Click here to load reader

Megatrend revija

  • View
    262

  • Download
    10

Embed Size (px)

Text of Megatrend revija

  • Megatrend revijaMeunarodni asopis za primenjenu ekonomiju

    Vol. 3 (2) 2006.

    Megatrend univerzitet, Beograd

  • Megatrend revijaMeunarodni asopis za primenjenu ekonomiju

    Vol. 3 (2) 2006.

    Ureivaki odborprof. dr Mia Jovanovi, predsednikprof. dr Jean Jacques Chanaronprof. dr Wolfgang Jahnkeprof. dr Momilo Milisavljeviprof. dr Momilo ivkoviprof. dr Vladimir Prvuloviprof. dr Oskar Kovaprof. dr Veljko Spasiprof. dr Aleksandar Ivancprof. dr Zoran Bingulacprof. dr Slavoljub Vukieviprof. dr Mirko Kuliprof. dr Milivoje Pavloviprof. dr Srbobran Brankoviprof. dr Slobodan Kotlicaprof. dr Slobodan Pajoviprof. dr Dragan Kostiprof. dr ore Kadijeviprof. dr Jelena Bokovidr Vesna Milanovi-Golubovi, docent

    Redakcija

    Glavni urednik i redaktor:prof. dr Dragana Gnjatovi

    Gost urednik:prof. dr Mirko Kuli

    lanovi:prof. dr. Galen Amstutzprof. dr Jean Jacques Chanaronprof. dr Andrs Herndiprof. dr Maria de Monserat Llairprof. dr Laura Ruis Jimenezprof. dr Darko Marinkoviprof. dr Vladimir Grbiprof. dr Beba Rakiprof. dr Duan Joksimoviprof. dr Gordana Komazecprof. dr Biljana Stojanovidr Vesna Aleksi, docentdr Tomislav Obradovi, docentdr Dobrinka Veljkovi, docentdr Ana Langovi, docentmr Ksenija Maltez

    Sekretar redakcije i lektor:Irina Milutinovi

    Tehniki urednik:Tatjana Stojkovi

    Dizajn korica:Milenko Kusurovi

    ISSN 1820-3159

    UDK 33

    asopis izlazi dva puta godinje na srpskomi dva puta godinje na engleskom jeziku.

    Svi lanci su recenzirani.

    Adresa redakcije:Megatrend revijaObiliev venac 12Tel: 32 86 730 lokal 931, Fax: 32 86 747e-mail: [email protected]

    [email protected]

    Za izdavaa:Nevenka Trifunovi

    Direktor izdavake delatnosti:Dragan Karanovi

    Izdava:Megatrend univerzitet

  • Megatrend revija, vol. 3 (2) 2006

    3

    SADRAJ

    EKONOMSKA POLITIKA I RAZVOJ

    Pro f. dr Ru men Avra movISTO RIJ SKI PO GLED NA BU GAR SKU NA ROD NU BAN KU:OB LI KO VA NJE IN STI TU CI JE, U TRA GA NJU ZA MO NE TAR NIM STAN DAR DOM 5Prof. dr Mi lan R. Mi la no viIS TRA I VA NJE AGRAR NO-RAZ VOJ NE PO ZI CI JE SR BI JE U EVRO PI 25Dr Ju re Ga pa ri, na u ni sa rad nikUKLJU I VA NJE TE RI TO RI JA SLO VE NI JE I SLO VA KE U PRI VRE DU NO VIH DR A VA PO SLE RAS PA DA AUSTRO-UGAR SKE 43

    EKONOMIJA REGIONA

    Prof. dr Bla go je S. Ba biSUM NJE U JA PAN SKO PRI VRED NO U DO 61Dr Bi lja na Pr lja, do centPRI VRED NI RAST I BLI ZA NA KI DE FI CI TI U SJE DI NJE NIM AME RI KIM DR A VA MA: MO E LI SE IZ BE I TU AN KRAJ? 93Prof. dr Ja na Len har to vaIN TER KUL TUR NA KO MU NI KA CI JA U ME U NA ROD NIM EKO NOM SKIM OD NO SI MA IS KU STVO SLO VA KE SA LA TIN SKOM AME RI KOM 109

    GLOBALNA EKONOMIJA

    Dr Ivi ca or e vi, do centGLO BA LI ZA CI JA I EKO NOM SKA NE RAZ VI JE NOST 137

  • Sadraj

    Megatrend revija, vol. 3 (2) 2006

    4Dr Pre drag Ga vri lo viEKO NOM SKA DI PLO MA TI JA U USLO VI MA GLO BA LI ZA CI JE: KOM PA RA TIV NA ANA LI ZA 157

    POSLOVANJE, ANALIZA I PLANIRANJE

    Prof. dr Na ta a Cvet ko viRE STRUK TU RI RA NJE KLJU OZDRA VLJE NJA PRED U ZE A U USLO VI MA NE SA VR E NE TR I NE EKO NO MI JE 175Prof. dr Sla vo ljub J. Vu ki e viPO SLOV NI MO RAL I SA VE SNOST U PRI VRED NIM UGO VO RI MA 191Dr Bi lja na Pe tro vi, do centOD GO VOR NOST ZA TE TE OD PRO IZ VO DA S NE DO STAT KOM U PRA VU EVROP SKE UNI JE 203Mr Dra gan . Ko stiSLO BOD NE ZO NE SRED STVO ZA PO VE A NJE ZA PO SLE NO STI PRI VRE DE SR BI JE 217

    MENADMENT I MARKETING

    Dr Ve sna Mi la no vi-Go lu bo vi, do centMAR KE TIN KI PRI STUP U ZDRAV STVU 243

    PRIKAZI KNJIGA

    Prof. dr Oskar Ko va, Prof. dr Mom i lo iv ko viSTO GO DI NA PRO IZ VOD NJE BA KRA U BO RU 257Ka ta ri na Za kiVA NOST PO SLOV NE KUL TU RE 261Prof. dr Ve sna u ki Doj i no viMAR KE TING U UMET NO STI STVA RA MO ZNA NJE I (ILI) ZNA NJE STVA RA NAS 269Mr Dra ga na No va ko viDE MI STI FI KA CI JA POJ MO VA GLO BAL NE EKO NO MI JE 275

  • Megatrend revija, vol. 3 (2) 2006.

    Prof. dr Rumen Avramov Originalni nauni rad UDK 336.711(497.2)(091)Rad primljen: 22.8.2006.

    Prof. dr Rumen AvramovCentar za liberalne studije, Sofija, Bugarska

    ISTORIJSKI POGLED NA BUGARSKU NARODNU BANKU:

    OBLIKOVANJE INSTITUCIJE, U TRAGANJU ZA MONETARNIM STANDARDOM*

    Rezime: Bugarska narodna banka (BNB) je osnovana januara 1879. godine. Bila je meu prvim institucijama novostvorene Kneevine Bugarske, u sutini nezavisne tributarne provincije Otomanskog carstva koja je nastala iz Rusko-turskog rata 1877-1878. godine. Prvobitno, Bugarskoj narodnoj banci je bilo uskraeno pravo emitovanja banknota. Ovo pravo joj je dato 1885. godine, ime je institucija transformisana u jednu od prvih prototipskih centralnih banaka u svetu. Bugarska narodna banka je odigrala kljunu ulogu u savremenoj istoriji Bugarske. Ona je klju za razumevanje filozofije razvoja nacionalne privrede. Banka je rukovodila kapitalnom izgradnjom vanih privrednih grana i obliko-vala odnose izmeu privrede i drave. Pored toga, ona je postavila vane stan-darde ponaanja, oblikujui tako finansijsku kulturu naroda. Banka je, takoe, zasnovala raunovodstvene metode i naela javnosti u poslovanju finansijskog sistema. Narodna banka je bila prva institucija koja je zapoela prireivanje eko-nomskih podataka i stvaranje ekonomskog znanja. Cilj ovog rada je da u kratkim crtama prikae istorijski razvoj BNB. Ovaj razvoj se posmatra iz ugla izbora i pri-mene monetarnog reima. Takoe, razmatra se institucionalna struktura BNB.

    Kljune rei: Bugarska narodna banka, monetarni reim, institucionalni aranman.

    * Rad je prezentovan na Prvom generalnom sastanku Mree za monetarnu istoriju Jugoistone Evrope, u organizaciji Narodne banke Sofije, 1314. aprila 2006. R. Avramov, S. Pamuk, ed.: Monetary and Fiscal Policies in South-East Europe. A historical and Compa-rative Perspective, Conference Proceedings, Bulgarian National Bank, Sofia, 2006.

    S engleskog jezika prevela prof. dr Dragana Gnjatovi.

  • Istorijski pogled na Bugarsku narodnu banku

    Megatrend revija, vol. 3 (2) 2006.

    6

    Professor Rumen Avramov, PhDCentre for Liberal Strategies, Sofia, Bulgaria

    THE BULGARIAN NATIONAL BANK IN A HISTORICAL PERSPECTIVE:

    SHAPING AN INSTITUTION, SEARCHING FOR A MONETARY STANDARD

    Abstract: The Bulgarian National Bank (BNB) was established in January 1879. It was among the first institutions of the freshly created Principality of Bulgaria a virtually independent tributary of the Ottoman Empire that emerged from the 1877-1878 Russo-Turkish war. Initially, the BNB was deprived from the privilege of issuing banknotes. This right was granted to it in 1885, transforming the institution into one of the first ten proto-Central banks worldwide. The BNB has played a pivotal role throughout modern Bulgarian history. It is a key for understanding the philo-sophy of national economic development. The bank has mastered the capitalization of important segments of the economy and it shaped the fundamental relationship between the economy and the State. Moreover, the BNB has set important behavioral standards, thus molding the financial culture of the nation. It has also established patterns in the accountability and the transparency of the financial system. The National bank has been a first-order producer of economic data and (incidentally) of economic knowledge. The aim of this article is to outline a brief sketch of BNB histo-rical development. The focal perspective is on its role in the choice and implementa-tion of the monetary regime. BNB institutional arrangement is discussed, as well.

    Key words: The Bulgarian National Bank, monetary regime, institutional arrangement.

    1. Bugarska narodna banka: oblikovanje institucije

    1.1. Nemogua institucija

    Po definiciji, emisiona banka pokuava da upravlja iskonskim grehom kojim je nemogue upravljati: ona dobija monopolsku privilegiju u zamenu za usluge koje obezbeuje dravnim vlastima. Tako, imajui pristup kreditima emisione banke i njenom prihodu od emitovanja banknota, dravi je trenutno obezbeeno reenje za sve kratkorone neoekivane probleme. Banka, sa svoje

  • Megatrend revija, vol. 3 (2) 2006.

    Prof. dr Rumen Avramov 7

    strane, razvija specifian vid zavisnosti od drave i finansijski Edipov kompleks u odnosu na nju. Konflikt interesa je prisutan, a njegovo prevazilaenje je stvar ekonomske kulture. Postavljaju se dva kljuna pitanja: kako se nositi sa ovakvim shvatanjima? Kako izbei naruavanje krhke ravnotee?

    Dve strane nisu simetrine. Od kljunog znaaja za monetarnu stabilnost i za istinsku mo koja bi stajala iza ponuene koliine novca u opticaju, jeste razumna dravna potronja. Nije odriva emisiona politika koja bi bila u direktnoj suprotnosti sa ciljevima dravnih finansija. Emisiona banka ne raspolae instrumentima kojima bi mogla da pokrene ovakvu nezavisnu politiku. Restriktivna monetarna politika je mogua samo ako se vodi razumna restriktivna fiskalna politika.

    U prelomnim trenucima razvoja zemlje u kojima buja dravna potronja, postoji rizik odravanja stabilnosti odabranog monetarnog standarda. Istorija BNB (kao i mnogih drugih centralnih banaka) ivo opisuje trenutke ovog konflikta.

    1.2. Privatna versus dravna / zavisna versus nezavisna banka

    Rauni i bilansi bili su zakonom ureeni radi zatite od dravnih zloupotreba. Ovi zakoni su sadrali odredbe o ogranienjima u potronji koje je prihvatila drava, instrumente koje je primenjivala Banka ve razvijeniji sistem pravila. Preovlaujue shvatanje krajem 19. veka bilo je, meutim, da je najbolja garancija privatna emisiona ustanova, ije e finansije biti odvojene od dravnih finansija. U vreme kad je osnovana Bugarska narodna banka, u Evropi je postojalo nekoliko privatnih emisionih banaka ije je poslovanje bilo strogo regulisano zakonom. Samo u malom broju zemalja prime

Search related