METODIKA NASTAVE TIO

  • View
    854

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of METODIKA NASTAVE TIO

VANA NAPOMENA: Ovaj deo udbenika je kopija nove verzije gde je izraz TO zamenjen novim izrazom TIO. Dalji tekst predstavlja prvu verziju gde ta izmena nije izvrena. Originalna nova verzija udbenika moe se naruiti u Kompjuter biblioteka: www.kombib.rs

PREDGOVORUvo|enjem op{tetehni~kog obrazovanja kao posebnog predmeta u osnovnim {kolama, u po~etku druge polovine XX veka javila se potreba za novim, ali obrazovanim nastavnim kadrom za taj predmet. Prvi nastavnici {kolovani su na nivou vi{eg stepena u vi{im pedago{kim {kolama. Uvo|enje predmeta tehni~kog obrazovanja u osnovne {kole, kao i pokrenuto obrazovanje nastavnika za taj predmet u prvi plan su stavili konstituisanje predmeta metodika nastave tehni~kog obrazovanja, kao element obrazovanja nastavnika, ali i potreba stalnih aktivnosti na unapre|enju nastave tehni~kog obrazovanja. Organizovanje ~etvorogodi{njeg fakultetskog studija za profil profesora tehni~kog obrazovanja, radi popunjavanja praznine nedostatoa kvalitetnog i obrazovanog nastavnog kadra za taj predmet zao{trilo je i razvoj metodike nastave tehni~kog obrazovanja kao nastavno-nau~ne discipline. Imaju}i u vidu gore nazna~eno mo`e se re}i da je metodika nastave tehni~kog obrazovanja stvarno mlada nastavna disciplina koja, s obzirom na pre|eni put, u ovom trenutou do`ivljava punu nau~nu afirmaciju. Za krako vreme od konstituisanja metodike nastave tehni~kog obrazovanja {tampan je zna~ajan broj celovitih stru~no-nau~nih publikacija i monografija ~iji sadr`aji tretiraju sve aspekte tehni~kog obrazovanja u osnovnoj {koli, kao i nekolicina metodi~kih priru~nika i velik broj stru~nih i nau~nih radova. Neophodno je napomenuti da je metodika nastave tehni~kog obrazovanja godinama pra}ena nau~nim skupovima i konferencijama. Radovima na tim skupovima dat je zna~ajan nau~ni doprinos u pokretima za unapre|ivanje metodike nastave tehni~kog obrazovanja, ali i unapre|ivanje nastave tog predmeta u osnovnoj {koli. Na fakultetima, metodika nastave tehni~kog obrazovanja izu~ava se u VII i VIII semestru, a odnosi se na realizaciju nastave tog predmeta prvenstveno u predmetnoj nastavi osnovne {kole, ali njene teorijske pretpostavke delom mogu da se koriste u vaspitnom radu koji obuhvata elemente tehni~kog obrazovanja dece obuhva}ene pred{kolskim vaspitanjem i u razrednoj nastavi osnovne {kole. Ta metodika mo`e da se koristi uz postoje}e metodike: metodiku pred{kolskog vaspitanja i metodiku prirode i dru{tva. 7

Metodikom nastave tehni~kog obrazovanja kao predmet realizuje se u okviru fakultetskog studija na profilu profesora tehni~kog obrazovanja u VII i VIII semestru. Da bi zadovoljila osnovnu namenu ovoj knjizi je data slede}a struktura: 1. Nau~ni, tehni~ko-tehnolo{ki razvoj i njihov uticaj na vaspitanje i obrazovanje (~ove~anstvo kroz epohe i civilizacije; po~etak XX veka je po~etak promena); 2. Uvo|enje u metodiku nastave tehni~kog obrazovanja (sistem osnovnih pojmova, pojam metodike, predmet prou~avanja, cilj i zadaci, nu`nost transformacije, nastavnik tehni~kog obrazovanja u osnovnoj {koli, usavr{avanje nastavnika i evaluacija postupaka usavr{avanja nastavnika). 3. Nastava tehni~kog obrazovanja u sistemu osnovnog obrazovanja (uop{te: [ta je nastava?, vrste nastave, nastava i uloga predmeta tehni~kog obrazovanja, odre|enje termina, pojam i razvoj tehnike, pojam i razvoj ideje tehni~kog obrazovanja u savremenim reformskim pravcima; utemeljenje tehni~kog obrazovanja u savremenom obrazovanju, zastupljenost tehni~kog obrazovanja u vaspitno-obrazovnom sistemu i programima); 4. Razvoj mi{ljenja i sposobnosti u~enika (zna~aj poznavanja psihofizi~kog razvoja dece, teorije razvoja mi{ljenja, Brunerova teorija razvoja apstrakcije, teorija etapnog razvoja mentalnih operacija, uloga radnih aktivnosti u psihofizi~kom razvoju, zna~ajni aspekti psihofizi~kog razvoja dece u tehni~kom obrazovanju); 5. Metodika nastave tehni~kog obrazovanja (metodika nastave tehni~kog obrazovanja i njen razvoj, teorijske osnove, savremeni pristupi metodici nastave tehni~kog obrazovanja - sistemski i kurikulumski); 6. Principi u nastavi tehni~kog obrazovanja (op{ti didakti~ki principi, specifi~ni didakti~ki principi i posebno primenjivi didakti~ki principi); 7. Osnove upravljanja u nastavi tehni~kog obrazovanja (osnovne karakteristike, modeli - kriterijumi - ograni~enja, nastava tehni~kog obrazovanja kao informacioni i kiberneti~ki sistemi, u~enje/pou~avanje); 8. Koncepcija kurikulumske strukture nastave tehni~kog obrazovanja [TA U^ITI? (ciljevi, zadaci, sadr`aji,mediji ...); 9. Realizacija kurikulumske strukture nastave tehni~kog obrazovanja KAKO POU^AVATI? (organizacija, metode, evaluacija); 10. Koncepcija kurikulumske strukture i njena realizacija na nivou operativnog upravljanja u nastavi tehni~kog obrazovanja (sistem planiranja i pripremanja nastavnika, sistem evaluacije u nastavi, informatika i ra~unarstvo kao deo nastavnog predmeta tehni~ko obrazovanja i kao izborna nastava). Osnovna re{enja razra|ena u ovoj knjizi treba shvatiti samo kao jedan relativno zaokru`en metodi~ki koncept, koji treba da poslu`i studentima za pripremanje ispita, ali i da na|e svoju proveru i realizaciju u vaspitano-obra8

zovnoj praksi. U tome smislu primetno je nastojanje da se prika`e i u tom konceptu ugrade osnovni metodi~ki aspekti i re{enja koji su potrebni, ali potvr|eni u praksi. Ova knjiga je u funkciji teorijske nastave predmeta metodike nastave tehni~kog obrazovanja. Iako je knjiga pisana kao ud`benik informativnog karaktera u neposrednoj nastavi treba u~initi poku{aj ugra|ivanja takve didakti~ko-metodi~ke aparature, koja bi osigurala veliki stepen programiranosti procesa realizacije i obrade prezentovanih sadr`aja metodike nastave tehni~kog obrazovanja u radu sa studentima. U pogledu izlo`enog, treba tra`iti od studenata da na kraju svakog poglavlja, u okviru ve`bi, uo~e i samostalno prezentuju: - zna~ajne pojmove, termine, aspekte, karakteristike i obja{njenja za njih; - kratak rezime tretiranih sadr`aja poglavlja s datim zadacima za samokontrolu, neophodnim za njegovo izvo|enje; - predloge naziva tema seminarskih radova za daljnju razradu pojedinih pitanja i aspekata, koji su u osnovnom tekstu relativno izolovano razra|ena. Sadr`aji ove knjige su namenjeni: 1. Studentima nastavni~kih fakulteta na profilu profesora tehni~kog obrazovanja, kao prvi osnovni sadr`aj za sticanje znanja, ve{tina i navika iz metodike nastave tehni~kog obrazovanja. 2. Kao osnovna literatura i kao takva neophodna pomo} profesorima tehni~kog obrazovanja osnovne {kole u izvo|enju nastave predmeta i njihovom usavr{avanju za njeno unapre|ivanje. Ponu|ena literatura, drugi je osnovni sadr`aj, namenjen studentima za izradu seminarskih radova, a i profesorima tehni~kog obrazovanja za njihovo individualno stru~no-metodi~ko usavr{avanje. Ova knjiga bazirana je na li~nim istra`ivanjima autora, kao i na mnogobrojnim istra`ivanjima inostranih i doma}ih nau~nika. Posebno treba ista}i istra`ivanja Piaget-a, Aebli-a, Bruner-a, Lampscher-a, Lerner-a, Lande, Meyera, zatim Bezdanov-a, Nadrljanskog, Damjanovi}-a, Potkonjak-a, Smilevskog, Marjanovi}-a, Poljak-a, Juri}-a, Vukasovi}-a, Milat-a, Petri~evi}-a, Mijatovi}a i Vasilj-a i dr. Sve primedbe i sugestije korisnika ove knjige za zahvalno{}u bi}e primljene i uzete u obzir kod eventualne pripreme novog izdanja knjige. Autor

9

1. NAU^NI, TEHNI^KO-TEHNOLO[KI RAZVOJ I NJIHOV UTICAJ NA VASPITANJE I OBRAZOVANJE1.1. ^ove~anstvo kroz epohe i civilizacije Na svom razvojnom putu ~ove~anstvo je pro{lo kroz razne epohe i civilizacije. Taj razvoj okarakterisan je, opet razvojem nauke, tehni~ko-tehnolo{kim promenama i njihovim ukupnim uticajima na vaspitanje i obrazovanje. Nema~ki filozof K. JASPERS dao je slede}u {emu kulturne istorije ~ove~anstva:ZAJEDNI^KI SVET ^OVE^ANSTVA NA ZEMLJI

AMERIKA

EVROPA

(U NOVIJE VREME SE UKLJU^UJE) RUSIJA ISLAM [email protected] SU INDIJA KINA I JAPAN

NAU^NA I TEHNI^KA EPOHA ZAPAD (ZAPADNA KULTURA POD UTICAJEM GRKA I RIMLJANA) B I Z A N T I S L A M OSOVINSKO DOBA 6-7. v. stare ere

ISTOK-ZAPAD INDIJA

KINA NOVIJA PREDISTORIJA CRNCI I OSTALA PLEMENA U MEKSIKO AUSTRALIJI I PERU STARE VISOKE KULTURE NEPISMENI NARODI U OKVIRU PRIMITIVNA VISOKE KULTURE PLEMENA

MEZOPOTAMIJA EGIPAT INDIJA HO ANG HO

PREDISTORIJA

ZAJEDNI^KO POREKLO ^OVE^ANSTVA

11

Prema datoj {hemi zajedni~ko poreklo ~ove~anstva spada u vrlo davno vreme. Iz tih dubina pro{losti postepeno se izdvaja kulturna faza, koju nazivamo predistorija. Iz te faze nije ostalo nikakvih pisanih spomenika osim nekih zapisa u {piljama. Iz predistorije granaju se ~etiri istorijska doba u procesu razvoja starih visokih kultura MEZOPOTAMIJA, EGIPAT, doline reka INDA i HO ANG HO-a. Kulture na ovim mestima razvijaju se, jer je to omogu}eno bogatstvom koje donose izlivi reka Nila, Inda i Ho ang ho-a. Ovo nazivamo stare visoke kulture. Me|utim, iz perioda predistorije bilo je naroda ~iji razvoj nije tekao tako brzo. Ostali su nepismeni, u okviru starih visokih kultura. Isto tako, iz perioda predistorije iza{la su i primitivna plemena koja su sa~uvala na~in predistorijskog `ivota. Takvim na~inom `ivota doskora su `ivela ili `ive, jo{ i danas, neka plemena Australije. Iz starih visokih kultura razvile su se posebne grane ISTOK-ZAPAD (Mediteransko podru~je, Bliski istok), te INDIJA i KINA. Od grane nepismenih naroda u okviru visokih kultura razvila se je nova predistorija. Naziv predistorija koristi se zbog toga, {to ni ona nije ostavila pisanih spomenika, a atribut nova dodaje se, jer je ona relativno novija od predistorije. Neki od nepismenih naroda u okviru visoke kulture osnovali su svoje vlastite kulture. Takvi su bili ASTEKI u Meksiku i INKE u Peru-u. Iz primitivnih plemena razvili su se CRNCI i ostali narodi, kojima je u toku, tek sada, prelazak u civilizaciju. Od grane ISTOK-ZAPAD razvilo se osovinsko doba, koje je udarilo temelje kasnijem razvoju. To je doba BUDE 6. i 7. vek

Search related