VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MEĐUNARODA EKONOMIJA I FINANSIJE

NASTANAK, OBIM I KORISTI OD MEĐUNARODNE RAZMENE

Mentor: Student:Prof. dr Milan S. Besalad Milosava RankovićProf. dr Todor Petković Br. Indeksa

Čačak, april 2010 godina.

1. UVOD

Tema rada je vezana za međunarodno trgovisnko poslovanje, glasi „Nastanak, obim i

koristi od međunarodne razmene“. Ova tema mi je privukla pažnju s obzirom da spoljna

trgovina jos davnina utiče na privredni razvoj jedne zemlje, što se direktno odražava na

ekonomski položaj te zemlje, standard njenog stanovništva, društveni bruto proizvod i

značajna za zemlje sa otvorenom privredom. To su privrede koje podrazumevaju razmenu

dobara i usluga sa inostranstvom, odnosno privreda koja ostvaruje uvoz i izvoz, ukoliko je

suprotno reč je o zatvorenoj privredi. Tema je jako interesantna s obzirom da se bavimo

analizom međunarodne trgovine od samog njenog nastanka, tako da možemo da sagledamo

različite teorije međunarodne trgovine, da vidimo koje su prednosti koje ona pruža, a jedan od

ciljeva je da pokažemo koliko je bitna njena uloga.

Jedna od bitnih prednosti koje pruža međunarodna razmena, odnosno zemlja sa

otvorenom privredom je da stanovništvo može da koristi proizvode i usluge koji se ne mogu

naći u zemlji, a takođe ukoliko je izvoz veći od uvoza, dolazi do punjenja državnog budžeta

što je proporcionalmno boljem životu stanovništva u globalu. Danas gotovo da nema zemalja

sa zatvorenom privredom, što je potpuno razumljivo imajući u vidu značaj međunarodne

razmene.

Međunarodna trgovina i međunarodni ekonomski odnosi su naročito dobili na značaju

u savremenim tržišnim uslovima u procesu globalizacije ekonomskog i političkog sistema.

Potrebe za međunarodnom trgovinom su uslovljene najrazličitijim faktorima kao što su različit

nivo prirodnih bogatstava u svetu, međunarodna podela rada na koju utiče nivo specijalizacije

i tehnologije koji je stečen u određenim zemljama, a jedna od osnovnih potreba za

međunarodnom trgovinom je što za finalni rezultat ima specijalizaciju i razvoj zemlje u celini,

ne samo njenih pojedinaca.

Ovo uvodno izlaganje je dovoljno da privuče pažnju svakog pojedinca, o da može da

se uoči koliki je značaj međunarodne razmene. Zato ćemo se truditi da do samog zaključka,

objasnimo pojam, nastanak i razvoj međunarodne razmene, i da ukažemo na sve vrednosti i

ulogu međunarodne razmene u privrednom sistemu jedne zemlje.

1

2. POJAM MEĐUNARODNE RAZMENE (TRGOVINE)

Pod trgovinom se podrazumeva razmena između pojedinaca, grupa ili privrednih

subjekata, direktnim putem ili putem nekog sredststva. Trgovina spada u red starih privrednih

delatnosti. Razvoj trgovine je uslovio i mnogobrojne probleme, kao što su kompletiranje

asortimana, modni trendovi, transport, konkurencija i oni su karakteristični za obe vrste

trgovine, pošto su u teoriji poznate dve vrste trgovine :

1. unutrašnja

2. međunarodna ili spoljna trgovina

Tema se bavi analizom spoljne trgovine (international trade), pod kojom se

podrazumeva trgovina robama i sulugama između različitih država i to od samog njenog

nastanka, preko razvoja do njenog značaja .2

U većini zemalja ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina

obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva (vidi put svile), ona je tokom poslednjih

nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija

je unapredila prevoz, globalizacija, multinacionalne korporacije, i autsorsing takođe imaju

značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa

globalizacije.Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim

finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.

Međunarodna trgovina je jedna, ako ne i najznačajnija, od međunarodnih ekonomskih

aktivnosti u svetskoj privredi. Ona podrazumeva praksu razmene robe, usluga i proizvoda

intelektualne svojine preko granica jedne privrede. Nacionalna privreda (država) se javlja kao

glavni regulator ove aktivnosti, dok su preduzeća nosioci međunarodne trgovine. Tu aktivnost

proučava posebna naučna disciplina – međunarodna trgovina (Internetional Trade).

Međunarodna trgovina je primenjena ekonomska naučna disciplina koja istražuje

međunarodne trgovinske tokove, pojave i politike vezane za ovu praksu.

3. RAZVOJ MEĐUNARODNE RAZMENE

- XV v. (1492. god.) - dolazi do samog nastanka i početka međunarodne trgovine

- XI - XV veka – karakteriše period procvata međunarodne razmene feudalnog tipa

2 Prof. dr Milan S. Besalad , Prof. dr Todor Petković „Međunarodna ekonomija i finansije“, Čačak 2008

2

- XVI - XVIII veka - period pripreme kapitalističkih međunarodnih ekonomskih odnosa

karakteriše :

- preusmeravanje ekonomskih aktivnosti sa Mediterana i Hanze ka Atlantiku

- period trgovačkih ratova (zbog kolonija)

- dolazi do promene oblika međunarodne trgovine

Razvoj međunarodne razmene pratile su mnogobrojne teorije, od kojih ćemo obuhvatiti neke :

1. Merkantilizam

2. Teorija apsolutnih prednosti

3. Teorija komparativnih prednosti

4. Hakšer – Olin – Semjuelsonov model ( HOS model)

3.1. TEORIJE MEĐUNRODNE TRGOVINE

3.1.1. MERKANTILIZAM

Merkantilizam je bio vladajuća škola ekonomije tokom ranog modernog perioda (od

16. Do 18. veka). Vera u merkantilizam je počela da se gubi u ranom 18. veku kada su

pobedili argumenti Adama Smita i drugih klasičnih ekonomista. Danas merkantilizam odbijaju

svi ozbiljniji ekonomisti, iako se na neke elemente gleda sa podrškom. U ekonomski teoriju

prvi ga je uveo Marqiz de Mirabeau 1763. godine.Pojam merkantilizam potiče od latinske reči

„mercar” što znači „trgovati” i „merx, što znači „roba”.U početku su je samo koristili kritičari

kao što su Mirabo i Smit, ali su je brzo usvojili i istoričari.

Merkantilizam se u celini ne može smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom. Nije

postojao nijedan, merkantilistički pisac koj bi predstavio sveobuhvatnu šemu idealne

ekonomije, kao što će to uraditi kasnije Adam Smit za klasičnu ekonomiju. Neki naučnici su u

potpunosti odbili ideju merkantilizma, govoreći da je „pogrešno jedinstvo različitim

događajima“. U određenoj meri opšta ekonomska teorija je postala ne moguća zbog

merkantilističke doktrine. Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula,

dobitak jedne strane je gubitak druge.

Razlikujemo dva perioda u razvoju merkantilizma :

1. Rani merkanitilizam

2. Pozni merkantilizam

3

1. Rani merkantilizam, koji se razvio početkom 1500. godine, najviše je bio obeležen

bulionizmom.. Bulionisti, kao što su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali

da se bogatstvo i moć države meri količinom srebrnih i zlatnih poluga koje poseduju i da

povećanje moći znači povećanje količine poluga na štetu drugih moći. Prosperitet države se

merio akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka.

Delimično, ovo fokusiranje na rezerve srebra i zlata je nalazilo svoj razlog u svojoj važnosti u

vremenima rata. Ako je država više izvozila nego uvozila, ova ne ravnoteža se morala ispraviti

priticajem novca

2.Pozni merkantilizam je vezan za kraj XVI i XVII vek.U XVII veku razvila se

kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni bulionizam. Ovi pisci, kao što

je Thomas Mun, smatrali su da je celokupno nacionalno bogatstvo primarni cilj i videli su

zlatne i srebrne poluge kao najvažniji znak bogatstva, ali ne i kao jedini, jer su dobra i usluge

takđe bili esencijalni..

Osnova merkantilističke teorije sadržana je u povećanju novčane mase i sprečavanju

odliva nacionalnog bogatstva, Na snažan razvoj merkantilizma uticala je država.

Merkantilizam je bio snažna ekonomska teorija cele Evrope sa centrom u Britaniji i

Francuskoj.I pored brojnih nedostataka merkantilističke teorije se ne može zaobići pozitivna

činjenica da je u vreme merkantilizma, došlo do razvoja medernih ekonomskih institucija kao

što su berze, bankarstvo, osiguranje ...

3.1.2. TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI2

U svom poznatom delu "Bogatstvo naroda" koje je objavljeno 1776. godine, Adam

Smith je u ekonomsku nauka uneo nove ideje. Te ideje se temelje na stanovištu prirodne

slobode pojedinaca

Adam Smit pretpostavlja da su interesi pojedinaca identični s interesima države.

Svrha ekonomske politike je povećanje bogatstva naroda. Povećanje bogatstva naroda najbolje

će da se ostvari ako se pojedinačnim preduzetnicima ostavi potpuna sloboda donošenja odluka

šta, koliko, kada, kako i za koga da proizvode. U nastojanju da maksimizira svoj profit,

preduzetnik ulaže svoj kapital tama gde će ostvariti najveću proizvodnju.

2 Adam Smith,” lstraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda”, Zagreb 1952

4

Smitovo shvatanje teorije spoljne trgovine lepo ilustruje sledeći citat iz njegovog već

pomenutog glavnog dela:

"Načelo je svakog mudrog čoveka da nikada ne pravi kod kuće ono što je jeftinije u

prodavnici. Ono što je mudrost u upravljanju porodicom, teško može da bude ludost u

upravljanju velikim kraljevstvom. Ako neka strana zemlja može da nas snabde nekom robom

koja je jeftinija nego što bi bila da je mi sami proizvodimo, bolje je tu robu kupiti od strane

zemlje nego je samostalno proizvoditi..."

Apsolutna prednost je sposobnost zemlje da određeni proizvod proizvede sa manje

inputa (troškova rada) od bilo koje druge zemlje,odnosno sposobnost zemlje da pri proizvodnji

određenog proizvoda ima najniže oprtunitetne troškove.  Pretpostavke modela teorije

apsolutnih prednosti:

1.     postoje samo dve zemlje - domaća i strana -  koje proizvode, primera radi samo  dva

proizvoda, hranu i platno,

2.     i u domaćoj i u stranoj zemlji rad je jedini faktor proizvodnje,

3.     i u domaćoj i u stranoj zemlji ukusi potrošača su isti tako da je korišćeni rad u obe zemlje

ravnomerno raspoređen na oba proizvoda.

Domaća zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji hrane, a to znači da ima prednost u

proizvodnji hrane, apsolutnu odnosno niže oportunitetne troškove u proizvodnji hrane  od

oportunitetnih  troškova u proizvodnji platna.

Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji platna, a to znači da ima apsolutnu

prednost u proizvodnji platna, odnosno niže oportunitetne troškove u proizvodnji platna od

oportunitetnih troškova u proizvodnji hrane.

Domaća i strana zemlja imaju dve mogućnosti:

a) Prva mogućnost je da svaka  zemlja  proizvodi oba proizvoda. Domaća zemlja proizvodi 6 tona hrane i 3 bale platna. Strana zemlja proizvodi 3 tone hrane i 6 bala platna.

b) Druga mogućnost je da se svaka zemlja specijalizuje u proizvodnji onih proizvoda pri čijoj proizvodnji  ima apsolutne  prednosti, odnosno najniže oportunitetne troškove i te proizvode razmenjuje za one proizvode  u kojima  nema apsolutne prednosti:

─ domaća zemlja proizvodi samo hranu u količini od 12 tona.

─ strana zemlja  proizvodi samo platno i to  ukupno 12 bala

5

3.1.3. TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI 3

Vredan doprinos kojim je otklonjen nedostatak Smithove teorije dao je David Rikardo

(1817). On je u analizu uveo koncept komparativnih prednosti.

Rikardova teorija komparativnih prednosti ukazuje na mogućnost da i zemlja koja

nema  apsolutne prednosti i niže oportunitetne troškove proizvodnje, ima interes da trguje sa

zemljama koje imaju apsolutne prednosti i niže oportunitetne troškove proizvodnje.

Pretpostavke modela Rikardovog koncepta komparativnih prednosti:

1.     postoje samo dve zemlje - domaća i strana

2.     rad je kao u Smitovoj teoriji jedini faktor proizvodnje,

3.     kvalitet svih radnika je isti, a njihova mobilnost između sektora potpuna, što obezbeđuje jednakost zarada

4.     bilo kakve promene broja angažovanih radnika u određenoj proizvodnji ne menjaju troškove po jedinici proizvoda, što znači da se operiše u režimu konstantnih prinosa.

5.     Ukusi potrošača u obe zemlje su isti, tako da  na jedan kilogram hrane troše jedan metar platna.

6.     Mogucnosti proizvodnje po radniku u odredenom vremenu su sledece:

7.     I domaća i strana zemlja  proizvode samo   hranu i platno.

Tabela 1.3

  Hrana         Platno

Domaća zemlja                                               20 kg           8 m

Strana zemlja                                                  8kg             2 m

3 Prof Kovačević Stevo , „Međunarodni ekonomski odnosi“, Beograd 2009.3

6

Mogućnosti proizvodnje hrane i platna koje imaju domaća i strana zemlja po jednom radniku i to u određenom – istom   vremenskom razdoblju

8.     I domaća i strana zemlja  proizvode samo   hranu i platno.

9.     I domaća i strana zemlja imaju po 100.000 radnika.

Domaća zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda. Kod

proizvodnje hrane domaća zemlja je 2,5 puta produktivnija od strane zemlje (20:8=2,5), a kod

proizvodnje platna domaća zemlja je 4 puta produktivnija od strane zemlje (8:2=4).

Domaća zemlja je kod proizvodnje hrane 2,5 puta produktivnija od strane zemlje i 4 puta

produktivnija u proizvodnji platna (Tabela 1). Da bi zbog  različite produktivnosti po jednom

radniku domaća i strana zemlja izjednačile ukupan obim proizvodnje hrane i platna (Tab.3.):

1)strana  zemlja od ukupno 100.000 radnika, koliko ih ima, treba da angažuje  4 puta

više  radnika za proizvodnju platna (80.000 radnika)  nego za proizvodnju hrane (20.000

radnika), a

2)domaća zemlja od ukupno 100.000 radnika, koliko ih takođe ima,  treba da angažuje

2,5 puta više radnika za proizvodnju platna (71.430 radnika) nego za proizvodnju hrane

(28.570 radnika),  (Tabela 2)

Tabela 2.

Hrana         Platno

Domaća zemlja                                               28570          71430

Strana zemlja                                                 20000          80000

- Domaća zemlja (71.430+28.570=100.000 radnika, 71.430:28.570=2,5 puta veća

produktivnost)

- Strana zemlja (20.000+80.000=100.000 radnika, 80.000:20.000=4 puta veća

produktivnost)  

Tabela 3.

Hrana             Platno

Domaća zemlja                            571.400 kg      571.400 m 

Strana zemlja                             160.000 kg       160.000 m       

Ukupno                                        731.400 kg      731.400 m

7

a) hrana:

·       Domaća zemlja: (28.570 radnika X 20 kg kolika je proizvodnja po jednom

radniku=571.400).

·        Strana zemlja: (20.000 radnika X  8 kg kolika je proizvodnja po jednom

radniku=160.000)

b) platno:

·        Domaća zemlja: (71.430 radnika  X 8 m kolika je proizvodnja po jednom

radniku=571.400 ).

·        Strana zemlja: (80.000 radnika X 2 m kolika je proizvodnja po jednom

radniku=160.000)

3.1.4. HEKŠER – OLIN – SEMJUELSONOV MODEL 4

Hekšer-Olin-Semjuelsonov model poznatiji kao HOS model, daje objašnjenje tokova

međunarodne trgovine, odnosno daje objašnjenje zašto zemlje međusobno trguju, koja je

korist od trgovine, kakva je struktura trgovine, itd. Osnovno polazište ove teorije je da će

zemlja koja obiluje kapitalom izvoziti kapital, odnosno intenzivna dobra, a zemlja koja obiluje

radom izvoziće radno- intenzivna dobra.U ovom modelu proizvodan prednost neke zemlje

proizilazi iz relativnog obilja proizvodnog faktora kojim raspolaže.

Da bismo objasnili HOS model polazimo od sledećih pretpostavki :

1. Trgovina se obavlja između dve zemlje

2. Razmenjuju se dava proizvoda od kojih je jedan radno intenzivan, a drugi kapitalno

intezivan

3. Razmatraju se dva faktora proizvodnje – rad i kapiral

4. Proizvodnja se obavlja u režimu konstantnih prinosa

5. Tehnologije u proizvodnji oba proizvoda u obe zemlje su iste

6. Tržište je u obe zemlje savršeno konkurentsko

7. Ne postoje transportni troškovi ,carine ili dr. prepreke za međunarodnu trgovinu

8. Svi resursi su potpuno uposleni u obe zemlje

9. Ukusi potrošača u obe zemlje su isti

4 Prof. dr Milan S. Besalad , Prof. dr Todor Petković „Međunarodna ekonomija i finansije“, Čačak 2008

8

10. Međunarodna trgovina između obe zemlje je uravnotežena

Prema ovoj teoriji svaka zemlja će se baviti proizvodnjom onog proizvoda za čiju

proizvodnju mereno svetskim standardima ima faktore proizvodnje u izobilju. Tako na primer

ona zemlja koja ima veću površinu zemlje u odnosu na red nego druga zemlja baviće se

proizvodnjom žita. Proizvodnja žita u takvoj zemlji prouzrokovaće nižu cenu žita zbog obilja

zemljišta.

4. GLOBALIZACIJA KAO PODSTICAJ ZA RAZVOJ MEĐUNARODNE

TRGOVINE

U ovom delu rada ćemo se ukratko upoznati sa pojmom globalizacije s obzirom

da su međunarodna trgovina i razmena svoj razvoj i započele baš usled ovog procesa. .

Globalizacija je proces koji u međunarodnoj trgovini daje novu dimenziju koja podstiče i

usavršava međunarodnu razmenu. Ona sprečava svaku autarhiju.

Globalizacija5 je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima,

kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene ( u

trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl. ) Globalizacija se često posmatra kao isključivo sa

gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno

razvoj slobodne trgovine.

Između 1910. i 1950. god, serija političkih i ekonomskih lomova dramatično je

umanjila značaj međunarodnih trgovisnskih tokova. Tačnije početkom Prvog svetskog i sve do

kraja Drugog svetskog rata kada si osnovane međunarodne ekonomske institucije poput

Međunardong monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi su bili obrnuti. U posle

ratnom periodu uz podršku međunarodnih institucija trgovina se opet drastično razvila. Tokom

sedamdestetih godina XX veka počeli su da se osećaju kako pozitivni, tako i upozoravajući

efekti globalizacije.

6 Savremenu fazu globalizacije karakterišu neverovatna dostignuća na polju

elektronike, informatike, komunikacija, koja je na znatno višem nivou u donosu na ranu fazu

globalizacije. Pojavom i razvojem interneta izbrisana je granica domaćeg i međunarodnog

tržišta distanca od kupca do prodavca gotovo i da ne postoji, vreme trgovine je znatno

smanjeno.

5 Internet : www. vikipedija . rs/ 6 Prof. dr Milan S. Besalad , Prof. dr Todor Petković „Međunarodna ekonomija i finansije“, Čačak 2008

9

Uporedo sa procesom globalizacije teče i proces liberalizacije, odnosno, otvorenosti

spoljnotrgovinske razmene. Povećanju međunarodne razmene doprinela je i Svetska

Trgovinska organizacija smanjenjem carina i ukidanjem drugih ograničenja koja su

onemogućila dinamičan razvoj međunarodne razmene, zatim MMF, Međunarodna banka za

razvoj i dr. međunarodne i regionalne organizacije

5. RAZLOZI , KORISTI I ZNAČAJ MEĐUNARODNE RAZMENE

5.1. RAZLOZI RAZMENE 7

Unutrašnja i spoljna razmena funkcionišu u sklopu funkcionisanja privrede kao

celine. Da bi razmena mogla da se izvrši, moraju da postoje najmanje dva partnera i barem dva

dobra. To je nužan, ali ne i dovoljan uslov razmene.

Da bi do razmene stvarno došlo moraju svi partneri da očekuju korist od razmene. Nužan

uslov za počinjanje razmene je da partner A raspolaže sa određenim  viškom dobra X, a

partner B sa odrđenim viškom dobra Y. Da bi se proces razmene ostvario treba jedinica dobra

Y koju proizvodi partner B da ima veću marginalnu korisnost za partnera A od jedinice dobra

X koju on proizvodi, i obrnuto, jedinica dobra X treba za partnera B da ima veću marginalnu

korisnost od jedinice dobra Y. Na taj način razmenom dobara koja proizvode, oba partnera će

da povećaju svoje marginalne korisnosti.

Razlozi zbog kojih zemlje učestvuju u međunarodnoj trgovini :

- Predmet izučavanja teorija međunarodne trgovine jesu razlozi zbog kojih zemlje učestvuju u

MT.

- Ove teorije polaze od faktora proizvodnje koj i utiču na međ.odnose subjekata u MT

- Različitost tih faktora kao i teritorijalni i ekonomski suverenitet i nezavisnost jesu razlozi

- Suština međunardne trgovine vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji i MT dobara, kako bi

se povećao dohodak zemlje koja učestvuje u toj razmeni.

Na sledećoj slici ćemo videti kako se obavlja razmena između dva partnera A i B:

7 Internet : www.knowledge.com

10

Slika 1.7

Dobra X

Dobra Y

Partner A daje partneru B dobro X, određen iznos dobara X u zamenu za određenu količinu

dobara Y. Odnos količine dobra X i količine dobra Y zove se odnos razmene

5.2. KORISTI I ZNAČAJ MEĐUNARODNE RAZMENE8

Tri glavna cilja koji utiču na preduzeća da se bave međunarodnim poslovanjem:

1) da prošire svoju prodaju,

2) da pribave resurse i

3) da minimiziraju rizik

Međunarodna trgovina posreduje u procesu razmenu robe i neproizvodnih usluga kao

što su špedicija, transport robe i putnika,bankarske usluge, ugostiteljsko-turističke usluge,

usluge osiguranja, telekomunikacione usluge i drugo. Međunarodno poslovanje ne predstavlja

samo promet materijalnih dobara i neproizvodnih usluga, već u određenim slučajevima

predstavlja instrument ostvarivanja političko-ekonomskih interesa pojedinih država.

Međunarodno poslovanje danas karakteriše sve veći uticaj multinacionalnih i transnacionalnih

(TNC)kompanija.

Nacionalne privrede država u svetu bez obzira na stepen svog razvitka nisu u stanju da

se izoluju od tokova globalizacije i regionalizacije svetske privrede. Nacionalne granice

zemalja se zbog jačanja regionalnih integracija postepeno gube. Trgovinska delatnost postaje

spoljna i u okvirima međunarodnog poslovanja, tek kada pređe trgovinsko-političku granicu

određenog regiona ili zemlje. Za današnje međunarodno poslovanje, karakteristično je

7

8 Prof Đurić M. Dragana, „Međunarodana ekonomija“, Beograd 2002.

11

Partner A Partner B

udruživanje, spajanje (merdžeri - mergers) međunarodnih konkurenata, čiji je motiv u

ostvarivanju što većeg tržišnog učešća.

Međunarodna trgovina i međunarodni trgovinski odnosi naročito su dobili na značaju u

savremenim tržišnim uslovima u procesu globalizacije kako ekonomskog tako i političkog

sistema. Proširenje razmene između zemalja nužno dovodi do specijalizacije pojedinca,

preduzeća i na kraju zemalja. Nužnost razmene između zemalja uslovljena je velikim brojem

faktora, a kada se uzme u obzir početak globalizacije onda se može zaključiti da se u prirodna

bogatstva osnovni uzrok međunarodne razmene i specijalizacije . 9

Bitna karakteristika savremenih trgovinskih tokova je značajan porast broja regionalnih

integracija u vidu zona slobodne trgovine. Zona slobodne trgovine podrazumeva ugovorni

odnos dve ili više zemalja , na bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi, kojim se ukidaju carine i

smanjuju necarisnke barijere. Svetska trgovina raste dva puta brže od od bruto društvenog

proizvoda što implicira da inostrani proizvodi i usluge postaju sve sve značajniji za životni

standard potrošača u sve većem broju zemalja u savremenom svetu.

Izvoz i spoljna trgovina su vrlo važni stubovi privrede svake zemlje. Ofanzivan pristup

promociji razmene sa inostranstvom predstavlja važnu osnovu za privredni rast, zaposlenost

i prosperitet. Rast globalizacije i promene u medjunarodnoj podeli rada i trgovini otvaraju

velike mogućnosti. Istovremeno, predstavljaju i ogroman izazov za domaću ekonomiju. Ovo

iziskuje potrebu kreiranja politike podrške spoljno-trgovinskoj razmeni i izvozu koja je

okrenuta ka budućnosti.

Da bi se jedna zemlja razvijala i napredovala , a pogotovo u savremenom poslovanju

kada je postignut visok nivo tehnike i tehnologije, nauke i komunikacija, potrebno je da

uspostavlja međunarodnu saradnju u svim segmentima privrede, a pogotovo kad je reč o

trgovinskoj razmeni. Samim ti se je poželjano da svaka zemlja ima međunarodnu ekonomiju i

da vodi međunarodnu politiku. U svetu dominiraju zemlje koje imaju otvorenu privredu, koja

kao što je već pomenuto podrazumeva razmenu dobra i usluga sa inostranstvom odnoso

privreda koja ostvaruje uvoz i izvoz. Otvorena privreda, odnosno međunarodna trgovina pruža

niz prednosti koje se ispoljavaju kroz veću mogućnost potrošnje koje je jednaka razlici uvoza

i izvoza i predstavlja preduslov za razvoj privrede. Dinamičan razvoj proizvodnje nametnuo je

potrebu razvoja međunarodne trgovine i ukidanje trgovinskih barijera. Zahvaljujući

9 Prof. dr Milan S. Besalad , Prof. dr Todor Petković „Međunarodna ekonomija i finansije“, Čačak 2008

12

međunarodnoj trgovini robama i uslugama, tokovima novca i kapitala, razvojem i

proširivanjem uloge međunarodnih, ekonomskih i dr. organizacija, razvojem informatičkih i

drugih telekomunikacionih tehnologija, ekspanzijom globalističkih i dr. procesa privrede sve

zemalje su toliko povezane da preduzimanje svih mera na samodovoljnosti i autarhičnosti

ostaju bez uspeha.

5.3. OBIMNOST MEĐUNARODNE RAZMENE

Nijedna nacionalna privreda u svetu, bez obzira na postojeći sistem društvenih odnosa

i stepen dostignuća privrednog razvitka i mnogih razloga, ne može da se izoluje od kretanja u

svetskoj privredi. Spoljnotrgovinska razmena je u pošlosti, ali i danas podsticana željom

čoveka i svim društvenim formacijama da poboljša svoj način života i životni standard upšte.

Međunarodana razmena predstavlja spoljnu tgovinu, koja je većeg obima od unutrašnje

trgovine, i kao što je već rečeno predstavlja razmenu dobra i usluga jedne zemlje sa

inostranistvom, što dalje iziskuje potrebe za odgovarajućojm međunarodnom politikom i

strategijom , jer nije bitno samo imati otvorenu privredu, već voditi uspešnu međunarodnu

trgovinu koja će doprineti razvoju privrede. Međunarodna razmena obuhvata pored razmene

internih dobara i obavljanje najrazličitijih proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za

račun inostanih državljanja ( transport, špedicija, osiguranje, bankarske usluge,

turizam,izdavačka delatnost i propaganda itd...) Najveći značaj po obimu razmene ima uvoz i

izvoz, zatim dolaze usluge saobraćaja i turizma.

U međunarodnom poslovnju je od izuzetnog značaja zaštira domaće proizvodnje, kako

za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u poslovanju usled čega postoji

potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta na svetu , njihovih deviznih, carinskih , valutnih

sistema.

Što se Srbije tiče međunarodna razmena se većim delom svodi nažalost na uvoz robe.

Srpska privreda je doživela velike ekonomske gubitke i kao posledica toga, i zastarele

tehnologije i tehnoloških procesa u velikom br. preduzeća došlo je do preusmeravanja sa

domaćih proizvoda ka uvoznim proizvodima.

13

6. ZAKLJUČAK

Pod pojmom međunarodnog poslovanja se podrazumevaju se svi oblici ekonomske

saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. Od davnina se javljaju potrebe za međunarodnom

trgovinom, i sama međunarodna podela rada je za posledicu imala nužnost razmene dobara i

usluga između zemalja.

Prvo smo se u radu bavimo samim razvojem i nastankom međunarodne razmene kroz analizu

sledećih teorija koje su detaljno objašnjene :

1. Merkantilizam

2. Teorija apsolutnih prednosti

3. Teorija komparativnih prednosti

4. Hakšer – Olin – Semjuelsonov model ( HOS model)

Pored toga cilj rada je i da pokažemo koliki je značaj međunarodne razmene i njene

prednosti tj. da kolike su potrebe za njenim postojanjem.

Nijedna zemlja u svetu ne može da se izoluje i da kada je reč o trgovini ne uspostavi

međunarodnu saradnju. To je prouzrokovano između ostalog usled potreba stanovništva za

robom i uslugama koji se ne mogu proizvesti u zemlji ili ukoliko nema doboljno određenijh

sirovina, materijala, proizvoda pa postoje potrebe za uvoz iz drugih zemalja, a sa dr. strane

izvoz viška proizvoda omogućava razvoj trgovine, i nacionalne privrede u globalu. Znači

jedna od bitnih prednosti koje pruža međunarodna razmena, je da stanovništvo može da koristi

proizvode i usluge koji se ne mogu naći u zemlji, a takođe ukoliko je izvoz veći od uvoza,

dolazi do punjenja državnog budžeta što je proporcionalmno boljem životu stanovništva u

globalu.

Izvoz i spoljna trgovina su vrlo važni stubovi privrede svake zemlje.Otvorena privreda,

odnosno međunarodna trgovina pruža niz prednosti koje se ispoljavaju kroz veću mogućnost

potrošnje koje je jednaka razlici uvoza i izvoza i predstavlja preduslov za razvoj privrede.

Dinamičan razvoj proizvodnje nametnuo je potrebu razvoja međunarodne trgovine i ukidanje

trgovinskih barijera.

14

LITERATURA :

1. Prof. dr Milan S. Besalad , Prof. dr Todor Petković „Međunarodna ekonomija i

finansije“, Čačak 2008

2. Adam Smith,” lstraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda”, Zagreb 1952

3. Prof Kovačević Stevo , „Međunarodni ekonomski odnosi“, Beograd 2009.

4. Internet : www. vikipedija . rs/

5. Internet : www.knowledge.com

6. Prof Đurić M. Dragana, „Međunarodana ekonomija“, Beograd 2002.

15