MASI SKI ELEME 1 r I

Dldan 1. Vitas Milan D. Trbo jevi!!

MA~lNSKl ELEt.IENTI, 1lzdavat lP .Naurna knjiga Beograd, Uzun-Mirkova 5

Za izdavata Dr BIaz.o Paovlt Urednik Ni*.ofa Dont~v TehniClci urednjlc Gordana Kr&lit

ISBN 86-23-43053-0

Tirat 1000 primerakaSlampa S!amparsko izdavaCko predu7..ete .DAKAR _ &r

PREDGOVORDr info Milan Trbojevic, profesor Ma~inskog fakultela u Beogradu predloiio IT.i je da knjigu "Masinski elementi". ~iji 1e prvi deo objavlje~ prvl put jos .1947. g., prer.dim i prilagodim jugoslovenskim standardlma. Zauzet drugim zadacima zamolio sam prof. Trbojevica da se primi toga posla. Prof. Trbojevic se odazvao ovoj ieJji pa je neke odeJjke pro~irioTleke skratio, a i neke nove uneo; kao jedinicu za sHu uvea je "njutn"

(N)

pored "kiloponda" (kp).Svi su crtezi izradeni u skladu sa jugoslovenskim standardima.

Decembra 1966. g. Beograd

Dulan J. Vita,

PREDGOVORIX IZDANJUPored promena koje su izvrsenc u ranijim izdanjima knjigc MA5lNSKI ELEMENTl I u IX izdanju uradene su znatnc promene i dopune. Pro~iren je Uvodni deo odeljkom 0 Koncentraciji napona i Dinamickoj izdriljivosti. Prosirena su zatim poglavlja 0 Zavrtnjirna , 0 Zavarcnim konstrukcijama . Oprugama i 0 Cevima. Dodata su poglavlja 0 Talerancijarna, 0 Steznim skJopovwla, 0 Lemljenim i Lepljenim sastavcima. Knjiga je obogai:ena novim slikama i upOlpunjcna nizorn tablica. Ovom prilikom lclim da izrazim zahvalnost koJegi de Siobodanu Ivkovifu, docentu Rudarsko.gl!olo~kog fakultcta u Beogeadu. na korisnim savetima i sugestijarna koje su OIi pomoglc pri pripecmanju ovoga izdanja. Beograd, marla 1986. godine.Dr M. D.Trboj~vi(.;

Tahe/arni preg/cd lehJlickog i 51 ( I\l K5A) sistema meraTc=hnic!ki sislcm mera ISI siSIC".l n:'c.ra"

Mcdusobn i od nosi sikoriSCen i d. bi podela napona u materija!u bila sto povoljnija (opsirnije o tome u predmetu "Osnovi konstruisanja" i u knjizi D. J. Vilasa: Osnovi maiJ n'lok,h kon trulc ll J. l. ~:lutn:l ... nJl~.J.. Heograd. 1984). Narl')~rtu o:rznJu treba obratill na lzbor vrste matenjala I nn natm 17rade i abrade. Po mogucnostt treba predvidali sto prosuji nacm mehanicke izrade i abrade (kovanje, valJanje , presovanje, hvenJe) i naslojatl da se obrada rezanjem, kOjil JC skupa. s\'cde na fllo manJu meru (slruganje, busenje, rendisanje, glodanj e, glai'anje ltd .). Naknadnu termlcku obradu treba tako predvideti da se oban na sto raclOnalmji nacin (kaljenje, pobolj!anje, cementovanJe, nitrovanJe I sl.) .

1.6 IZRADA CRTEZA I PRORACUNAPn iznd! crteia potrebno Je pridriavah se svih pravila crtanja i svih proplsa 0 fO(matu crteza. slovima, specifJkaciji delova j matrrijala itd. koji su izneseni u "Tehnickom crtanju". Crlei poJedmacnog elementa mora bili dovolJno tacno dimenzionisan tj . snlbdeven mer3ma i oznakama koje su polrebne da se nacrtani elemp.nat Izradi I obradi. Mere mogu bib racunske i konstruktivne. Racunske mere (mere iIi dimenziJe dobijenc racunom) cesta nisu potrebne za izradu pa Ih lada ne lreba unoslli u crtez; u crtei treba unositi sarno one mere na osnovu ko)ih se predmet moze izraditi u radionici. Svakako je vai.n~ da predrnet bude nacrtan Jasno I predstavljen dovoljnim brojem projekcija I preseka. da hi mu se oblik mogao tacno zamisliti i izraditi. Crt~ op~te dispozicije sklopa elemenata treba da ima sarno g lavne mere ~Je?tnlh elemenata radi orijenlaclje i, CJsim loga, mere polrebne za sk:apanJe I raspoznavanje medusobnog polozaja pojedimh elemenata (montazne mere). VaZno je jos istaci da je neophodno potrebno na crtezu oznahti od koga Je m~~erijala svaki pojedmi elemenat; ponekad treba osobine i saslav maten}ala narocllo obeleiiti. . Proracun, kao osnov~ pri kanslruisanju, daje glavne mere prema ko}l~a se p~edmet konslrulse . Proracunom dobivene mere (dimenzije) trcba pr~l~~odlll standardni.m meram~ . gde onc postoje, a gde ih nema. zaokruglltl lh tako da budu sto podesnl}e za lzradu u radionici, lj. i prilagoditi ih standardntm. broJevlma (lablica 1.1) po mogucnosll. Mnage mere elemenata odre 0), na nultOJ lirujJ (a. = 0,: i ispod nulle linije (0 < 0). Karakteristitno odslupanje je ono koje je bUlt nuiloJ linfJI j njegov polotaj je obe1ezen slovom abecede i to malim aka se r3dJ 0 stablu i "tblim aka sc radio OlvaTU. Slava if Ii 0 (t, L i 0) su izostllvljcna da ne bt ~t\"uaIa ubunu, Of doJ .. u su slaY:! ZD. Ib i ze (ZA, Z8, ZC) (sl. 2.3).

$1. 2.2 - Go mj3o i do njll o d slup3onja L.1 o lvorc (ru pc) i 1.30 stabla (osovinc)

Zc-,-JJ..I..L..

00,

,

J' ,

90,

-28

?;,

1717 22

22 22:10

66 8 8 8 10 10 10

II

22

II

2222

30 3028 38 38

28 :t! I I

8,2 10,2

6.2

I

3030

---l---i.8 2832

-

d ~ 2.5 d + 2,\ d 2.9 d i- 2.9 d .. 2.9

30

I

I

46

9.8 12,

I D h ~ bU3l Znafenje oznph nalazl se na sl. 3..:!7.

S3

S.U OBELEZAVANJE UZDUZNIH KLINOVA

Uzduini klinovi obelezavaju se na crtezima nazivom i ovim merama: sirinom, visinom i duiinom, podatkom 0 materijaJu i brojem odgavarajuceg standarda. Evo llek~liko primera: . 1) kukasti normalm kiln (sa naglbom) 1~.11.100 - C. 0645 - JUS M.C2.020, sto znaei da mu je si rina b=18 mm, Vlsma h=l1 mm, a duzina 1=100mm; 2) prosti tetivni klin (sa nagibom) 16.7.60 - C. 0645 -JUS M.C2.021, sto znaei da mu je sirina b=16 mm, visma h=7 mm, a duzma 1=60 mm; 3) segmentni klin 6.11 - C. 0645 - JUS M. C2.050, sto znaei da ffill je sirina b=6 mm, a visina h=l1 mm (za nj se duzina ne abelpzava).3.3 POPRECNI KLINOVI1.3.1 PODELA I KARAKTERISTIKE ,

Naziv im potiee odatle SID sile deluju uglavnam popreka na njih Popreeni klinovi upotrebljavaju se iii za podesavanje polozaja delava npr. posteljica lezisla (sl. 3.28 i 3.29), lezisla u postoljima itd. ill za vezivanje delova tj. i za prenos sile, npr. za vezivanje ukrsne glave klipnih masina sa klipnom polugom (sl. 3.30). Popreeni klinovi imaju nagib sa jedne strane (s1. 3.31), rede sa dye strane (51. 3.32); prvi oblik je celishodniji, prostiji za izradll.

51. 3.28 - Klin za podesavanje polozaja posteljice u glavi motome poluge, sa dva zasebna zavrtnja

81. 3.29 - KUn za podesavanje posteljice u gIavi motome poluge, sa dye navrtke

. Na!lib klinova zavisi od namene; kada se zeli postici "samokocenje", tJ. sl'reclb da se kIm sam od sebe izvucc iz veze, treba da bude ugao nagiba man]1 od dvostrukog ugla trenJa a. ~ 2p, kao sta je poznato iz zakona mehamke. Z~ klinove sa glatko obradenim pOVl"sinama naleganja moze se kao srednJa vrednost usvojiti ugao trenja p=6', sto priblizno odgovara vrednosb. koeficlJenta otpora protiv klizanja I-l=tg p = 0 1. Uobicajeni su OVI naglbl (Iga.): ' 1 : 5 do 1 : 10 za, papr~e.ne klinove kojima se padesavaju (pritezll) lezlsne pasteljice (npr. u glavcinama motornih poluga - s1. 3.28 i 3.29); 1 : 50 do 1 : 100 za papr~cne klmove sa "samokacenjem" kojima se jlodesava i ucvrscuje medusabni polozaj pojedllllh de!o,va, a koji se retko vade (npr. ucvrSCivanJe lezistasa postoljem-vidi odeljak LeziStv);54

1 : 20

za popreene klinove s~ "samokOCeDjem" kojima se. deloVl vezuJu I kOJI prenose silu (opr. U vezl klipne poluge i ukrsne glave) .

._._._L._._51. 3.30 Konstrukcioni crtei ukrsne glave sa popret:nim klinomPrt~A-A

::.::

~

r51. 3.31 -

:I

-0I

:.:

I

KonstrukclOnl crtei ukrsDe glave sa popretnim klmom

Ponekad se popreCni klin osigurava protiv izvlarenja; kao osigurat sluze npr. dYe navrtke (\Tidi odeljak Zavrtnjl) Hi ovi)a ko)a se umeee U olvor izbusen u klinu (sl. 3.31). Osiguranje klina )e potrebDo. ucla )e

55

veza za vreme rada izlo!enB potresima, udarlm~, ill vrIo. promenIj!vlm 51lama, zbog eega, nB mahove, pri~ak na pO':'l"ln.1 naleganJa mofe past! vrlo nlsko ; posledica je jako penodietlo smanJlvanJe otpora protiv kIlzanja ! postepeno izvlaeenje klina. Klin popreenog presekn pravougaonog obllka prost je za izradu, all !zaz!va jaku koncentraclju napona u trupu ukr.; SDe glave kOja vrlo lako dovod! do stva'- -'- - ' ranja pukotina i prskanja; kIinovi ova'tt " kvog preseka nBlaze se na zastarelim konstrukcijama i ne treba !h upotreb51. 3.32 _ Popree.1 kIln sa dve Ijavati. Mnogo su boljl ' kIinovi sa zaobnaglba Ijenim, polucillndrienlm stranama (s1. 3.31). Popreeni klin zabija se i izbija ud,arcima eekica po prednjoj i zadnjoj strani. Da bi se izbegla o~tecenia oBral1enih povrina naleganja, snabdevena su prednja i zadnja strana klina zaobljenim i zakoenim uzvHenjima; na taj naein izvedena uzvienja, I kada budu deformisana od udaraea ~ekica, neee doci u dodir sa obral1enlm povdinama delova u koj e se klin zablja.S.U PRORACUN I lZBOB POPBECNOG KLlNA

Klinovi su uglavnom izlozeni povr~inskom prltisku i savijanju, to jasno izlazi iz s1. 3.33 i 3.34. POvrSinski pritisak postoji na povrini A, sa jedne, i na povr~ini A. sa druge strane klin.

.F

3.33 - Veu' dveju poluga pomoeu dv. 51 . 3.34 - Veza Uru;:,ne gave 1 ,.I klina Povdinski .. ' . klipne poluge klinom s1. 3.35: pn tisBk na mestu A, lZllOSl, kada se usvoje oznake prema51. 51.

F F p=-=-

a na

povr~ ini

A,p~

A,

bd,

F F -=---A,

b (O-d,)

pa se iz ovih obrazaca lako d ' . uzima da je debljin kIin b ~ogU 0 redlti nepoznRte velicine; obicno se ravnomerniji potre~ . a d -ljId" a IjI=O,25+0,32. Da bi pritisok bio to no le a povr~Ule naleganja budu dobro obral1ene i tacno pode~e .S6

SI. 3.35 -

Rupored alla na

kllnu

SI. 3.36 -

Prelecl 1tIJna Wo1en.l Imlcanjubi~e

Po~to

raz

ZB

bh' je otporni moment W pravougaonog preseka W - - , 6 odredivanje vlsine klina /I = , ! 3FD

lz-

Y4bdq'

Kako je presek kline gotovo redovno pravougaonik sa zaobljenJm jevlma, trebalo bl odrediti otporni moment ovakvog preseka ta~o; medutim, dovoljno je kade se re~Wla sa srednjom vlslnom pravougaonika h.. (91. 3.35) pa ovako prora~uneta visina malo pov~a zOOg zaobljenosti kJ.lna ns krajevlma. Vislna I'. je visina klina otprillke u sredini veze : na j~om kraju klin je vl!l, na drugom nlfi zOOg naglba, tj . h'>h>h". Vlsine h' I hM BU konstrukclone vrednostl, a I'. je Clsto ra~unska vrednost, nepolrebna za lzradu klina u radlonic!. Klin je oslm toga lzlo!en i smicanju u dvema ravnima (s!. 3.36 pomenute ravnl BU ta&ama oZDa~ene). NajjsCl je napon ad smle&nja: SF SF 3F , 22,4 2.2M 4bh

m-

r---_--.-

gde je

A - Ill'. povrtins jednog preseka lzlofenog smlcanju. Medutim. napon ad smic&nja je matno slabljl ad n.pona kojl poti~ ad savljanja PI _

' ovi obicno ni ne racunaju na smicanje. Iskustvo je pokazalo da ., .' XI ,.loga kl m 'e klm, zbog iznenadnih preopterecenJa, savlJa pre nego 0 pocne Proces . smicanja (odsecanja) . . . . Osim sile F koja deluje popreko na kim za vr~me rada, 1~I.ozem SU.' klin i delovi koje on vezuje prelhodnom. naprezanJu kOJe police od pn nudnog zabijanja klina. Stoga je. veza khnom naponska veza. Pr~thodno naprezanje postoji, prema tome, 1 kada delov~ vezanl .klm?~ mlru)u. S,la F, koja stvara prethodno naprezanje. dodav~ce se sill F .'11 oduzlmall od nje u zavisnosti od nacina delovanJa sile.F: Slla Fa ne mo,:e .se .odredltl; all se, za svaki slucaj zasebno, moze zaklJuclll da 11 Fo smanJuJe III povecava silu F; to je vazna cinjenica 1.a Izbor dopustenih napona. Za izbor dopu.slenih napona radi proracunavanja klinll narocito je vaZoo poznavati kako se menja ~oprecna slla F za vreme r~da I kakva naprezanja izaziva ova sila u vezl. Kao primer neka po~luz\ ve~a ukrsne glave i poluge klinom: ovakva vez~. nalazl s~ u m~haruzmu . khpn!h masina (sl. 3.37). U cilindru pame masme nalazl se khp na kO)I . deluJ~ para naizmenicno (cas na levu, cas na desnu slranu klipa) pa se kllp krece naizmenicno pravolinijski. Pomocu mehanizma - klipne poluge, ukrsne gla-

61. 3.37 -

KllpnJ meh.nlzam (1 cHlnd.r, 2 - poklopac, 3 - klll>, 4 - kli pna poluga, 5 - ukrsna glava, 6 - popre~ni kHn, 7 - zglavak, 8 - mo~ torna poluga, 9 - krivaj., 10 - vr.tllo, l l - vortic. ukrsne glave)

ve, motome poluge i krivaje - pretvara se naizmenicno pravoIinijsko kretan je klipa u krumo kretanje krivaje odn. vratila. Za vrerne dva hoda klipa odn. iednog obrta vralila sila menja smer. KIin u ukrsnoj glavi izlo zen ie, prema tome, promenJjivoj sili F . Kada se analizira uticaj ove promenljive sile na klin (51. 3.34), vidi se da povrsinski prilisak na povrsini A, ima ':I"iveCu vrednost kada je smer sile F pozitivan; kada je smer sile F negallvan, nastupa raster ecenje povrsine A" a pritisak na povrsinu A, pada do minimuma. Povrsina A 2 r asterecuje se, dakle, kada sila F ima negativan smer. Naizmenicno promenljiva sila F izaziva, prema tome, j ednos~erno promenJj iva naprezania i u klinu i u repu klipne poluge (I za kl ma) I u trupu ukrsne glave (II slucaj opterecenja). Radi lakSeg r azurnevanja naponske veze konstruisan je dijagram na sl. .3.38. U ovom dij:,gramu, na apscisi, u po1.iti vnom smeru, nanose se iz~ duzenJa, a u negahvnom, skracenj a, a u smeru ordinate sile. U oblasti Hukovog .zakona defo":,acione karakteris tike n apr egnutog dela ukrsne glave. I. klipne p oluge p~kazan e su u dijagramu pravim linijama. Odrede~oJ Sill Fo, kOJ.a se JavlJa posle zabijanja klina i kOjom kli n pritiskuje. s Jedne strane zldove kanala u ukrsnoj glavi (povrsin a A , J, a s druge zld kanaJa u klipnoj poluzi, odgovaraju O deformacije: za napregnuti deo ve58

ukrsne glave (cilindricni dec od povdine A 1 do pavrline 0 koju ~e ')!lanja rep klipne poluge), lzdufen)e f.O, a za sabijeni rep klipne poluge, Ekr"cenje

5. (s1. 3.38).Radi boljeg povezivanja uzajamnog dejstva spregnut,h elemenata celishodno je da se ovaj dijagram prikaze taka da se karak!eristika repa klipne poluge pameri za )",+Sn udesno, kao na 51. 3.39. Na taj naCin koordinatni pocetak za skracenja pomeren jf: u tacku 0'. Kad maSina pocne da radi, neka se npr. klip krece ud""no, sila u klipnoj poluzi F, prEnosiCe se preko klina na ukrsnu glavu i njen prethodno napregnu!i deo, raniie izlozen istezanju, biee jo~ Vlse istegnut (s:. 3.34). Me(;~h1~~--~

;:

~ ~

d,=D+2a - H=D-O,6819 1 P

a..

Pored proste postoje jos i tina i gru-~ ba te~terasta zavojnica koje imaju jedA4r~,4.~f+~~~ nakprofil kao i prosta (tablica 4.7), no razhkuJu se, sto pri istoj visini hoda finaL.. 33.5 . 36

100 110 IlO 130 WII~O

In

82gg

95.702lU~ . 7n2

1011

8 B 8 9 9 IU 10 IU 10 12 12 12

41 ..> 46.7~

~

I

16U 170 IBO 190 200 210 220 230 2402~

115.701 122.232 132232 142.232 14V60 15'.760 1611.751)11~.290

IIi

t

II

126 136 I'153 163

173180

185.29vrS1na ill, 510 je ceSce i balje, urnpt3::jem 1 pntezanjem zaptivaca kao na sl. 4.36 i 4.37. Zaptlvati moga b!ti tvrdi, npr bakar, mek cetik, ili mekSi, npr. olovo. azbesl, klingerit

obnoscu=21~ 100,o.~1 -5. :5 10'''''-. 2,5 lOs 4 40,1 0\'8j selrundarni nspan ad sa'-:Jc.:a utoliK~ .~ ~~ kraci i ukoliko je neparaJ ...:nn>: pu.:;.lor;. ~lave . nil cnk~ ~ % ~:: prunera \idi se da "ee neko '0 d~ de :n;;:...-..,t:> rpL"lcr~ rmoze ponekad izazvati u zavrtnju ~elike nal'0n~, cak.i iznad granice elastienosti. Stoga je od najveceg znacala da dodlrne povrsme podloga navrtke i zavrtnja ili kosog podmetaca (v. 61. 4.93) burlu obradene lacno upr~vno ,,:a uzdumu osu zavrtnja i olvora u koji se zavrtanJ umece; IS to tako 1 zavoJnice treba da budu pailjivo izradene. Posledice od savijanja trpe narocito zavrtnji cije se ns.vrtke snRino priteiu, a tu spadaju na prvom mestu zavrtnji III grupe.dSL 4.44 -Nepode~eni zavrtanj izlote.n poprocnim sUamaS1. 4.045 -Pode~enizen popre!;nim silamazavrtanj izlo-Ponekad se, slo se opet najvise odnosi na III grupu, moze u zavrtnjima pojaviti sekundarni napon pod uticajem toplotnih dilatacija zavrtnja i ploca . NaroCito pri visim temperaturama ove dilatacije mogu biti osetne pa sekundarni i ukupni naponi matni, a to je utoliko nepovoljnije sto pri viSim temperaturama jacina celika opada. Tada treba birati manje dopustene napone iii materijal poslojan i na vBim temperaturama, npr. hrommolibdenov celik 10.9 LJ IV grupu idu zavrtnji koji su izloieni poprecnim sllama. Iako je zavrtanj po svojoj konstruktivnoj sustini uglavnom odreden da prima uzdume sile, ipak je ponekad izlozen poprecnim silama koje mogu u njemu, prema prilikama, izazvati napone od istezanja, smicanja i savijanja. Pitanje savladivanja ovih poprecnih sila resava se uglavnom na tri nacina. Prvi je nacin da se zavrtanj umetne u otvor koji j~' veeeg preCnika (51. 4.44) pa limovi iii ploce pritegnu navrtkom u tolikoj meri da se ostvareni otp~r P!otiv ~j~ limova s~protstavlja popreenoj sill F . Zavrtanj Ie tada lzlozen uzduznol sili F kOla se moze odrediti iz uslova: p.F> F,F= F,U_ovo~ je izrazu IJ. koeficijent otpora protiv klizanja; iznos njegov je 1l-:-0,}~O,2 u za~nosti od finoce obrade. Posto se ovde navrtka sna:zno pnteze, odnos spollnih 1 ~utraS.njih sila slican je kao i kod zavrtnja III gr.upe, pogotovo k';-da delulU lOS 1 uzduzne sile ns. zavrtanj. Zavrtanj je izlozen naponu od lStezanja100)1d.= _ F ndj"4.Ovakvi zavrtnj~, koji se obieno zovu "nepode~eni zamnji", mogu se upotrebltl za poprecr;e ~I le same kada je opterecenje mimo ili neznatno promerujlvo. U slucajeVlma promenljivih opterecenja iIi udara navrtka bi popustlla zbog sta!nih potresa, opala bi uzduzna sila F pa bi, prirod'lo, i otpor p~otlv kllzanja \.1F postao manji; 10 bi izazvalo relativno pomeranje hmova I .zavrtanj bl bio izlozen smicanju i savijanju. Stoga se, za slueaj promenljlvog oplerecenja iii udara, upotrebljavaju za pnmanje popreewh sila "podeseni zavrtnji". To je drugi nacin resavanja ovoga pitanja. Zavr~j se umece u otvor bez zazora (cak sa malim zadorom) i naltacnije je podesen prema otvoru (sl. 4.45). Pod uticajem poprecne sile F, j3vlja se u stablu zavrtnja srednji napon od smicanja'f J= -Fr d'" s4gde je d, precnik stabla zavrtnja koji je ravan preeniku otvora: J.=dt. Ovde zavojnica igra sporednu ulogu. stablo zavrtnja glavnu. Navrtka ne priteze limove znalnom silom; ona treba da bude toliko pntegnuta, da spreei ispadanje zavrlnja i onemoguCi labavljenje veze. Mesto ebicnog cilindricnog stabla moze se upolrebiti i znalno ,kuplje konieno .nabla (konicnost 1 : 50 do 1 : 20) u konienom otvoru, eime se moie postiei mnogo ravnomernije nale~anje.,b)-/,vJ81. 4.46 - Sredstva za rasterecenje zavrtnja od poprern..!b 5113Nije cellshodno da za"rtanj bude !edn~vre~eno izlozen uzduinim I poprecnim silama. To se resava, na treel naem, time sto se zavrtanJ rasterecuje oslobada delovanja poprel:nih sila. Kao sredstva za rastereCenJe sluie: 'cilindricni (sl. 4.46a) ill koniCni prslenovi, okrugle ~Ipke (51. 4.46b), klInovi itd. iii sami delo"i podesnom konstrukcijom primaju popre't' merodavno je 't, kao nepovoljnije. . Za povrsinski pritisak merodavna je projekcija radne povrSine zavojnIce ~a ravan upra\nu na uzduznu silu F ; to je povrsina kruZnog prstena srednJeg precnika d, i sirine b, kada se, sa minimalnom greskom, usvoji da svaki ""vojak lezi u jednoj ravni. Povrsinski pritisak p n a zavojcima bilo zavrtnja bilo navrtke iznosi, kada akti vno ucestvuje z zavojaka,p= _ = FA'102F = F = _,--,5_88_ _ 0,588 F O F zrtd,H, zrtd,(O,5412P) d, z P d, InAko se odbaei navrtka kao slabije naprernuti elemenat izlazi da je napon od savi.janj~ zavrtnja crf jaci od napona ~d smieanja ... : i pored toga lito Je "'d.d I Do> d,. Radi smanjivanja koneentraeije napona zaobljen je prelaz izmedu stabla i glave (51. 4.51); poluprecnik zaobljenja iznosi 0--(0,06 +-O,l)d; za zavrtnje manjih precnika je veti, a veeih precnika manji (v. tnblicu 4.10) Precnik stabla d. maze biti jednak iii man ji ad precnika zavrtnja d; ponekad je ovaj precnik veei ad precnika zavojniee d ($1. 4.45). Kada je zavrlanj namesten, prelazi mu zavojnica navrtku za x = 2+ 10 mm pa I yJJe (manje vrednosti za manje zavrtnje). JUS predvida tri klase izrade zavrlanja i to sa za"ojnicamn u toleraneijskim poljima Sh 8, Sh 10 i Sh 11.FISI. 4.51 _ Zaobljeni prelaz sa stabla na gtavuJSI. 4.5, - ZavrtanJ sa kvadralnom &I.vomSI. 4 .52 - Istegljivt zavrtanjNormalni zavrtanj zove se podesenim (51. 4.451 ka'!..a s~ bez ;:azo~ uti5kuje u olvor precnika jednakog precmku stabla (Dc;; d.). naJ~~ )e cak precnik stabla d. veei od precnika olvora d. zn H- 2 o. pa se utisku!.e pod priti5kom u otvor. Podcieni zavrlanj pod~san Je. za !,rLmanJe poprec~ nih sila (v. cl. 4.2.3). Precnik zavoJnlce nesto Je manJ' QQ preCnLka &tabla. d < di~tegljiVi zavrtanj (51. 4.52) pogodan jeza naizmenicna opten..oC('n)a i d Precnik 5tabla manji mu je od precnlka zavoJnlce pa Je z~ toga ~a::~j ravnomernije optereeen i izdrtlJiviJi S obz.rom na zamaranJe materijala. . t obltka Propisana visina slandardne gla,'e sestougaonog pflzmaU no107je In 1= (0,6 -+- 0,7) d, gde je d precmk zavojnice. Pri navrtanju navrtke pridrZava se glava kljucem i tako sprecava obrtanje zavrtnja. Kada je glava nepristupacna kljucu ill kada se zeJi da se spreci obrtanje zavrtnja bez pomoci kljuca, primenjuju se razne konstruktivne mere koje su u glavnom dovele do naroCitih oblika glave pa je tako nastala npr. kvadratna (51. 4.53) i pravougaona glava (51. 4.54) koje, oslanjajuei se 0 zid obliznj eg konstruktivnog elementa, ne dopustaju obrtanje zavrtnj a. Tu je n ar ocito znacajna pravougaona (pljosnata) glava koja omogucava da se zavrtanj !lirom stranom glave viSe primakne nekom konstruktivn om elemen t u, sto je cesto vrlo korisno. Obrtanje zavrtnja, prilikom navrtanja navrtke, moze se spreciti i civijom iii rebrom (51. 4 .55) koji zadiru i u konstruktivni element; to se radi kada je glava npr. cilindricna (51. 4.55a), iii polulopta5ta 51. 4 .55b) .81. 4.54 - Zavrtanj sa pra~ vougaonom glavomHmBa)b)-81. 4_55 - Zavrtanj sa okruglom 1 polulopta stom glavomZavrtanj bez navrtkc51. 4.56 -21 Zavrtanj bez navrlke (51.4.56) ima standardnu sestostranu glavu pomocu kOle se kljucem uvree neposredno u konstruktivni element, kon10851. 4.57 - Caura sa s polinom i unutra.njom za vojnicomstruklivni, element ovde igra ulogu navrtke, ]'e zavrtan' uvrnu t, prl!Kada ] ' , j azl zavoJmca na stablu zavojnku u konstruktivnom elementu za x' .. , (~,6";- 1) d; vece vred~osti uzimaju se za manje zavrtnje, Za zavrtnje lzlozene ]a~~m promenl]lVlffi opterecenjima i udarima XI=d, Zavrtn]l bez navrtke upotrebljavaju se kada je veza stalna, tj, kada se zavrtn]l vrlo retko odvrcu, teSce odvrtanje ostetilo bi unutraSnju zaT.btl..4.10Prema JUS M 81 060Norma!n; zat:rtnji (vijci sa sestostranom glavom)Mere u mmNomlnnlnl_n_~prtt. k5__ 6 8 10 12 (l4) 16 (18) 20 (22)-'1- -'1---+-'1--'1-.. ,: . . .-..,.--1 1 _l~_~~_J~_a_+-k_+-'I-,-+-_'.11_d_'-+I_ml_'_n--.-_m_ox_ I~_ml_n- -, :. . .__'__zavoJnlco m-7Duflna de la sabDirnenziJe glave (nomlnllnemere)Ip1 - - - -1 0,2 0,3 0,5 0,5 I~orm.lnedullneC 1: l_b- t_ _:. I17222l 25 29 33 37 41 45 4953 55 6526 30 3444 48 52 56 60 6468 74 80 86 92+ l,2 + 1,5 + 1,9 + 2,3 + 2,63,5 1 4 5,5 7 g0,4 0,5 0,6 0,6 0,68 10 13 l7 197,6 \ 8,6 I 0,4 9,5 10,8 0,5 12,3 l4,l 1 16,1 l8,6 1 18 20,7 1,620 25 30 35 40do ~ do 110 do 100 do 200do 7JO- - - - - - - -1 - - -1-38 42 46 50 5458 64 70 76 820,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 22 24 27 30 32 36 41 46 50 55-- - 20,9 22.8 25,6 28,5 30,4 34,2 38, 43,7 47,5 52,2 57 61.8 66,5 71,3 76- --\----\1,6 1,6 1,6 2 2 2 2,5 2,5 2,5 33+3 +3 + 3,8 "' 3,8 ... 3,89 10 l2 13 14 15 17 19 21 2323,7 25,9 29,3 32,7 34,739,2 44,8 50,4 54,9 60,365,91 1 I 1,2 1.21,2 1.6 1,6 l,6 245 do 220 ~ do 220 55 do 220 6IJ do 7JO 6IJ do 220 60 do 220 70 do 220 jj() do 7JO lOO do 220 100 do 220 lOO l20 140 ISOIjj()24 (27) 30 (33) 36- - - 1- - -1 --1- +4,5+ 4,5 + 4,8 + 4,8 +6- - ----\I(39) 42 (45) 48 (52) I88 - 98 1 - --+-- 1 2tanda.rd.'le oblike zavrtanja po);az:mih na sL 4.~, 4.65 i 4.b6 dati su glaml podad u tablicama 4.10, 4.11 i 4.12. 5) Zavrtanj sa uSkama (s]. 4.67) upotrebljava se kada se fell da se rukom, brzo i lako, veza delova sklopi ill rasklopi. Propisane mere za zavrtJlje sa 1Iskama date su u tablici 4.13. 6) Radi uStede u prostoru danas se cesto upotrebljavaju zavrtnji sa unutraSnjom ruporn ( u glavi, za kljuc (sL 4.68) . Podaci 0 ovim zavrtnjima dati su u tablici 4.H. 81. 4.69 daje porelleoje zaprernina pri upotrebi 01>0renog kljuCa za zavrtanj bez navrtke, cevastog kljuCa za zavrtanj bez navrtke i specijalnog kljuCa za zavrtanj sa unutramjom rupom. 7) Zavrtnjima se eesto podeeavaju i osiguravaju kon4.65 - Zo,'Tta!:j sa pol;;loptutcm &lav"" struktivni elementi protiv obr- ;donja s:.ila; p~. :;aT:".."j fija je a'lOjmea :zradtna valji.:l em) tanja, ispadanja, izvlacenja iz,, c"b.,,' ,;SL i>4 Z-:lrnanj .. "kc~ &10L-___ ;_ ______________________________ Ma11nI.k1 elemer.U 1III~veze itd. Ovakvi zavrtnji imaju oblike koji najbolje odgovaruju numeni. Naj~e~ce je u nj ih vrh naroMog oblika kojim se prenosi pritisak na susedni element; stoga se vrh obi~no eementuje. Nekoliko ovakvih zavrtanja poka~.;, !/IcI,1-- . -- - .b,,1",flk..,IIJti+--&1:1~~ISl. 4.66 -Zavrtanj sa ci1indrifnom glavomzuju sl. 4.70 do 4.72 a primer primene vidi se na sl. 4.105. Za zavrlnje 11a sl. 4.70 do 4 .72 dati su propis.ni podaei 0 merama u tablieama 4 .15 do 4.17. b e"odE~51. 4.67 -ru~k a m aZavrtanj so.Za vece zavrtnje i ja~e sile glave su sestostranog prizm ati~nog oblika . Za manje sile zavrsava se zavrtanj obi~nim prorezom za odvrta~ (izvojae11 2...:.~ ~-.,y-Zo.\rtnji kao zapuacl ill 1.3lvara~1a,,J1 .leva01/I- - -,,r====~\desna'+-- - - -\.--_._- r../Jle vQbJ 1-- - I-- - -----------""'-----.,, -- -_-_-_*--=-.=:!J----L ----4I f-L1t"-- -I \l.- - L -~-....,;r~ -="-'i--- r--- -\--desna51. 4.74 -Zatega (a-otvorene, b-zatvorene konstrukcije)-I I I \ )01 51. 4.75 118bl Fundamentnl Z8vrtnjlSI. 4.76 - F~n damentnl ZD.vrtanj sa !piralno uvljenJDlstablom Nekoliko konstrukcija pokazuju sl. 4.75 do 4.77. Fundamentni zavrtanJ na sl. 4.75a l"2a raseceno stablo sa krajevima savijenim D3 suprotlle strane, a na sl. 4.7~b okruglo stablo savijeno na kraju. Za. temelJe teZlh I Jace opterecenih masina sluze kotveni (ankerni) zavrtnJ!. To su uglavnom zavrtnji normalne konstrukcije stabla sa jakom gla,:,om kOJa se oslan]a 0 plocu (sl. 4.78), nosac ili slieno koji se opet oslanJaJu 0 temelJ. ' 10) Zavrtnjima je ponekad zadalak da vezuju limove iii druge elemente na odredenom odstojanju. To su distantni zavrtnji iii sprefnjaci. am se nalaze cesto u konstrukeijama parnih kotlova.,,///';- -r-~-(81. 4.77 - l"undamentni zavrtanj sa stablom u vidu piramide51. 4.78 -Kotveni zavrtanlNa 51. 4.79 pokazane su cetiri konstrukcije spreznjaka. NepromenljlYO odstojanje limova maze se postiCi iii umelnutom eevi (s1. 4.79a) iii stablom podesnog oblika (s1. 4.79b). Odstojanje izmedu limova moze se podeSa\'sti kada se upotrebi spreznjak sa celiri navrtke (s1. 4.79v). Sprefnjak sa dYe zavojmee, uvrnul nepos red no u limove (sl. 4.79g), daje hermeti~nu vezu i stoga se upolrebljava u parn im kotlovima ; kada se uvrne, prelszi spolja sa obe strane limova pa se ad toga "vika" udarcima prave poluloptaste glave kao u zaki vaka. 11) Zavrsetak zavrtanja je najceSce ravan iii zaobljen (s1. 4.80 i 4 .8 1). Prelaz na ravni zavrsetak izveden je s kratkim konusom. Zahvaljujuci110-l-/,~1"-, , I I"II I ~.~//////:/ / I /::/,I !III ,.Iri'1I I~aJ51. 4.79 -I~IvJbl9)Spn&nja ci (za\'rtnji za VeZU na odstojanju)iS1. 4.80S1. 4.81 S1. 4.82 -IdIIIIII - - - - - - - lJ-.-+--l1I!~Zieb-+S1. 4.83 N,,-IS1. 4.84 Cr-1d'SI. 4.85 -PTUvilnost prclaznog del a 2.avojnicetanje prelaznog de1a 7.avojnicens zavdetkuzavojn1ce120tome lakSe se nasaduje navrtka i maze sc, bez ~tete po zavojnicu udarcima ~eklea izbiti zavrtanj kada je potrebne> Kod zaoblJenoll za;"""'tka polupre~nik r=d ill je nesto veCi. ZavrSHak z"ntnja mof" biti i proji noi ftkti\"tlo opisuje, $a stranama na\ rtke, :tarne., elu se kruini.rn Jucima r~di prosti)eg crtanja. Odsecanje "rho\J. pot",bno je da se spreCi habaDje na\"I"tke i podloge prilikom prito2anjJ.; sa spoll"e (gornje) strane navrtlte time se izbega\'aju nepociesne O~tricc. Za\-rSeCi unutraSnje zaYoj:1ice u na\7ci redo\'no su zaseceni pod ugbm L!O.81.~.t'8-Navrtka kao(z.&tYQ ra~ )zapus.af,!(1,~IIII IIL.1\ IJ,oS1. 4 . ~ -Cettcrostr:man2vTtka81. 4.89 -Navrtka sa u!kama. Propisar.a \isina celicne navrtke je k = 0,8 d, gde je d preCni.k zavojmce .. Kana se navrtka ceSce odvrce, korisno je uzeti k = d (visoka n8v1'tk~);. lzu~e::.'o :n?~e biti k ~O,S d (niska navrtka). Za navrtku od livenog ~ozda. p,,;'"_) d, a na):nan)e k ml'. 1!8d. Kada je navrtka od drugo~ rnaten)ala, sto Je dosta relko, treba )0) \lISmu proracunati prema postu.,ku lZ!lesenom u cr. 4.2.4. Razmak izmedu paralelnih strana navrtke zove se otvor kljuca ('J. Oh'or kl)uca e tre~a da se nalazi u toleranci)skom polju h14 za s ~ 19, a za ,>19 u poIlu hI" za nantke za opstu primenu.Kada je navrtka od jaeeg materiiala, mote se uzeti I n&lblila =i3 vrednost za odret1eni precnik zavrtnia prema abllci ".lB. Postoje tri klase izrade navrtki, sa zavO)nicama u tolerancijsk.:::l pc>Ijiroa S.H, 7 H i 8H. Podaei 0 navrtkarna dati su u tabhCl ~.18. Redno-:3,. ",jl ostaJU stalna uVTnuti pa zavojnica nije izlozen1i t.aba.'1)u. . Dubina rope sa unutraSnjorn zavoJrucom u, konstruktlvnom eleme,ntu treba da je nesto veea od korisne d:lzL'1e. 1.> Cl4) kada je pomina podloge brapava, neobradena, pa hi prilikom jaceg pritezanja navrtke zbog jakog povrSinskog pritiska nastupilo preterano habanje navrtke i podloge.-- ~n51. 4.92 -Podmetaf51. 4.93 - Cetvrtast podmetal: sa nagnutom stranomU.5 OSIGURACIZavojnice zavrtanja za evrste veze imaju ugao nagiba manji od ugla trenja (v. el. 4.1.3) pa se navrtka neee advrtati sarna ad sebe bez spoljnjeg unaka. Otpar prativ klizanja po za"ajnici ill, drukeije reeena, atpar protiv odvrtan]a navrtke utalika je jaei, ukalika je navrtka jace pritegnuta, tj. ukoliko je veCa uzduina sila u zavrtnju. Kada je zavrtanj izlazen promenlji\irn silama, moze nastupiti i takvo stanje da uzduzna sila pastane jednaka null; tad a nestaje otpora protiv odvrtanja i navrtka se moze odvrnuti sarna od sebe. Ista pojava na;tupa kada su zavrtnji izlozelli vibracijama iii udarima. U takvim slucajevima treba s?reciti samovoljno odvrtanje navrtke: osigurati navrtk-u prativ odvrtanja. Svakaka treba nastojati, pri projektovanju maSina, da se uzroci patresa svedu na najmanju meru (npr. uravnoteiavanjem masa). 1ma veCi broj sredstava i moguenosti da se navrtka osigura protiv odvrtanja. Pri izboru osiguraca treba voditi ra~una a nameni i palozajl1 zavrtnja i navrtke i paziti da osigurae mnogo ne otezava razdvajanje veze. Najprirodnije je sredstvo ukloniti mogucnost da uzduzna sila u za.\Ttnju postane jednaka nuli. To 'e maze ostvariti ela~ticnim podmetacima raznog oblika. Primer daje sl. 4.94. Elasticni podmetac, r asecen - sa krajevima pavijenim na suprotne strane (sl. 4.95), c('sto se upotrebljava. ElastiCni podmetaci obezbeduju dovoljan pritisak izmedu zavojaka. Elasticnost podmetaea treba da bude tolika da pritisak izmedu zavojaka ne prest~e ni kada uzduzna sila postane jednaka nuli. Osiguraci u vidu elasticnih .podmetaca ne magu se upotrebiti za veze u kojima navrtke nisu Jako pntegnute, ru za v('ze izlozene udarima.126Prost, ali odlican osigurac cine dye navrtke (sL ~.96J. I lu je ~-uStm.a - obezbedenje pritiska izmedu zavojaka. Primena osiguraca sa d':e n.amke naroblo je umesna i opravdana, kada delo"i k'>Je zavrtanJ vezuje ne smeju biti sume slegnuti. Medutim navrtke su snaZno pritegnu~ jedn.a uz drugu, zbog cega postoji pritisak izmedu zavojaka i onda kada je uzduma sila u zavrtnju jednaka null. :-ialeganje zavojaka u gomjoj i doojoj" ,. /,SL~.94-E1astiod.'n~t.l!430I,J.,,/S1. 4.96 Osigura~ u vidu dve!u na\rtki/,'~~~/%l~ ?f~~/://,??f,/[1$1JJI ;'-~Il-lJ,;;.'l~,$1. -197 _ Presek// / /'"/ /'~E+S:.... ~ .. :!..av:o:. nije pozna to. Stoga se za q> uzima kao pretpostavka neka vrednost dobijena poredenjem sa slicnim, vee izvedenim sastavclma (v. ~1. 5.2.4) pa se docnije proverava tacnost ove prelpostavke. Za uobi~ajene kotlovske saslavke koeficijent slabljenja kreee se obicno u granicama cp= 0,58 -7- 0,79). Dopusteni napon0d ._dopu~teni= ~O,2. gde je RpO.2~[Pa]FRnapon na granici raz-vJa~enja pri istezanju, a SF stepen sigurnosti u odnosu na granicu razvlacenja. Stepen sigurnosti Sr kret'e se u ovim granicama SF = 1,5 za viseredne obostrano pokrivene s3,lavke, SF = 1,65 za jednoredne obostrano pokrivenp sastavke i za saslavkc "a dva red a zakivaka, oboslrano pokrivenc kod kojih je )edan od podmetaca UZI, SF =I,8 za preklopno zakovane sastavke, ili sastavke jednostrano pokrivene. Iz obrasca za proracunavanje debljine lima vidi se, da debljina lim a zavisi od precnika kotlovskog dobosa, pritiska pare i dopustenog napona za i.slezanje. Ovaj napon zavi si od vrsle malerijala, njegove g ran ice razvlacenja, i radne temperature ; podaci 0 kotlovskom materijalu dati su u c1. 5.1.4. Za parne kotlove ne dolazi u obzir lim tanji od 7 mm. Debljina lima kotlovskog dancctu racuna se po obrascu0' = Rp +O,OOI [m]2CfJIgde je R [m] poluprecnik krivine dancela (s1. 5.25). Debljina podmetaca za jednosecne zakivke je 01 = 0, a za dvosecne 01=(0,6+0,8) 0 (s1. 5.3).5.2.3 PRECNIK I KORAK ZAKIVAKAPrecnik zakivaka odreduje se, u zavisnosli od debljine lima po en. :lirijskom obrascu 'd~ VO,OSo -e [m] 8 [m] - debljina lima, e [m] - vrednost zavisna od vrste sastavka. Po Bahu (Bach) je: e ~ 0,004 za jednosecne sastavke, e ~ 0,005 za dvosecne jednoredne sastavke, e ~ 0,006 za dvosecne dvoredne sastavke, e= 0,007 za dvose~ne troredne sastavke (cak i do c=O,008) . . Po~lo se ~o obrascu ne ?obijaju tacne vrednosti slandardnih precnika zakivaka, uzece se prva veca vrednost za slabijc (npr. jednosecne), agde je:170Tabli"" 5.3Kotlovski sastavciRed broJy"ta ,tovk..P; (~p)(kN/emJ'(:m(t (em)~ 1\~L~"+-+-+ - ---2,75Ug 4,304,85I:?t30,618~:~oco"11 9) 0,587 21 0,580~+I'"- -1 - - - - - - - -1 - - - 1 - - 1 - 1 - - , - . _ - 1 I 5,00 17 0,712 "l 5,70 119} 0.7051 'I 21 0,698 :.!; :ll .:; I 6,50 2 23 0,694 .,-a/2)'+2 [ 12 +ac (a + c/2-x,)' ] [m']. Oba ova momenta inercije dobijena su primenom Stajnerove teoreme. Polarni moment inercije sastavka'.=', +1 ,[m'].3) Maksimalni napon bice u tacki najudaljenijoj ad teiista sastavka. Polarna koordmata ove tacke jerM~= V-c- -'-)'-+ (-;--~-+-a~r~[ m] ( +-a=--x Mt,""0% = -Prema tome je maksimalni napon smicania Ipr",ox [Pal6.3.5 SASTAVCI OPTERECENI SLOZENIM NAPONIMAKod sloie?th naponskih stania .. svedeni norrnalni napon" nava se na)cesce po obrascu1 ";= -o + _21I 0'+4,' ""' 0 ...... 2 'd'tvame vrednas ti preklapa: I'smi,,=ari - ITI O:2 10 - 140=70I1Jn.iP,mox=a.t+ [T9 =29711111.Temperatura ngrc\';)nja spolj lljeg eiemenla jc:te : to+ (P s max + Zp)/ (Ct. d): 20 + (297 + 100)/(1 I . 10- 6 . 0.12): 300,76C.1947.1.::.2 PrOrUc.(wl pre5 0vDnog sklopaUOb/aSII piollitllOltiIdealizirani dijagram oblasti plasticnosti prikan je na sl. 7.8. Pntisak n. do 0 ~;-me . ~= kog glbnja Je Jednaka. all Je .. ad u 'ba jednOstrokog glbe]-ugi b dvostrukog gibnja d"aput~ 'bnf u dva, tn 1 v~ redo''' . Dp b (h je DOrmaJnO nap. =-OSUopruge)2,605' 1011 f.o b 4Z-'L ...(4,63 - 14:57" ') --+- +~' ~,-;>L'Ovdl! i e: brai zavojaka, v - koeficije.nt (v. sl. 9.28 i 9.29), LIm] - visma apruge, dIm] - prel!nik ficc, a 1m) stranica kv.drata preselui fice,h [m] --b 1m) ~.visina pravougaonog preseka Hee, vra ltRnl, debljin. pravoug.onog prese"" bee,odnos hfb-~, ~. -- koeficijenl (v. ,I. 9.2n xoeficijenl (v. ,I. 9. 27)ovde je "=F,~,I;" b'l.&pttDllQtNa ,51. 9.27 najnifa kriva predslavlja fakt or is:kori!&njage '7). UlVJsn o od odnosa h/ b.opru.U tablici 9 .2 d.ti su pOclnlfJ~ .......F_22~ I~fr~ r ,'a _ ~2 6 :..' 0'h!.ba i\J r,'Jz ovih jedna~i na dobija se napona i o plerctenja :ZlV"DDSt inned&!utII1f-Il f, l22610'.,'F _-T 22610',~.!.-- a ', 1TaW ... 9.6KotJidjtnri ZQ proralUTll1'lQllft 'DItIJrtu.1 OJN'fIp i1td.ld,1,20.29 O.'S 0)6 0,64 0.69 0.73 0,15/I'1,00 1,07 1.11 1.17 l ,ll 1,21 I ,l l I .H 1,39 1.0yI.'1,6 I.! 2.0 2.21,04 1.11l.ll1,)0I.JIt,nI.2.'2.61.44 1.61 ),1.o,n0,18 0,192.8 l,OOplima ln, odnos pretn,k. d.ld, ltre6e .. od 1 do J. Proea. Ii, aa~ je od 8 do 250 mm . Oprugo Ie i.raduju od ,." ... 6e (OlJOU -u: C. 4830 presovanjem iz "mi . Tlnjirule oprv.. I.od 04_ ... 28 zO Vu se mc kim, a kod kojih je d '... II knm oprv110,P rim e r 9.3: I. ralu nali opiereeenje kOlC mou cia II" opruga spo ljnjeg prrfnika d, - 200 mm, uDulCaIn,... ptr'Q I , - 100 ... bljine , 10 mm, od ~I,ka za opru~ sa dopulten'JII aapo .. _I," 10' I'll Ak o je prelhodna derorm,c,)" jedDe oprup .... - , ta, ugib pod izratunatim opl crc~ njcm1 I) Pomo 200 mm. Za Do > 1200 mm moze bi ti L de 5000 mm.L~_J231TebU.. 10.3Oblast p'i~en! nekihVTltcet:iVR~ACEvt. M'I'''-' 1 Nom'n.'nl prlj~lpnmenc:Obi'" _link p.. tbar)P (""'J D, (mmJ ("J I 11 1111II NomhWw prctnikStandardJUSCcvl,.n.. lnkom livenc:Cenlrlfuc.lIno 1h t ntII ~'kuI SL II ,,C.JI.OJO C.J6.101 do 115SL II".,Proboi10 16 1010 16 1080- SOO 8J- seo 40-1200Bel ta'" ZI\'.rc:nc~L~C.I2UJ300-6001'1.. -enl sa laYtrcne uvoJnJcom Bel An.BCI 11'11ZavICroeBet In. ZlVucne Bu h\'..I?W (:0003 ~ 12'JO ,,0003 C. 12.)O C.OOU3~0_'03322';1/2- 2"11 '1- 2"prill-32 SIlk no 2; hlad .0 nu 32 I - 100 10 2S 100 100100 80 64 10 25 100 100 100I/H- 6" 118- 6" 1/8-- 6" 1/8- 6" 1/8-12"IO-12~OC.B5-221 C.BS 225ICcvi sa obodomQI.lkl: (tvi bu hvaSL 14g1212 .1213,, 02 C.I502 C. 121 2 C. "02I20 80 6' HO 6. 80 6.M86.05 1C.J 1.0 13 C.BS .226 C.BSun C.B;122 CBS.121 C as .OJO C 8 ;.230.004..4-500 500 500 500OI.lke ctvlprccl:r.ne~zs".Obitnc Slroe:o Ie;lerlSine'-120 '-120 6-2'00 105,Ol,tke enl Oblt.ne HI.dno vu, uv.rcnc tentVllulrukoC.\:: no ;1C. ~o 11oroC. 1212100 100 C.OS.oro C.055UO C- J 1.030 CCS.UJO C.es .e31 C,P.' .040 C . E~ . O' I O.C6-.l11G.C'~\2bJ.dno Vu-tentOI.lkettV!bu tn.Vatenc VutencVutenc PresoVincCu 99,505- 804-250 2;-250 25-250 '-2SO IU-125PruO"lncVutcnepCUI cd pollvlnUblorid.Cu80l n AIMJ(l AIM" M,AI6 ~AI 7'05- 60IPVC25-250232Na.sbvak tabllc:e 10.3 Materi pranica r.azvlaetnja R pO ,2[ MPal . Jal prj tempera turi l} rq20 200 190 210 260 280 )00 400 110 1)0 190 210 2 10VRSTA CEVISUlndardJUSSOOGI!ltke cev l bel ~I1V;) sa gotantovnnim meh3 nit kim osobina.mo no po\'i!('nim Ie mpc ratu rnlnaC .1214 C .121S C.71oo C.7'OO C 7401240260I SO170 220 240 230290 )00 270I SOISO190D.1lS 022HOPrelaz izmed.u cevi i oboda m ora biti postepen radi smanjivanja kon-eentraeije napona i livaeko tehnoloskih obzira. Radi lak.e obrade nije eel aprednj a povrSina oboda iskoriscena kao dodirna povrSina. lzmc~ u dodimih povrsina susednih oboda stavljaju se zaptivaci ; kao zaptiva{: mogu da po-,"-- ---'-\L_,____ LS1. 10 .5 _ Nastavl ~ 8nje cevl za\"Oulvonjem (do)': slandnrdnl oblic l ileho\";l)slute guma, klingerit, k. rton natoplj en lirnajzom, azbest, olovo. !>akar. 01>lik i more zaptivaca dati su u standardu JUS M.C4.100. Najveea debljina zaptiva~a je 2 mrn . Za pritiske vise od 10 at Slavlfa se zaptiva{: u naroataU Mallnakl~1~m~n tl1udu'>ljcnJa (s\.lO c); lime Je l.ptlva~ wtl~en od Istlsklvanja. Obllk I mere udubljen]a I od8avaraju~ih Iz~lna dati su II: st~ndordu JUS M.B6 ..027~ Polio se prl ....klap.nju maraju cevl sa udubl]tn]em I IlboNno.m nk.slj~ no pomerltl naj~ se upolrebljavaJu ""vi sa ravnlm dodJmllll povrslnama obod.' sa niwm urez.anih konc:entritnih. ! lebova koJt znatno osigura-VIJU polauJ zaptlva~a. Za pritiske vi.., od 16 at ""vi sa obodom prove se od feUfnog liva.'hbU... 10.4Livene ccui sa obodomMere u mmp",.".Jus. IUI&O:IO do 053;'. _ l6 bar .0O.10 15 20 25 32f2 2 2 2 2Ip.. .. 6 bar8 6 61 b1 , 0,1 0,75 12 35d~IIOM7 7--- - - - - -AII2 -------------'0 3 7':' 130 ' 6 10 ? 5 150 18 M AII6 7.5 150 18 M MI6..90 I. 50 4 ~IIO 6.5111.\ 16 A\lu 7 m 16 1011 14 to ~I 12 7 14U 18 12 16 7U60 12 4u 4 MIO 6 ,I-"-&"'Io,TI-:-T\-=0',\-,'I:-:- -4-7-= : b l-=oC""".TI-zT!-:- I ::- b d : 10 d90 I.9,\p. _ lO bar.0\614 MI2 690 14 M I2.558 Am 6~I: ~:~ A\I16,5 lOS 169; 14.558 ~:~~ :!~:: ~: ~m M!~50tiS310100 125 150 (175) 2UO (22.\) 300-- -3 1213 337.5 \40 16 8 160 16 8.S 190l 18 ~ IIu! 1890 4 Alil 7.\ 16.\:ro IIU , AII2 8 18,20 128 1 ,\116 ~.\1OO n 148 AI16 9 210 22lUI AilS ~1I6 8 AilS12'1133 153 Mlb 83 ~.5 240', 20 I7B 8 3 10 265 20:123810.6 NASTAVLJ ANJE CEVIZa sastavl janje livenih cevi slui.e obodi i naglavci. kako je to vee uneto u cl. 10.2. Medusobna veza celicnih cevi i veza celicnih cevi sa arm aturom maze biti r azdvojiva i ner azdvoj iva. Nerazdvojive vezc ostva ruju se zakiv~njemzavari vanjem i lem ljen jem, a r azdvojive u potrebom obada, cevnih navr~ taka i naglavaka. - Med usohna veza cevi m oze biti i okretljiva (zglav-kastal Lemljeni nastavci cevi retki su i sluze sarno za sporedn e ciljeve. Zakova ni nastavci (sl.lOA) upo~reb l javaju se kad a su cevi velikog precn ika,i to uglavnom za sprovoden)e vodeIIturbins ki rn instal aci jama. Zavareninastavci danas se najvise upqtrebl javaj u; oni su se dob ra poka zali i u instalacijama visokog pritiska. Upolrebom zavarenih nastavaka smanj uje se broj cevnih sastavaka sa obodom iIi naglo.v ko m, 5to zn:lt no olaksava nadzor nad cevnim vodom. Na s1. 10.5 pokazana su dva tipa zavar enog nastavka: jedan sa nepromenjenom i drugi sa pojacanom d ebljin om cevi n a mestu sastavka. Oblici zavarenih sastavaka obuhvaceni su standardima JUS M.B6 .025. Vezivanje ceVl pomocu oboda ima najsiru pr imcnu u masinskim instalacijama, cak i pri visoklm pritiscima 1I cevnim vodovima. Veza je pristupacna i hermeticna, ali skupa; ona nije pogodna k3.da zavrtnj lma koji pritezu susedne obode preti opasnost od korozije. Obodi mogu biti pr icvrsceni za CE'V iii slobodni.--rr_friII,rI I51. 10.6 - Prlmerl vezivanja eevi sa obodom putem uvaljh:a njaObodi mogu bili pricvrsceni uz cev: uval jivanjem, n~vr.tan) em ~a z~ vojnicu, zavar ivanjem, zakivanjem i lemJjenjem . LemlJ enJe 1 zakivanJe239.. u upotrt:bi, III VI:;(' pnt.i~ ~lcupotr~bljivi: Uvaljivanje ..J ubodom :tIl ~~ [Cle lzvodl za CCYI deblJe od 10 mm. -t!fi pnmer.) u\'JljanH: ced, U ~bode; u donja.. dVe: pri_~ ~ il~ :)mt.'ra pojatann]e Slgurnost veze time sto je oboci JO$ I posavrnut odn . privaren liZ cev.i _. . ,~..:..._ _-+I....!.I.....:._":"'-"'--.......-',(sLID ). i pri visokim pritiscima. Obodi sa I za\'oj nicom (s1.l0.9), na vrnuti nil kraj cevi I podesni S ll i za te~e uslove rada; ~esto s~ I 1 _ Vwvan!e revl 1i.vari-ovakvi obodi pri varuju n a kraju.I'm,II I!\JTl)\vanj cm na razdvaL sast.lvljanjunaroeit oacin. Prilikomkasnijem janja uklanja se sav u koji se pri ---_ panova zavaruje. Zavarivanje. 3. sl. lO.7dnt je primer cevi vezane zavari-cclog trup' oboda da lo je odlicnc rezultaten2 Inf."Shl II(ptlJikon r lst41Yl;a nja vo: trcba uklonlli)///~I IISit ('I b -Trup oboda, z.lVaren U% c:ovS1. 10.9 Obcd n av rnut na krn; ceVI sa z tempe raturske242hbU 10.12 ..Ol!mo vne mere za pri klju ~ke c:e vi Be obodomM ere u mmPrema JUs M.aa.oaG+1IMD IP,. ' ,5ba' i p, - D ld . ,0,I d, D, 1 D, id D, l d, 1D, Id, D, l d. D. ld 0, 1 ",1 , . "II,S11 ,4p ,O 6 b'1 " bar P"' 6b'1 P.-'Sb'~P~~Ie, ' 64I>'t-"'OOb. P, .,...,.' 60 65 15 85 100 I.10 IS 20 '5 32 40 SO6.~SO 55 65 75 901II ,S II,S14I, I.18"60 1. 65 1. 75 14 100 18 110 18 125 18 145 18 160 18 190 23SS I.1~125 ISO 200 2SO 300 3SO . 00 SUO 600 700 810 21 800 920 30 900 1020 30 1000 1120 30 1200 1320 30 1400 1520 30 1600 1730 30 1800 1930 30 2000 21 30 30 2200 2340 33 1 2400 2540 33 2600 2740 33 2'00 2960 36 3000 3160 36 3200 3360 36 3400 3S6O 36100 14 110114 130 IS ISO 18 170 18 200 18 22S 18 280 18 335 18 395 23 600 70s 810 920 1020 11 20 1340 1560 1760 1970 2180 239U 2600495 23445 23 23 21 2130 30 30 333636 39 42424228 1o '8 302o 4. 3120 48 343 o 48 3640 4811 0 18 115 18 145 18 160 18 160 18 180 18 180 18 210 Ig 21 0 18 220 240 23 24U 23 250 27 27 295 23 295 23 31U 27 3SO 23 3SS 27 310 30 400 23 41 0 27 430 30 460 23 470 21 490 SIS 21 525 30 550 33 620 21 650 33 660 36 725 30 170 36 710 36 840 30 840 36 815 39 42 9SO 33 9SO 39 990 48 1050 33 1050 39 1tJ\j() 48 1160 36 1170 42 121 0 56 1380 39 1390 48 1420 159U 42 1590 48 1640 56 62 1820 48 1820 56 1860 62 2020 48 2020 56 2010 2230 48 2230 62 2300 70 10 2440 56 2HO 6j 2650 56 2650 62 2850 56 2850 62 3070 56 3190 6260 i ' 4 65 14 75 I. SS 14 100 18 110 18 125 18 145 18 160 18 190 23 2'/0 27 2;0 27 320 30 38S 33 4SO 33 510 585 670 795 9.10 1030 1140 1250 39 42 48 4870 1. 70i " 7S 14 75 14 100 18 100 18 100 18 100 18 125 13\ 165 170 200 125 145 170 180 27 210 240 30 2SO 280 33 290 345 36 300 400 36 430 460 36 SOO 585 70S 82U 935 23 23 23 2370 I. 75 I. 100 1& 100 II'3 125 73 27 145 27 27 175 '17 27 1&0 27 30 210 3013 250 33 33 290 3336 5'51460 62 1680 62 1900 7056 11 10 56 129056 105039 .30 '2 42 SOO .2 39 S60 48 42 620 48 .8 160 56 56 815 62 .16 1020 10 62 62 7036 360 363600 3110 36 3860 56Napomcne uz tabllcu 10 . 12:-1) Dt je pretnlk arednjcg (o$Oog) kruJIl Ulvrtnj R, ell p~ otvora LA zavrtnj.l u ualcunos ti sa o:r.n akama na 51. 10.1.2) Za priliske p .. ;;i 2S barJ) Zn pritisak p" ... 25 barpodnci&eodnose na C(!vl od llvenoe CVo!da.llva .4) Za priti ske p" a 40 ba rI D. ~ (;00 mm padaet $C odnOle no cevl od eellfDoCliO&ac l IOC ndn~ l;.o mo n3 ccvl odeeUtnoc liv3..243razlike i krace vodo\"e moie se ovaj uti~aj izravnati u .~amim. ~astifnim ti. "ma na sastavcima (guma, azbest ltd.). Kad. to nile do volJno, ume~ap \!&C'1 ,'ni vorl luk ill koleno iako orn ne bl hIli stvarno pace se nat:1erno u ce . .. ' t k . ti . tr~bni; luk i koleno imaju izYesnu elasl1cnost pa se a 0 uravnava u cal:-...I~I II/II(~- '-S1. 10.14- Kompcnzacione ceviSirenja. Ponekad se cevni vod sklapa tako da bude u hladn?m stanju i zloien prethodnom istezanju kaje u zagreJanom stanJ u ~~pusta . ~a veltkc temperaturske razlike i velike, ~ui.ine vo.do~.a s\:e ovo r:~Je dovollno p~ se stoga, lada. upotrebljavaju za lZJednacenJe SlrenJ3 narOClte kompenzaclOne5U O .15- Oblic.i savitljivih cevicevi koje su elasticne i lako se prilagodavaju - skupljaju i sire. Na s1.l0.14 data su dva oblika kompenzacionih cevi. Kompenzacione cevi s u ad mekog celika ill bakra. Za izravnanje uticaja toplote mogu se upotrebiti i pozaunske cevi, tj. cevi kaje klize jedna u drugoj; u osnovi je ova reSenje odlicno, ali je prakticno tesko obezbediti potpunu h~rmeticnost na povrsinama klizanja. Kada je rastojanje izmedu rnasina iIi" ure!!,~4 =~~~'"~~~.,;.!.j-r1--,1 -', i.,, I~ ~l- '~lt f-i ~1 7 ~I... a,:~,f->. , t1-,,.~~H+'1~g:~.-....... ...~~ ~2c~,,~...."' , ....Tti .i.,~ .',!:b ~o E if e c H =H c0 0~,c " ~HI",1,.1-',n~- ~K.V;~-'.'/I,- "0a~~L~ ~ l ' ,-f- ,.."-.. ! : +! .:j -f"0f," " '" [E(j~~lE E~5&N~vi.-.'-~.il>:~... 20" .J ,..~,l!.~~~ c~ SOE E~E~~cc~1~ 1l>:."s " u. "- - -'I .I ~t ."'-~"")-;~~..,... ~ S:~~~IIJ-2>:. . ._ .,I"~""'-I I~~~"-t 2.3 Srniwvi dijagntmi5 00 1/,1507/15I I II....17 171/).001/II.O~C. 0J1I.VC.08Jt5V IIv001/V1e.O'VV.IIr."I 00I.17.III0I300V 1/~ 10S(or/-/00[/am["'Par '::17.~ - 1 III IIsfezanje- priliSak21>2 )051. 12. 3. 1 - Smitov dijagrom z.n ugijenib\i tellk201001,~,,90.).,-!VV V tS'I20 VI 1 / !/ v'!/1/1/ C (10 1/ .s C. hJ2' V. II 1 / I 1/ II V'/J700 00:II I7II50000v.:1V /~ /~j./ :;..- / 1/ 1/ V 1/ 11 /jC.'/720 .:/;1 /YJ1/, JV1/1/I I 1/1/ II I I II if/II II ,II I 1 /1 v /V1/I320010 01 /1 /1 / l/1/2001/ 1/ " //, :/VII,I1/1// 1./1/I , II/ a1- 1 001(01/V w !lj -3 00'1/ I iO00 -500 -- 200/Vy VV'/ V~400 500 600 7006 0 ' 900 1000 " 0IrVm[Mp-(' 0V"!Isfezanje-priflSak ,I1III,ISI. 12. J. 2 - Smitov dijngram z.a legiran tdit5c.'O~II~VV VI V V II06'1S .'00II IV V1...-.VI I/JII'/.C. 05115iI I It..C0'1'15, ' ....1jV V1....Vv1/6.03#5II.II IIvI II Io .,c: 200.,!!(5-,. -~.IA 7 1/ 'I II 1/ '/b-1/ -+t+-.+-I. _ V 1S.f-- = 1 1 'I II 1/ / ' IlTf 400 ./ V I 'I V5~1// 1/".- . I-+-..If,300 I-+-+-H-+~"'+-+l -lJ-t [7 + IV..A-,V4--l-+---I-!......!.---'--I , ,, ] 00 H-fI/-hl?-J-++-++--i/ ~f--!+..!.....1I-.!.--+--l.-J / ~V~V I I I 100IIVIi1/ /1/V / //'VV A/'/VI / /1/II ,I"I'IIi...A-. / II o , a 11 a I~ ~ 0 1500 ' 600 7 a , 81 a H+-t-:-jl.:..f-7F>4--A4 + ''--'-8-=-10 4- ,00P1/I,V1~ IIt1D - j * lM~ --,9011jIIIt-- t-.'I--]00/ V / '/-300SavijanjeI/ i/ ;'/~-'"--+-+-lH-' . i51. '1 J. 4 -1D1\OV duocJ>m.. --, -nV,h,C.0745TT,, , '-'-',cos ,, ,., ~-1-, ..,Torz/ja.H=R.! !SL 12. J. 5 - Smitoy dijagram za ugljeniau telik,.LIII ',I,QW"-4720I.Torz/ja L) J",C.m2 I.,I~C.5420I'JOO'A'I-'000.,,,,,1 0,p';.I,l'"lHPJ'0,.~~JOO.SI. 12. 3. 6 - Smitoy dijagram z.a legiIilI1 c.Xtik266/100'1000,/ 17 1/T-L;I It800./,r:./I:~/T/ 1 I/7/I1, /IV/I,I1/-. 7 -t,1~-I I,-+-600 ./IfI I1/,/,+ -riI00,/VV1/ I'I1/I III I II I1,,~(J'" [I.;;/rI I.0V 007/,I18 ()II I I1//i200 400/600I},/V,I1Par I~//-4/lelik za g~ 5red.njt! vr i1ItIII, ~-6'h1/"Savijanje,II,I ; ,Iii IIlAI ,SL J2. 1. 7 - Smitov dija&rlm DoJ'fUIt.:.It 00TabUca 12.4OS 'lovne (olerallcije u mikroflimaObwl i gtiJ{>C men u milimelrim"Kn' litelI(p r~kodo)-r '-1- 3 0,3 0,5 0.8 1.2 2 3 4 610J43- 60 ,46- 10 0,' 0,6 I 1.5 2,5 4 6910 - 1818- 30 0.6 I 1.5 2.5430 - 5050 - 80 80- 120 120 - 180 180 - 250 250- 315 315 _ 400 400 - 500,01 0 I 2]0,6 I 1.52~0.5 0.81,1445 6 7 8 9 10III12 13 15 " IG1718I25 40 60 90 140 150 400 600 900 1400 0 .5 8 12 18 302 3 5 8II0.6 I 1,5 2.7110,81,2I 1.52,54691321152218274875 120 180 300 480 750 120018000,7 5)6 58 90 150 220 ) 60 580 900 15002200f),94) 70 11 0 180 170 430 700 11 00 1800210033 52 84 1)0 lI O 330 520 840 1300 21 0016 25 39 62 100 1602501 3 5 8 13 19 30 4614 1201,2 2 3.5 5126 10 IS22,2 3 4.5 7 10142.5 4 6 8J2)90 "01000 1600 2500190 )00 460740 1200 !!JOr)ncr) 50 540 870 1100220035 54 87 )' 0llOO1.33900 I.G3000 4600 1,9350054002,218 25 40 6) 100 160 250 400 630 1000 1600 2500 4000 63002,520 29 467216 23J2115 185 290 460 72011 50 185052 81 130 210 320 520 810 130021003 5 7 9 13 18 25 36 57 8914046 8 10 IS 20272)0 )60 570 890 14002300 3600 570040 63 97 ISS 250 400 6)0 97015 507 10 16 25 40 64 10016025002900 4600 7200 2,93200 5200 8100 3.18900 3,G4000 .300 9700 4,0150 400 64 0 10001600 25001.1Tablica 12.5GrQlli~IJQ ods tupanja to slabkJ (osovine)Polo mjnaK\';lhOdSIU -Crupe i podgrupe nomwlruh men u mWme1.nma ILile1oLnak..panjcIpredZ1lakdo3 b,..8c dh jkm n,tP ,16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 18 5- 6 7 8 9 10 II 5- 7 8 - 18 5- 11 5 - 11 5- 11I" .. .. .. . -' 8-3 - 270 - 140 - 60 - 20- I