mala skola filozofije Hrono Ishrana

7/29/2019 mala skola filozofije Hrono Ishrana

1/16

Savetovalite za ishranu i Anti Aging Medicinu

MALA KOLA FIZIOLOGIJE

(kako postati i ostati zdrav)

PROGRAM HRONO ISHRANE

( ZA POETNIKE )

dr Ana Gifing

Svetogorska 25, Beograd. telefoni: 011 33 44 780, 011 32 46 568;Mob. tel: 066 94 91 020e-mail: office@drgifing

www .drgifing .com www .antiaging - dijagnostika .rs
http://www.drgifing.com/http://www.antiaging-dijagnostika.rs/http://www.antiaging-dijagnostika.rs/http://www.drgifing.com/


2/16

Program ishrane, o kome je ovde re je kombinacija poslednjihsaznanja iz oblasti fiziologije, endokrinologije, biohemije i biofizike, a

jedinstven je po tome to pomae da se ostvari idealna teina,istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.

Proizvod je velikog iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskim

centrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice u mnogimoblastima medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.

Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:

"HRONO ISHRANA dr GIFING"

Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, zakratko vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora

namirnica i dobrih kombinacija razliitih namirnica.

Posebno je znaajan to deca mogu na vreme da se usmere kapravilnoj ishrani, a oboleli od naeih savremenih bolesti, za 10 do 30dana da smanje vrednosti holesterola, triglicerida i eera.

Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih koji se potrude danaue osnovna pravila zdrave ishrane.

Ne podrazumeva ograniavanje kalorija i koliine hrane vefunkcionie po principu glikemijskog indeksa i kiselo-baznog reima.Moe se jesti i visokokalorina hrana u neogranienim koliinama ali sezato ogranienja prave u vremenu unosa i kombinacijama hrane.

Rezultati programa hrono ishrane su stalni i nikada se ne javljatakozvani "jo-jo efekat" - povratak ve izgubljene teine a zdravstveniporemeaji se trajno reavaju.

Svako ko vidi rezultate hrono ishrane, ima obavezu da obuinajmanje jo jednog oveka tome i sigurno je da e zbog toga da seosea bolje!

U okviru programa, na tim lekara preporuuje odreenukombinaciju vitamina i antioksidansa, minerala i aminokiselina,iskljuivo prema individualnim dijagnostikim rezultatima a preparatise nabavljaju tamo gde vi smatrate da je najpovoljnije za vas.

Program HRONO ISHRANE baziran je na naem linom iskustvusa vie od 6.000 pacijenata.

dr Ana Gifing


3/16

Pria o masnom tkivu

Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, trebasvakako da ga imamo ali, samo u odreenom procentu. Svaki viak jetetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo jer, povezan je samnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima.

Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva

Da bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masnekiseline i eere koji se unose hranom. Ceo ovaj postupak je dirigovanod strane glavnog dirigenta: insulina, hormona, koga lui naaguteraa (pankreas).

Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

U naem organizmu, sve to se odnosi na stvaranje energijefunkcionie perfektno sve dok je na dnevni ritam normalan.

teta od uzimanja "grickalica"

Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potrebankompletan obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da biovaj proces zapoeo. Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalicaizmeu obroka prouzrokuje nagomilavanje masnog tkiva. Od najveegznaaja je ovo saznanje primeniti kod dece.

Preskakanje obroka

Drugi najei poremeaj u ishrani je preskakanje obroka.Problem nastaje kad se izbegava doruak ili se uzima veoma mala

koliina hrane ujutru, ili se jede samo voe (to je vrlo esta greka).Nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo (bio to i list

salate ili jabuka), viestruko se iskoristi i uskladiti kao masnoa.NAPOMENA: IZMEU OBROKA MORA DA PROE MINIMALNO

3 SATA, IAKO JE OPTIMALNO 4 !

Nai miii su osnovna maina koja sagoreva mast.Najbolje vreme za vebu je ujutru, pre doruka.

Pogreno je da se ujutro tri jer, naem srcu i krvnim sudovimatreba najmanje 3 sata nakon buenja da postignu pun kapacitet.Brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao ubedljivo najbolje rezultate.

Takozvane TRANS-MASTI


4/16

Najgore masnoe, za koje se doskora verovalo da nisu tetne, su:margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir, rafinisana ulja (ona kojase najvie koriste) itd... To su takozvane trans-masti.

Nauka kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene

trans-masti, rafinisana ulja i margarini od bilo koje prirodnemasnoe.Ima ih u pecivima, slatkiima, slanim grickalicama, brzoj hrani, u

svim supama iz kesice i svim konzervisanim namirnicama...

Kad su u pitanju masti, potrebno je znati da se visokonezasienemasne kiseline (poput onih koje nalazimo u lanenom ulju), ukombinaciji sa kvalitetnim belanevinama (iz mladog, nemasnog sira),suprotstavljaju nakupljenim toksinima u svim tkivima. Masti su, vie

nego bilo koja druga hranjiva supstanca, vane u regulacijimetabolizma i proizvodnji energije.

Ako ulja, bez obzira da li je to ulje suncokreta ili lana, tretiramopregrejanom parom, tada ova ulja mogu dati pozitivnu jodnu vrednost,ali to nisu vitalne masnoe nego ine unakrsnu mreu s masnimkiselinama, te su visoko tetne za metabolizam masti i za oveka suvisoko toksine.

Ovo je poznato jo od 1971. ali, u industrijskoj proizvodnji masti iulja, nita se do danas nije promenilo jer, ovi proizvodi na svetskomnivou donose milijarde dolara i industriji niko ne bi nadoknadioizgubljenu zaradu ako bi uveli neto novo, neku zdravu masnou.

Vitalne nezasiene masne kiseline, zapravo, zapoinju od lanca s18 ugljenikovih atoma. U maslinovom ulju, najvei udeo ima oleinskakiselina sastavljena od 18 atoma ugljenika u kojoj postoji samo jednanezasiena veza (kod devetog atoma ugljenika od kraja lanca, te zato

spada u omega-9 masne kiseline). Osoba kojoj nedostaju esencijalnemasnoe ne moe apsorbovati oleinsku kiselinu. Masna kiselinasadrana u maslinovom ulju ne smatra se vitalnom masnomkiselinom; ona moe sagoreti u organizmu samo ako su prisutnetakoer i esencijalne masne kiseline (laneno i suncokretovoulje)

Kokosovo i palmino ulje (termiki vrlo otporna ulja) sadrepreteno zasiene masne kiseline i takve masnoe u organizmu lakesagorevaju ako su prisutne i esencijalne masne kiseline (laneno i

suncokretovo ulje).


5/16

Masne kiseline s 18 lanaka (ugljenikovih atoma) su najvanijemasne kiseline, i prisutne suu ulju suncokreta i lanenom ulju a, zaljudski organizam su naroito vane za rad mozga.

Najvea nakupina elektrona nalazi se u kombinaciji linolno-linolenskih masnih kiselina u lanenom ulju, odnosno, kombinacijadvostruko nezasiene linolne kiseline s trostruko nezasienom

linolenskom kiselinom i posebno je dobro kombinirana u lanenimsemenkama.Ukoliko se visokoaktivne prirodne masti zamene masnoama koje

su se vetakim putem promenile i oslabile oksidacijom (trans masti rafinisana ulja i margarini) stvaraju se glavni preduslovi za veinubolesti koje danas poznajemo.

Masne kiseline iz lanenog ulja u kombinaciji sabelanevinama iz mladog sira (0% masti), stvaraju lipo-

proteine i donose organizmu energiju koja je kljuni element uleenju, danas priznato, najteih bolesti kao to su: kanceri,"masna" jetra, autoimune bolesti, arterioskleroza, srani udar izastoj srca i svi oblici reumatizma.

Ujedno, ta kombinacija (laneno ulje i mladi, nemasni sir)"privlai" kiseonik i stvara rezerve koje su jednako vane i zarekonvalescente i za sportiste.

Uljno-proteinska ishrana, usklaena sa Hrono ishranom,pokazala se izuzetno delotvornom u izleenju svih bolesti koje zvaninamedicina proglaava "neizleivim".

Upravo ova energija lei karcinom ili, ak spreava njegovonastajanje. Ako postoji ovaj ivotni element tada nikakav tumor needa se pojavi. Ovaj ivotni element je odluujui faktor u imunolokomsistemu. Dananjih se dana mnogo govori o imunolokoj zatiti -esencijalne masne kiseline jedini su delotvoran imunolokifaktor.

Masnoe su tvari koje upravljaju svim ivotnim pojavama,koje reguliu sve vitalne funkcije, rast i apsorpciju sunevihzraka.

Vitamini, elementi u tragovima (minerali) itd, ne pomaubolesniku ako su mu nakodile konzumirane krive masnoe.

Ovisnost o ravnotei kiselina-baza bit e uspostavljena samo ondakad viestruko nezasiene masnoe budu uspostavljene kaoprirodna osnovica vitalnih funkcija u krvi i limfi ljudskogorganizma, kroz prirodnu opskrbu uljima prirodnih semenki pomou

viestruko nezasienih masnoa. Sve ostale funkcije su vane iostaju bitne, ali osnovnu smetnju treba ukloniti.


6/16

Uz ovakvu ishranu, preporuuje se i sunanje (ne preterano) ilisamo boravak na vazduhu (makar samo pored otvorenog prozora) zbog aktivacije vitamina D i opteg, blagotvornog delovanja Sunevihzraka. Preporuuje se i lagana fizika aktivnost (brzi hod) i izbegavanjestresa.

Ovakav pristup samo potvruje da ravnotea u ishrani dovodi do

najbolje iskoristivosti energije koja je glavni stabilizator ravnotee uorganizmu. Ukoliko doe do poremeaja u ravnotei, dolazi doporemeaja u radu celog organizma i bolesti. Reenja su, opet, ukombinaciji hladno ceenog lanenog ulja i nemasnog kravljeg sira.

Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija

Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinamakoje obezbeuju rast, odravanje i popravak tkiva a takoe su osnovni

izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd..

Ukoliko ne unosimo belanevine, telo poinje da razgraujesopstveno miino tkivo da bi obezbedilo rad srca i unutranjihorgana, kao i kompletnog imunog sistema.

Pokazatelji gojaznosti?

Odreivanje realnog faktora gojaznosti moe da omogui InBody

720 analizator tela,koji poseduje "Anti Aging" centar, dr Ane Gifing.

Pokuajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna iprilino teko izleiva BOLEST.

Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavunjegovu porodicu i kompletno (privatno i poslovno) okruenje.

Francuzi za gojaznost kau: "Bolest koja oduzima sreu".

Dokazano je da gojazni ljudi nisu srene i zadovoljne osobe.

Principi Hrono - ishrane

Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani jer,jedino jutarnji unos hrane aktivira masne elije da bezoklevanja isputaju iz svog skladita masti i to vrlo intenzivno.

Ako ujutro preskaemo obrok, nae telo nastavlja sa skladitenjem

masnoa, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.


7/16

Vee je vreme kad telo prirodno skladiti mast. Ako uveeunesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naimelijama da uskladite ekstra mast.

NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITINAJMANJE 1 SAT PRE ZASPIVANJA!

Postoji li "Idealni jelovnik"? Da ali, za svakog samo njegov lini!

Ukoliko dugo vremena unosimo hranu po pogrenom rasporedu,javlja se umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe sa varenjem,promene na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost,karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.

Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo, dolazi do nestankategoba i regulisanja povienog holesterola, hipertenzije itd.

Definicija Hrono - ishrane

Primenom principa hrono ishrane, trajno se gubi viakkilograma i nestaju problemi dijabeta, holesterola, triglicerida,visokog pritiska i ostalih prateih pojava gojaznosti.

Postoji vreme za stvaranje energije ili potronju energije, za

stvaranje masnih depozita itd, a ovi intervali su fizioloki, nesvesni iodreeni su zapisom u naem genetskom materijalu i dobom dana.Pojedine namirnice se izuzetno lako vare u odreeno doba dana

dok za varenje neke druge, u to isto vreme, troimo sve postojeefizioloke rezerve organizma. Kad pojedemo neodgovarajuu hranu uodreeno doba dana, zbunjujemo nae hormonske lezde i traimo odnjih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.

Dokazano je: voe je pogrean izbor za jutro,

a testenina za vee.Pogrean izbor hrane prema dobu dana dovodi do stvaranja

metabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma. Svaka hrana kojupojedemo u pogreno vreme skladiti se u obliku masnih naslaga.

Mali broj namirnica je zabranjen po reimu hrono ishrane,to znai da je veliki izbor hrane na raspolaganju.

Nema ogranienja u koliini namirnica. Ne broje se kalorije.

Hrono ishranom, kod gojaznih, za 4 nedelje, bez ikakvemuke, dolazi do upadljivog gubitka teine (najee je to 6 - 8 kg).


8/16

Takoe, kod mravih osoba, sa velikim ili srednjim gubitkommasne i miine mase, dolazi do poboljanja segmentnog sastava tela iza nekoliko sedmica moemo oekivati poveanje miino-proteinskemase (ili poveanje masnoa kod veih deficita).

Da biste pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara ba vama,

valjalo bi obaviti test intolerancije na hranu i InBody analizu tela,to se radi pri prvom pregledu u naem "Anti Aging" centru.

PRAVILA HRONO - ISHRANE

DORUAK - ovo je najvaniji obrok !!!

Idealan doruak trebao bi da sadri: masti, belanevine i sporeeere (itarice) jer, na organizam je prilagoen da samo ujutromoe dobro da vari i iskoristiti kombinacije ove hrane. to znai da seujutro mogu jestijaja, sirevi, unka i slino.

Za ruak i veeru Ne preporuuje se kombinovanje belanevinai ugljenih hidrata, ovo je mogue samo ujutro za doruak.

Zabranjene su sve vrste " grickalica " izmedju obroka (SVE)

Voe i suvo voe se ne jedu ujutro ili uvee, kao ni slatkii,ve samo izmeu 16 i 18 asova zimi, odnosno, 17 do 19 asova leti.

Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..),isto kao i pirina i sva skrobna povra (krompir, na primer).

Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu da vare i hronoishrana ga u potpunosti iskljuuje iz ishrane za sva vremena.

Dokazano je da svi koji piju vee koliine mleka imaju manjakgvoa u krvi i brojne simptome alergija. Razlog tome su grudvice,

zvane kazeinati, koje mleko stvara u elucu i time blokira resorpcijumnogih minerala.Kravlje mleko NIJE izvor kalcijuma jer ovaj mineral ne moemo daapsorbujemo iz njega! Daleko vie ga ima u suenom perunu (14 putavie) i drugom zelenom povru a apsorpcija je potpuna!

dozvoljeni su sirevi a Umesto jogurta uvek treba jesti kiselo mleko.

Jogurt se teko vari, naroito onaj sa manje ili bez masnoa, jer

ima dosta skroba u sebi. Tehnoloki postupak u proizvodnji jogurtaomoguava stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kodmukaraca, esto i na podbratku.


9/16

NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJUJEDEMO, ako je jedemo u pravo vreme i u pravojkombinaciji

Nakon nekog vremena, sam organizam poinje da zahteva samoonoliko hrane koliko mu treba u tom odreenom dobu dana.

Voe nije dobar izbor za jutro jer, pored fruktoze, poseduje idruge proste eere koji daju snaan signal pankreasu da lui insulin.

Masnoe, koje ujutro unesemo, uzrokovae da se sinteza loegholesterola smanji na minimum. Ovakav dijetetski pristup sniavavrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolesti srca ikrvnih sudova.U programu hrono ishrane, ovaj fenomen moe da se

postigne ve za 15 dana.Od napitaka su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom. Ovo

zbog toga to limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun jekiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja, takozvani, bazni pepeo).

Integralni hleb je odlian izbor (hleb treba prepei na tosterujer se tada aktivnost kvasca smanji ili poniti, to olakavaodravanje idealne teine).

Bilo bi idealno da se, za svakog pojedinano, odrede vrstenamirnica koje treba izbegavati a koje treba uvesti u ishranu, to sestandardno radi u "Anti Aging" Centru!

RUAK - punjenje baterija

Za ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla,povre kao izvor sloenih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne trebapojesti uobiajen oblik deserta odmah nakon ruka.

Dobro je jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama:ribu ili meso. Ove namirnice obezbeuju unos vitamina rastvorljivih uvodi, gvoa, cinka, selena, ali i aminokiselina: tirozina i triptofana.Nikada ne treba uzeti kuvanog povra previe u odnosu na meso iliribu. Ovo se ne odnosi na: brokoli, kupus, prokelj, blitvu, kelerabu ikarfiol.

Obavezno izbei deserte najmanje dva sata nakon ruka.

Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje i to samo ako obroknije bio sainjen od ugljenih hidrata, znai, alkoholna pia se "ne slau"sa pirinem, krompirom ili testeninom (ukljuujui i hleb).


10/16

Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja,soivo), prema tanoj proceni proteinskog sastava.

Samo jedan reim, iskustveno, daje odline rezultate: proteini iugljeni hidrati ne kombinuju se u jednom obroku, bilo da je

ruak ili veera u pitanju.Potrebno je ak do godinu dana da se organizam oisti od toksina

nakupljenih usled spore apsorpcije loe kombinovanih namirnica.

Kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata nije dobro jer ejedna vrsta namirnica usporiti varenje druge. Uvek je ugroeno varenjeugljenih hidrata i ove namirnice ostaju dugo u crevima gde trule idovode do oteenja zidova creva.

U teke kombinacije spadaju: meso sa krompirom; meso ihleb; meso i testenina (lazanje, pagete sa mesom, musaka odkrompira); banana i jogurt. Trebalo bi izbegavati i graak samesom.

Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama ione prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve, u grumenima serasporeuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui pravilno

varenje.Voe nakon testenine ili pirina, ali i veoma kisela salata uz

testeninu i pirina nije dobra kombinacija.

Voe i slatkie nikad ne jesti uz ili odmah nakon obroka.

Teke kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem.

Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. Unosomkuvane argarepe ili celera, brzo se podie nivo eera u krvi, pasledstveno i nivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim todovodi i do porasta telesne teine.

esto ujemo izjavu: jedem samo kuvano povre i nikako dasmram! Ovo je posledica velike aktivnosti insulina koji ne dozvoljavada se mast oslobodi iz elija, ve ini da se mast nakupi u njima.

Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti (ak iizbegavati) u ishrani, posebno, ukoliko elimo da smramo ili akoimamo neku ozbiljnu bolest.


11/16

Danas je krompir genetski izmenjen da nit ne podsea na onaj odpre 30 i vie godina. Kuvanjem i prenjem oslobaaju se isti eeri.Moemo rei da, jedui krompir, mi praktino jedemo eer.

Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i Coca Cola jesigurno zloin za nae telo! Coca Cola bez eera je za nijansu gora

od obine jer je zaslaena aspartamom koji razara na pankreas.Povre je idealno da se jede presno (argarepa i celer naroito)

dok, mnoga druga povra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanatiz supe dijabetiari nikako ne treba da jedu.

Idealno vreme (ne i obavezno) za ruak je izmedju 13 i 15 asova.

Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom.

Kad kaemo da ne treba kombinovati belanevine i skrob,podrazumevamo da se (krompir, hleb, testenina, pirina, pasulj,graak, itd) ne mea sa (mesom, ribom, jajima, sirevima, itd).

U jajetu je umance skrob, a belance belanevina. Za jutro je ovanamirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca.

U istom obroku trebajesti samo jednu vrstu belanevina. Znai:neemo jesti: meso i ribu, meso i sir, ribu i sir jer su to sve tee

kombinacije za varenje. Sa koncentrovanim belanevinama emo uvekjesti dosta salate koja je odlian izvor vlakana.

Punjene paprike se pune samo mesom ili samo pirinem. Ovo vaiza sva domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso!

Dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko. Timespreavamo troenje proteina i mozak dobija dodatnu energiju. Suvesmokve su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost,

odnosno, ine nau krv baznom pa utiu na porast imuniteta.Uz to idu ceeni sokovi bez eera, kafa, biljni i (ree) voni aj...

Kafa kao napitak ima kiseli pH. Mnogo kafe moe dovesti dosnienog imuniteta pa je preporuka da se ne pije vie od dve oljednevno. U kafu ne bi trebalo dodavati mleko niti mleko u prahu.

Voe treba birati prema brzini kojom ono podie nivo eera ukrvi. Obratite panju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a

zapravo povra lubenice ("72")! Zamislite ta se dogaa u organizmukad, nakon dobre veere, pojedemo par komada ovog "slatkog otrova"!


12/16

Idealno vreme za ovaj meuobrok (voe i slatkie) je izmeu 16 i18 asova zimi, odnosno, izmedju 17 i 19 asova leti (moe i lubenica,ali ne uobiajena krika...).

VEERA - poinje odmor

Uvee zapoinje period odmora organizma. Idealna hrana zaveeru je izbor lakih proteina i salate, kao i nekih povra koja nisuskrobna.

Veernji obrok treba da bude lagan jer na organizam u tovreme nema mogunost da se bori sa tekom, obilnom hranom.

Ovo je vreme za unos vlakana, koji e nas zasititi u toku itavenoi i polinezasienih masnih kiselina(ribe kao to jeskua, losos, tuna

i druge). Treba ih jesti sa sezonskim salatama prelivenimhladnoceenim uljima, (daleko najbolje je laneno ulje, zatim buino bundevino, a potom i ostala hladnoceena).

Drugi, jednako dobar izbor je: grilovana piletina/uretina iliteletina. Kuvana jaja (samo belanca) sa izborom od dve ili vie sveihsalata, zainjenih balzamikom i hladnoceenim uljem.

Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih

metabolikih poremeaja u organizmu, toliko je naglaavanjeveere odluujue za neuspeh mnogih dijeta.

Treba voditi rauna da vreme izmeu veere i zaspivanja nebude krae od 1 sata. U snu se usporava metabolizam, mnogi enzimiprestaju da se lue i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena. Ovodovodi do truljenja hrane u crevima, taloenja potkonih masnoa ali ido vrlo ozbiljnih oboljenja (karcinomi) nakon dugogodinjih ponavljanjagreaka u ishrani.

Ako uvee pojedemo tost, sendvi, lanene ploice, musli, picu ilineku drugu testeninu, dodali smo nekoliko masnih klobuka po celomtelu: na stomak, zadnjicu, butine itd.

Pojedinci imaju metabolizam koji veoma dugo moe da tolerierazne greke u ishrani. Mnogi mladi ljudi, veernjem obroku estododaju i koka kolu ili mleko. Pri tom, mnogi izgledaju ak i dobro. Ali,uvek se setite reenice jednog uvenog fiziologa: "Telo pamti!"Izgledaemo dobro i oseaemo se zdravo sve do jednog momenta. Tajmoment se, bez izuzetka, obavezno pojavi svakome ko je dugo greio uizboru hrane i vremenu obroka.


13/16

Za poboljanje imunog sistema birajtebiljne ajeve koji su bazni ane vone ili crne, koji su kiseli. Obavezno u njih dodajte sok od limuna(koji ostavlja bazni trag, kao to je ve reeno).

Suve smokve, suene masline, celer, maslinovo ulje, sve perun,

krastavac, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk, jabuke, kajsije,kupine, ribizle, su samo neke od "baznih" namirnica koje nam pomauu borbi protiv infekcija.

Ono to nam odmae je sledee: pivo, Coca Cola, kikiriki,orasi, kafa, eer, okolada, keap, majonez, brusnice,borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senfi drugo.

Malo o holesterolu?

Majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer on je, zajedno sazasienim masnoama iz mleka, od vitalnog znaaja za rast bebe irazvoj mozga.

Poveanje eera u krvi dovodi po poveanja vrednosti LDLholesterola,poznatog kao lo holesterol.

Dokazano je da preskakanje doruka i uzimanje grickalica izmedju

obroka, direktno utiu na poveanje vrednosti loeg holesterola.

Jutroje idealno vreme da unosimo vie masnoa ivotinjskogporekla (jaja, sir, kajmak, unka itd). Unosom ivotinjskih masnoa,

jetri dajemo gorivo da sintetie vie HDL, odnosno, dobrog holesterola.Bez tog unosa, ona sintetie mnogo vie LDL, odnosno loegholesterola.

Terapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnukombinaciju preparata kao to su: Omega 3, E vitamin, C vitamin uobliku natrijum askorbata, selen, aminokiseline i ostalo. Obaveznaje vea fizika aktivnost,jer u protivnom, rezultati mogu izostati.

Brzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti.

Regulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve nakonmesec dana primene Hrono Ishrane.

Neto o eeru, malo o eernoj bolesti


14/16

eerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakteriedugotrajno poveanje eera u krvi a nastaje usled poremeaja luenjahormona insulina. Insulin ima ulogu kljua za proputanje eera u svenae elije.

Pojava dijabeta znai da guteraa ne uspeva da proizvede

dovoljno insulina i omogui da sav eer koji unesemo pree iz krvi umiie i druge elije koje prave energiju. Kad ne moe da predje uelije i pree u energiju, insulin se nakuplja u krvi i to je prvi simptomoboljenja. Vremenom, neminovno nastaju oteenja na nervima, onomdnu, bubrezima, krvnim sudovima perifernih organa, itd.

Glukoza, uskladitena u jetri i miiima u obliku glikogena, osnovnije izvor energije za ljudsko telo i slui kao "rezerva energije". U krvdolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre.

Svaki unos hrane podie nivo eera u krvi i time aktivirapankreas da izlui insulin kao medijator procesa iskoritavanja eera.

Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie?

Veoma poznati britanski naunik, Patrick Holford, objavio je nadesetine strunih tekstova o veoma loem uticaju takozvanih prostiheera u ishrani (beli i uti eer, med, kolai, rafinisani musli, slatki

napici itd).

Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, raena na nekoliko hiljadadece kolskog uzrasta, pokazala je da u grupi dece koja nekontrolisano

jedu slatkie i sve vrste prostih eera, u proseku, nivo inteligencije jenii za 25 poena (to je stvarno veoma lo rezultat!!!)

Tako, izjava dr Petera Rodersa, psihologa sa univerziteta uBristolu, dobija sve vie smisla - eer pri mozak!

25% "zdravih" ljudi ima neki oblik poremeaja aktivnosti insulinaba zbog nekontrolisanog unosa slatkia. Ovo je ujedno i procenatfaktora rizika za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera.Znai, svaki 4-ti potencijalno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljnaoteenja organizma usled unosa hrane koja sadri proste eere.

Coca Cola je zaslaena rafinisanim kukuruznim sirupom. Nakonto je dokazana direktna povezanost ovog eera sa nastankom vrlo

visokog holesterola, kompanija je uvela novu vrstu "Zero" ipredstavila ga kao veoma zdravu varijantu.


15/16

Na alost, aspartam kao zaslaiva, uzrokovao je u Americipojavu nekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem uzrastu, ali ineverovatan porast obolele dece od tumora na mozgu.

Prema nezavisnim istraivakim centrima, dokazano je da malakonzerva Koka kole sadri 9,5 kaiica eera. Raunajte! Svaki put kad

popijete malu konzervu Koka kole, popili ste desetak kaiica eera ukafeinu. Kod nas se esto pije i preko 1 litar ovog pia, znai, popili stetridesetak malih kaiica rastopljenog belog eera. Znate li koliko je tou gramima? Celih 150 grama!

Najei simptomi dijabeta su: esto i obilno mokrenje, e, glad,gubitak na teini, umor/slabost, zamagljen vid, utrnula stopala itd.

Rizik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje

imaju masne naslage u predelu struka i stomaka. Smanjenjeteine, a pre svega ovih naslaga je od vitalnog znaaja za zdravlje.

Statistika je neumoljiva, 93% mukaraca koji imaju masnenaslage na stomaku (WHR odnos struk/bokovi vie od 1.1) imajupoveano stvaranje estrogena, enskog polnog hormona, asmanjeno stvaranje testosterona, mukog polnog hormona. Ovo,osim pada libida i smanjenja muevnosti, pre svega utie na poveanjefaktora rizika za nastanak sranih bolesti, poveanja krvnog pritiska i

mnogih metabolikih poremeaja, a pre svega dijabetesa.

Uvek moramo da mislimo na to ta radimo naem telu,pre svega mozgu, svaki put kad pojedemo neto slatko!!

Hrana jako bazne reakcije: preporuka to vie jesticeler sve rendan perunbrokoli sve mladi spana

biljni ajevi (nana, kamilica, zeleni) limun, lajmbeli luk zelena salatesokovi od povra - argarepa kupus, kiseli kupussve krastavac rukola, radiblitva praziluk, crni luksuene masline stevia - prirodni zasladjivaprokelj umeboi ljive

NAMIRNICE KOJE VIE TROE KALORIJA NEGO TO DONOSE- DOK VARIMO OVE NAMIRNICE MI MRAVIMO

koliine nisu ograniene


16/16

PARGLA MORAPLAVI PATLIDAN TIKVA

BROKOLI PRAZILUKKUPUS ZELENA SALATA

SVEA ARGAREPA LJUTA PAPRIKAKARFIOL SVEA CVEKLA

SVE CELER ROTKVICE

CIKORIJA SPANAPOTONICA PARADAJZBELI LUK BORANIJA

KRASTAVAC ROTKVA

Hrana izuzetno kisele reakcije: preporuka to manje jesti

beli hleb kafapeciva od belog brana pivo (pH od 2.4 do 1.0)

testenina od belog brana vetaki zasladjivai (aspartam, sahar.)kolai od belog brana alkoholna pia (pH do 0.5)okolada gazirana bezalkoholna piasladoled brusnicejunetina*, svinjetina*, jagnjetina* kikiriki, orahkonzervisana tuna i sardina* parmezanprena hrana kuhinjska sokvasac svi eeriturija (ne vai za kiseli kupus) sir industrijski procesiran za sendvirafinisane itarice coca cola (pH 2.2)

beli pirina plodovi mora*sojino, pirinano mleko crni ajkakao zasladjeni voni sokovimusli sa dodatkom eera lekovi

*uvek kombinovati sa namirnicama koje daju veoma baznu reakciju(tunjevina i razne svee salate, plodovi mora i brokoli i blitva...)

Documents

mala skola filozofije Hrono Ishrana