METODI PRIVATIZACIJE

METODI PRIVATIZACIJE

Literatura:

Ekonomika tranzicije: gl. 5, 7, gl. 11;

Ekonomika tranzicije – članci: članak Milanović, B. i Cerović, B. tekst: Dodatak D

Metodi privatizacije sadržaj

1. Primenjeni metodi prednosti i mane

2. Procena starih argumenata u svetlu ostavernih efekata u privredama u tranziciji

3. Odmeravanje pro et contra argumenata na osnovu iskustava iz prakse

4. Privatizacija i štednja – makroekonomski efekti

Metodi privatizacije:opšta klasifikacija

• Interni vlasnici

• Spoljni vlasnici

• Besplatna

• sa naknadom

Koji su metodi uobičajeni ?

Standardni metodiMilanović:

1. Interna

2. Eksterna

3. Deljenje (distribucija) akcija

4. Nacionalni holding (predprivatizacioni model)

Glavne prakse:

1. Tržišna (prodaja)

2. Vaučerska

3. Interna - insajderi

Razvijene tržišne privrede – tržišna i insajderska Razvijene tržišne privrede – tržišna i insajderska (ESOP-i i druge sheme) (ESOP-i i druge sheme)

Interna

Prednosti:• Jednostavnost• Popularnost• Tehnički: samo koliko

i po kom ključu• Država po strani• Prihod ostaje u

preduzeću

Mane • Mogućnost

manipulacije• Menadžment

('kadrovska lista')• Prednost uspešnih

preduzeća

Dokapitalizacija: 100 din.(10%) preduzeće: 1100,

vlasništvo 10% (=110), poklon 10 !

Eksterna

Prednosti:• Prihod države• Alokacija: tržište• Uslov: striktna

pravila i javnost• Otvorenost (lokalna i

šire)• Relativno jednostavna

Mane • Nejasna cena• Nema tržišta kapitala• Sporost• Velika ponuda –

ograničena tražnja

Dvodelne aukcije ? Prva i druga cena ? Strani kupci...Dvodelne aukcije ? Prva i druga cena ? Strani kupci...

Podela – kako ?

Prva mogućnost:• Sve akcije – svima

jednako...• Prevelika disperzija• Loša vlasnička

kontrola i nejasno korporativno upravljanje

Druga mogućnost:• Vaučeri (zapisi)• Svima jednako• Licitacije vaučerima• Formiranje cene i

tržišta hartija

Podela

Prednosti:• Egalitarnost• Državno/društveno

pripada svima...• Brzina • Otvorenost (lokalna i

šire); začetak tržišta• Ne treba cena

Mane • Nema prihoda• Egalitarnost (!)• Nejednak doprinos

građana• Izaziva troškove• Dekapitalizacija (?)

Nacionalni holding• Nije privatizacija

• Početno odvajanje od države

• Holding vlasnik akcija više firmi

• Upravljanje bolje

• Oblik deregulacije

Prednosti:• Postupno formiranje

tržišta kapitala• Jači menadžment

Mane • Nepotpuna vlasniška

kontrola• Privatizacija tek sledi

Kakva su iskustva u praksi ?

Tržišna privatizacija

Poželjan model, ali uz

određena ograničenja

Poželjan model, ali uz

određena ograničenja

Ograničenja:

nedostatak kapitala

nerazvijena tržišta kapitala

monopoli

Tržišna privatizacija, nast.

• Sporost procesa• nedovoljna podrška

ukupnoj tranziciji• neophodna podrška

stranih investitora

ProblemProblem::• Strani investitori

dolaze u kasnijoj fazi tranzicije, u sređeno sistemsko okruženje

• Dokaz - regresiona analiza:

SDI = f (TRA)

Vaučerska privatizacija

ArgumentiArgumenti propro::• pravedna

• dobar metod za privredu bez tržišta kapitala

• brz i ireverzibilan proces koji

• unapređuje tržišno ponašanje

• koncentracija vlasništva se obavlja tržišnim putem

Iskustvo ireverzibilnost i tržišna koncentracija

gradjani

banke

fondovi

preduzeća

država

Primer Češke

?

Interna privatizacija

Argumenti Argumenti contracontra::• Stare navike u upravljanju i ponašanju

• Konflikti između spoljnih i internih vlasnika

• korist za nomenklaturu

• nema restrukturisanja

• paradoksi samoupravne firme

O starim navikama i konfliktnim ciljevima

Li/L<Ki/KFormula raspodele akcija (D.M.Nuti):

Veći deo kapitala treba da bude u posedu onih koji ostvaruju manji (individualni) udeo u platnom fondu u odnosu na udeo u kapitalu

Nalazi O. Blanchard-ao restrukturisanju

Poreklo otpora restrukturisanju: strah od gubitka posla

Otpor koji pruža radnik koji nije vlasnik = (max) onom što gubi...

Šta gubi ?

Nadnicu (w)

Otpor koji pruža radnik koji je vlasnik (isti princip):

Gubi nadnicu (w) ali umanjenu za dividendu (d)

Sledi: w > (w-d)

Radnici akcionari lakše restrukturisanje !

nezaposlenost

Nalazi O. Blanchard-aoptimalna brzina tranzicije

• Model međuzavisnosti nadnica, zaposlenosti i rasta privatnog sektora

• Perspektiva profita omogućuje smanjenje nadnica i

• smanjuje neizvesnost i strah od restrukturisanja

Ldrž Lpriv

w

w

Lo

Interna privatizacija je poželjna sa stanovišta restrukturisanja...

Neočekivan zaključak:

... korektna je sa stanovišta efikasne alokacije vlasništva ako se akcijama

trguje individualno!

Nalaz Stiglitz-a• Nedostatak institucija

zahteva:• pojednostavljenje i

skraćivanje agencijskih lanaca,

• spajanje funkcije principala i agenta tj.

• podelu deonica učesnicima u procesu rada

A

B

C

Zaključak:• Interna privatizacija može se projektovati

tako da ne izaziva konfliktnost ciljeva (Blanchard & Nuti)

• Rezistentnija je na mešanje države (Woo & Sachs)

• Ne osporava restrukturisanje i tržišnu alokaciju deonica

• Iskustva pokazuju da nema razlike u upravljanju u odnosu na eksterne vlasnike (Slovenija, Poljska)

Štednja u različitim modelima privatizacije

dodatak

Štedna funkcija

• r = stopa prinosa• K = kapital• rK = profit• srK = štednja, akumulacija iz profita• sw = stopa sklonosti štednji (s=srK/rK) zaposlenih• sc = stopa sklonosti štednji vlasnika• Prema teoriji: sw< sc

• Uvek: 1 – s = potrošnja

Štednja i privatizacija (1)

• Pretpostavka (1):

spontana privatizacijaspontana privatizacija: Kapital ostaje u društvenom vlasništvu

S1= swscr+(1-sc)rK + wL] = sw(rK+wL)• Posledica (1): r0; nastaje gubitak tj. wL>Y; štednja opada:

S1(t+1)< S1(t)


• Pretpostavka (2):nacionalizacija:nacionalizacija: Kapital prelazi u

državnu svojinu

S2 = scrK + sw[(1 – sc)rK + wL]• Posledica (2): r0; nastavak FP efekta; S2 opada:

S2 (t + 1) < S2 ( t )

• Pretpostavka (3): tržišna privatizacijatržišna privatizacija: Privatizacija putem

prodaje (x = prodati deo K; 0< x <1)

S3 = scrxK + sw[r(1-x)K + rxK + wL] == scrxK + sw(rK + wL)

• Posledica (3):x1, pa zato štednja raste; koliko? Zavisi od

tempa rasta x; S3(t +1) S3(t)

PAŽNJA: swrxK kapital dobijen od prodaje - društveni kapital!!!


Zašto?

• Ako kupimo rxK društvenog kapitala• plaćamo rxK• koje pripada društvenoj svojini tj.• K1 = K – rxK + rxK• To znači da se privatizacijom putem prodaje

društveni K ne smanjuje već se smanjuje njegov udeo u ukupnom K u privredi...


• Pretpostavka (4):

vaučerska privatizacijavaučerska privatizacija

S4(=) sw(rK + wL)• Posledica (4):

Znak < i zbog mogućnosti dezinvestiranja (prodaja vaučera - pretvaranje štednje u potrošnju); K raste u skladu sa sw, plus koncentracija vlasništva yK, uz y>x, daju

S4(t+1) >S4(t)


• Pretpostavka (5):insajderska privatizacijainsajderska privatizacija: prodaja akcija

zaposlenimaS5 = scrK + sw[(1 - sc)rK + wL]

• Posledica (5):K raste u skladu sa sc; štednja raste

S5(t+1) > S5(t)

PAŽNJA: nema posebne dokapitalizacije!!!

Poređenje modelapo kriterijumu štednje

• Prvo, S5 - superioran model:scrK + sw[(1 - sc)rK + wL] = S5 > S1 = sw(rK+wL);

scrK + sw[(1 - sc)rK + wL] = S5 > S4 = sw(rK+wL);

pošto je: S5 - S3 = scrK + sw[(1 - sc)rK + wL] - scrxK + sw(rK + wL) = scrK(1-sw) - scrKx > 0

ako (1-sw) tj. sc > x (što je verovatno) onda i S5 > S3

S5 = S2 formalno ali ne i stvarno zbog r0 (ne-efikasnost, troškovi kontrole, FP efekat itd.)

Poređenje modelapo kriterijumu štednje

(nastavak)

• Drugo, porast štednje može da se očekuje samo uz program privatizacije:

za S3 , S4 , S5 , sledi (•)(t+1) > (•)(t) za S1 , S2 , sledi (•)(t+1) < (•)(t)

• Treće, prvo važi u okviru zadatih pretpostavki tj. nismo analizirali kasnije ponašanje zaposlenih

Documents

METODI PRIVATIZACIJE