MAJKA HRABROST: I ja mislim da je to neka zabuna, deava se to. Ja poznajem ljude u duu, ja sam Majka Hrabrost, uli ste za mene, svi mene poznaju, a ja vam kaem, ovaj izgleda estit.NAREDNIK: Mi traimo kasu Drugog finskog puka. A znamo i kakoizgleda onaj kome je poverena na uvanje. Traili smo ga dva dana. Ti si to.VAJCARKO: Nisam.NAREDNIK: A ako ne progovori, gotov si, to zna i sam. Gde je?MAJKA HRABROST (sugestivno) Ama dao bi je on, ako bi zbog toga nastradao. Smesta bi on rekao, kod mene je, evo je, sila boga ne moli. Nije on ba toliko glup. Progovori sad, blesavko, narednik ti prua priliku.VAJCARKO: Kad nije kod mene!NAREDNIK: Onda hajde s nama. Ve emo mi to utvrditi (odvode ga).MAJKA HRABROST (vie za njima) Rekao bi. Nije toliko glup. I nemojte mu iaiti ruku! (Tri za njima)Iste veeri. Pukovski svetenik i nema Katrin peru ae i iste noeve.PUKOVSKI SVETENIK: Ovakvi sluajevi, kad nekoga uhvate, nisu nepoznati u istoriji religije. Podseam na Muke naeg Gospoda i Izbavitelja. Ima o tome jedna stara pesma (peva Pesmu asova)Ko ubicu nekog zlog,U jutarnjem satuDoveli su GospodaNevernom Pilatu.On ne nae da je krivNit' smrt da mu valjaDosudit' - al' posla gaPred Iroda kralja.U tri sata Hrista suBiem iibaliI trnovim vencem muGlavu ovenali.Zasula ga hula, rug,Svet ga bio, tukb,A svoj smrtni krst je samNa Golgotu vuko.U est sati na krst, nag,Razapet je bio,Molio je, jadao,Krv je svoju lio.Svi mu se podsmevali,I zlikovci sami- Sunce zgasi tad svoj zrak,Svet osta u tami.On u devet, naputen,Kriknu jecajui,Strae ga napojieSiretom i ui.Kad izdahnu, zemlja seZatrese, u hramuRascepi se zavesa,Svet klonu u tamu.U veernji as mu joLomili su kosti,Kopljem rebra proboli,Sve od silne zlosti.iknu voda, iknu krv,Sve uz hulu njinu,Eto ta uinieovejemu sinu.MAJKA HRABROST (dolazi, uzbuena) Radi se o ivotu ili smrti. Ali s narednikom se, kau, moe govoriti. Samo ne smemo dozvoliti da se otkrije da je to na vajcarko, inae emo stradati kao sauesnici. U pitanju je samo novac. Ali gde da naemo novac? Zar Iveta nije dolazila? Srela sam je uz put, ve je upecala nekog pukovnika, moda e joj kupiti kantinu.PUKOVSKI SVETENIK: Zar biste je prodali?MAJKA HRABROST: Odakle mi inae novac za narednika?PUKOVSKI SVETENIK: A od ega ete iveti?MAJKA HRABROST: To i jeste pitanje.Iveta Potje dolazi s jednim vrlo starim pukovnikom.IVETA (grli Majku Hrabrost) Draga Hrabrosti, ko bi rekao da emo se tako brzo ponovo videti! (apuui) On nije protiv. (Glasno) Ovo je moj dobar prijatelj, on me savetuje u poslovima. Sluajno sam, naime, ula da iz nekih razloga prodajete svoja kola. Bila bih muterija.MAA HRABROST: Dajem u zalogu, ne prodajem, ne treba prenagljivati, ovakva kola nije lako u ratna vremena ponovo kupiti.IVETA (razoarana) Samo dajete u zalogu, mislila sam da prodajete. Ne znam da li bi me u tom sluaju zanimalo. (Pukovniku) ta ti misli?PUKOVNIK: Potpuno isto to i ti, draga.MAJKA HRABROST: Samo ih dajem u zalogu.IVETA: Mislila sam da vam je novac neophodno potreban.MAJKA HRABROST (vrsto) Novac mi je neophodno potreban, ali vie volim da spadnem s nogu traei ko bi ih uzeo u zalogu nego da ih odmah prodam. A zato, zato to ivimo od tih kola. Ovo ti je prilika, Iveta, ko zna kad e ti se ovakva ponovo ukazati a da u isto vreme ima i dragog prijatelja koji te savetuje, zar nije tako?IVETA: Da, moj prijatelj misli da treba da prihvatim, ali sama ne znam. Ako se samo daju u zalogu... pa i ti valjda misli da bi trebalo da odmah kupimo?PUKOVNIK: I ja tako mislim.MAA HRABROST: Onda e morati da potrai neto to je na prodaju, moda e i nai, ako ima vremena i ako se tvoj prijatelj bude vrzmao s tobom nedelju, dve dana, moda e nai neto pogodno.IVETA: Pa, moemo i da poemo u traenje, ja volim da vrljam da neto iznaem, s tobom u da vrljam, Poldi, to je pravo zadovoljstvo, zar ne? Pa nek' traje i dve nedelje! A kad biste vratili novac, ako ga dobijete?MAJKA HRABROST: Mogu da ga vratim za dve nedelje, moda i za nedelju dana.IVETA: Ne mogu da se odluim, posavetuj me (odvodi Pukovnika na stranu). Znam da mora da proda, to me ne brine. A zastavnik, onaj plavokosi, zna ga, rado bi mi pozajmio novac. Zacopao se u mene, kae da ga podseam na nekog. ta mi savetuje?PUKOVNIK: uvaj se toga. Taj je rav. Taj bi te samo iskoristio. Pa rekao sam ti da u ti ja neto kupiti, zar nisam, zeiu?IVETA: Od tebe ne mogu da primim. Naravno, ako misli da bi zastavnik mogao da to iskoristi... Poldi, primiu od tebe.PUKOVNIK: Tako i ja mislim.IVETA: Savetuje li mi?PUKOVNIK: Savetujem.IVETA (vraa se ka Majci Hrabrosti) Moj prijatelj mi savetuje da ih uzmem. Napiite mi priznanicu i potvrdu da su po isteku dve nedelje kola moja, sa svim to je u njima, odmah emo to i pregledati, a dve stotine guldena u doneti docnije. (Pukovniku) Idi ti u logor, ne ekaj me, ja u docnije, moram sve da pregledam da to ne bi nestalo iz mojih kola. (LJubi ga. On odlazi. Ona se penje na kola.) Ovde mi je neto malo izama.MAJKA HRABROST: Iveta, nije sad vreme da pregleda svoja kola, ako su tvoja. Obeala si mi da e razgovarati s narednikom o mom vajcarku, ne smemo gubiti ni aska, kau da e za jedan sat pred preki sud.IVETA: Samo jo da prebrojim lanene koulje.MAJKA HRABROST (za suknju je vue s kola) Hijeno neosetljiva, o vajcarku se radi. I ni rei od koga je ponuda, pravi se, za ime boje, da je on tvoj dragi, svi emo inae da nastradamo kao njegovi sauesnici.IVETA: oravku sam zakazala sastanak u umarku, mora da je ve tamo.PUKOVSKI SVETENIK: I ne mora se odmah ii do dve stotine, idi do sto i pedeset, i to e biti dovoljno.MAJKA HRABROST: Je li to va novac? Molim vas, u ovo se ne meajte. Svoju supu s lukom ve ete dobiti. Tri i ne cenkaj se, ivot je u pitanju (gura Ivetu da ide).PUKOVSKI SVETENIK: Ne bih hteo da se meam u vae stvari, ali od ega emo iveti? Imate na vratu ker nesposobnu za rad.MAJKA HRABROST: Raunam s pukovskom kasom, pametnjakoviu. Valjda e mu odobriti trokove.PUKOVSKI SVETENIK: Da li e samo ona umeti da to obavi kako treba?MAJKA HRABROST: U njenom je interesu da isplatim njene dve stotine i ona dobije kola. Bacila je oko na njih, a ko zna koliko e joj jo potrajati onaj pukovnik. Katrin, oisti noeve, uzmi plavca. A i vi, ne stojte mi tu kao Isus na Maslinovoj gori, mrdnite malo, operite ae, veeras e doi bar pedeset konjanika, a onda u vas opet sluati: Nisam navikao da trkaram, oh, moje noge, kad drim besedu ne trim." Mislim da e nam ga oni pustiti. Bogu hvala, podmitljivi su. Nisu to vukovi nego ljudi, zinuli su za novcem. Podmitljivost je kod ljudi isto to milosre kod dragog boga. Podmitljivost je naa jedina nada. Dok je nje, ima i blagih presuda, pa se i nevin ponekad izvue na sudu.IVETA (dotri, zadihana) Nee ni da uju bez dve stotine. I treba brzo raditi. Ne vole kad se otee. Najbolje da s oravkom odmah odem do svog pukovnika. Priznao je da je kasa bila kod njega, prste su mu stezali. Ali bacio je u reku kad je primetio da su mu na tragu. Kasa je propala. Da trknem po novac od svog pukovnika?MAA HRABROST: Kasa propala? Kako onda da opet doem do svoje dve stotine?IVETA: A tako, mislili ste da ih uzmete iz k&se? Ala biste me udesili. Ne zavaravajte se vie. Moraete da platite ako hoete da ponovo vidite vajcarka, ili, moda, treba da se cele stvari okanem kako biste sauvali svoja kola?MAJKA HRABROST: Nisam s tim raunala. Ne navaljuj, doi e ti do kola, ve sam ih izgubila, a imala sam ih sedamnaest godina. Samo asak da razmislim, sve mi je ovo dolo iznenadno, ta da radim, dve stotine ne mo1u da dam, ipak si mogla malo da spusti cenu. Neto moram imati u rukama, inae svako kome to dune, moe da me gurne u prvi jarak kraj puta. Idi i kai da dajem sto i dvadeset guldena, ili od svega nema nita, kola i tako gubim.IVETA: Nee pristati. oravi se ionako uri i stalno se osvre, toliko je uznemiren. Zar nije bolje da odmah dam dve stotine?MAJKA HRABROST (oajna) Ne mogu toliko da dam. Trideset godina sam radila. Ovoj je ve dvadeset i pet, a jo nema mua. Imam i nju. Ne navaljuj, znam ta radim. Kai, sto i dvadeset, ili od svega nema nita.IVETA: Valjda znate ta radite (brzo odlazi).Ne pogledavi ni Pukovskog svetenika ni Katrin, Majka Hrabrost seda da pomogne Katrini u ienju noeva.MAJKA HRABROST: Ne razbijajte te ae, nisu vie nae. Gledaj ta radi, posei e se. vajcarko e se vratiti, dau ako treba i dve stotine. Dobie ti svog brata. Sa osamdeset guldena napuniemo veliku koaru robom i poeti iz poetka. to se mora nije teko.PUKOVSKI SVETENIK: Bog e sve na dobro okrenuti, tako pie.MAJKA HRABROST: Dobro ih briite. (utke iste noeve.)Katrin odjednom jecajui otri iza kola.IVETA (dotri) Ne pristaju. Upozorila sam vas. oravi je odmah hteo da ode, jer vie ne vredi ekati. Kae da svakog asa oekuje da uje doboe, a to znai da je presuda izreena. Ponudila sam sto i pedeset. Ni trepnuo nije. Jedva sam ga nagovorila da ostane tamo dok s vama jo jednom ne porazgovaram.MAJKA HRABROST: Reci mu da dajem dve stotine. Tri. (Iveta otri. Sede utke. Pukovski svetenik je prestao da brie ae.) ini mi se da sam se predugo pogaala.Iz daljine se uju doboi. Pukovski svetenik ustaje i odlazi pozadi. Majka Hrabrost ostaje sedei. Svetlost se postepeno gasi. Dobovanje prestaje. Svetlost se ponovo pali. Majka se nije ni pomerila.IVETA (dotri, vrlo bleda) Cenkali ste se, cenkali, i sauvali svoja kola. Jedanaest metaka je dobio, nita vie. Ne zasluujete da za vas uopte hajem. Ali, doula sam da ne veruju da je kasa doista u reci. Sumnjaju da je ovde i da ste, uopte, bili s njim u nekoj vezi. Hoe da ga donesu ovamo da vide da li ete se odati kad ga ugledate. Opominjem vas da se napravite da ga ne poznajete, inae ete svi nastradati. Za petama su mi, bolje da vam to odmah kaem. Da Katrin povedem sa sobom? (Majka Hrabrost odmahuje glavom.) Zna li ona? Moda nije ni ula dobovanje, ili nije shvatila.MAJKA HRABROST: Zna. Dovedi je.Iveta dovodi Katrin, koja prilazi svojoj majci i zaustavlja se pored nje. Majka Hrabrost je uzima za ruku. Dolaze dva vojnika s nosilima, na kojima neto lei ispod pokrova. Pored njih ide narednik. Nosila sputaju na zemlju.NAREDNIK: Evo jednog kome ne znamo ni ime. A moramo ga zapisati, da sve bude po propisu. Kod tebe je ruao. Pogledaj dobro da li ga poznaje (skida pokrov). Poznaje li ga? (Majka Hrabrost odmahuje glavom.) ta, nikad ga nisi videla pre nego to je kod tebe ruao? (Majka Hrabrost odmahuje glavom.) Diite ga. Nosite ga na strvite. Nema nikog ko ga poznaje.Odnose ga.

4MAJKA HRABROST PEVA PESMU O VELIKOJ KAPITULACIJI.Pred jednim oficirskim atorom. Majka Hrabrost eka. Pisar izviruje iz atora.PISAR: Vas znam. Kod vas je bio neki protestantski blagajnik koji se krio. Bolje da se ne alite.MAJKA HRABROST: aliu se. Nisam nimalo kriva, a ako ovo ovako pustim, izgledae kao da imam nemirnu savest. Sabljama su mi sve isekli u kolima i jo mi ama ni za ta traili pet talira globe.PISAR: Za vae vam dobro savetujem, jezik za zube. Nemamo mnogo kantinera kod nas, pa vam dozvoljavamo da trgujete, pogotovo kad imate nemrfnu savest i s vremena na vreme plaate globu.MAJKA HRABROST: aliu se.PISAR: Kako hoete. Onda priekajte dok gospodin kapetan bude imao vremena (vraa se u ator).MLADI VOJNIK (dolazi diui grdnu buku) Gde je to prokleto pseto od kapetana to je proneverilo moju nagradu i propilo je sa svojim kurvama? Ucmekau ga!STARIJI VOJNIK (dotri za njim) Umukni. Bacie te u gvoa!MLADI VOJNIK: Izlazi otud, lupeu! Isei u te na paramparie! Da mi proneveri nagradu, poto sam skoio u vodu, jedini od cele ete, a sad ne mogu sebi ni pivo da platim, e to neu da trpim! Izlazi da te raskomadam!STARIJI VOJNIK: Marijo i Josife, ode pravo u propast.MAJKA HRABROST: Nisu mu isplatili nagradu?MLADI VOJNIK: Pusti me, i tebe u izgaziti, sve o istom troku.STARIJI VOJNIK: Spasao je pukovnikovog konja a nije dobio nagradu. Jo je mlad, nije dovoljno dugo u vojsci.MAJKA HRABROST: Pusti ga, nije pas da ga treba lancem vezati. Sasvim je u redu to trai nagradu. Zato bi se inae isticao?MLADI VOJNIK: Da se onaj unutra opija! Svi ste vi seronje. Uinio sam neto izuzetno i hou da dobijem svoju nagradu.MAJKA HRABROST: Mladiu, nemojte na mene da se izdirete. Imam ja svoje brige, a i inae, tedite glas, bie vam potreban kad kapetan doe. On se, posle, stvori tu, a vi promukli, zvuka iz sebe ne moete da istisnete, i on ne moe da vas baci u gvoa i dri dok ne pomodrite. Oni koji se toliko deru ne izdre dugo, jedno pola sata, pa ih posle zaas pesmom uljuljkaju u san, toliko budu iscrpeni.MLADI VOJNIK: Ja nisam iscrpen, a o spavanju nema ni govora, gladan sam. Hleb peku od ira i konopljinog zrnevlja, pa tako jo i utede. Onaj e prokurvati moju nagradu, a ja sam gladan. Moram ga ucmekati.MAJKA HRABROST: Razumem, , gladni ste. Prole godine vojskovoa vam je naredio da svrnete s druma i udarite preko polja, da se ito izgazi, za izme sam tada mogla da dobijem i deset guldena, da je ko mogao da plati deset guldena i da sam ja imala izama. Mislio je da ove godine nee vie biti u ovom kraju, a sad je ipak jo tu, i glad je velika. Razumem to ste gnevni.MLADI VOJNIK: Neu to da trpim, nita mi ne govorite, ne podnosim nepravdu.MAA HRABROST: Tu ste u pravu, ali koliko? Koliko ne podnosite nepravdu? Sat ili dva? Vidite, to se niste zapitali, a to je glavno, zato to ete se bedno oseati kad u gvoima otkrijete da, najednom, podnosite nepravdu.MLADI VOJNIK: Ne znam samo zato vas sluam. Gde je kapetan?MAJKA HRABROST: Sluate me zato to ve znate ono to vam kaem, da vam je gnev ve izvetrio, kratak je to gnev bio, a vama je potreban dugotrajan, ali otkud vam?MLADI VOJNIK: Da neete sluajno da kaete da nisam u pravu to traim nagradu?MAJKA HRABROST: Naprotiv. Samo kaem da vam gnev nije dovoljno dugotrajan, s takvim gnevom ne moete nita postii, ba teta. Da je dugotrajan, ja bih vas jo i podsticala. Raskomadajte tog psa, to bih vam tada savetovala, ali ta ako ga ne raskomadate, jer ve i sami oseate kako podvlaite rep? Onda bih ja ostala ovde i kapetan bi se iskalio na meni.STARIJI VOJNIK: Potpuno ste u pravu, enuo je.MLADI VOJNIK: E pa videemo da l' ga neu raskomadati (izvlai ma) Kad doe, raskomadau ga.PISAR (proviruje) Gospodin kapetan e odmah doi. Sedi!Mladi vojnik seda.MAJKA HRABROST: Ve sedi. Vidite, ta sam rekla. Ve sedite. Da, dobro nas oni poznaju i znaju kako e s nama. Sedi! I ve sedimo. A kad se sedi, nema bune. Bolje nemojte ni ustajati, vie neete stajati onako kako ste pre stajali. Nemojte se preda mnom stideti, nisam ni ja bolja. Sve su nas zastraili i obeshrabrili. Zato, pa zato to bi, pisnem li, to moglo da mi nakodi poslu. Ispriau vam neto o Velikoj kapitulaciji (peva Pesmu o Velikoj kapitulaciji).Nekad kad sam i ja bila mladaMislila sam: niko nije kao ja.(Ne kao kakva seljanica,s ovim mojim izgledom i daromi mojom tenjom za neim viim!)Sve najbolje sam zahtevala tada -Nema sa mnom ale, nek' se zna.(Sve ili nita, u svakom sluajunikako prvi koji naie,svako je kova svoje sree,ne igram ja kako drugi svira!)vorak s krova tek Zazvida: ek, ek!Po taktu stupae i tiPolako, brzo, kao svi,Uz svoje pesme sitan ton:Sad, sad e on.Al' nita od sveg tog:ovek si, nisi bog,Snima si sklon.A pre no godina bee izvetrilaNauih da gutam ponos i jad ljut.(Dvoje dece na vratu, a skup i hlebi sve drugo to ti treba!)Kad su svrili sa mnom, ve sam bilaNa kolenima, gurnuta u kut.(Treba umeti s ljudima, ruka ruku mije,ne moe se glavom kroza zid!)vorak zviznu tad: Kako zar ve sad!I ona, evo, stupa, gle,Polako, brzo, kao sve,Uz svoje pesme sitan ton:Sad, sad e on.Al' nita od sveg tog:ovek si, nisi bog,Snima si sklon.Mnoge su na nebo juriale,Najvie zvezde ko cilj da su lak!(Pregaocu i bog pomae,kad se hoe sve se moe,u radie svega bie!)Al' verui se, gle, zaas su znale:Teko se nosi slamni eir ak.(Pruaj se prema guberu!)vorak s krova, tek,Sad zvidi: ek, ek!I evo, stupaju sad, gle,Polako, brzo, kao sve,Uz svoje pesme sitan ton:Sad, sad e on.Al' nita od sveg tog:ovek si, nisi bog,Snima si sklon.Zato smatram da treba da ostane ovde isukana maa ako ti je stvarno do toga i ako ti je gaev dovoljno velik, jer, priznajem, ima sve razloge za to, ali ako ti je gnev kratkotrajan, bolje odmah odlazi!MLADI VOJNIK: Poljubi me u dupe! (Odlazi, teturajui. Stariji vojnik za njim.)PISAR (promoli glavu) Kapetan je doao. Sad moete da se alite.MAJKA HRABROST: Predomislila sam se. Neu se aliti (odlazi).5PROLE SUDVEGODINE. RATZAHVATA SVE VEA PROSTRANSTVA. NA NEPRESTANIM PUTOVANJIMA, MALA KOLA HRABROSTI PROLAZE KROZ POLJSKU, MORAVSKU, BAVARSKU, ITALIJU I PONOVO BAVARSKU GODINE 1631. TILIJEVA POBEDA KOD MAGDEBURGA STAJE MAJKU HRABROST ETIRI OFICIRSKE KOULJE.Kola Majke Hrabrosti stoje u razruenom selu. Izdaleka dopire slabana vojna muzika. Katrini Majka Hrabrost posluuju dva vojnika kraj anka. Jedan od njihje preko ramena prebacio ensku bundu.MAJKA HRABROST: ta, ne moe da plati? Nema para, nema rakije. Pobednike mareve sviraju, ali plate ne isplauju.VOJNIK: Hou svoju rakiju. Zakasnio sam na pljaku. Vojskovoa nas je zeznuo i odobrio samo jedan sat za pljakanje grada. Nije on udovite, tako je rekao; mora da ga je grad podmitio.PUKOVSKI SVETENIK (ulazi posrui) U dvoritu ih lei jo nekoliko. Seljakova porodica. Neka mi neko pomogne. Treba mi platna.Drugi vojnik odlazi s njim. Katrin se vrlo uzbuuje i pokuava da nagovori svoju majkuda da platno.MAJKA HRABROST: Nemam. Sve sam zavoje prodala puku. A radi ovih neu cepati svoje oficirske koulje.PUKOVSKI SVETENIK (vie izdaleka) Rekao sam, treba mi platnaMAJKA HRABROST (seda na stepenice da sprei Katrin da ue u kola) Nita ne dam. Ovi ne plaaju i nemaju nita.PUKOVSKI SVETENIK (nagnut nad enu koju je uneo) Zato ste ovde ostali usred topovske vatre?SELJAKOVA ENA (iznemoglo) Imanje.MAJKA HRABROST: Ovi da neto ostave? A ja sad da snosim troak. Ne dam.PRVI VOJNIK: Ovo su protestanti. Zato li moraju biti ba protestanti?MAJKA HRABROST: Ba njih briga za tvoju veru. Imanje im je propalo.DRUGI VOJNIK: Ama nisu protestanti. I oni su katolici.PRVI VOJNIK: Ne moemo mi za vreme paljbe razabirati protestante od katolika.SELJAK (koga dovodi Pukovski svetenik) Ode mi ruka.PUKOVSKI SVETENIK: Gde je to platno?Svi gledaju Majku Hrabrost, koja se i ne pomera.MAJKA HRABROST: Nita ne mogu da dam. Sa svim tim dabinama, carinama, porezima i mitom! (Katrin, putajui grlene glasove, podie letvu i njome preti majci.) Jesi li poludela? Ostavljaj tu letvu ili u te zviznuti, cmizdravice jedna! Ne dam nita, neu, moram na sebe da mislim. (Pukovski svetenik je podie sa stepenica na kolima i sputa je na zemlju; potom izvlai koulje, cepa ih i pravi zavoje.) Moje koulje! Po pola guldena komad! Upropaena sam!Iz kue dopire bolan deji glas.SEJBAK: Dete je jo unutra!Katrin tri u kuu.PUKOVSKI SVETENIK (eni) Lezi! Iznee ga.MAJKA HRABROST: Zaustavite je, krov se moe sruiti.PUKOVSKI SVETENIK: Ja vie neu tamo ulaziti.MAJKA HRABROST (trkara tamoamo) Ne razbacujte se mojim skupim platnom!Drugi vojnik je zadrava. Katrin iznosi odoje iz ruevina.MAJKA HRABROST: Jesi li kojom sreom opet nala neko odoje da ga vucara sa sobom? Smesta ga vraaj majci, inae u opet satima imati da se londam s tobom dok ti ga ne otmem, uje li? (Drugom vojniku) Ne bulji, bolje idi tamo pozadi i kai im da prestanu sa svirkom, i ovde vidim da su pobedili. Imam samo tete od vaih pobeda.PUKOVSKI SVETENIK (previjajui ranu) Krv probija.Katrin ljulja odoje i tepa mu uspavanku.MAJKA HRABROST: Sedi tu i srena je usred sve ove bede. Predaj ga odmah, majka ve dolazi svesti. (Ugleda Prvog vojnika koji sedoepao pia i sprema seda pobegne sa flaom.) Pasji sine! Ti bi, marvo jedna, i dalje da pobeuje? Plati.PRVI VOJNIK: Nita nemam.MAJKA HRABROST (strgne s njega krzneni ogrta) Onda ostavi taj ogrta, ionako je ukraden.PUKOVSKI SVETENIK: Dole jo jedan lei.6PRED GRADOM INGOLTATOM U BAVARSKOJ, HRABROST PRISUSTVUJE POGREBU POGINULOG CARSKOG VOJSKOVOE TILIJA. RAZGOVARA SE O RATNIM JUNACIMA I O TRAJANJU RATA. PUKOVSKI SVETENIK SE ALI TO SUNJEGOVI TALENTI NEISKORIENI, A NEMA KATRIN DOBIJA CRVENE CIPELE. GODINA JE 1632.Pod atorom kantine, sa ankom u pozadini. Kia. U daljini doboi i pogrebna muzika. Pukovski svetenik i pukovski pisar igraju dame. Majka Hrabrost i njena ki inventariu.PUKOVSKI SVETENIK: Sad pogrebna povorka kree.MAJKA HRABROST: teta za vojskovou - dvadeset dva para arapa - to je poginuo, kau da je to bio nesrean sluaj. Bilo je magle na livadi, ona je kriva. Vojskovoa je taman jednom puku doviknuo da se bore do poslednjeg, i pojahao je nazad, ali je u magli pogreio pravac tako da je otiao napred, pa je usred boja zakaio metak - ostala su jo samo etiri fenjera. (Zviduk iz pozadine. Ona ide ka anku.) Sramota to ste se iskrali s pogreba vaeg pokojnog vojskovoe (toi im pie).PISAR: Nije im trebalo isplaivati platu pre pogreba. Sad se opijaju, umesto da idu na sahranu.PUKOVSKI SVETENIK (Pisaru) A zar vi ne morate na pogreb?PISAR: Izvukao sam se, zbog kie.MAJKA HRABROST: S vama je neto drugo, vama bi kia upropastila uniformu. Kau da su, naravno, hteli da mu zvona zvone za pogreb, ali ispostavilo se da su crkve razruene paljbom po njegovoj zapovesti, tako da siromah vojskovoa nee uti zvona kad ga budu sputali u grob. Umesto toga e da ispale tri topovske salve, da ne bude isuvie gluvo - sedamnaest opasaa.GLAS IZA ANKA: Krmarice! Rakije!MAJKA HRABROST: Prvo novac na sredu! Ne, neete mi vi ulaziti u ator s tim blatnjavim izmama! Moete da pijete i napolju, kia nekia. (Pisaru) Unutra putam samo oficire. Vojskovoa je u poslednje vreme, kau, imao briga. U Drugom puku je, pria se, bilo nemira zato to im nije isplatio platu nego rekao da je to verski rat i da treba besplatno da ratuju. (Pogrebni mar. Svi gledaju prema pozadini.)PUKOVSKI SVETENIK: Sad defiluju pred preuzvienim leom.MAJKA HRABROST: Meni je ao ovakvog vojskovoe ili cara, on je valjda zamiljao da radi neto naroito, neto o emu e ljudi priati jo i u daleka budua vremena, i da e dobiti spomenik, da e, na primer, osvojiti svet, to je veliki cilj za jednog vojskovou, on za bolje i ne zna. Ukratko, on konjoe, a onda sve propadne zbog prostog naroda, koji moda hoe samo kriglu piva i malo drutvance, nita uzvienije. Ve su i najlepi planovi propadali zbog sitniavosti onih to je trebalo da ih izvode, jer carevi ne mogu nita da naprave sami, njima je nuna podrka njihovih vojnika i naroda u kome su se zatekli, zar nisam u pravu?PUKOVSKI SVETENIK (smeje se) Hrabrosti, dajem vam za pravo, osim to se vojnika tie. Oni ine to mogu. Sa onima napolju, na primer, koji lou rakiju na kii, pouzdao bih se da stotinu godina vodim rat za ratom, pa i dva u isto vreme, a ja nisam vojskovoa od zanata.MAJKA HRABROST: Vi, znai, ne mislite da bi se rat mogao zavriti?PUKOVSKI SVETENIK: Zato to je vojskovoa poginuo? Ne budite dete. Takvih ima na tuceta, junaka uvek ima.MAJKA HRABROST: Sluajte, ne pitam vas ja to tek tako, nego stoga to se premiljam da li da kupim zalihe robe, sad mogu jeftino da ih dobijem, ali ako se rat zavri, mogu da ih bacim.PUKOVSKI SVETENIK: Shvatam ja da vi to ozbiljno mislite. Uvek je bilo takvih koji se kojekuda muvaju i govore: "Rat e jednom ve da prestane." A ja kaem: nigde ne stoji da e rat jednom da prestane. Razume se, moe biti i malo zatija. I rat mora malo da predahne, da, mogao bi ak, tako da kaem, i da ponastrada. Nije ni on od toga obezbeen, nema na ovoj zemlji nita savreno. Savrenog rata, za ksji bi moglo da se kae: e, ovom nema ta da se prigovori, moda nikad nee ni biti. Moe se on odjednom spotaknuti o neto nepredvieno, niko ne moe ba na sve da misli. Neka nesmotrenost, nehat, moda, i eto ti nevolje. E, onda nema druge nego izvlaiti rat iz govana. Ali carevi i kraljevi i papa priskoie mu u toj nevolji u pomo. Tako da on, uglavnom, nema ega ozbiljnog da se plai, pred njim je dug vek.JEDAN VOJNIK (peva pred ankom)Rakije, krmaru, daj,Konjanik hita, znaj,Za cara mora se biti.Duplu, praznik je!MAJKA HRABROST: Kad bih mogla da se pouzdam u vas ...PUKOVSKI SVETENIK: Sami razmislite! ta bi moglo biti protiv rata?VOJNIK (peva u pozadini)Grudi mi, eno, daj,Konjanik hita, znaj,Na eku zavojtiti.PISAR (odjednom) A mir, ta e biti s mirom? Ja sam iz eke i hteo bih kad se ukae prilika da odem kui.PUKOVSKI SVETENIK: Je l' hteli biste? Da, mir! ta biva s rupom kad se pojede onaj sir s rupama?VOJNIK (peva u pozadini);Baci ve adut taj,Konjanik hita, znaj,Da ve pristupi eti.Moli, pope, za kraj,Konjanik hita, znaj,Mora za cara mreti.PISAR: Ne moe se dugo bez mira iveti.PUKOVSKI SVETENIK: Ja bih rekao da mira ima i u ratu, rat ima svoje mirne trenutke. Rat, naime, zadovoljava sve potrebe, ak i potrebu za mirom, i za to su se postarali, inae ne bi mogao da se odri. U ratu moe da kaki kao i u najspokojnijem miru, izmeu dve bitke ima piva, a ak i u maru moe malice da dremne, na laktu, to je uvek moguno, u nekom jarku kraj druma. Kad se juria ne moe da igra karte, to ne moe ni kad ore u najdubljem miru, ali posle pobede ve ima mogunosti. Moe ti se desiti da ti otkinu nogu, tada najpre pone da se uasno dernjoe, kao da se desilo ko zna ta, a onda se smiri ili dobije rakije, i na kraju opet skakue, a rat se zbog toga ne osea gore nego pre toga. A ta te spreava da se usred tog klanja i pari, iza nekog ambara ili na nekom drugom mestu, ne moe niko u tome da te due vreme spreava, i onda rat ima i tvoje potomke i moe s njima dalje da gura. Ne, rat uvek nae neki izlaz, a to i da ne. Zato bi onda prestajao?Katrin je prestala da radi i netremice gleda Pukovskog svetenika.MAJKA HRABROST: Onda u da kupim tu robu. Pouzdavam se u vas. (Katrin odjednom baci na zemlju koaru s flaama i otri) Katrin! (Smeje se) Isuse, pa ona eka mir. Obeala sam joj da e dobiti mua kad nastupi mir (otri za njom).PISAR (ustajui) Dobio sam, poto ste se vi raspriali. Vi plaate.MAJKA HRABROST (ulazi s Katrin) Budi razumna, rat e jo malo potrajati i mi emo zaraditi jo malo novca, pa e mir biti utoliko lepi. Idi u grad, nema donde ni deset minuta, i uzmi one stvari u Zlatnom lavu", one koje su vrednije, ostale emo docnije pokupiti s kolima, sve je dogovoreno, otpratie te gospodin pukovski pisar. Skoro svi su na vojskovoinom pogrebu, ne moe nita da ti se desi. Dobro pripazi, ne daj da ti ta ukradu, misli na svoj miraz!Katrin stavlja maramu na glavu i odlazi s Pisarom.PUKOVSKI SVETENIK: Zar moete da je pustite s Pisarom?MAJKA HRABROST: Nije tako lepa da bi neko poeleo da je napastvuje.PUKOVSKI SVETENIK: Poesto sam se divio kako upravljate svojim poslovima i u svakoj prrici umete da se snaete. Sad mi je jasno zato vas zovu Hrabrost.MAJKA HRABROST: Siromasima je hrabrost nuna. Inae su izgubljeni. U njihovom poloaju ona im je potrebna ve i zato da ustanu u zoru. Ili da pooru zemlju, i to usred rata! Ve i to to raaju decu pokazuje da imaju hrabrosti, jer nema nikakve nade za njih. Jedni drugima moraju da budu krvnici, moraju uzajamno da se kolju, pa ako treba da se pogledaju oi u oi, i za to im, bogme, treba hrabrosti. To to trpe cara i papu, i to je dokaz ogromne hrabrosti, jer ih to staje ivota (ona seda, vadi iz depa kratku lulu i pui). Mogli biste da nacepate malo drva.PUKOVSKI SVETENIK (mrzovoljno svlai kaput i sprema se da cepa drva) Ja sam, u stvari, duhovnik, a ne drvosea.MAJKA HRABROST: A ja nemam due. Nasuprot tome, drva za ogrev su mi potrebna.PUKOVSKI SVETENIK: Kakva je to lula?MAJKA HRABROST: Pa, lula.PUKOVSKI SVETENIK: Ne, nije to pa, lula", nego je to sasvim odreena lula.MAA HRABROST: Je l'?PUKOVSKI SVETENIK: To je lula onog kuvara iz Uksenernovog puka.MAA HRABROST: Kad znate, to tako podmuklo pitate?PUKOVSKI SVETENIK: Zato to ne znam da li ste svesni da ba tu lulu puite. Moglo bi biti i da ste tek onako preturali po svojim stvarima i da vam je dopala ruku bilo koja lula, pa ste je uzeli iz iste rasejanosti.MAJKA HRABROST: A to ne bi bilo i tako?PUKOVSKI SVETENIK: Zato to nije. Vi je puite svesno.MAJKA HRABROST: Pa ako je i tako?PUKOVSKI SVETENIK: Hrabrosti, opominjem vas. To mi je dunost. Teko da ete tog gospodra ikad vie videti, ali to nije teta, nego vaa srea. Na mene nije ostavio povoljan utisak. Naprotiv.MAJKA HRABROST: Je l'? Ba je bio zgodan ovek.PUKOVSKI SVETENIK: Ah, je l\ vi to nazivate zgodnim ovekom? Ja ne. Daleko je od mene pomisao da mu elim zlo, ali ne bih ga mogao nazvati zgodnim ovekom. Pre bih ga nazvao donuanom, i to prepredenim. Pogledajte samo tu lulu, ako meni ne verujete. Moraete priznati da poprilino odaje njegovu narav.MAJKA HRABROST: Nita ne vidim. Izlizana je.PUKOVSKI SVETENIK: Napola je pregrizena. Siledija. To je lula bezobzirnog siledije, to po njoj vidite, ako jo niste izgubili mo rasuivanja.MAJKA HRABROST: Nemojte mi samo isei i taj panj za cepanje drva.PUKOVSKI SVETENIK: rekao sam vam da nisam drvosea od zanata. Uio sam za duhovnika. Ovde se moji darovi i sposobnosti zloupotrebljavaju za fiziki rad. Darovi koje mi je bog dao, uopte ne dolaze do izraaja. To je grehota. Vi me niste uli kako drim propoved. Ceo puk mogu jednom jedinom besedom da dovedem u takvo raspoloenje da na neprijatelja gleda kao na stado ovaca. ivot im se tada ini kao stari smrdljivi obojak koji odbacuju mislei na konanu pobedu. Bog me je obdario reitou. Propovedam tako da vam pamet stane.MAJKA HRABROST: Ne bih ni elela da mi pamet stane. ta bih onda?PUKOVSKI SVETENIK: Hrabrosti, esto sam se pitao da li vi svojim suvim reima, u stvari, ne skrivate svoju toplu prirodu. I vi ste ljudsko bie i treba vam topline.MAJKA HRABROST: U ovom atoru e nam biti toplo ponajpre ako budemo imali dosta drva.PUKOVSKI SVETENIK: Skreete razgovor. Ozbiljno, Hrabrosti, ponekad se pitam kako bi bilo kad bismo nae odnose uinili malo prisnijim. Mislim, kad nas je ve kovitlac ratnih vremena tako udno zajedno skovitlao.MAJKA HRABROST: Mislim da su oni ve dovoljno prisni. Ja vama kuvam, a vi meni, na primer, cepate drva.PUKOVSKI SVETENIK (prilazi joj) Znate vi ta ja pod prisniji" podrazumevam; nema to veze s jelom i cepanjem drva i slinim niim potrebama. Pustite svoje srce da progovori, ne budite tako tvrdi.MAJKA HRABROST: Ne primiite mi se s tom sekirom. To bi mi bio malo i odvie prisan odnos.PUKOVSKI SVETENIK: Nemojte se izrugivati. Ozbiljan sam ovek i razmislio sam o ovom to kaem.MAJKA HRABROST: Svetenie, budite pametni. Vi ste mi simpatini, ne bih elela da vam moram natrljati nos. Ja samo hou da sebe i svoju decu prehranim uz pomo ovih kola. Ne smatram ih svojim, niti mi je sada do linih stvari. Uputam se u rizik s kupovinom ba sad kad je poginuo vojskovoa i kad svi govore o miru. Kuda ete vi ako ja propadnem? Vidite, ne znate. Nacepajte nam drva, pa e nam veeras biti toplo, u ovakva vremena je ve i to mnogo. ta je sad to? (ustaje).Ulazi Katrin, bez daha, s ranom na elu i preko oka. Vue svakojake stvari, pakete, kou, jedan dobo itd.MAJKA HRABROST: ta je, je li te ko napao? Na povratku? Napali su je kad se vraala! Mora da je to onaj konjanik koji se ovde kod mene napio! Nije trebalo da te pustim da ide. Bacaj sve to! Nije strano, rana nije duboka. Previu je i za nedelju dana e zaceliti. Gori su od svake zveri (previja ranu).PUKOVSKI SVETENIK: NJima ja nita ne prebacujem. Kod svoje kue nisu silovali. Krivi su oni koji zameu rat, oni u oveku sve okrenu tumbe.MAJKA HRABROST: Zar te pisar nije dovde pratio? Pa da, zato to si pristojno stvorenje, zato ne haju za tebe. Rana nije duboka, nee ostati trag. Tako, sad je previjena. Dobie neto, smiri se. Kriom sam neto sauvala za tebe, videe (izvlai iz vree crvene cipele sa tiklom Ivete Potje) A, vidi li? Uvek si ih elela. Evo ti ih. Brzo ih obuj, da se ne predomislim. Nee ostati trag, iako se ni toga ne bih bojala. Najgora je sudbina onih koje im se dopadaju. Vucaraju ih dok ne krepaju. One koje im se ne dopadnu, ostave u ivotu. Ve sam ih ja videla, lepe u licu su bile, a onda su za tili as tako izgledale da bi se i vuk od uasa najeio. Ne mogu te od straha ni za drvo kraj druma da zau, grozan im je ivot. To je kao i sa drveem, ono uspravno, visoko seku za krovne grede, a krivo ivi i uiva. Sve u svemu, moda je ovo i srea. A cipele su jo dobre, namazala sam ih kad sam ih sklonila.Katrin ostavlja cipele gde su i uvlai se u kola.PUKOVSKI SVETENIK: Samo da ne ostane unakaena.MAJKA HRABROST: Oiljak e ostati. Nema vie zato da eka mir.PUKOVSKI SVETENIK: Nije dala da joj oduzmu stvari.MAJKA HRABROST: Moda nije trebalo da joj to tako strogo prikriim. Kad bih samo znala ta joj je u glavi! Jednom je napolju ostala celu no, jedan jedini put za svih ovih godina. Posle je bila kao i dotad, samo je vie grbaila radei. Nisam mogla da dokuim ta joj se dogodilo. Neko vreme sam time razbijala glavu (uzima stvari koje je Katrin donela i besno ih sortira). To je rat! Lep izvor prihoda!uju se topovske salve.PUKOVSKI SVETENIK: Sad sahranjuju vojskovou. Ovo je istorijski trenutak.MAJKA HRABROST: Meni je istorijski trenutak to su mi ker ranili u oko. Ve je napola upropaena, mua vie nee stei, a luda je za decom, samo zbog rata je i n^ma, jedan vojnik joj je dok je jo bila mala ugurao neto u usta. vajcarka vie neu videti, a sam bog zna gde je Ajlif. Proklet bio rat!

7MAJKA HRABROST NA VRHUNCU SVOJE TRGOVAKE KARIJERE.Drum. Pukovski svetenik, Majka Hrabrost i njena ki Katrin vuku kola s arnjevima, na kojima je izloena nova roba. Majka Hrabrost nosi o vratu lanac od srebrnih talira.MAJKA HRABROST: Neete mi ogaditi rat. Kau da on tamani slabe, ali oni propadaju i u miru. Samo to rat svoje ljude bolje hrani. (Peva)Nema li za rat snage, vrstine,Ni za pobedu nisi i mir.I rat je vrsta trgovine,Prodaje barut umesto sir.A ta bi nam vredelo da se skrasimo na jednom mestu? Takvi prvi ginu. (Peva)Mnogi je mnogo hteo za se -Pogau trai, nee kruh:Rov kopa, lukav, da se spase,A grob iskopa sebi gluh.Ve mnogog videh kako hitaMir veni trae' ali, bon,Kad je u njemu, sve se pitato li je tako hitao on.Nastavljaju put.8ISTE GODINE VEDSKI KRALJ GUSTAV ADOLF GINE U BOJU KOD LICENA. MIR PRETI DA UPROPASTI POSLOVE MAJKE HRABROSTI. JUNA KI SIN HRABROSTI IZVRAVA JEDAN JUNAKI PODVIG ODVIE I UMIRE SRAMNOM SMRUVojni logor. Letnje jutro. Pred kolima stoje Starica i njen sin. Sin vue veliku vreu s posteljinom.GLAS MAJKE HRABROSTI (iz kola) Zar to mora ba u cik zore?MLADI: Hitali smo ovamo celu no, dvadeset milja, a jo danas treba da se vratimo.GLAS MAJKE HRABROSTI: ta da radim s perinama? LJudi nemaju kua.MLADI: Priekajte bar dok ih ne vidite.STARICA: Ni ovde nita nema. Hajdemo!MLADI: Onda e nam za porez zapleniti i krov nad glavom. Moda e nam ova dati tri guldena ako doda i krsti. (Zvona poinju da zvone.) uj, majko!GLASOVI (iz pozadine) Mir! vedski kralj je poginuo!MAJKA HRABROST (promoli glavu iz kola, jo neoeljana) Kakva je to sad zvonjava usred nedelje?PUKOVSKI SVETENIK (puzei, izvlai se ispod kola) ta to viu?MAJKA HRABROST: Nemojte mi samo rei da je izbio mir ba sad kad sam nakupovala zalihe robe.PUKOVSKI SVETENIK (viui prema pozadini) Je l' istina da je mir?GLAS: Ima ve tri nedelje, kau, samo mi nismo uli.PUKOVSKI SVETENIK (Hrabrosti) Zato bi inae udarili u zvonjavu?GLAS: U grad je ve stigla, s kolima, gomila protestanata, oni su i doneli vest.MLADI: Majko, mir je. ta ti je? (Starica je klonula.)MAJKA HRABROST (vraa se u kola) Marija i Josife! Katrin, mir! Obuci crnu haljinu! Idemo na slubu boju. To dugujemo vajcarku. Da li je samo istina?MLADI: I ovdanji isto govore. Mir je sklopljen. Moe li da ustane? (Starica ustaje, oamuena) Sad e saranica opet da radi. Obeavam ti. Sve e se srediti. Otac e ponovo dobiti svoj krevet. Moe li da ide? (Pukovskom sveteniku) Pozlilo joj. Od te vesti. Nije verovala da e opet biti mira. A otac je uvek govorio da hoe. Odmah se vraamo kui. (NJih dvoje odlaze)GLAS MAJKE HRABROSTI: Dajte joj jednu rakiju.PUKOVSKI SVETENIK: Ve su otili.GLAS MAJKE HRABROSTI: ta se dogaa tamo u logoru?PUKOVSKI SVETENIK: Okupljaju se, i to trkom. Idem tamo. Da obuem svoje sveteniko odelo?GLAS MAJKE HRABROSTI: Najpre se tanije raspitajte, pre nego to se tamo pojavite kao Antihrist. Radujem se miru, iako sam upropaena. Bar dvoje dece sam provela ive kroz rat. Sad u ponovo videti svog Ajlifa.PUKOVSKI SVETENIK: A ko ovo stie putem od logora, ako nije vojskovoin kuvar!KUVAR (malo zaputen, sa svenjem u ruci) Koga to vidim? Pukovskog svetenika!PUKOVSKI SVETENIK: Hrabrosti, poseta!Majka Hrabrost silazi s kola.KUVAR: Pa obeao sam da u skoknuti da popriamo im budem imao vremena. Nisam zaboravio vau rakiju, gospoo Firling.MAJKA HRABROST: Isuse, vojskovoin kuvar! Posle tolikih godina! Gde je Ajlif, moj najstariji?KUVAR: Zar jo nije stigao? Poao je pre mene i hteo je i on ovamo.PUKOVSKI SVETENIK: Idem da obuem svoje sveteniko odelo, priekajte me (odlazi iza kola)MAJKA HRABROST: Onda moe svaki as da stigne. (Dovikuje u kola) Katrin, dolazi Ajlif! Donesi au rakije za kuvara, Katrin! (Katrin se ne pomalja.) Prebaci preko rane pramen kose, i gotovo! Gospodin Lamb nije tuin (sama donosi rakiju) Nee da izae, nije joj stalo do mira. I odvie je kasno stigao. Udarili su je u oko, vie se gotovo i ne primeuje, ali ona misli da svi u nju pilje.KUVAR: Da, rat! (On i Majka Hrabrost sedaju.)MAJKA HRABROST: Kuvaru, zatekli ste me u nevolji. Upropaena sam.KUVAR: ta? Kakav baksuzluk!MAJKA HRABROST: Mir e mi skrhati vrat. Nedavno sam po svetenikovom savetu nakupovala jo zaliha robe. A sad e svi da se rasture na sve strane, i ja onda mogu da uim na svoj toj robi.KUVAR: Kako moete da sluate svetenika? Da sam onda imao vremena - katolici su prebrzo stigli - upozorio bih vas da ga se uvate. Nitarija je to. Sad on, znai, vodi kod vas glavnu re.MAJKA HRABROST: Prao mi je sudove i pomagao da vuemo kola.KUVAR: On da vue! Koliko ga poznajem, bie da vam je ispriao i nekoliko svojih viceva, taj prilino nemoralno gleda na enu, uzalud sam pokuavao da utiem na njega. Nepouzdan je.MAJKA HRABROST: A vi ste pouzdani?KUVAR: Ako nita drugo, pouzdan jesam. U vae zdravlje!MAJKA HRABROST: Nije to nita, pouzdan. Bogu hvala, imala sam samo jednog koji je bio pouzdan. Nikad nisam morala toliko da grbaim kao za njega, deju ebad je u prolee poisprodavao, a moju usnu harmoniku je smatrao neim nehrianskim. Ne mislim da vam je to preporuka kad tvrdite da ste pouzdani.KUVAR: Jo ste otri na jeziku, ali ja vas zbog toga cenim.MAJKA HRABROST: Nemojte mi samo jo rei da ste sanjali o mom otrom jeziku!KUVAR: Da, evo nas gde sedimo, i zvone zvona mira, a tu je i vaa slavna rakija, kakvu samo vi toite.MAJKA HRABROST: U ovom asu mi ba nimalo nije do zvona mira. Ne vidim kako oni misle da isplate zaostale plate, a ta ja onda da radim sa svojom slavnom rakijom? Jesu li vama isplatili?KUVAR (oklevajui) Ne bi se ba moglo rei, Zato smo se i razili kud koji. Kad je ve tako, pomislih, to da tu ostajem, posetiu u meuvremenu prijatelje. I evo me gde sedim naspram vas.MAJKA HRABROST: To znai da nemate ni prebijenog groa.KUVAR: S ovim zvoncanjem bi zaista mogli ve da prestanu. Rado bih se upustio u trgovinu bilo s ime. Nemam vie nimalo volje da im budem kuvar. Em moram da im neto smandrljam od korenja i onova, em mi onda jo pljusnu vrelu orbu u lice. Biti kuvar danas, to je psei ivot. Bolje je sluiti vojsku, ali, eto, sad je mir. (Poto nailazi Pukovski svetenik, sad ve u svom starom odelu) O tome emo porazgovarati kasnije.PUKOVSKI SVETENIK: Jo je dobro, u njemu je bilo samo nekoliko moljaca.KUVAR: Ne vidim samo zato se trudite. Vie vas nee vratiti na posao, koga sad da propovedima raspaljujete da poteno zarauje svoju platu i da stavlja glavu u torbu? A onda, imam da sredim jo jedan raun s vama, zato to ste ovoj dami savetovali da kupi nepotrebnu robu tvrdei da e rat veno da traje.PUKOVSKI SVETENIK (ljutito) Hteo bih da znam ta se to vas tie?KUVAR: Zato to je to nesavesno! Kako moete da se upliete u tue poslove savetima koje niko nije traio?PUKOVSKI SVETENIK: Ko se uplie? (Hrabrosti) Nisam znao da ste tako prisna prijateljica ovog gospodina da mu i raune morate polagati.MAJKA HRABROST: Ne uzbuujte se, kuvar kae samo svoje lino miljenje, a ni vi ne moete da poreknete da je onaj va rat ispao orak.PUKOVSKI SVETENIK: Nemojte se greiti o mir, Hrabrosti! Vi ste hijena bojnog polja. MAJKA HRABROST: ta sam to ja?KUVAR: Ako budete vreali moju prijateljicu, imaete posla sa mnom.PUKOVSKI SVETENIK: S vama ne razgovaram. Vae su mi namere potpuno prozirne. (Hrabrosti) Ali kad vas vidim kako mir uzimate kao kakvu staru slinavu maramicu, palcem i kaiprstom, onda se ovek u meni pobuni; jer onda vidim da vi ne elite mir nego rat, zato to na njemu arite, ali ne zaboravite staru poslovicu: Ko s avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju!MAJKA HRABROST: Nije meni do rata, a ni njemu nije ba mnogo stalo do mene. Ali ne dozvoljavam da me nazivate hijenom, meu nama je sve svreno.PUKOVSKI SVETENIK: Zato se onda alite na mir, kad je ceo ostali svet odahnuo? Zbog nekoliko starih prnja u vaim kolima?MAJKA HRABROST: Moja roba nisu nikakve stare prnje, nego ja od nje ivim, a i vi ste dosad iveli od nje.PUKOVSKI SVETENIK: Znai, od rata! Aha!KUVAR (sveteniku) Kao odrastao ovek trebalo je sebi da kaete da savete ne treba davati. (Hrabrosti) Sad vie ne moete nita bolje da uinite nego da se bar neke robe ratosiljate pre nego to se cene dibidus srozaju. Obucite se i idite, ne gubite ni asa!MAJKA HRABROST: Sasvim pametan savet. Mislim da u tako i da uinim.PUKOVSKI SVETENIK: Zato to to kuvar kae.MAJKA HRABROST: A to mi vi to niste rekli? U pravu je, bolje da idem na pijacu (ulazi u kola)KUVAR: Poen u moju korist, pope. Niste domiljati. Trebalo je da kaete: Ja vam savetovao? Ja sam, u najboljem sluaju, politizirao." Nemojte se sa mnom meriti. Borba petlova ne prilii vaoj odei!PUKOVSKI SVETENIK: Ako ne zaveete, ubiu vas, priliilo mi to ili ne priliilo.KUVAR (svlaei izme i odvijajui obojke) Da niste postali takva bezbona propalica, lako biste mogli sad u miru da ponovo doete do neke parohije. Kuvari nee biti potrebni, nema ta da se kuva, ali ljudi jo uvek veruju, tu se nita nije promenilo.PUKOVSKI SVETENIK: Gospodine Lambe, moram da vas zamolim da me ne izgurate odavde. Otkako sam ovako nisko pao, postao sam bolji ovek. Ne bih vie mogao da im drim propovedi.Dolazi Iveta Potje, u crnini, nakinurena, sa tapom u ruci. Mnogo je starija i deblja, i veoma napuderisana. Za njom sluga.IVETA: Hej, ljudi! Je li ovo kod Majke Hrabrosti?PUKOVSKI SVETENIK: Sasvim tano. A s kim imamo zadovoljstvo?IVETA: S pukovnikovicom tarenberg, dobri ljudi. Gde je Hrabrost?PUKOVSKI SVETENIK (dovikuje u kola) Pukovnikovica tarenberg eli da razgovara s vama!GLAS MAJKE HRABROSTI: Evo me, odmah!IVETA: Ja sam, Iveta!GLAS MAJKE HRABROSTI: Ah, Iveta!IVETA: Samo da vidim kako ste. (Poto se Kuvar zaprepaen okrenuo) Piter!KUVAR: Iveta!IVETA: Gle, gle! Kako si ti ovamo dospeo?KUVAR: Kolima.PUKOVSKI SVETENIK: Ah, poznajete se? Izbliza?IVETA: Jo kako. (Posmatra kuvara) Debeo.KUVAR: Ni ti vie nisi ba najvitkija.IVETA: U svakom sluaju lepo to sam te srela, propalice. Bar mogu da ti kaem ta mislim o tebi.PUKOVSKI SVETENIK: Samo vi to sve lepo kaite, ali priekajte dok Hrabrost izae iz kola.MAA HRABROST (izlazi, sa svakojakom robom) Iveta! (Grle se) A zato si u crnini?IVETA: Zar mi ne stoji? Moj mu, pukovnik, umro je pre neku godinu.MAJKA HRABROST: Onaj stari, to umalo nije kupio moja kola?IVETA: NJegov stariji brat.MAJKA HRABROST: Nije ti, onda, loe! Bar jedna koja je postigla neto u ratu.IVETA: Bilo je svakojako, as gore, as dole, pa opet navie.MAJKA HRABROST: Ne govorimo loe o pukovnicima, imaju novca kao blata.PUKOVSKI SVETENIK (Kuvaru) Ja bih se na vaem mestu ponovo obuo. (Iveti) Obeali ste da ete rei ta o ovome gospodinu mislite, gospoo pukovnikovice.KUVAR: Iveta, ne zamei kavgu ovde!MAJKA HRABROST: To je moj prijatelj, Iveta.IVETA: To je Piter Lula.KUVAR: Mani nadimke! Zovem se Lamb.MAJKA HRABROST (smeje se) Piter Lula! Koji je sluivao ene! ujte, sauvala sam vau lulu.PUKOVSKI SVETENIK: I puila na nju!IVETA: Srea to mogu da vas upozorim da ga se uva