Click here to load reader

METODE INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJE

  • View
    226

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

-_

Text of METODE INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJE

UNIVERZITET U BEOGRADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

SMER: AGROEKONOMIJA

PREDMET: SOCIOLOGIJA MENADMENTATEMA: METODE INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJEMENTOR: STUDENT:

PROF DR ______________________ NEMANJA NEDELJKOVI

FEBRUAR, 2015.

SADRAJ:3POJAM METODA

4ODNOS OPTEG NAUNOG, SOCIOLOKOG I METODA INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJE

5FAZE NAUNO-ISTRAIVAKOG POSTUPKA

7METODE KOJE SE KORISTE U INDUSTRIJSKOJ SOCIOLOGIJI

7Posmatranje

8Vrste posmatranja

9Sreivanje podataka dobijenih posmatranjem

11Ispitivanje

11Intervju

13Anketa

14Metode merenja

15Statistiki metod

16Eksperiment

18Metod analize sadraja

18Metod studije sluaja

19Metod multivarijantne analize

19Istoriografska metoda

21LITERATURA

POJAM METODARe metod potie od grke rei methodus, to znai nain, put, traenje. U tom smislu, metod se moe definisati kao nain istraivanja odreene pojave u prirodi i drutvu, ili kao traenje puteva, ili naina da se analiziraju i spoznaju pojavni oblici i sutina jedne prirodne ili drutvene pojave.

Re logos potie od grke rei i oznaava slovo, pojam, razlog, uenje, re, znanje, nauku. Tako biologija oznaava nauku o ivotu; filo-logija jeste nauka o jeziku; sociologija oznaava nauku o drutvu i metodologija oznaava nauku o metodu.

Pojam nauke se najlake moe objasniti na sledeem primeru, a to je, ta naunici rade u nauci: prikupljaju injenice (podatke), opisuju ih, klasifikuju ih, definiu, mere, eksperimentiu, uoptavaju, objanjavaju, predviaju, kontroliu, vrednuju.

Bez metoda, nijedan istraivaki postupak ne moe da se istrauje ili ispituje. Naime, metod kao konstitutivni element svake nauke, postepeno se razvio kao cilj da obezbedi istinitost, proverljivost, objektivnost, verodostojnost i efikasnost nauno-istraivakog postupka. S tim to se pod efikasnou nauno-istraivakog postupka podrazumeva najkrai i najlaki put do naunog saznanja, uz potovanje naela ekonominosti, odnosno to manje troenje finansijskih sredstava i ljudskih resursa.

Metod u svim naukama ima zajednike karakteristike:

Razvojnost on se razvija zajedno sa naukom iji je sastavni deo, podstiui razvoj nauke i stiui nova sopstvena saznanja;

Promenljivost metod se menja sa promenama u oblasti u kojoj se primenjuje;

Uslovljenost sa predmetom istraivanja svaki predmet istraivanja zahteva specifini metodoloki pristup;

Posebnost odnosno relativna autonomija metoda, koja je uslov objektivnosti nauno-istraivakog postupka.

ODNOS OPTEG NAUNOG, SOCIOLOKOG I METODA INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJE

Pre svega, svaka nauka koristi opte naune metode koje su primenljive u svim naukama. Ali se pri tome moraju razdvojiti u posebne grupe opte naune metode, koje se koriste u prirodnim, medicinskim, tehnikim i drutvenim naukama, koje se sutinski razlikuju, zbog sutinskih razlika u predmetu istraivanja.

Sociologija kao najoptija drutvena nauka ima svoj specifini-socioloki metod.

On se sastoji od dva kljuna aspekta:

Prilagoavanju optih metoda nauke specifinom predmetu sociologije;

Izbor onih metoda i tehnika istraivanja koje su posebno pogodne u istraivanju sociolokih pojava i njihovo dalje razvijanje, ukljuivanje novih aspekata i elemenata, koji u sutini znae stvaranje novih sociolokih metoda; tu granicu je, naravno, esto veoma teko uoiti i razdvojiti, ali je upravo to kljuni aspekt metodolokog pristupa sociolokim pojavama; potrebno je, dakle, iz opteg naunog metoda izdvojiti ono to se zove diferentia specifica u istraivanju sociolokih pojava.

Industrijska sociologija, kao specifina socioloka metoda koristi i specifine metode, odnosno opte naune i socioloke metode, koje su prilagoene ovom predmetu. Ve u prvim istraivakim koracima u industrijskoj sociologiji, moe se uoiti da su neke metode i tehnike istraivanja veoma pogodne i vode veoma pouzdanim i celovitim saznanjima, dok se za druge metode ne moe rei isto, jer nemaju nikakvu znaajniju primenu.

Na metod industrijske sociologije utie itav niz inilaca, od kojih posebnu vanost imaju sledee:

Specifinost sadraja industrijske sociologije re je o vrlo dinaminim, konkretnim pojavama situiranim u svakodnevni ivot ljudi, na koje utie itav niz drutvenih inilaca, koje se brzo menjaju, utiui na vrednosni sistem, stavove i line sudbine pojedinca, to oteava njihovo celovito, objektivno, sistematsko prouavanje;

Tekoe u definisanju predmeta industrijske sociologije i razgranienje u odnosu na predme graninih naunih disciplina;

Neophodnost interdisciplinarnog pristupa uslovljenog sloenou i povezanou predmeta industrijske sociologije sa drugim drutvenim pojavama i odnosima, to uslovljava i sloenost metodolokog pristupa.FAZE NAUNO-ISTRAIVAKOG POSTUPKA

Svaka nauka, pa i industrijska sociologija, sastoji se od 2 kljuna elementa: predmeta i metoda. Ova dva elementa su meusobno povezana i meuzavisna, to znai da ne mogu funkcionisati jedan bez drugog. Da bi se jedno nauno-istraivanje zapoelo, mora postojati predmet istraivanja.

Naunici koji se bave istraivanjem jedne ili vie pojava, mogu analizirati, uporeivati, proveravati istraivake rezultate sa drugim istraivaima iz te oblasti nauke. Iz tih razloga sam postupak istraivanja mora biti postupan i sistematian.

Faze koje se primenjuju u svim nauno-istraivakim postupcima jesu:

1) Formulacija problema

2) Postavljanje hipoteze

3) Prikupljanje i obrada podataka

4) Opis pojave

5) Nauno objanjenje

Formulacija problema je poetna faza, u kojoj istraiva na osnovu analize stanja prikupljenih podataka, uoava odreene probleme i na osnovu toga formulie predmet ovog istraivanja. Ova faza je izuzetno sloena i osetljiva, jer zahteva jasno i postupno dimenzioniranje problema koji se istrauje.

Formulacija problema, osim poetne faze, ima i dve dodatne faze:

1) Teorijsko definisanje problema, koje predstavlja logiku operaciju u kojoj se sutinske karakteristike i specifinosti predmeta istraivanja, definiu pomou teorijskih, apstraktnih pojmova.

2) Operaciono definisanje predmeta istraivanja je sledei korak, u kome se na osnovu teorijskog odreenja uoavaju konkretne karakteristike predmeta istraivanja, koje su jedna od osnova za njegovo dalje prouavanje.

Postavljanje hipoteze je druga faza nauno-istraivakog postupka. Hipoteza je pretpostavka o predmetu istraivanja. Ali nije svaka pretpostavka hipoteza. Hipoteza je pretpostavka, koja se zasniva na dosadanjim saznanjima i iskustvima istraivanja u odreenoj oblasti. To ne znai da sve hipoteze imaju istu naunu vrednost. Nauna vrednost pojedinih hipoteza meri se na osnovu sledeih kriterijuma:

Hipoteze o pojavama koje su do tada bile manje poznate i objanjene;

Dubina objanjenja ili analize predmeta hipoteze;

Mogunost realnog predvianja pojava na osnovu hipoteza,

Sveobuhvatnost, odnosno sveobuhvatanje ireg kruga pojava i odnosa;

Argumentovanost, odnosno broj i kvalitet argumenta koji im idu u prilog.

U procesu postavljanja hipoteze, bitno je da obuhvatnost hipoteze odgovara predmetu istraivanja. Jer, ako se hipoteza postavi preusko, ne moe se obuhvatiti celina istraivanja, a ako se hipoteza postavi preiroko, onda se ne mogu uoiti specifinosti predmeta istraivanja.

Zbog navedenih razloga, vano je imati u vidu da se hipoteze po stepenu optosti dele na: opte, posebne i pojedinane.

Prikupljanje i obrada podataka je sledea faza u nauno-istraivakom procesu. U ovoj fazi istraiva prikuplja, klasifikuje i obrauje sve relevantne podatke o predmetu istraivanja, koji mu mogu koristiti u naunoj spoznaji odreene pojave.

Prikupljanje podataka mora biti funkcionalno povezano sa predmetom i ciljevima istraivanja, kako bi bilo uspeno. U protivnom, prikupljanje i obrada podataka bilo bi besmisleno, jer se tumaranjem po obilju injenica i podataka ne mogu izvui i klasifikovati injenice i relevantni podaci za predmet istraivanja.

Prikupljanje i obrada podataka mora biti: plansko, sistematino, proverljivo, to znai da drugi istraivai mogu proveriti nain na koji se dolo do odreenih podataka.

Opis pojave podrazumeva nauno opisivanje pojave, koja je predmet istraivanja, na osnovu prethodno prikupljenih i obraenih podataka.

Ovo je faza u kojoj se izlau prvi rezultati prethodnih faza istraivanja i prvi korak u dubljem naunom saznavanju odreene pojave.

Nauno objanjenje je zavrna, najslonija faza nauno-istraivakog postupka u kojoj istraiva, na osnovu svih prethodnih faza istraivanja, dolazi do novih saznanja o karakteristikama i meusobnim vezama i odnosima izmeu pojedinih pojava.

Ova faza nauno-istraivakog postupka veoma zavisi od stvaralake moi istraivaa.METODE KOJE SE KORISTE U INDUSTRIJSKOJ SOCIOLOGIJI

Industrijska sociologija koristi opte naune i metode opte sociologije i prilagoava ih ciljevima i specifinostima predmeta istraivanja kojima se ona bavi.

Istraivaka praksa i dosadanji razvoj, potvrdili su da odreeni broj metoda ima posebnu istraivaku i naunu vrednost i da se najee koristi u industrijskoj sociologiji. Re je o sledeim metodama:

Posmatranje

Posmatranje je najstariji i najrasprostranjeniji metod. Specifinost ovog metoda je u tome, to metod posmatranja omoguuava da se informacije o prirodnim i drutvenim pojavama dobiju na neposredan nain. Dok kod svih drugih istraivakih metoda, istraiva nema neposredan dodir sa pojavama koje posmatra.

Posmatranje kao metod ima svoje karakteristike: plansko, sistematino, unapred pripremljeno, usmereno iskljuivo na predmet istraivanja, odnosno na hipoteze koje treba dokazati. Ovaj metod se moe prikazati i najbolje shvatiti kroz sledei primer: primer: Ako ljudi glasaju za jednu odluku na jedinstven nain, motivi, elje i oekivanja mogu biti veoma razliiti. Neko glasa za odreenu odluku, zato to mu se ini da je odluka racionalna, neko iz potrebe da se uvek slae sa drugima, neko zbog straha od kazne, neko iz karijeristikih razloga, itd.

Ponaanje ne mora da se slae sa linim verovanjima i vrednostima.

Grupa vri snaan uticaj na pojedinca: svojim ciljevima, svojom strukturom, svojom specifinom ideologijom. Ponaanje pojedinca pod odreenim uslovima prestaje da zavisi od njegovih linih osobina i skoro potpuno je odreeno promenama u socijalnoj situaciji. Metoda posmatranja je naroito prikladna za takve sluajeve i samo tada daje najbolje rezultate.

Rezultat takvih posmatranja je obino neko novo saznanje o tipovima ponaanja, koji zavise od tipa socijalne situacije.

Ako isti posmatra ponovi svoje posmatranje iste pojave nekoliko puta i uvek dobije priblino iste, ili sline rezultate, verovatno je da su njegovi rezultati nauno valjani. Ako razliiti posmatrai iste pojave dou do priblino istih, ili slinih rezultata, verovatno je da su rezultati njihova posmatranja nauno valjani. Ako se istraivanje iste pojave (dogaaja, procesa, odnosa) obavi i drugim istraivakim metodama i ako se dobiju priblino isti, ili slini rezultati, postoji sigurnost da rezultati istraivanja zadovoljavaju osnovne uslove naunog (istinitog, opteg, proverljivog, preciznog, sistematskog) saznanja.

Zavisno od obima predmeta istraivanja, posmatranje moe biti: kompleksno (kada su predmet posmatranja ire, sloenije pojave) i pojedinano (kada je re o pojedinanim konkretnim pojavama).

Vrste posmatranja

Metodolozi se uglavnom slau da postoje dve osnovne vrste posmatranja: posmatranje sa ueem i posmatranje bez uea.

Kod posmatranja sa ueem, posmatra ima dvostruku ulogu. On prema planu i metodolokim zahtevima posmatra pojavu, koja je predmet istraivanja i istovremeno je aktivni uesnik grupe, odnosa i procesa koji se posmatraju. Da bi posmatra bolje osmatrao iznutra, ono

Ovakva vrsta posmatranja se naroito koristila u socijalnoj antropologiji i etnologiji, za prouavanje primitivnih drutava i udaljenih kultura, ili u sociologiji, za prouavanje zatvorenih i tajnih grupa i udruenja. Sociolozi, meutim, danas koriste posmatranje s uestvovanjem za istraivanje odnosa u preduzeima, koli i sl.

Posmatranje s ueem moe da se podeli:

1) Potpuni uesnik (posmatra stanuje, radi i ivi u sredini koju posmatra, ali sredina ne zna koje on; tako posmatra moe da se zaposli u nekom preduzeu kao radnik, ili u nekoj ustanovi kao slubenik i da se pokorava normama rada i ivotne sredine, da uestvuje u formulisanju grupnih ciljeva, da jaa grupnu ideologiju, da brine o grupnoj kontroli i sistemu odgovornosti, da se bori za bolje mesto na hijerarhijskoj skali autoriteta u grupi, da brani grupu od spoljanjih pritisaka, da uestvuje u donoenju odluka vanih za grupu, da se takmii oko grupnog vostva, itd.);

2) Uesnik posmatra (posmatra preuzima neku radnu ulogu, obavezan je da kao i drugi provodi puno radno vreme i da svesno obavlja svoj posao; uzgred posmatra i ponaanje drugih koji znaju da je on posmatra i da je u njihovoj sredini radi naunog posmatranja);

3) Posmatra uesnik (posmatra je dosta slobodan, moe da menja uloge, da se kree po drutvenom prostoru horizontalno i vertikalno; sredina u kojoj se posmatranje vri, zna da je on posmatra);

4) ist posmatra (posmatra je obian gledalac raznih sveanih obreda; kao lan publike prati neko interesantno suenje; posmatra trajk itd.; njegov odnos prema ispitivanoj grupi je prilino udaljen i povran i odnosi se samo na javno ponaanje).

Autori mnogih klasinih sociolokih studija sluili su se posmatranjem sa ueem, kao sredstvom za prikupljanje podataka. Whyte je rekao: Dok sam sedeo i sluao, saznao sam odgovore na pitanja, koja mi uopte ne bi pala na pamet postaviti, da sam svoje informacije prikupljao iskljuivo pomou intervjua. Da se oslanjao iskljuivo na intervjue, to bi ga neznanje spreilo da postavlja vana i relevantna pitanja.

Da bi bio uspean, posmatra mora stei poverenje onih lanova ili grupa koje posmatra. Ali sa druge strane postoji opasnost, jer ukoliko se posmatra vee za ciljeve grupe i njene lanove, to moe uticati nepovoljno na objektivnost posmatranja.

Posmatranje bez uestvovanja, u kojem posmatra sa strane posmatra ono to prouava. Ovakvo posmatranje izgleda objektivnije, ali kod njega se ispoljavaju opti nedostaci posmatranja kao metoda, a to su nemogunost da se posmatra: ono to se iznenada i brzo odigra; to se desilo u prolom vremenu, ili na nekom udaljenom mestu; to je skriveno za spoljnjeg posmatraa, jer je u pitanju teko vidljivi unutarnji subjektivni drutveni proces.

Prednost ovog naina posmatranja je pretpostavljena vea objektivnost posmatraa, upravo zato to nije uesnik procesa koje posmatra.

Posmatra je u mogunosti da se skoncentrie iskljuivo na svoj posmatraki zadatak. Ali je pri tome, uskraen za iskustvo neposrednog uea u dogaaju koji posmatra.

Sreivanje podataka dobijenih posmatranjem

Nauno posmatranje neke sloene drutvene pojave (preduzee, selo, grad, ustanova...) nije gledanje unaokolo ili beleenje onoga to vidimo. Posmatranje je uvek selektivno i vri se s obzirom na cilj istraivanja, probleme koje elimo da reimo i hipoteze koje nastojimo da proverimo. I ba zato iskusan i struan istraiva obino izvri solidne pripreme, pre nego to pone da posmatra neku sloenu drutvenu pojavu. (da upozna istorijske injenice toga kraja, osnovne institucije, vrstu tampe, mentalitet ljudi, vrednosni sistem i oekivanja).

Beleenje injenica, podataka, infrmacija itd., olakano je klasifikacijskom emom. Ako je ema dovoljno razvijena, istraiva e sve ono to primeti moi da svrsta u neku od navedenih kategorija. Ako se sav sadraj ne moe podvesti pod navedene kategorije, istraiva e lako otvoriti novu kategoriju i pod nju unositi odgovarajui sadraj.

Ono to razlikuje sistematsko posmatranje od obinog, svakodnevnog gledanja i dobijanja utisaka jeste, izmeu ostalog i nain sreivanja podataka o pojavi koja se posmatra. Tako je vedski sociolog Karlson (Carlson), izradio emu za sreivanje podataka pri posmatranju delatnosti direktora preduzea.

On je napravio 9 grupa:

1) Prima informacije

2) Sreuje informacije

3) Donosi odluke

4) Potvruje ili ispravlja odluke podreenih rukovodilaca

5) Izdaje nareenja

6) Savetuje objanjava

7) Nadgleda

8) Izvrava

9) Radi na linom uzdizanju

Takoe, postoji i klasina Bejlsova (Beles) klasifikacijska ema ponaanja, nastala na osnovu posmatranja i eksperimentalnog izuavanja mali grupa. U istraivanju delatnosti privrednih organizacija i njihovih organa upravljanja, moe se koristiti sledea ema za razvrstavanje podataka: (samo za proizvodnju)

Usvajanje plana proizvodnje

Izvrenje plana

Trokovi proizvodnje

Organizacija proizvodnje

Novi proizvodi

Nabavka sirovina

Produktivnost rada

Norme

Racionalizacija proizvodnje

Stimulacija

Investicije

Rekonstrukcija

Dugovanja i potraivanjaIndividualne osobine posmatraa

Prepreke objektivnom posmatranju pojava, mogu biti i same individualne osobine posmatraa-njegov temperament, trenutno psihiko stanje, sposobnost koncentracije, osobine pamenja i miljenja, iskustvo, pojmovi, teorije i jezik kojim se izraava, potreba, problemi i vrednosni sistem.

Posmatrai koji se bave posmatranjem odreene pojave, moraju biti snalaljivi, strpljivi i pojavu moraju posmatrati jednostavno i neposredno.Ispitivanje

Metoda ispitivanja je najee koriena metoda u industrijskoj sociologiji.

Podaci se prikupljaju tako to ispitiva postavlja pitanja o nekim drutvenim pojavama i dogaajima na koja ispitanik odgovara.

Ispitivanje moe biti:

Neutralno, kada se ispitiva prema ispitaniku odnosi iskljuivo poslovno, neutralno, profesionalno i na unapred pripremljenom obrazcu, ispitiva evidentira odgovore ispitanika; to je najrasprostranjeniji tip ispitivanja;

Blago ispitivanje je ono u kome ispitiva nastoji da pridobije poverenje ispitanika i da na osnovu tog poverenja dobije to iskrenije i potenije odgovore na pitanja koja postavlja;

Otro, ili strogo ispitivanje je ono u kome se od ispitanika trai da brzo, bez razmiljanja, odgovara na postavljena pitanja, a ispitiva veoma aktivno uestvuje u ispitivanju, uporeuje njegove odgovore na pojedina pitanja, vodi polemiku sa ispitanikom...

Postoje dve tehnike ispitivanja: intervju i anketa:

Intervju

Intervju podrazumeva prikupljanje podataka putem govornog optenja, s tim da se ti podaci iskoriste iskljuivo u naune svrhe.

Intervjui se mogu klasifikovati kao strukturirani ili nestrukturirani.

U strukturiranom intervjuu, nain na koji su pitanja oblikovana i red kojim se postavljaju ostaje isti u svakom pojedinom sluaju. Rezultat je prilino formalan dijalog, koji se sastoji od pitanja i odgovora.

Nestrukturirani su intervjui vie nalik neformalnom razgovoru. Intervjuista obino ima na umu nekoliko odreenih tema koje eli obraditi, ali vrlo malo unapred sastavljenih pitanja, ili ak nijedno. Slobodan je da oblikuje pitanja kako eli.

Podaci dobijeni iz strukturiranih intervjua obino se smatraju pouzdanijim dok su podaci iz nestrukturiranih intervjua manje pouzdaniji.

Vrste intervjua:

Slobodan intervju se primenjuje u poetnim fazama ispitivanja i karakteristian je po tome to intervjuer ima slobodu u izboru i redosledu pitanja koje postavlja ispitaniku;

Usmereni (dubinski) intervju se koristi za prikupljanje podataka o dubljim, sloenijim stavovima ispitanika o predmetu istraivanja;

Panel intervju je specifina vrsta usmerenog intervjua, koji se koristi za prikupljanje podataka o sloenim dugotrajnim drutvenim procesima i odnosima. Koristi se tako to se o istim pitanjima, po istom formalizovanom postupku vode razgovori sa istim grupama ispitanika, ali u razliitim vremenskim razmacima, kako bi se uporeivali njihovi stavovi i inioci koji utiu na promenu tih stavova.

Rad i osobine ispitivaa (anketara):

1) Potenje

2) Zainteresovanost

3) Tanost

4) Prilagoenost

5) Linost i temperament

6) Inteligencija i obrazovanje

7) Dobro poznavanje jezika i ispitivane grupe

8) Poznavanje problema koji se ispituje

Osobine ispitanika:

1) Spremnost

2) Sposobnost

3) Uestvovanje

4) Motivisanost

Anketa

Anketa podrazumeva prikupljanje podataka pisanim putem, koje anketar dostavlja ispitanicima i daje im osnovna obavetenja o ciljevima ankete i nainu popunjavanja upitnika, a zatim ispitanici sami popunjavaju upitnik.

Prema obliku pitanja, upitnici mogu biti:

1) Otvorenog tipa (ispitanici slobodno upisuju odgovore na pitanja)

2) Zatvorenog tipa (zaokruuje se jedan ili vie unapred ponuenih odgovora).

Gallupova anketa, sprovedena 1939 godine, otkrila je da je 88% od jednog uzorka stanovnitva SAD samo svrstalo sebe u srednju klasu, to je veoma iznenadilo istraivae. Ispitanicima je ponueno da se odlue za jednu od tri mogunosti: gornja, srednja i nia klasa. Anketa je ponovljena nakon kratkog vremena i naziv nia klasa zamenjen je nazivom radnika klasa. Sad se 51% uzorka klasifikovalo kao radnika klasa. Pritom nije bilo nikakvih znakova nekog znaajnog pomaka u Americi. Naprosto, ti rezultati upuuju na zakljuak da su nazivima nia i srednja klasa pripisana razliita znaenja. Istraivai moraju biti svesni takvih znaenja, ako ele izvesti neke logine zakljuke iz svojih podataka.

Kako bi se putem ankete prikupili relevantni i objektivni podaci, neophodno je u pripremi i sprovoenju ankete drati se sledeih pravila:

Sadraj upitnika mora biti funkcionalno povezan sa predmetom istraivanja;

To je vezano sa ekonominou upitnika, iji obim treba da bude primeren ciljevima i predmetu istraivanja;

Formulacija pitanja i njihov redosled moraju biti jasni, precizni, koncizni, konkretni i tei po loginom redosledu;

Jezik u upitniku mora biti prilagoen pretpostavljenom nivou ispitanika i specifinim odlikama sredine u kojoj se ispitivanje vri;

Moraju se imati u vidu ogranienja vezana za obrazovnu, psiholoku strukturu ispitanika koja utie na njihovu sposobnost razumevanja procesa i odnosa koji su predmet istraivanja;

Treba imati u vidu i drutvena ogranienja (npr. strah ispitanika da iskreno, otvoreno iznose svoje stavove), to je karakteristino za autokratske reime, kao i za periode drutvenih i ekonomskih kriza u kojima je veina stanovnitva suoena sa egzistencijalnim problemima, strahom od gubljenja posla i oseajem besperspektivnosti.

Uz anketu istraiva po pravilu treba da ispitaniku poalje pismo u posebnom omogu, u kome ga moli za saradnju. U pismu mora da se naznai za koga se vri ispitivanje, zato se vri ispitivanje, zato je poeljno da ispitanik odgovori na pitanja u anketi; uputstva kako da se anketa popunjava i da je anketa anonimna.Metode merenja

Merenje je kvantitativno (brojano) oznaavanje iskustvenih pojava na osnovu precizno utvrenih pravila. Osnovni smisao merenja je poveanje stepena preciznosti naunih podataka. U sociologiji, merenje se koristi u kombinaciji sa statistikim metodima, kao i prilikom rangiranja pojava po nekom kriterijumu (npr. rangiranje stavova prilikom njihovog sociolokog ili sociojalno-psiholokog prouavanja).

Merenje je operacija, kojom se utvruje koliko se puta jedinica mere sadri u veliini koja se meri.

Sociometrijski test, takoe, jeste jedan od primera primene merenja u socijalnoj psihologiji i sociologiji.

Postoji tri vrste merenja:

1) Neposredno merenje direktno utvruje vrednost jedne veliine, odnosno broj osnovih jedinica koje ine tu veliinu (npr. broj zaposlenih u jednom preduzeu, cene pojedinih proizvoda, broj stanovnika jednog naselja itd.)

Neposredno merenje je mogue primeniti na manji broj pojava. Naime, tanost i oiglednost ovakvih merenja je izuzetno velika.

2) Posredno merenje primenjuje se kod merenja sloenih pojava i procesa koje nije mogue izmeriti pomou samo jedne veliine zbog njene promenljivosti, nestabilnosti i drugih razloga. Kod posrednog merenja, vrednost jedne sloene veliine utvruje se merenjem drugih veliina, ijim se povezivanjem i uporeivanjem dobija nova sintetika veliina. Takve sintetike veliine su npr., standard stanovnitva, razvoj demokratije, kvalitet ivota i radne sredine i sl.

3) Skaliranje je specifina vrsta merenja, kojom se meri intenzitet jedne veliine. U industrijskoj sociologiji, skaliranje se u velikoj meri koristi za ispitivanje motivisanosti za rad, stepen vezanosti za preduzee, zadovoljstvo sopstvenim radnim mestom i sl.

Statistiki metod

Statistike metode su se najpre koristile u ekonomiji i demografiji. A sada gotovo da nema istraivanja u prirodnim i drutvenim naukama koje ne koristi statistiki metod. Ovo je jedan od najrasprostranjenijih metoda u naunim istraivanjim.

Bez pojedinih statistikih postupaka bilo bi skoro nemogue pregledno i relativno precizno prikazati one drutvene pojave, koje su po svom karakteru masovne, a takvih pojava je veliki broj i njihov znaaj za sociologiju je izuzetan.

Statistikim popisima i izvetajima statistikih slubi dolazi se do dragocenih podataka, kao to su: podaci o kretanju privrede (proizvodnje, raspodele, razmene, potronje, prihoda, rashoda), o kretanju stanovnitva (po broju i prema raznim obelejima, kao to su: pol, starost, zanimanje, obrazovanje, imovno stanje), o zdravstvu, o kolstvu, ivotnom standardu i mnogim drugim drutvenim pojavama.

Statistikom obradom prikupljenih pojava dolazi se do sintetikih pokazatelja, kao to su razni statistiki procesi, procenti, indeksi, trendovi, korelacije i drugi, bez kojih nema preciznog opisa i pouzdanog objanjenja u sociologiji.

Mogunost brze kompjuterske obrade velikog broja najrazliitijih podataka, znatno proiruje primenu statistike u sociolokim istraivanjima, a ponekad dovodi do izvesnih preterivanja u tom pogledu.

Kod metode uzorka od izuzetnog je znaaja da se dobro dimenzionira veliina uzorka. Veliina uzorka zavisi od itavog niza kriterijuma od kojih su najvaniji veliina i sloenost pojave koja se ispituje.

U industrijskoj sociologiji, kao i u sociologiji uopte, najee se koriste sledee statistike metode:

Metoda uzorka, ima veliki znaaj kod istraivanja masovnih pojava. Kod takvih pojava je veoma teko, esto i nemogue istraivati celu pojavu. U takvim sluajevima koristi se metod uzorka, koji se sastoji u tome da se iz statistike mase izdvoji jedan broj jedinica na kojima e se vriti istraivanje, ali da se rezultati mogu primeniti na celu statistiku masu.

U zavisnosti od kriterijuma koji se koriste pri formiranju, postoje tri vrste uzorka:

Sluajni uzorak, gde se ispitanici, odnosno jedinice ispitivanja, npr. uzorci vode ili neke robe odabiraju potpuno sluajno.

Sistematski uzorak se razlikuje od sluajnog, po tome to se prva jedinica ispitivanja jasno definie, a onda se prema tome definie i kriterijum za izbor drugih jedinica u uzorku. Ovaj uzorak se formira tako to se izabere ispitanik, koji je sedmi na platnom spisku, pa posle toga da ulazi, npr. svaki 20 radnik.

Stratifikovani uzorak je najsloeniji. Koristi se za istraivanje sloenih prirodnih ili drutvenih pojava. Stratifikovani uzorak formira se na osnovu vie razliitih svojstava statistike mase koja se prouava npr. kod istraivanja javnog mnjenja to moe biti pol, starosno doba, obrazovanje, zanimanje i druge osobine ispitanika.

Metod srednjih vrednosti je od izuzetno velike koristi u analizi numerikih pokazatelja kakvi su zarade, duina radnog vremena, nacionalni dohodak i sl. Postoje tri vrste srednje vrednosti:

Aritmetika sredina se dobija tako to se pojedinane vrednosti jedne veliine, npr. broj kinih dana u jednom mesecu, podele se brojem posmatranih jedinica.

Medijana se takoe naziva i poziciona vrednost. Medijana izraava srednju pozicionu vrednost te pojave na skali.

Metod korelacije je statistiki metod, pomou koga se nastoji da se ispitaju i utvrde odnosi meuzavisnosti i povezanosti izmeu dve ili vie pojava. Postoje dve vrste korelacija:

a) Pozitivne, kada dve meusobno povezane pojave istovremeno rastu;

b) Negativne, kada vrednost jedne pojave raste, a druga opada.

Eksperiment

Nauke u kojima nije mogu eksperiment, ne mogu se uopte smatrati naukama. Eksperiment je veoma stara i esto koriena metoda. Ona je nastala i razvila se u okviru prirodnih nauka. U 19.veku eksperiment dobija sve veu primenu u drutvenim naukama, pa i u sociologiji.

Ogist Kont je smatrao da eksperiment nije tako plodan u sociologiji, zato to se svako eksperimentisanje protivi spontanom razvitku drutva i to remeti njegov organski tok.

D. S. Mil takoe nije verovao u korisnu mogunost primene eksperimenata u drutvenim naukama. Njegov osnovni argument mogao bi se izraziti ovako: nema na svetu dva drutva koja bi bila slina u svim osobinama, a razliita samo u jednoj; nema na svetu dva drutva koja bi se razlikovala u svim osobinama, a bila slina samo u jednoj.

Emil Dirkem je verovao, da je u uporednoj metodi naao pravu zamenu za eksperiment.

Maks Veber, svestan niza potekoa na koje nailazi eksperimentalno istraivanje drutvenih pojava, predlae umesto stvarnog eksperimenta tzv. misaoni eksperiment.

Karl Marks je isto tako bio skeptian, to se tie ire primene eksperimenta u drutvenim naukama.

Postoje tri vrste eksperimenta:

1) Laboratorijski eksperiment je eksperiment koji se izvodi u vetakim, laboratorijskim uslovima. Ispitanici se stavljaju u tu vetaki stvorenu, laboratorijsku situaciju, u cilju da se otkriju uzorci odreenih drutvenih pojava i ponaanja. Ova metoda ima dva osnovna ogranienja:

a) Prvo, veoma je teko stvoriti vetaku eksperimentalnu situaciju, koja je apsolutno podudarna sa realnim ivotnim situacijama;

b) Drugo, kod ove metode mora se voditi rauna o etnikim aspektima, odnosno ouvanju moralnog integriteta osoba koje uestvuju u eksperimentu.

2) Eksperiment u prirodnim uslovima izvodi se tako to se fomiraju dve identine grupe koje uestvuju u eksperimentu. One su identine po svim svojstvima, osim po jednom eksperimentalnom, koji se kod jedne grupe namerno izostavlja. Uporednom analizom stanja i odnosa u dve posmatrane grupe dolazi do saznanja o dejstvu eksperimentalnog metoda.

3) Prirodni eksperiment je prouavanje odreenih prirodnom, spontanom toku, pre svega u odreenim specifinim vanrednim drutvenim okolnostima, kakve su zemljotres, rat, poar, poplave i sl. Ova metoda je, zapravo, kombinacija metode eksperimenta i posmatranja.

Uporedna metoda

Uporedni metod je upotrebljavao jo Aristotel (384-322 pre n.e.) u prouavanju raznih tipova drava i politikih sistema u staroj Grkoj. Ova metoda je jedna od najstarijih i esto korienih naunih metoda, kako u prirodnim, tako i u drutvenim naukama. Ovaj metod u sociologiju je uveo Emil Dirkem (1857-1917), osniva moderne francuske sociologije.

Osim Dirkema i Karl Marks, Herbert Spenser, Veber su koristili uporednu metodu.

Postoje tri nivoa uporednog metoda, koje je definisao Emil Dirkem:

1) Kad se uporeuju varijeteti jedne pojave u okviru jednog drutva (npr., seoske i gradske porodice u naem drutvu).

2) Kada se jedna pojava uporeuje sa istim pojavama u okviru vie drutava (npr., seoske porodice u Srbiji i Makedoniji).

3) Kada se uporeuju iste ili srodne (meusobno uporedive) drutvene pojave u raznim drutvima-bez obzira na istorijsko vreme. (npr., institucija braka i porodice u razliitim tipovima drutveno-istorijskih formacija). Ovaj istraivaki postupak ponekad se naziva i uporedno-istorijski metod.

Metod analize sadraja

Analiza sadraja je istraivaka metoda pomou koje na sistematian, kvantitativan i objektivan nain dolazimo do podataka o sadraju poruke. Ova metoda dobija sve vei znaaj u drutvenim naukama, pa i u industrijskoj sociologiji, sa razvojem pisane komunikacije meu ljudima. Danas je pisana komunikacija neizbean vid komunikacije u meuljudskim odnosima.

Analiza sadraja, na primer, novinskih listova Politika, Novosti, Borba, Vjesnik, Osloboenje neposredno pred raspad SFRJ, dala bi dragocene podatke o odnosima meu politikim organizacijama i grupama u bivim jugoslovenskim republikama. U tom sluaju, ova metoda postaje ne samo postupak za kvantitativan opis podataka, ve i metod njihove kvalitativne analize.

Postoje tri faze analize sadraja:

Prva faza je kategorizacija po kojoj e se klasifikovati pojave koje se analiziraju;

Druga faza je faza u kojoj se vri analiza i obrada podataka, a zatim svrstavanje ovih podataka u odgovarajue statistike tabele, indekse, grafikone i sl.;

Trea faza je ona u kojoj analitiari vre nauni opis pojave.

Metod studije sluaja

Metod studije sluaja je tipino socioloka metoda. Ona je nastala i razvila se u okviru sociologije i u okviru ove nauke ima najveu primenu. U literaturi se pored izraza studija sluaja moe nai i izraz analiza sluaja, kao sinonim.

Metoda studije sluaja je sloena, kompleksna metoda, koja pojedinani sluaj prouava kao poseban predmet istraivanja, izdvojen iz ire celine kojoj pripada, pri emu se uvek imaju u vidu veze sa tom irom celinom.

Jedan broj teoretiara smatra da metoda studije sluaja ne moe biti samostalna nauna metoda, dok drugi smatraju da ona ima velika ogranienja i meu njima istiu nepouzdanost i nemogunost uoptavanja rezultata do kojih se doe korienjem ove metode.

Teoretiari koji koriste ovaj metod, istiu njene brojne prednosti, kao to je dubinski karakter istraivanja i mogunost iroke primene ovog metoda od pojedinca do globalnog drutva.

Ova metoda je veoma korisna i pouzdana u predvianju drutvenih pojava i procesa.

Metod multivarijantne analize

Metod multivarijantne analize je kvantitativno-statistiki postupak za prouavanje uzrono-posledinih i drugih deterministikih odnosa u drutvu, za razliku od uporedno-istorijskog metoda. Primenjuje se u empirijskim sociolokim istraivanjima, gde se analiziraju odnosi veeg broja promenljivih inilaca (uzroka), koji proizvode neku pojavu (posledicu), koja se smatra zavisno promenljivom.

Uzrok je inilac, koji je istovremeno:

a) Neophodan uslov (posledica se nikad ne pojavljuje, pre nego to on deluje);

b) Dovoljan uslov (posledica se uvek pojavi, poto on deluje).

Pozitivna statistika korelacija (povezanost) dve pojave, ukoliko je stabilna, ukazuje na mogui uzrono-posledini odnos meu njima, koji se u prirodnim naukama dokazuje eksperimentom, a u sociologiji tumaenjem stvarnog meudelovanja drutvenih pojava. Sloenost meudelovanja brojnih drutvenih inilaca utie na to da se uzrono-posledine veze u drutvu, nikad ne pojavljuju u obliku apsolutne izvesnosti, ve uvek kao statistika verovatnoa.Istoriografska metoda

Kada govorimo o istoriji ili o ljudskoj prolosti, onda smo obino skloni da mislimo na politiku istoriju i vojne pobede i poraze. Ali ljudsko iskustvo je mnogo ire i obuhvata pored politike i vojne istorije i istoriju kulture i civilizacije, prava, religije, nauke, filozofije, psihologije, antropologije, sociologije, pedagogije, ekonomije, umetnosti i knjievnosti, itd. Sociolog ne sme da zaboravi na svu irinu i dubinu prolog drutvenog iskustva.

Uobiajena je podela istorijskih izvora na primarne (neposredne, iz prve ruke) i sekundarne (posredne, iz druge ruke). Primarni ili neposredni izvori su svedoanstva neposrednih uesnika, ili oevidaca odreenih dogaaja i drugih iskustvenih pojava. Svi ostali izvori, koji nisu nastali na osnovu neposrednog opaanja, ili doivljavanja njihovih autora, nego putem obavetenja, koja su na bilo koji nain dobijena od drugih lica, smatraju se sekundarnim ili posrednim.

Pod istorijskim izvorima podrazumevamo svako svedoanstvo o prolim dogaajima. To svedoanstvo moe da bude neki pisani dokument, neko narodno predanje, umetniko delo,...

Za utvrivanje autentinosti izvora, razvio se niz metoda. To su pre svega tehnike metode: prouavanje vrste hartija, mastila, oblika slova, pravopisa, rukopisa, peata i sl. Druga grupa metoda jesu: lingvistike metode, tj analize jezika u odreenom istorijskom izvoru uporeene sa karakteristikama jezika date istorijske situacije (vremena). Trea grupa metoda razvila se u vezi sa utvrivanjem vremena nastanka nekog dokumenta. Datum na dokumentu moe da bude proveren na vie naina: pregledom matinih knjiga, crkvenih, sudskih, bolnikih i raznih drugih potvrda i izvetaja, dokumenata o osiguranju, dravljanstvu, useljenju, regrutnih spiskova, birakih spiskova, policijskih knjiga itd. LITERATURA

Prof. Dr Darko Marinkovi Industrijski odnosi-Socioloki aspekti ljudskog rada, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005.

Dr uro unji Kritika socioloke metode, Gradina 1973.

Michael Haralambos Uvod u sociologiju, Zagreb: Globus, 1989.

Milovan Mitrovi, Sreten Petrovi Sociologija, Beograd 2001. 2