Medijska preduzede i - vps.ns.ac.rs · PDF file•Ova ’industrija (s)vesti’ (Teodor Adorno), istovremeno predstavlja pretpostavku izuzetne društvene modi. •Među najmodnijim

  • View
    217

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Medijska preduzede i - vps.ns.ac.rs · PDF file•Ova ’industrija (s)vesti’...

  • Medijska preduzede i poslovne integracije

  • 1. Medijska organizacija u masovnom komuniciranju. 2. Modeli medijskih organizacija.

    Medijska organizacija i preduzede

    I MEDIJSKA ORGANIZACIJAI MEDIJSKA ORGANIZACIJA

    IIII MEDIJSKMEDIJSKOO PREDUZEPREDUZEEE 1. Pojam, definicija i vrste preduzeda. 2. Medijsko preduzede: teorijsko odreenje, vrste i specifinosti. 3. Osnivanje medijskog preduzeda. 4. Organizaciona struktura medijskog preduzeda. 5. Izvori finansiranja medijskog preduzeda. 6. Povezivanje medijskog preduzeda. 7. Funkcije medijskih preduzeda.

  • Medijska organizcija u masovnom komuniciranju

    Masovno komuniciranje je oblik komunikacione prakse. Epilog:

    drutvo je nezamislivo bez masovnog komuniciranja.

    Iz ugla menadmenta medija najznaajnija karakteristika

    masovnog komuniciranja jeste da je ono nuno medijski

    posredovano.

    Javno komuniciranje je zapoeto profilisanjem specifinih organizacija u

    drutvenoj podeli rada. Okonana je konstituisanjem medijskih sistema.

    Drutveno situirana i zakonski institucionalizovana medijska

    organizacija strukturalno predstavlja meuzavisni i hijerarhjski splet

    profesionalnih komunikatora, naina njihovog komuniciranja i tehnike

    mogudnosti distribucije.

  • Modeli medijskih organizcija

    U praksi masovnog komuniciranja definisana su etiri modela medijskih organizacija:

    1. partijsko dravni model

    2. profitno komercijalni model

    3. model javne slube

    4. civilni model

  • Mediji spadaju u najprofitabilnije industrije

    Posle industrije naoruanja, lekova i duvana, javno komuniciranje posredovano masmedijima predstavlja najprofitabilniju delatnost u savremenom drutvu.

    Prua velike mogudnosti za sticanje znaajne dobiti.

  • Industrija (s)vesti

    Ova industrija (s)vesti (Teodor Adorno), istovremeno predstavlja pretpostavku izuzetne drutvene modi.

    Meu najmodnijim ljudima na planeti, svaka druga linost deluje u globalnom medijskom kompleksu.

  • Pojam, definicija i vrste preduzeda

    Pod pojmom preduzede podrazumeva se oblik drutvenog organizovanja.

    U zakonu se preduzede definie kao pravno lice, koje obavlja odreenu delatnost u drutvu, radi

    ostvarivanja odreenog cilja/ciljeva.

    Postoje brojne kvalifikacije preduzeda, meu kojima su karakter vlasnitva,veliina i

    podruje delovanja najvaniji.

  • Medijsko preduzee: teorijsko odreenje, vrste i specifinosti

    Medijsko preduzede je drutvena organizacija sa statusom pravnog lica.

    Osniva se u medijskom sistemu, ija je osnovna delatnost kontinuirana priprema, produkcija i rasprostiranje vizuelnih, auditivnih i audiovizuelnih sadraja posredstvom razliitih medija.

  • Podruja u kojima se osnivaju medijska preduzeda

    Medijska preduzeda osnivaju se kao:

    novinska i izdavaka preduzeda;

    preduzeda za produkciju, distribuciju i projekciju filmova;

    preduzeda za produkciju, distribuciju i projekciju video i audiovizuelnih sadraja;

    specijalizovana preduzeda za prikupljanje, obradu i diseminaciju informacija drugim medijskim preduzedima;

    preduzeda za produkciju i radiodifuzno, kablovsko i satelitsko transmitovanje radijskih i/ili televizijskih programa.

  • Medijsko preduzee: teorijsko odreenje, vrste i specifinosti

    Specifinosti medijskih preduzeda u odnosu na druga

    preduzeda su slededa:

    1. Sticanje dobiti kod medijskih preduzeda dobit nije osnovni cilj.

    2. Funkcionalna, kadrovska, tehniko tehnoloka i produkciona heterogenost.

    3. Zbog zadiranja medija u sve sfere ovekovog ivota, time i u samu sr socijalnog ivota, medijska preduzeda su uvek

    pod nekom formom uticaja.

  • Osnivanje medijskog preduzeda

    Osnivanje medijskog preduzeda determinisano je:

    1. poslovno finansijskim mogudnostima osnivaa;

    2. formalno pravnim uslovima.

    3. programskom orijentacijom

  • Organizaciona struktura medijskog preduzeda

    Svako medijsko preduzede u organizacionoj strukturi sadri

    tri podsistema:

    Komunikacioni centar

    Komunikacioni centar

    Tehniki podsistem

    Poslovni servis

  • Izvori finansiranja medijskog preduzeda

    Zavisno od titulara, oblika organizovanja i pozicioniranosti na tritu, medijska preduzeda mogu obezbeivati

    finansiranje sopstvene delatnosti na tri naina:

    1. javnim prihodima;

    2. samostalno ostvarenim prihodima na tritu;

    3. kombinovanim javnim i sopstvenim prihodima sa

    trita.

  • Povezivanje medijskog preduzeda

    U kontekstu savremenih drutvenih promena, malo je medijskih preduzeda koji mogu samostalno opstati.

    Rezultat su razliiti i brojni oblici povezivanja i integracije medijskih preduzeda i mogude ih je podeliti u dve velike

    grupe: ekonomskog i nekonomskog razloga.

    U zavisnosti od stepena pravne formalizacije, mogu se prepoznati potpune i nepotpune integracije ovih

    preduzeda.

  • POSLOVNE INTEGRACIJE: Povezivanje medijski preduzeda

    Strateki ekonomski cilj povezivanja medijskih preduzeda svodi se uvek na jedan sticanje i povedanje dobiti.

    Ekonomski i neekonomski razlozi povezivanja medijskih preduzeda.

  • a) koncentracija finansijskog kapitala (jaanje kreditne sposobnosti); b) zaokruivanje tehnolokog postupka produkcije medijskih sadraja (koprodukcija skupog

    filmskog projekta);

    c) irenje i diverzifikovanje medijske ponude (novine, knjige, film, televizija);

    d) zatita od konkurencije (zajedniki marketinki nastup);

    e) nabavka novih medijskih tehnologija i apsorbovanje novih medija (digitalna umesto analogne tehnike, spajanje televizijskih preduzeda i mrenih provajdera);

    f) eliminisanje nezavisnih/samostalnih medijskih preduzeda;

    g) smanjenje trokova (produkcije skupih medijskih projekata, pojedinanih opteredenja za honorare uglednih profesionalnih komunikatora po kojima se prepoznaju odreeni programi);

    Povezivanje medijski preduzeda ekonomski razlozi

  • g) lake dobijanje razliitih licenci za rad (zajedniki nastup pred organima javne vlasti ili nadlenim agencijama).

    h) amortizovanje fiskalnih opteredenja svakog preduzeda pojedinano.

    Povezivanje medijski preduzeda ekonomski razlozi

  • Povezivanje medijskih preduzeda neekonomski razlozi

    a) politiki (povedanje uticaja na politiki proces i njegove najznaajnije aspekte izbor, odluivanje, vladanje);

    b) ideoloki (afirmisanje identinog idejnog pristupa stvarnosti ); c) kulturno-nacionalni (promocija odreenog kulturnog obrasca i/ili zatita nacionalnog

    identiteta; d) statusni (jaanje drutvenog poloaja i ugleda pojedinanih medijskih preduzeda

    kroz zajedniko delovanje recimo asocijacija lokalnih televizija u privatnom vlasnitvu);

    e) programski (trenutna ili relativno trajna realizacija programskih projekata za koje svako pojedinano medijsko preduzede nije kadro na primer, zajedniki direktan prenos kakvog kulturnog, sportskog itd. dogaaja ili zajedniki veernji program lokalnih radio-stanica).

  • Potpune integracije medijskih preduzeda

    Potpune integracija rezultiraju stvaranjem potpuno novih pravnih lica u razliitim formalno-pravnim statusima.

    etiri tipa potpune integracije: princip radijalne integracije (jedno preduzede kupuje drugo u celini ili

    kontrolni paket akcija u njemu); princip piramidalne integracije (tako kupljeno preduzede preduzede-

    kder, kupuje drugo ili druga preduzeda, koja se, opet, javljaju kao kupci novih preduzeda);

    princip uzajamne integracije (preduzeda uzajamno kupuju odreeni broj

    akcija); princip cirkularne integracije (poslednje kupljeno preduzede u

    piramidalnoj integaraciji kupuje odreeni broj akcija preduzeda-majke).

    Na jednom od ovih principa zasnovano povezivanje preduzeda naziva se statusnim integracijama i njihove najede forme jesu holdinzi i koncerni.

  • Povezivanje medijskog preduzeda

    Prvi oblik povezivanja rezultira stvaranjem potpuno novih pravnih lica. Njihovi nazivi variraju u zavisnosti od

    zakonodavnog sistema, ali su principi indentini i ima ih etiri:

    a) princip radijalne integracije

    b) princip piramidalne integracije

    c) princip uzajamne integracije

    d) princip cirkularne integracije

    Drugi oblik povezivanja ne rezultira potpunom integracijom, nego je re o ugovornom stvaranju grupacije preduzeda u

    formi: konzorcijuma, kartela ili tzv. Joint Venture povezivanje.

  • Ugovorne grupacija preduzeda

    Drugi oblik povezivanja medijskih preduzeda ne rezultira potpunom integracijom.

    Re je o ugovornom stvaranju grupacije preduzeda u formi:

    konzorcijuma,

    kartela,

    Joint Venture (zajedniki poduhvat).

  • UGOVORNE GRUPACIJE PREDUZEA Konzorcijum

    Ne osniva se novo pravno lice, ved jedno od preduzeda preuzima VODEU ulogu u relizaciji odreenog posla.

    Nastaje ugovorom o konzorcijumu, najede oko zajednikih projekata velikih vrednosti kao to su Naftovodi, hidro i termo elektrane i dr.

  • KARTEL

    Sporazumom lanovi kartela reguliu proizvodnju i nastup na tritu.

    Ovo je u osnovu ugovor nastao kao Dentlemenski sporazum.

    Osnovni cilj je stvaranje MONOPOLA i iskljuenje ostalih iz konkurencije.

  • JOINT VENTURE ZAJEDNIKI PODUHVAT

    Ugovor o zajednikom poslu kojim se obino ne stvara novo pravno, lice ali moe i da se stvori najede kao Drutvo sa ogranienom odgovornodu.

    Ovaj ugovor je postao popularan 90-ih godina.

    Zakljuuje se zbog za

Search related