of 7 /7
Marksovo shvatanje otuđenog rada

Marksovo shvatanje otuđenog rada...Karl Marks o tome piše: "Bog praktične potrebe i koristoljublja - to je novac. "Novac uništava sve ljudske bogove i preobraća ih u robu. Novac

  • Author
    others

  • View
    4

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Marksovo shvatanje otuđenog rada...Karl Marks o tome piše: "Bog praktične potrebe i...

  • Marksovo shvatanje otuđenog rada

  • Biografija

    •Karl Hajnrih Marks je nemački filozof enciklopedijskog uma, politički ekonomista,

    istoričar, novinar, sociolog, mislilac i najveći kritičar kapitalizma i teoretičar socijalističke misli, vođa radničkog pokreta i vodeća ličnost Prve internacionale •Rođen je u Triru u obrazovanoj porodici pravnika, posle gimnazije studirao je pravo u

    Bonu i Berlinu ali se paralelno bavio i filozofijom, političkom ekonomijom, istorijom, sociologijom, novinarstvom i umetnošću •U svojim delima stvorio je potpuno nov i originalan pogled na svet i društvo, novu

    interpretaciju svetske istorije i izložio analizu društvenih odnosa

    • Smatra se za jednog od osnivača moderne sociologije

    •Njegova misao svoje izvore ima u evropskom humanizmu, engleskoj političkoj ekonomiji,

    nemačkom klasičnom idealizmu i socijalnom utopizmu

    • Njegov pisani opus je impozantan; smatra se pojedinačnim piscem koji je izvršio najveći

    uticaj na svetsku istoriju

  • Bibliografija

    •Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode, (doktorska disertacija) (1841. izdata

    1902.)

    •Kritika Hegelove filozofije državnog prava (1843. izd. 1927)

    •Prilog jevrejskom pitanju (1843)

    •Pisma Rugeu iz 1843.

    •Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. (1844. izd. 1932.)

    •Sveta porodica ili Kritika kritičke kritike. Protiv Bruna Bauera i drugova, sa Engelsom. (1845)

    •Teze o Fojerbahu (1845. izd. 1888, u Engelsovoj redakciji)

    •Nemačka ideologija (1845. izd. 1932)

    •Bijeda filozofije (1847)

    •Manifesta komunističke partije (sa Engelsom) (1848)

    •Najamni rad i kapital (1849)

    •Klasne borbe u Francuskoj (1850)

    •Adresa Centralnog komiteta Saveza komunista

    •Osamnaesti brimer Luja Bonaparte (1852)

    •Otkrića o istoriji diplomatije 18. veka

    •Prilog kritici političke ekonomije (1859)

    •Teorije o višku vrednosti (izd. 1905)

    •Kapital. Kritika političke ekonomije, prva knjiga (1867)

    •Kritika Gotskog programa (1875. izd. 1891.)

  • Nemački filozof Karl Marks smatra da otuđeni rad

    predstavlja realnu samostalnu društvenu silu koja

    vlada čovekom i društvom u društvenim odnosima

    zasnovanim na privatnoj svojini. Jedan od osnovnih

    oblika je svakako otuđenje čoveka u sferi

    ekonomskih odnosa. Ovo otuđenje dovodi do toga

    da opredmećeni ljudski rad, inkarniran u nizu roba, vlada društvom i društvenim odnosima. "Otuđenje se ispoljava u tome, pisao je Marks,

    što se sredstva za moje postojanje javljaju kao

    sredstva drugog čoveka, što se ono što čini

    predmet moje želje javlja nedostižnim za mene

    usled toga što je svojina drugog čoveka, što svaka

    stvar postaje nešto drugo, a ne ono što jeste... I što nad svim tim vlada nečovečna sila."

    https://www.google.rs/url?sa=i&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259A%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25BB_%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25BA%25D1%2581&psig=AOvVaw1I2Z_q_oLohR1bHFiYhtdL&ust=1588016110928000&source=images&cd=vfe&ved=0CAIQjRxqFwoTCNC_t5XrhukCFQAAAAAdAAAAABAD

  • Iako radnik stvara celokupno društveno

    bogatstvo, ono mu ostaje nedostupno. U

    procesu stvaranja, posebno u ranom

    kapitalizmu, radnik je samo jedan jeftiniji deo

    mašine, samo fizički učesnik. Njegova ličnost

    je prignječena, a duhovni život sveden na

    nulu. U takvom radu on ne nalazi zadovoljstvo niti potvrdu svojih sposobnosti. Neki proizvodi rada služe zadovoljenju

    najelementarnijih potreba, drugi za

    zadovoljavanje viših ljudskih potreba

    nastalih tokom socijalne evolucije. Čovek u

    zavisnosti od situacije žudi za predmetima,

    bilo da služe golom održanju života ili zadovoljenju potreba za luksuzom.

    Međutim, mnoštvo dragocenih predmeta u

    kojima je opredmećena fizička i duhovna

    snaga proizvođača, a koji za čoveka imaju

    upotrebnu vrednost potpuno su im

    nedostupni i oni uzalud žude za njima.

    Njihova žudnja čini da taj predmetni svet,

    svet toliko priželjkivanih stvari i novca

    vlada njihovim osećanjima, intelektualnim

    životom, ponašanjem, i svim životnim aktivnostima.

    Zato čovek uči da bi dobio društveni

    položaj i odgovarajuću platu, bavi se

    umetnošću ili politikom u istom cilju.

    Dakle, ne samo proizvodi, nego i znanje i

    ljudski kvaliteti čoveka postaju roba koja se plaća i ima svoju cenu.

  • Iako čovek tvrdi da ne ceni novac, on se ipak na

    ulici ne osvrće za naučnicima, nego za krupnim

    finansijskim magnatima i ljudima "od uspeha", jer

    novac ipak vlada njegovim bićem. To najbolje

    ilustruje funkcija novca, idealnog prometnog

    sredstva, tog koncentrisanog izraza "otuđenje moći

    čovečanstva", čije posedovanje i akumulacija

    bezuslovno donosi odgovarajući socijalni položaj i

    domen uticaja.

    Karl Marks o tome piše: "Bog praktične potrebe i

    koristoljublja - to je novac. "Novac uništava sve

    ljudske bogove i preobraća ih u robu. Novac - to je

    opšta, u samoj sebi konstituisana vrednost svih

    stvari. On je stoga lišio svet, ljudski svet, kao i

    prirodu, njihove posebne vrednosti. Novac - to je od

    čoveka otuđena materija njegovog rada i njegovog

    bića, i to tuđe biće gospodari njime a on mu se

    moli.“

    I dalje: "Što za mene postoji pomoću novca, što

    ja mogu platiti, što novac može kupiti, to sam ja

    sam, posednik novca. Kolika je snaga novca,

    tolika je moja snaga, svojstva novaca su moja -

    njegovog posednika - svojstva i suštinske

    snage. To što ja jesam i što mogu nije, dakle,

    nikako određeno mojom individualnošću.

    Ja sam ružan, ali mogu kupiti najlepšu ženu.

    Dakle, ja nisam ružan, jer je delovanje ružnoće,

    njena odbojna snaga uništena pomoću novca. Ja

    sam - prema svojoj individualnosti - hrom, ali mi

    novac pribavlja dvadeset i četiri noge; ja nisam

    hrom, ja sam rđav, nepošten, nesavestan, čovek

    bez duha, ali je novac cenjen, dakle cenjen je i

    njegov posednik...

    Ja, koji pomoću novca mogu uzeti sve za čim

    čezne ljudsko srce, ne posedujem li ja sve

    ljudske moći! Ne pretvara li, dakle, moj novac

    sve moje nemoći u njihovu suprotnost?"

  • Ipak, svet novca stoji u

    suprotnosti sa humanim i

    prirodnim bićem čoveka, te se za

    novac može kupiti čak i javno

    mnjenje, ali se ne može kupiti

    intimno osećanje sreće