Bezbedonosni problemi u Tutinu

METOD SOCIOLOGIJE

SADRAJ :1.Uvod.....3

2. Naui metod...43.Osobenosti socioloke metode64. Faze u sociolokom istraivanju drutvenih pojava...75. Metodoloki postupci prikupljanja podataka.....116. Zakljuak.........147. Literatura.....15

1.UvodMetodologija kao posebna grana logike bavi se pitanjima naunog saznanja, odnosno voenjem istraivanja. Postoje dve vrste metodologije: opta, iji je zadatak da prouava metod nauke uopte i pojedinanih nauka. Metodologija se sastoji iz sledeih sastavnih delova: logiki, epistemoloki i nauno-strategijski metodoloki deo.

Ustvari, metod je nain istraivanja koji se primenjuje u nekoj nauci. On je nerazdvojni deo njene istraivake delatnosti .

Dok je predmet metodologije nauka i nauni metod u svim njegovim vidovima, metodologija kao logika disciplina ne samo to opisuje naunu praksu ve i propisuje logika, tehnika i strategijska (heuristika) pravila i norme o tome kako treba da se radi u nauci da bi njeni rezultati bili valjani.to se tie sociolokog metoda, moe se kazati da, prema Vojinu Miliu, postoje sledea shvatanja: 1) pozitivistiko; 2) funkcionalistiko; 3) strukturalistiko; 4) sociologija razumevanja, i 5) marksistiko shvatanje.

Piui o naunom, a pre svega o sociolokom metodu, Radomir Luki kae da njega ine tri elementa: postupak kako se dolazi do znanja, to jest radnje koje treba izvriti da bi se dolo do saznanja predmeta. Znanje o samom predmetu koje omoguuje da se postupak bolje prilagodi predmetu i tako ovaj potpuno sazna. Najzad, to su sredstva pomou kojih se predmet moe saznati, to jest konkretizovati specifini postupci, kao i materijalpa sredstva pomou kojih otkrivamo one osobine predmeta ije nam saznanje predstavlja cilj naunog istraivanja.

2.Naui metodKao sistematizovana suma znanja iz odreene oblasti, nauka mora da, pored predmeta, ima i metod.

Metod svake nauke zavisi od njenog predmeta. Svakako, razne nauke imaju sline, ili pribline, metode istraivanja.

Nauke i naune discipline prilagoavaju metode svome predmetu. To ini i sociologija. Ona koristi iste metode karakteristine za drutvene nauke, ali i one prirodnih nauka. No, i pored toga, ona je izgraivala i izgradila zasebnu tehniku istraivanja i prilagodila vlastitim potrebama.

Metod predstavlja planski postupak prouavanja stvarnosti u cilju saznanja istine. On je neodvojiv od same nauke, i sastavni deo istraivake stvarnosti. Svaka nauna disciplina (prirodna, drutvena, humanistika), opta, posebna, ili pojedinana, mora da ima dva osnovna elementa: predmet i metod.Dakle, samo bi jedna mrtva nauka, u kojoj su se prestala postavljati nova pitanja, koja vie ne nastoji da usavri svoje znanje, mogla da bude bez metoda, bez istraivakih postupaka pomou kojih treba doi do novog saznanja.

Kao takav, nerazdvojni sastavni deo nauke, metod je, prirodno, gotovo srastao sa onim zadacima koje nauka treba da rei u jednom periodu, tavie, osnovna shvatanja o metodu su jedan od bitnih elemenata osnovnog pojma neke nauke, i imaju, usled toga, pored istraivako-operativnog, i konstitutivni znaaj za nauku.

Metod potie od grke rei methodos, i oznaava put, nain dolaenja do cilja, do istine. A metodologija je nauka iji glavni predmet izuavanja su, upravo, metode naunog saznanja. Zadatak metodologije je da otkrije, opie i objasni metode naunog saznanja, to jest da pokae i objasni naine dolaenja do naunih saznanja.Dva su osnovna metoda u nauci, u zavisnosti od poimanja objektivne stvarnosti koja se prouava: *METAFIZIKI *DIJALEKTIKO - MATERIJALISTIKI.

Metafiziki metod se zasniva na shvatanju o svetu po kome su pojave u prirodi, drutvu i ljudskom miljenju kvalitativno nepromenljive, i podlone su samo postepenim evolutivnim promenama. One su, uvek, identine same sebi. U njima nema borbe unutranjih suprotnosti, i postoje izolovano, bez meusobnog uticaja.

Dijalektiko-materijalistiki metod zasniva se na shvatanju sveta po kome su pojave u prirodi, ljudskom drutvu i ljudskom miljenju, kvalitativno promenljive na osnovu borbe unutranjih suprotnosta i nalaze se u sveoptoj meusobnoj povezanosti.3.Osobenosti socioloke metodeto se tie sociolokog metoda, moe se kazati da postoje sledea shvatanja: 1) pozitivistiko; 2) funkcionalistiko; 3) strukturalistiko; 4) sociologija razumevanja, i 5) marksistiko shvatanje.

Piui o naunom, a pre svega o sociolokom metodu, Radomir Luki kae da njega ine tri elementa: postupak kako se dolazi do znanja, to jest radnje koje treba izvriti da bi se dolo do saznanja predmeta.Znanje o samom predmetu koje omoguuje da se postupak bolje prilagodi predmetu i tako ovaj potpuno sazna. Najzad, to su sredstva pomou kojih se predmet moe saznati, to jest konkretizovati specifini postupci, kao i materijalpa sredstva pomou kojih otkrivamo one osobine predmeta ije nam saznanje predstavlja cilj naunog istraivanja.4.Faze u sociolokom istraivanju drutvenih pojavaSve naune discipline, u svom saznanju predmeta, prolaze kroz nekoliko faza. Tako i sociologija, kao najoptija nauka o drutvu, prouava drutvo, njegove zakonitosti, njegov razvoj u svom totalitetu, i u svojim istraivakim poduhvatima prolazi kroz est faza:

1) odreivanje predmeta istraivanja;

2) postavljanje i proveravanje hipoteza - polaznih pretpostavki;

3) izrada plana istraivanja;

4) prikupljanje, sreivanje i klasifikacija podataka i injenica;

5) nauno objanjenje, i

6) proveravanje objanjenja.Prva faza u sociolokom istraivanju drutva je ODREIVANjE PREDMETA ISTRAIVANjA.

Kako sociologija otkriva opte veze meu pojavama, karakteristika ove faze je da se odredi drutvena pojava koja je predmet prouavanja, da se utvrde veze izmeu tih pojava kao i uzrone veze meu njima. Sociologija mora posebno da vodi rauna da, prilikom prouavanja drutvenih pojava, odredi ono to je opte i specifino za nju samu, jer posebne i pojedinane drutvene pojave izuavaju posebne i pojedinane drutvene nauke.

Stoga se mora voditi rauna prilikom odreivanja teme, to jest njenog predmeta istraivanja. Definisanje tog predmeta ima poseban znaaj (logiko-metodolokog znaenja). Samo definisanje predmeta ne sme da bude ni preiroko, ni usko. Ukoliko je preiroko, postoji mogunost da se predmet istraivanja produi u nedogled, a ako njen predmet odredimo preusko, onda postoji mogunost sumnje, sigurnosti u podatke i injenice koje istraujemo.Druga faza je POSTAVLjANjE I PROVERAVANjE HIPOTEZA. Dakle, nije dovoljno samo da se odredi predmet istraivanja, ve se mora postaviti i njegova radna (operacionalna) definicija. Tako, radnu definiciju R. Luki odreuje kao skup tano odreent postupaka pomou kojih se predmet moe proizvesti ili tano predstaviti, postupak koji e biti izvren tokom istraivanja i pomou kojeg e se tano obuhvatiti sadraj predmeta, odnosno njegovog pojma.

Hipoteze zavise od prethodnog teorijskog saznanja. Ako su saznanja o datom predmetu nedovoljna, tura, onda postoji mogunost da hipotse budu nepouzdane. Zato moraju da budu logiki zasnovane, precizne i jasne. Ovo posebno vai za sociologiju, poto u njoj postoje velike tekoe zbog njene sloenosti. Zahvaljujui radnim definicijama, tano se odreuju i prouavaju pojmovi.

Teorijska definicija (optalogika) obuhvata najoptije karakteristike, predmet i pojave istraivanja. Odreuje se logiki sadraj centralnih pojmova. Sociologija polazi od date pretpostvke, a osnovu prethodnih saznanja (veza, zakona, i tome slino) u objanjenju, prouavanju, tumaenju i utvrivanju sutine pojave. To znai da polazne definicije moraju biti jasne, nedvosmislene, postavljene u realne okvire drutven pojava i procesa.jer samo tako mogu odgovoriti istraivanjima.IZRADA PLANA ISTRAIVANjA je sledea faza. Poto je odreen predmet istraivanja, polazne hipoteze (radna i teorijska), pristupa se izradi plana istraivanja. Njime se utvruje metod prikupljanja podataka, pri tome vodei rauna o specifinostima, tekoama i korienju tehnike istraivakog postupka.

Plan istraivanja zahteva odabrane ekipe koje e prouavati drutvene-socioloke pojave. To podrazumeva da se mora sainiti plan, dinamika rada, utvrditi vreme i mesto istraivakih radnji.

Radom ekipe (podrazumeva i anketare), poto je re o sociolokom istraivanju, rukovodi sociolog, jer je njegov pogled na drutvo celovit. Zahvaljujui tom pogledu na svet, on najbolje moe da koordinira i usmerava rad ekipe, kao i osmiljavanjem teorijskih i empirijskih rezultata nauno-istraivakog rada.

Plan istraivanja podrazumeva i finansijska sredstvaetvrta faza istraivanja je PRIKUPLjANjE (SREIVANjE) PODATAKA. To je centralna faza istraivakog rada.

Na osnovu ovih podataka i prethodnih radnji, u ovoj fazi istraivanja donose se zakljuci o vezama izmeu pojmova: jesu li one uzrone, ili ne, odnosno drugog karaktera.

Sociolokim istraivanjima se poklanja duna panja, naroito zbog toga to se javljaju velike tekoe u prikupljanju podataka i injenica, jer se drutvo nalazi u stalnim promenama, i jer je njihova sloenost velika, pa se teko moe izdvojiti jedna jedina drutvena pojava zasebno, kao celina.

Naprotiv, ove drutvene pojave su sloene i isprepletane; i sam istraiva kao ovek sastavni je deo drutva, koji prikuplja podatke i injenice. Zato se drutvene pojave neprekidno posmatraju, kako bi se uoile veze te pojave sa drugim pojavama. Veoma je vano da se prikupljeni podaci i injenice srede i klasifikuju prema odreenim kriterijumima. Najpre je nuno kodiranje, da bi se injenice ne samo posmatrale, ve i analizirale.Peta faza je NAUNO OBJANjENjE. Od rada na prethodnoj fazi, to jest faze prikupljanja podataka o pojavama, umnogome zavisi nauno objanjenje.

Ono nije samo utvrivanje veza meu pojavama, ve se ono sastoji u saznanju funkcije, strukture i uzroka, naina nastanka, razvoja pojave koja je predmet prouavanja nauno-istraivakog rada.

Da bi se sve ovo sprovelo, treba koristiti osnovnu metodu u sociologiji koja e omoguiti naunu eksplikaciju. Nauno objanjenje je utvrivanje sociolokog zakona, gde zakon izraava vezu unutar pojava, i na taj nain objanjava pojavePoslednja faza u nauno-istraivakom radu jeste PROVERAVANjE NAUNOG OBJANjENjA. Sama re nauno objanjenje nam kazuje da se radi o proveravanju injenica, kako ukazuje D. . Markovi; o proveravanju u uem smislu govori se onda kada se neposredno po naunom objanjenju prikupljaju novi podaci i vri njihova teorijska razrada u cilju provere naunog objanjenja do koga se ranije dolo, dok proveravanje u irem smislu predstavlja verifikaciju naunih istina kroz dugotrajan proces razvoja nauke i ljudskog drutva koji je ispunjen novim saznanjima.

Moe se videti da se proveravanje u irem smislu odvija nezavisno od elje istraivaa. Dato istraivanje proverava nezavisan istraiva. U konkretnom istraivanju je mogue da nezavisan istraiva da ili ne da saglasnost nauno-istraivakom radu, moe da ga opovrgne, i slino.

Ustvri, razvoj nauke i nije nita drugo do stalni proces neprekidnog proveravanja naunih objanjenja.5.Metodoloki postupci prikupljanja podatakaU cilju naunog objanjenja drutvenih pojava sociologija koristi kvalitativne i kvantitativne metode ili tehnike. Svaka etapa istraivanja ima svoje metode.Metodi za prikupljanje podataka:

Posmatranje je osnovni i ujedno najstariji metod za prikupljanje podataka o drutvenim pojavama. Posmatranje se sastoji u neposrednom ulnom opaanju koje se odvija prema unapred uspostavljenom planu istraivanja i sa odreenim saznajnim ciljem. Sociolog na terenu sistematski belei sve podatke koji su bitni za objektivno nauno objanjenje posmatrane drutvene pojave. Posmatranje se deli na posmatranje sa uestvovanjem (posmatra uzima udela u zbivanjima koja posmatra) i posmatranje bez uestvovanja (posmatra se dri po strani).

Anketa je pogodna za masovno prikupljanje injenica ili stavova, zbog ega se koristi za ispitivanje javnog mnjenja. U velikim sociolokim istraivanjima ankete se prikupljaju na terenu, u direktnom kontaktu anketara sa ispitanikom. Postoje i drugi oblici anketa kao to su telefonska anketa, internet anketa i sl. Pitanja koja su postavljena u anketi mogu biti zatvorenog tipa (ispitanik treba da odabere jedan od ponuenih odgovora) i otvorenog tipa (ispitaniku je ostavljena sloboda da sam formulie odgovor na postavljeno pitanje). Prvi oblik je praktiniji u fazi obrade podataka, ali je drugi oblik verodostojniji jer nije uvek mogue predvideti odgovore ispitanika i unapred ih razvrstati.

Intervju je slian anketi. On sadri pitanja optijeg karaktera, a u toku razgovora ispitiva usmerava ispitanika postavljanjem relevantnih potpitanja. Ovaj metod je pogodan kada se prikupljaju podaci za kvalitativnu obradu.

Eksperiment je jedna vrsta posmatranja, koje se odvija u vetaki izazvanim uslovima. Ovaj metod nije uobiajen u sociologiji jer ima izvesne nedostatke:

Drutvene pojave se tee izazivaju u cilju trenutnog prouavanja, te zahtevaju vie vremena za istraivanje.

Eksperiment mora ostati tajna da bi uesnici spontano reagovali u datim uslovima.

Poto su drutvene pojave vrlo sloene, mora se dobro izolovati grupa nad kojom se vri eksperiment, da ne bi dolo do uticaja spoljanjih faktora na razvoj dogaaja.

Metodi za sreivanje podataka:

Klasifikacija je logika radnja kojom se odreena grupa podataka razvrstava prema kriterijumima koje postavlja istraiva. U sociologiji nisu uobiajene jednostavne klasifikacije jer su drutvene pojave same po sebi veoma sloene i meusobno isprepletane. Zato se ee koriste tipologije.

Merenje je kvantitativno oznaavanje drutvenih pojava u cilju postizanja to vee preciznosti. Ovde spadaju i skale, kojima se podaci mogu jednostavno rangirati, to je veoma znaajno u sluajevima kada brojana kvantifikacija nije mogua.

Statistiki metodi su u sociologiji postali uobiajena metoda obrade masovnih podataka koji su prikupljeni anketnim istraivanjem.

Sociometrija je tehnika koju je razvio beki lekar Jakob Moreno, a specifina je po tome to drutvene odnose posmatra kao modele meuljudskog povezivanja putem uzajamnog privlaenja i odbijanja. Postupak se zasniva na otkrivanju strukture drutvenih odnosa (simpatije-antipatije, odnos autoriteta, ugled unutar grupe itd.). Ovaj postupak je primenljiv na male drutvene grupe u kojima je mogue posmatrati meusobne odnose svih njenih lanova. Rezultati se grafiki prikazuju na sociogramima.

Analiza sadraja je preteno kvantitativna tehnika kojom se belei uestalost i sadraj poruka u procesu komunikacije. Primenjuje se u analizi novinskih lanaka ili javnih govora. U okviru kvantitativnog dela analize odreuje se koliina podataka u funkciji vremena, poloaja (to govori o znaajnosti) i slino, a u kvalitativnom delu analize se odreuje tip podataka (npr. pozitivni, negativni ili neutralni stavovi).

Metodi za tumaenje podataka:

Uporedni metod se moe koristiti na tri nivoa analize:

poreenje varijeteta jedne pojave u okviru istog drutva;

poreenje iste pojave u dva razliita drutva koja pripadaju istoj istorijskoj etapi;

uporedno-istorijski metod.

Metod multivarijantne analize je jedan od statistikih postupaka za prouavanje uzrono-posledinih veza meu drutvenim pojavama. Analiza podataka podrazumeva proveru da li je glavna hipoteza potvrena ili opovrgnuta, kao i proveru da li je eventualno ustanovljena neka druga relacija koja nije bila predviena na poetku istraivanja.6.Zakljuak

S obzirom na usmerenje sociologije na osnovna znanja o drutvu, uvek je bilo polemike oko toga koji je metod najprimereniji ovoj nauci. Nain saznavanja sveta nije jednostavan s obzirom na svu kompleksnost odnosa i uvek ostaje pitanje da ji se drutveno ponaanje moe do kraja istraiti i objasniti. Sa razvojem drutva umnoavaju se i drutveni odnosi i problemi, pa se pored klasinih metoda javlja sve vie novih metoda.

Kako ne postoji saglasnost oko primene metoda, moemo rei da je metod sociologije u stalnom razvoju, paralelno sa razvojem novih teorijskih postavki, ali i s obzirom na nivo posmatranja ( da li se obuhvata globalno drutvo, ili pojedine delove ili neke odredjene injenice i situacije).

Metodologija, kao logika disciplina se bavi prouavanjem metoda istraivanja (razvijanjem logikih naela naunih saznanja, svojstvima dobijenih podataka, njihovom sistematizacijom i razlozima zbog kojih se oni mogu koristiti u okviru konkretne nauke). Zadatak metodologije je da opie i objasni metode naunog saznanja, tj nain dolaenja do naunih saznanja. Metodologija sociologije se bavi celokupnim procesom sociolokog istraivanja u svim njegovim fazama.7.Literatura

1. , , : (2006), : .2. Fanuko N. (2009). : Sociologija. Zagreb.3. Gidens, E. (1998) .: Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet, Beograd.4. ijakovi I. ( 2008) :SOCIOLOGIJA. UVOD U RAZUMEVANJE. GLOBALNOG DRUTVA. TREE DOPUNJENO IZDANJE. Banja Luka.

2