Metodika Informatike SR

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUMASTER STUDIJE

FAKULTET ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Seminarski rad

Predmet:

Metodika Informatike

Tema:

Predmet Informatika u Ekonomsko Trgovinskoj školi

Mentor: Prof. Dr Velimir Sotirović Kandidat:Demir Nurković

Novi Pazar, februar 2010.

SADRŽAJ:

1. Uvod 3

2. Obrazovanje i njegova praktična uloga 5

3. Informaciono Komunikaciona tehnologija u obrazovanju 8

4. Metode u nastavi Informatike 9

5. Kompjuterska nastava 10

6. Prepreke u sticanju informatičkog znanja 13

7. Tehnička opremljenost Ekonomsko Trgovinske škole 14

8. Operativni plan rada za predmet Informatika u Ekonomskoj školi 15

9. Zaključak 28

10. Literatura 29

2

1. UVOD

Svedoci smo ekspanzije u razvoju informatičke tehnologije i njene primene u svim sferama društva. Škola i univerzitet, kao značajan deo toga društva, imaju obavezu da budu u toku sa najnovijim informatičkim dostignućima, i koriste nove tehnologije. Oni moraju biti otvoreni za nova znanja koja su neophodna za čovekov kvalitetniji život i razvoj.

Prihvatanjem savremene tehnologije obrazovne ustanove treba da i same postanu inicijatori promena. Međutim, poznato je da su, iz raznoraznih razloga, obrazovne ustanove, a naročito škole, kasnile za razvojem nauke i tehnike, što nije samo slučaj kod nas, već je to propratilo i mnoge razvijenije zemlje.

Osnovni cilj uvođenja savremene tehnologije u nastavu je da olakša put do sticanja znanja i da to znanje učini što trajnijim.

Osim od materijalnih mogućnosti to zavisi i od subjektivnih faktora – predavača, od njegove spremnosti i osposobljenosti za rad sa savremenom tehnologijom. U prirodi čoveka je da se odupire i plaši uvođenju novina. To je prirodni strah od promena, ubeđnja vezana za negativan uticaj tih novina kao i o nemogućnosti savladavanja ‘prepreka’ koje te novine donose. Upravo je to slučaj i kad treba nastavu obogatiti savremenim tehničkim sredstvima kao što su računari, projektori, razni digitalni uređaji i slično.

Najnovija istraživanja koja je sproveo Institut za tehnologiju u Mančesteru (MIT), a koja je naručila TV stanica CNN povodom 25 godina postojanja, pokazuju da na listi od 25 inovacija koje su poslednjih godina promenile svakodnevni život ljudi, a da nisu iz oblasti medicine je Internet. To je jedna globalna komunikacijska mreža koja je od sveta napravila jedno selo i kojoj je moguće pristupiti iz bilo koje zabiti. Danas, i kad nismo kući, zahvaljujući kompjuterima osećamo se ,,kao kod kuće”.

3

Informatičko obrazovanje je neophodno i pri stupanju u radni odnos, za skoro svako radno mesto. Čovek koji ne poseduje osnovno informatičko obrazovanje smatra se nepismenim u savremenom svetu.

Sve više su računari zastupljeni u svim porama života. Sastavni su deo medicine, tehnike, arhitekture, vojne industrije, tu su i kad je reč o raketama, vasionskim brodovima… Oni su tu da nam olakšaju obavljanje različitih delatnosti, a na nama je, samo, da to pravilno iskoristimo.

Geslo 21. veka je Internet (bukvalno) na svakom mestu i u svako vreme.

4

2. OBRAZOVANJE I NJEGOVA PRAKTIČNA ULOGA

Sektor obrazovanja ima društvenu ulogu pripremanja sadašnjih novih generacija za kreativno i produktivno delovanje u budućem vremenu. Rad koji ostvaruju i konstantni razvoj i usavršavanje, aktivno i konkretno doprinose kako njima kao pojedincima, tako i zajednici u celini, kao jedinstvenom organizmu koji se razvija i evoluira. Jezgro funkcije univerziteta i uopšte edukacije jeste obrazovanje, učenje i istraživanje koji imaju za krajnju svrhu javne koristi.

Obrazovanje obezbeđuje javnu dobit pomaganjem pojedincima da postignu kao krajnji rezultat i cilj, generalna i specijalizovana zaposlenja, znanja, veštine i kvalifikacije. Time postaju samostalni i sposobni za opstanak u sve kompleksnijim i surovijim uslovima i zahtevima koje nameće društvo, tehnološki naptedak i globalizacija. Preko razvijanja kapaciteta studenata i učenika društvo se nemerljivo obogaćuje time što sazreva mogućnost da se realizuje njihov pun ljudski potencijal.

Neophodno je da obrazovne ustanove svojim edukacionim programima i delovanjem obezbede i pripreme ljude koji:

- mogu aktivno učestvovati u lokalnoj, nacionalnoj i internacionalnoj zajednici

- su fleksibilni i mogu odgovoriti izazovu da menjaju i prilagođavaju se dinamici društva i zahtevima radnih mesta

- da budu sposobni da izađu u susret izazovima stalnog učenja i konstantnog usavršavanja u toku celog ljudskog veka

- imaju potrebu stvaranja socijalnih i kulturnih vrednosti i doprinose i podstiču društvene i tehničke inovacije

- mogu doprineti obogaćivanju društvene baze saznanja uključujući i dalje širenje edukacije društva i sticanje znanja vezanih za realne i aktuelne svetske probleme i kretanja

- vrednuju i poštuju učenje, obrazovanje i egzaktnost istraživanja

- prate i unapređuju globalnu povezanost i šire doemen delovanja nauke i univerziteta

5

- mogu voditi svaku novu generaciju vodećih istraživanja

Istraživanje ima važnu socijalnu i ekonomsku vrednost za obrazovanje i društvenu zajdenicu. Preduzimanje istraživanja je realno prožeto kroz aktivnosti nauke i obrazovanja. Neophodno je razviti sklonosti i znatiželju za ispitivanjem i razumevanjem istraživačkih metoda koje omogućuju napredak sistemskog znanja. Praktična znanja su prenosiva i opšte primenjiva u sve sfere života, bez obzira na vreme i prostor. Univerziteti su ključna mesta društva za kreaciju novih saznanja kroz istraživanja koja se rasprostiru preko širokog područja naučnih disciplina. Društveni je interes i zadatak da promoviše jaku i efektno primenljivu kulturu obrazovanja i istraživanja unutar univerziteta i da ohrabruje i podržava što širi spektar obrazovnih, nučnih i istraživačkih aktivnosti.

Jedna od osnovnih potreba edukacije je da razvoj bude povezan sa komercijalnim istraživanjima. Samim tim, upravljanje intelektualnom svojinom i njeno korišćenje deluje u bližoj povezanosti sa zahtevima ekonomije i društvenog razvoja. Jedno od glavnih zadataka zajednice jeste pronalaženje izvora i fondova novčanih sredstava za potrebe istraživanja na univerzitetima.

U isto vreme, univerzitet podržavanjem pokušaja komercijalizacije priprema kroz najbolje praktično obrazovanje i druge komercijalne usluge, nove generacije sručnjaka, istraživača, menadžera i lidera pripremljenu za konkretne zadatke. Suštinski to sve univerzitetu daje, kao povratnu spregu, dalju podršku u jačanju i razvijanju istraživačkih kapaciteta. Ovi kapaciteti su odlučujući u postavljanju kvaliteta programa učenja u visokom obrazovanju, što opet doprinosi razvoju državne i nacionalne ekonomije i povećava konkurentnost na globalnom nivou.

Univerziteti u Evropi i svetu uopšte, su praktični, jednostavni i funkcionalni. To su uglende institucije koje pripremaju studente za primenljiva i praktišna naučna znanja, veštine i istraživanja. Imaju jaku i konkretnu povezanost sa industrijom i ekonomijom i njihovim praktičnim i realnim, prozvodnim i poslovnim problemima i zahtevima, a samim tim su više angažovana u tehničkom razvoju i naučnim istraživanjima. Time se otvara prostor za racionalne i obostrane ponude, kao i zdravu i realnu funkcionalnu saradnju. Bazična istraživanja su često, kao i klasična nastava, visoko zahtevna po pitanju resursa i intenziviteta i nisu ekonomski moguća i ostvariva po pitanju obezbeđenja i pružanja neophodnih sredstava i infrastrukture za potrebe celog postojećeg obrazovanja.

6

Bolja povezanost univerziteta i privrede može podsticati univerzitete u pružanju podrške bazičnim i osnovnim istraživanjima. Rekonstrukcija u okviru ove linije, kao i dalja i šira povezanost u ovom pravcu daje veoma praktične efekte. Može biti veoma efikasna po pitanju troškova u odnosu na postojeću i klasičnu organizaciju i u mnogim delovim lako prilagodljiva i primenljiva, bez preteranog prilagođavanja u smislu sredstava i vremena.

Neophodno je zato što više razvijati saradnju visokog obrazovanja i privrede i ekonomije u realnom i vidnom smislu i oblastima. Takođe, i identifikovati brojne izazove koji se suprotstavljaju na ovom polju, povećanje konkurencije na nacionalnom i internacionalnom tržištu, u skladu sa demografskim trendovima i potrebama kao i pritisak i opterećenje obezbeđenja novčanih sredstava i finansiranja. Pri svemu tome, nikako se ne smeju smetnuti sa uma sve posledice koje sa sobom nose sve brža i aktivnija delovanja i uticaj globalnih tokova, kao i dalji globalni trendovi. Svrha je da se dobije visoko obrazovanje sa još čvršćom pozicijom na polju nacionalne politike, ekonomije i biznisa.

Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlučnost, kako da dizajnira prilagodljiv, realan i napredan naučno-nastavni program i da omogući što praktičnije obrazovanje. To će stvoriti osnovu za pouzdane investicije, istraživanja i dalji napredak, što može stvoriti značajan doprinos i afirmaciju u ekonomiji i društvu, unapređenjem razvoja obrazovanja i nauke.

7

3. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU

,,Informaciono-komunikaciona tehnologija (Information and Communication Tehnolology) je zajednički pojam (termin, naziv) koji obuhvata raznovrsne tehnologije za prikupljanje, obradu, prenošenje i prezentovanje multimedijalnih informacija”..

Nove informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) imaju nezadrživu tendenciju širenja i prodiranja u sve sfere ljudske delatnosti. Pošto obrazovanje smatramo jednim od najvažnijih delatnosti, jasno je da i ono mora pravovremeno reagovati i ne zaostajati u prihvatanju savremenih uređaja i osposobljenost naučnog kadra za primenu savremene tehnologije u nastavi.

Za obrazovanje je veoma važna mogućnost informaciono-komunikacione tehnologije da prezentuje informacije multimedijalno. Navodi se da su ,,elektronski multimedijalni sistemi novo tehnolosko rešenje za integraciju koje je omogućilo istovremenu (simultanu) prezentaciju višemedijalnih izvora: teksta, videoslike (statične i dinamične), zvuka (govora i muzike), grafike, animacije, kao i skladištenje, pretraživanje i obradu podataka..

Bloor Research Group navodi korake koje treba preduzeti prilikom integracije savremene informacione tehnologije:

- instalacija kompjutera i povezivanje sa Internet-om nije komplikovano, ukoliko se pazljivo realizuju sve značajne radnje;

- izvršiti analizu komponenti kompjuterskog sistema, sistema zaštite podataka, telefonskog sistema i dr.;

8

- upoznati se sa tehničkim mogućnostima informacione tehnologije koja se uvodi;

- pripremiti se za premostavanje teškoća savremene tehnologije i za njeno prilagođavanje drugim sistemima;

- prilikom biranja softvera imati u vidu dugoročne ciljeve i potrebe;

- studiozno razmatranje najpovoljnijih ponuda, finansijski i materijalno najprihvatljivijih;

- izbor odgovarajućeg aplikativnog softvera koji zaovoljava informatičke i didaktičko-metodičke kriterijume;

4. METODE U NASTAVI INFORMATIKE

Problem efikasnosti nastave informatike najčešće je vezan sa određenjem metoda u nastavi i njihovim korišćenjem.Grčka reč „METODA“ označava put, način.Nastava informatike je upravljiv sistem u kojem su dva podsistema: nastavnik (upravljački) i učenik (upravljeni).U tome sistemu koristeći razne ulazne veličine, nastavnik deluje na učenika usmeravajući njegovu aktivnost ka ostvarivanju postavljenog cilja upravljanja.Može se reći, da upravo u aktivnostima ta dva podsistema leži bit i suština savremeno shvaćenih nastavanih metoda.

U realizaciji programskih sadržaja nastave informatike među raznim ulaznim veličinama METODAMA U NASTAVI daje se posebno mesto koje za razliku od niza konstantnih ulaznih veličina su varijabilne.U klasifikacijama metoda nstavem koje se mogu izvršiti sa raznih stanovišta, u metodici nastave inforamtike uočavaju se one koje:

1. Preuzimaju metode dodaktike sa manjin korekcijama,2. Znatnije uvažavaju specifičnost nastave informatike,3. Uvažavaju specifičnost nastave informatike, a koriste se klasifikacijom nastavnih metoda

datih u didaktici.4. Naći ćemo klasifikaciju metoda u nastavi informatike koja je proizašla iz didaktičke

klasifikacije, ali uvažavajući i zadatke van didaktičke svere:Postizanje vaspitnih ciljeva, postizanje boljeguspeha, izgradjivanje informatičke kulture učenika.U oblikovanju ove

9

klasifikacije moralo se rukovoditi principom da je prilikom razrade nastavne metode u informatici potrebno osvetliti zavisnost nastavnih metoda od nastavnih sadržaja, pa čak i od naučnih metoda primenjenih u informatici kao nauci uz eliminaciju prevaziđenog gledišta da metode rada u nastavi proizilaze iz metoda predmeta kao nauke, ali da su identične sa ti metodama.Na bazi izloženog klasifikacija sadrži tri gupe metoda: Tradicionalne, Kibernetičke i Posebne

5. KOMPJUTERSKA NASTAVA

Mnoga istraživanja su pokazala da kompjuterska nastava može biti veoma efikasna i zanimljiva učenicima. Njena efikasnost se najviše ogleda u boljem prilagođavanju individualnim mogućnostima učenika. pa je zbog toga napredovanje učenika u savlađivanju gradiva višestruko brža, a stečeno znanje trajnije.

Komunikacija između učenika i kompjutera je veoma jednostavna, jer skoro sve oblasti sadrže i pomoć pri radu, pa učenik može da zatraži i dobije i dodatna objašnjenja i instrukcije. Takođe, kompjuter ima mogućnost signalizacije pri izvođenju pogrešnih poteza ili pri davanju netačnih odgovora. Veoma je bitno napomenuti da učenici mogu da dobiju odgovore na sve oblasti njihovog zanimanja preko raznih foruma i konsultacijom sa raznim stručnjacima iz oblasti njihovog interesovanja, do kojih je opet, moguće doći jedino uz pomoć Internet-a.

Razlikujemo najmanje tri pristupa učenju uz pomoć informacione tehnologije:

,, kompjuterski podržano učenje (Computer Assisted Learning –CAL); Kompjuterski podržano istraživanje (Computer Assisted Research); Učenje na daljinu (Distance Learning-DL)”

Pošto se u kompjuterski podržanom učenju koriste multimedijalni obrazovni softveri, simulacije, virtuelna stvarnost i dr., nastava koja se izvodi na ovaj način učenicima je zanimljivija i očiglednija, pa sa više motivacija učestvuju u radu. Što je veoma važno, prisutna je stalna povratna informacija, tako da nastavnik u svakom trenutku ima predstavu o nivou postignuća učenika.

10

Danas postoje različiti načini učenja uz pomoć kompjutera:

,,Učenje u isto vreme i na istom mestu; Učenje u isto vreme na različitim mestima; Učenje u različito vreme na istom mestu; Učenje u različito vreme na različitom mestu”

Kod nas je najčešći prvi način sticanja znanja uz pomoć kompjutera. To znači da su svi učenici istovremeno u istoj učionici, najčešće specijalizovanoj, multimedijalnoj, gde je računar povezan na Internet i umrežen u lokalnu mrežu koja omogućava razmenu podataka učesnika u njoj.

Drugi način učenja uz pomoć kompjutera predviđa da učenici nisu zajedno, na istom mestu, već se nalaze na različitim mestima odakle prate izlaganje nastavnika, istovremeno. Značaj ovakvog vida učenja je prevazilaženje problema nedostatka nastavnika u nerazvijenim sredinama kao i praćenje nastave koju izvode eminentni stručnjaci, što omogućava učenicima u takvim sredinama normalno školovanje i ravnopravne uslove. Ovaj oblik učenja ima i nedostataka koji se ogledaju u složenosti rukovanjem neophodnih uređaja i što je još veći problem, nedostatak materijalnih sredstava koja bi omogućila nešto ovako. Potrebni aparati za ovakav vid učenja su: računari, kamere, mikrofon, videoprojektor i dr.

Učenje na istom mestu u različito vreme moguće je na fakultetima koji imaju specializovane učionice koje su opremljene savremenim informaciono-tehničkim sredstvima i u koje studenti mogu da dolaze kad požele da prošire stečeno znanje ili dodatno prouče nastavnu građu.

Na kraju, najsloženiji način učenja uz pomoć kompjutera, što se tiče načina izvođenja, a i opreme koja je potrebna, je učenje u različitom vremenu i na različitim mestima. Ovakav način učenja omogućava studentima savladavanje predviđenog nastavnog sadržaja iz svojih domova. Osim usvojenog sadržaja, oni mogu da dobiju povratnu informaciju o kvalitetu i stepenu usvojenog znanja.

.

11

Učenje na daljinu se odvija kada se nastavnik i učenici nalaze razdvojeni, na većem rastojanju, za čije se premošćavanje koristi tehnologija, putem koje učenici prate nastavnikovo predavanje. Može se odvijati uz pomoć raznih medija. Na taj način se vrši ušteda vremena, obezbeđuje samostalnost učenika koji su prinuđeni da veći deo vremena samostalno rade, omogućeno je da eminentni stručnjaci iz raznih oblasti drže predavanja sa jednog mesta, što ima mnogo pozitivnih osobina kao npr., najveći stepen obrazovanja, manji troškovi…

Elektronsko učenje (e-learning) se najčešće poistovećuje sa nastavom izvedenom uz pomoć kompjutera i informatičkih dostignuća .

,e-learning (učenje putem mreže) predstavlja elektronske izvore informacija struktuirane tako da učenici mogu na jednostavan način da prouče sadržaje pretvorene u digitalne formate”

Nastavni saržaji se mogu nalaziti na CD ROM-ovima, serveru, Internet-u ili Intranet-u (mreži u okviru jedne organizacije, koja se koristi za distribuciju softvera i drugih informacija, kao i za obuku i pristup bazama podataka; ime dobio po tome što koristi aplikacije koje su vezane za Internet: Web, e-mail, FTP, i dr.).

Učenik može da proučava sadržaj ritmom i tempom koji najbolje odgovara njegovim intelektualnim mogućnostima, interesovanjima i motivacijom, i u vreme koje mu odgovara. Postoje četiri kategorije učenja putem mreže:

,,baze znanja, pomoć na mreži, asinhrono i sinhrono”

12

Sadržaji predviđeni za učenje se najčešće nalaze u bazama znanja koje učenici pretražuju. Pomoć na mreži se dobija na forumima, putem elektronske pošte, kao i kontaktiranjem centara za poruke. U asinhronom učenju nije neophodno istovremeno prisustvo učesnika na mreži. Svaki učenik sadržaju pristupa u vreme koje mu odgovara, a komunikacija sa nastavnikom se odvija preko elektronske pošte, diskusionih grupa i sl. Naravno, ovde se povratna informacija ne ostvaruje odmah, već odloženo. Za razliku od asinhronog, sinhrono učenje podrazumeva istovremeno učešće svih aktera nastave koja se odvija u realnom vremenu.

6. PREPREKE U STICANJU INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA

Iz do sad izloženog može se zaključiti da je informatičko obrazovanje izuzetno bitno. Međutim, veoma je teško doći do njega u uslovima u kojima danas živimo. Mnoge visokoobrazovne ustanove nemaju dovoljan broj računara koji bi zadovoljili potrebe učenika / studenata, čak ni računari nisu umreženi i uključeni u globalnu mrežu Internet, a da ne govorimo o osnovnim i srednjim školama. Pored toga, mnogi učenic nemaju računare u svojim kućama, a da bi čovek bio u koraku sa savremenim tehnologijama i dostignućima mora da posećuje Internet. Informatičko znanje je specifično po tome sto se relativno lako stiče, a brzo zaboravlja. To se odnosi na osnovno informatičko znanje, pa je stoga neophodno često ga obnavljati, a to je jedino moguće uz pomoć računara.

Mnogi mladi su prinuđeni da bi došli do određenog stepena informatičkog obrazovanja dosta vremena provode u Internet caffe - ima, u kojima znanje stiču samostalno bez stručnog nadzora. Pored toga sredina u kojoj živimo je dosta specificna. Osobe ženskog pola su još više onesposobljene u pogledu informatičkog obrazovanja. Skoro da ne postoji devojka koja se može videti u Internet caffe-ima.

To su sve poteškoće koje donosi ekonomska i svaka druga kriza u kojoj se naša zemlja, već duže vreme, nalazi. Međutim, ne treba očajavati valjda će doći bolja vremena, pa da i mi živimo kao sav normalan svet.

13

7. TEHNIČKA OPREMLJENOST EKONOMSKO – TRGOVINSKE ŠKOLE

Srednja Ekonomsko Trgovinska škola, po broju učenika je najveća srednja škola u Novom Pazaru. Tehnički ona spada u najopremljeniju školu u gradu. Poseduje dva kabineta sa ukupno 30 računara za obavljanje predmeta informatičke obuke, u svakom od ta dva kabineta se nalazi po 15 računara. U računarima su ugradjene komponente poznatih proizvodjača računarske opreme.

Navešću u ovom primeru konfiguraciju koja se uglavnom nalazi u računarima u kabinetima Informatike Ekonomsko Trgovinske škole.

PC H-200 ELEMENTUM X140

Čipset: MCP61 Procesor: AMD Sempron X140 (2.7GHz, FSB 1800MHz, 512KB L2, 45nm,

AM3)

Memorija: Kingston ValueRAM 1GB DDR2 800MHz

Hard disk: 160GB 7200rpm SATA 3.0Gbit/s

Optički uređaj: DVD+/-RW Dual Layer

Grafika : nVidia GeForce 9400GT (256 MB GDDR2, 128-bit, DirectX 10,)

Mreža: 10/100 Mbps Fast Ethernet LAN

8-kanalni audio visoke definicije

Kućište: Frontier FC08A-3 BK/SV 450W black 450W

14

Pored 30 računara koje poseduje, oba kabineta gde se obavlja nastava predmeta za Informatiku su izuzetno prostrani. Kabineti poseduju i skenere I štampače, kao I multifunkcionalni kopirni aparat. Sva sredstva su na raspolaganju učenicima, kako bi se dobilo na kvalitetu same nastave, škola skoro svake godine izdvaja značajna sredstva za unapredjenje kabineta Informatike kupovinom odredjenih računara novije generacije, kako bi nastava, gde se prezentuje i uči rad na grafičkim programima mogla odvijati u što boljem izdanju.

8. OPERATIVNI PLAN RADA ZA PREDMET INFORMATIKA U EKONOMSKO TRGOVINSKOj ŠKOLI

Informatika je obavezan predmet na svim smerovima u Ekonomsko Trgovinskoj školi. Profesori su sa adekvatnim znanjem koje je potrebno prilikom samog izlaganja predmetne nastave na časovima Informatike. Program rada predmeta Informatike se sastoji iz teorijskog dela i praktičnog dela koji se obavlja u kabinetima na računaru. Praktičan deo Informatike se obavlja u dve grupe po 15 učenika. Sistem rada je takav, da se svakom učeniku posveti maksimalna pažnja prilikom izlaganja i prezentovanja odredjenog nastavnog procesa, kako bi učenik što lakše shvatio gradivo.

Ovo je primer kako izgleda kompletan nastavni plan predmeta Informatika za I godinu srednje Ekonomsko Trgovinske škole:

15

Red

ni

broj

na

st. j

ed.

Red

ni

broj

NASTAVNA JEDINICA Metode rada Nastavna sredstva

I. 1.

2.

Predmet izučavanja.

Informatika i društvo.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr

Knjiga, skica i računar


I. 3.

4.

Istorijat računarsva i informatike.

Predmet izučavanja. Informatika i društvo. Istorijat.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



II. 5. RAČUNARSKI SISTEMI Dijalog/mpr Knjiga, skica i računar

16

6. Struktura hardvera RS

Dijalog/mpr


II. 7.

8.

Računarski softver. OS

Operativni sistemi

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



9.

10

Sistemski softver.

Aplikativni programi.

II. 11.

12.

Virusi i zaštita.

Program kao proizvod

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



17

II. 13.

14.

Komponente hardvera PC-a

Centralna jedinica (Delovi)

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



II. 15.

16.



Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



II. 17.

18.

Monitori

Ulazne jedinice

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



18

II. 19.

20.

Štampači

Ostali uređaji.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



III.

21.

22.

Graficki operativni sistemi

Osnovni pojmovi ( datoteka, fascikla, prečica i dr)

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



III.

23.

24.

Upotreba tastature i miša

Pokretanja aplikacija OS

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



19

III. 25.

26.

Rad sa prozorima

Komponente prozorima I njihova uloga

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



III. 27.

28.

Organizacija podataka na disku

Rad sa datotekama i fasciklama

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



III. 29.

30.



Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



20

III. 31.

32.

Pokretanje programa

Rad sa spoljašnjim memorijama

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



III. 33.

34.

Podešavanje parametara radnog okruženja.

Održavanje sistema

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



III. 35.

36.

Prelazak u DOS i izvršavanje DOS aplikacija.

Utvrdjivanje gradiva

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



IV. 37. Obrada teksta. Osnovni pojmovi i k-ke. Dijalog/mpr Knjiga, skica i računar

21

38.

Principi daktilografije

Dijalog/mpr


IV. 39.

40.

Podešavanje radnog okruženja.

Priprema za pisanje.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



IV. 41.

42.

Principi daktilografije. Podešavanje radnog okruženja. Priprema za pisanje.

Unošenje teksta snimanje dokumenata.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



22

43.

44.

Završetak rada i zatvaranje datoteke. Učitavanje dokumenata.

Izmene i dokumentu.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



IV.

45.

46.

Izmene u dokumentu.

Unošenje teksta, snimanje. Završetak rada i učitavanje dokumenata. Izmene u dokumentu.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



IV. 47.

48.

Rad sa više dokumenata.

Oblikovanje teksta.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



23

IV. 49.

50.

Oblikovanje teksta.

Rad sa više dokumenata.

Oblikovanje teksta.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



IV.

51.

52.

Nabrajanje u tekstu. Fusnote.

Obeležavanje stranica.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



IV. 53.

54.

Kreiranje zaglavlja i podnožja.

Nabrajanje u tekstu. Fusnote. Obeležavanje stranica. Kreiranje zaglavlja i podnožja.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



24

IV. 55.

56.

Rad sa tabelama.

Rad sa slikama

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



IV. 57.

58.

Pregled dokumenata i štampanje.

Utvrdjivanje gradiva

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



V. 59.

60.

Uvod u računarske komunikacije. Načini komunikacije medju računarima.

Računarske mreže.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



V. 61. Rad sa čitačima interneta. Dijalog/mpr Knjiga, skica i računar

25

62. Rad sa čitačima interneta.

Dijalog/mpr


V. 63.

64.

Elektronska pošta.

Elektronska pošta.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



V. 65.

66.

Rad u mreži

Rad u mreži

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



VI. 67. Primene hipermedije. Dijalog/mpr Knjiga, skica i računar

Knjiga, skica i

26

68. Korišćenje multimedijskih aplikacija Dijalog/mpr računar

VI. 69.

70.

Korišćenje CD-a sa knjigama.

Korišćenje CD-a sa enciklopedijama.

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



VI. 71

72

Sistematizacija gradiva

Sistematizacija gradiva

Dijalog/mpr

Dijalog/mpr



9. ZAKLJUČAK

27

Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlučnost, kako da dizajnira prilagodljiv, realan i napredan naučno-nastavni program i da omogući što praktičnije obrazovanje. To će stvoriti osnovu za pouzdane investicije, istraživanja i dalji napredak, što može stvoriti značajan doprinos i afirmaciju u ekonomiji i društvu, unapređenjem razvoja obrazovanja i nauke.

Ekonomska škola je ujedno i pozitivan primer ostalim obrazovnim institucijama kako treba da se radi i usavršava obrazovni sistem rada kod predmeta Informatika. Stalno ulaganje finansijskih sredstava u opremanje kabineta sa tehničkim sredstvima može još više da poboljša kvalitet samog teorijskog i praktičnog rada.

Generalno je problem u našem obrazovanju što ne prati trend modernih tehnologija prilikom izrade generalnog nastavnog plana za predmet Informatika u srednjim školama. Već se uporno forsiraju programi rada na gotovo zastarelim programskim rešenjima koja su već duži niz godina van svake upotrebe, pa se dešava da učenik na praktičnim i pokaznim vežbama uči programe sa kojima se nikada u životu neće susresti, niti će mu biti od neke koristi u daljem školovanju.

LITERATURA

28

Web: www.krstarica.rs

www.mikroknjiga.rs

www.sk.rs

1. Hajduković, M. (1999): Operacioni sistemi. Novi Sad: Neutron tehnička serija. Informator za upis studenata na osnovne studije (2005), Novi Pazar: Izdavački centar Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

2. Кундачина, M. и Банђур, В. (2003): Методолошки практикум. Узице: Учитељски факултет Ужице.

3. Mladenović, M. (2000): Skripta зa informatičko obrazovanje po Programu Republičkog zavoda za tržište rada. Multi Medial Systems Beograd.

4. Sotirović, V. i Adamović Ž. (2002): Metodologija naučno-istraživačkog rada. Zrenjanin: Tehnički fakultet Mihajlo Pupin.

6. Prof.dr Velimir Sotirović: Metodika informatike,Tehnički fakultet "MihajloPupin" Zrenjanin, 2000.

7. Prof.dr Danimir Mandić:Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju, Mediagraf, Beograd, 2003.

29

http://www.sk.rs/

http://www.mikroknjiga.rs/

http://www.krstarica.rs/

Documents

Metodika Informatike SR