1.Предмет проучавања, циљ и васпитно-образовни задаци Методике упознавања околине

Методика упознавања околине проучава методе, облике рада и средства рада у процесу упознавања околине деце предшколског узраста

Предмет проучавања Методике упознавања околине су и садржаји из природне и друштвене средине о којима деца предшколског узраста треба да формирају почетне појмове и са њима се упознају

Реч метод потиче од грчке речи methodos што уопштено значи: начин, пут, поступак који се користи за постизање неког циља

У науци или настави под методом се подразумева начин, поступак стицања сазнања, откривања истине о објективној стварности, односно, организовано, планско, систематично, разумно, критичко и усмерено деловање у циљу добијања научне истине

Основни задатак савремене Методике упознавања околине је истраживање нових, све ефективнијих и рационалнијих метода предаје знања деци предшколског узраста, истраживање облика рада и посебно нових средстава рада

Циљ Методике упознавања околине је: да се кроз операционализацију задатака и садржаја области упознавања околине омогући студентима да овладају системима поступака и односа у комуникацији са предшколском децом како би допринели структуирању њиховог искуства и појмова о својој непосредној околини

Веза Методике упознавања околине са педагошким и другим наставним и научним дисциплинама

Методика упознавања околине повезана је са:

Педагогијом, психологијом, методологијом Методиком ВОР-а, Методиком физичког васпитања, Методиком музичког

васпитања, Методиком ликовног васпитања, Методиком почетног развоја математичких појмова, Методиком развоја говора

Физиком, биологијом, хемијом, астрономијом, екологијом Социологијом, религијом

Карактеристике сазнајног развоја предшколске деце од значаја за формирање појмова о природној и друштвеној средини

Рано детињство је период бурног развоја сазнајних функција Развој сазнајних функција углавном је условљен утицајима средине Утицаји средине треба да обезбеде развој виших менталних функција

Ефекти раног учења су трајни, генерализовани, захватају јединку фронтално Учење мале деце не може бити процес “давања знања” и готових

објашњења. То не може бити процес преношења знања по принципима школског система

Учење мале деце треба да буде пеоцес активног конструисања знања Конструисање знања обухвата процес стицања чулног искуства и процес

сређивања тог искуства Сређивање искуства је чин прерађивања, мењања и представљања онога што

је доживљено и води ка квалитетним променама у развоју сазнајних функција

Процес конструисања знања одвија се уз пуну практичну, перцептивну, мисаону и емоционалну активност детета

Појмови настају као резултат повезивања чулних података и њихове мисаоне прераде

Изграђивање појмова је развојни процес Дете структуира своје искуство и гради појмове кроз сопствену активност На основу сопствене манипулације предметима дете почиње да открива

значења и својства предмета. У том процесу се диференцира мисао детета, развијају сазнајне могућности и деца доводе до пјмова и генерализација

Организованим учењем децу треба водити да иза тока појавности досегну до постојања сила, закона и принципа. То усмеравање јњ различито у зависности од врсте појма, узраста детета, врсте активности, емоционалности детета и начина мотивисања

Карактеристике социјалног и емоционалног развоја предшколске деце од значаја за формирање појмова о природној и друштвеној средини

Нормални развој детета захтева помоћ одраслих, посебно у случајевима интересовања деце за предмете и појаве стварности

Одрасли морају да слушају дечја питања и да одговарају на њих Неразумљиви и нејасни одговори нису довољно подстицајни Одговори не смеју бити нетачни јер су често узрок усадње погрешних

појмова код деце који се касније тешко исправљају Најштетније је игнорисање дечјих питања Дете губи интерес за истраживањем и даљим постављањем питања у

случајевима када је окружено читавим низом забрана (од страха одраслих да се не испрља, да се не повреди, да не направи било какву штету)

Некада се код деце јави страх и отпор према неким појавама Одрасли треба да подстичу интересовање детета за спољни свет, да га

саслушају, да му објасне оно што не може само да схвати, да га подстичу на запажање и на самостално трагање за одговором.

Дечји одговори изакључци морају се примати са пуно такта и разумевања Прва сазнања о спољњем свету дете добија из непосредне околине у којој

живи

Физички и социјално развијенија и богатија средина пружа разноврсније подстицаје и сазнавање

У својим првим сазнањима о спољашњем свету разликују се деца села од деце градова, као и деца нецивилизоване од деце цивилизоване средине

Разноврсније урбанизоване средине пружају многобројне подстицаје за упознавање предмета и појава (филмови, ТВ емисије, сликовнице, делји листови и часописи, разне културне институције, богат друштвени живот, разне дечје установе)

Већу жељу за сазнавањем и боље разумевање појава показују деца која су подстицана и вођена од деце која спонтано долазе до сазнања

Мало дете је веома емоционално Емоционална и когнитивна сфера код малог детета је неиздиференцирана Мисао детета је преплављена емоцијама Дете емоционално доживљава и прима свет око себе

Сазнања о природи и друштву као основа у развоју малог детета

Дете веома рано испољава радозналост за предмете око себе, најпре за ужу и непосредну, а затим све ширу природну и друштвену средину (за родитељски дом, улицу, своје место, ширу околину, затим за друга места, домовину, друге земље итд.)

Постепено упознавање појава има велики утицај у процесу изградње свестрано развијене стваралачке личности

Природа и друштво представљају неисцрпни извор разноврсних утицаја и доживљаја

Деца уживају играјући се у природи и са животињама

Деца се радаују када непосредно учествују у разним догађајима друштвене средине, када заједно са вршњацима и одраслима учествују у прославама, свечаностима, у раду одраслих

Деца се радују и када нешто сама направе, ураде, када открију неко ново својство предмета

Претходно наведено доприноси богаћењу и развијању позитивних емоција и естетског васпитања деце

Разноврсност околине садржи многобројне изворе и подстицаје за дечје сазнање. То даје велики допринос интелектуалном развоју деце

Богаство дечјег искуства о предметима и појавама има велики значај за развијање опажања, мишљења, за богаство говора као и представљање тог искуства

Подражавајући рад одраслих, играјући се и манипулишући разним средствима деца стичу и елементарне вештине и умења (користе елементарна оруђа, алате, апарате, сликовнице, бојанке, ...). То доприноси развијању елементарних радних навика као и жеља деце да кроз сопствене активности дођу до нових својстава и особина, да створе нешто ново

Упознавање околине је значајно и за друштвено-морални развоја деце. Упознајући своју улицу и своје место дете контактира са одраслима и вршњацима. При томе посматра шта одрасли раде, шта производе и која средства користе у тој производњи. То утиче код деце на формирање позитивног односа према раду и радном човеку, према своме месту и ближој околини.

Претходно наведено је значајно за социјализацију деце и формирање културно-хигијенских навика, као и развијање патриотских осећања

Стечена искуства о природној и друштвеној средини пружају деци погодан материјал за развој стваралаштва. Дете које је стекло чулно и доживљено искуство о зецу, зеца ће успешније насликати, нацртати, моделовати, подражавати његово кретање, запамтити песмицу, написати стихове

2.Методе рада у упознавању околине

Метода разговора

• Применом ове методе васпитно-образовни задаци реализују се путем дијалога васпитача са децом

• Садржај активности је у извесној мери познат деци или је у вези са њиховим скромним животним искуством

• Разговор представља вербално комуницирање са децом које је испуњено одређеним садржајима, темом, мислима и идејама

• Најчешћи иницијатор разговора је васпитач, а деца прихватају основну идеју и укључују се у ток разговора проширујуђи постепено круг учесника

• Посебно је значајан организовани разговор• Разговором се утиче на развој особина и елемената доброг говора, на

богаћење дечјег речника, на вежбање речника учтивих фраза, неговање културног понашања, на подстицање говорне игре и језичког стваралаштва

• Питања морају бити лепо формулисана, јасна, прецизна, недвосмислена, кратка по форми и по тежини прилагођена узрасту деце

• Васпитач мора да помаже у добијању одговора или да сам одговори и објасни

• Питања треба да подстичу децу на размишљање, да повећавају њихова интересовања за стицање знања и рад на развијању способности, односно,

треба да помогну деци у бољем разумевању природних појава и промена и друштвених односа у непосредној околини

• Применом ове методе постиже се велика радна ангажованост деце• Уз примену дијалошке методе деци треба омогућити демострирање,

повезивање излаганог са природном и друштвеном средином и манипулисање разним предметима

• Метода разговора има следеће облике:

-причање -објашњење -активна вербализација

Метода рада са књигом

• Штампани материјали представљају значајан извор сазнања и информација о спољњем свету и представљају значајна средства за култивисање деце

• Од најранијег узраста деца се срећу са сликовницама, књигама за дечји узраст, дечјим часописима, бојанкама, енциклопедијама, итд.

• Штампани материјали су у слободним активностима у функцији увођења деце у активности, у усмереним активностима су добар извор додатног сазнања и очигледан пример како нешто изгледа (планете, космос, дивље животиње, људи других континената итд.), а у комбинованим активностима (сликање, цртање, вајање и др.) представљају узор (енциклопедија или нека књига са илустрацијама)

• Коришћење књига врши се уз систематску помоћ васпитача

• Васпитач чита деци уз извесну дозу глуме, а по потреби додаје и објашњава

• Деца треба активно да учествују у разради текста, коментарисању, његовом преношењу у покрете, мимику и игру. Уз текстове могу се дати и стилизоване слике у складу са третираним садржајем

Метода показивања

• Метода показивања има широку примену у методици упознавања околине и представља планско перципирање предмета и појава стварности на основу непосредног опажања

• Посматрање путем показивања прдставља стални извор сазнања

• Посматрање може бити: 1. Директно -у радној соби (лишће, семенке, шишарке, модели, предмети, апарати,...) -на излету (река, башта, село, шума, фабрика, пијаца, ...)

2. Индиректно -преко слика, модела, скица, филмова, ТВ емисија, видео снимака, дискета итд.

• Показивање може бити: 1. Показивање предмета (стварни предмети, слике, модели) 2. Показивање огледа или експеримената 3. Показивање слика, пројекција и филмова 4. Показивање карата, шема, табела или графикона

• Демонстрација је методски поступак којим се динамично приказују детаљи неког рада, радне операције, извођење експеримената, руковање апаратима итд.

• Васпитач треба на направи план, изради или припреми средства, одреди ток и фазе показивања, истакне битне појединости и да овлада техником демострирања

• Успех демонстрирања зависи од тога колико је јасно и конкретно постављен задатак посматрања, од припремљености деце за посматрање и њихових посматрачких способности

• Експерименте у забавишту изводе и васпитачи и деца (сађење или сејање биљака, клијање семена, водени или ваздучни притисак, пливање тела, звучна осетљивост, ...)

• Основни захтеви демонстрационог експеримента су: научна тачност и правилност научног објашњења, убедљивост, видљивост, емоционална радозналост деце за извођење експеримента, изражајност свих фаза експеримента, очигледност, приступачност узрасту деце, садржајност, трајање прилагођено узрасту деце, васпитно дејство, естетско дејство, постизање успеха при извођењу и тумачењу огледа

Метода практичног рада

• Практични радови деце су веома заступљени у предшколским установама

• Реализују се по датом задатку или слободном избору деце

• За практични рад користе се следећи материјали: папир, картон, глинамол, пластелин, конструкторски материјал, жица, станиол, плодови биљака, свила, платно итд.

• Деца предшколског узраста свакодневно изводе на активностима неки практични рад, а највише за Нову годину, 8. март, почетак сваког годишњег доба, поводом значајних датума итд.

• Практични рад деце по налогу има следећу структуру: -Припрема рада са елементима (избор радног задатка, израда техничке документације, припрема материјала) -Израда задатог предмета -Испитивање функционалности и употребљивости направљеног предмета

• Деца на овај начин могу направити чашу за воду, чашу за оловке, капу од новина, бродиће, пуцаљке, змаја, украсне предмете, брош итд.

• Радни налог садржи готов предмет, списак радних операција, скице или технички цртеж који одговарају одређеној радној операцији и приказан практични рад.

• Радне операције обухватају све кораке потребне за остварење практичног рада и пишу се редоследом којим ће се остваривати

• Васпитач деци показује готов предмет и радни налог и пита их да ли и она желе да исто направе

• Васпитач уради једну операцију, деца посматрају и потом раде сама ту операцију уз непосредну помоћ и сараднички однос васпитача

• Када сва деца ураде једну операцију прелази се на следећу и тако редом док се не направи задати предмет

• Применом методе практичног рада оспособљавају се деца за правилну организацију рада, за рад у групи и учествовање у заједничким пословима, развијају се радне навике деце, педантност и уредност у раду, еколошка свест итд.

Проблемска метода

• Кроз проблемску методу деца уче самосталним откривањем и експериментисањем

• У примени ове методе улога васпитача је менторска, он мора да буде флексибилан, пун разумевања и увек спреман за сарадњу и пружање подршке деци

• Основне фазе проблемске методе су: -Истицање проблема -Извођење претпоставке-хипотезе -Провера хипотеза путем огледа

-Објашњење појаве или законитости уз извођење закључка

• Васпитач обично уочава проблем, а понекад и дете

• Деца износе своја мишљења, гласно размишљају и активно учествују у решавању проблема. Деца не смеју бити исмејана или не саслушана

• Деца формулишу хипотезу и потом је проверавају путем огледа уз помоћ, сугестије и усмеравање васпитача

• После извршеног експеримента често и деца могу доћи до решења постављеног проблема.

• Решење васпитач обликује у форму разумљиву предшколској деци

• Фазе извођења експеримента могу бити:

-Изналажење мишљења деце о томе шта ће се десити при извођењу експеримента

-Васпитач може да саопшти циљ, али не и резултате експеримента

-Деца износе претпоставке шта очекују да ће се десити

-Извођење експеримента са елементима такмичења и квиза уз подстицање да се види ко је у праву

-Форсирати што самосталније извођење експеримента од стране деце

-Анализу реализованог експеримента вршити заједно са децом

-На основу запажања перманентно бити спреман на корекције у поступцима извођења експеримента

Метода сценског рада

• Најуспешније увођење деце у учење и упознавање околине, појава и промена у њој остварује се применом методе сценског рада

• Примена методе сценског рада остварује се кроз активности помоћу сценске лутке путем игара маште или улога

• Свет лутака је свет поезије, хумора, фантастике и сатире

• Усмерене активности обично почињу добровољним укључивањем деце у рад и појављивањем на сцени гињол лутки, које стварају проблемску ситуацију и позивају децу да се укључе у њено решавање

• Примена ове методе захтева од васпитача таленат, широку општу културу, маштовитост, умешност у раду итд.

• Васпитач пише сценарио, режира, ради сценографију, конструише и израђује лутке, глуми, пева и све повезује са садржајима других области, комбинује ову методу са проблемском методом, ...

• Специфичности примене методе сценског рада су:

1. Једноставност у изразу и речнику лутке

2. Увеличавање понашања лутке -Код лутке су наглашени крупни и јасни гестови и гласови којима се истичу битне особине у карактеру лутке 3. Нарушене размере -Дечји лик лутке има неколико пута веће очи и образе од реалног лика, а исто толико пута мањи нос и мања уста 4. Свемоћ лутке 5. Ритам и понављање -У раду са сценском лутком потребно је правилно дозирати очекивано и неочекивано, напетост и смирење звука и тишине 6. Стилизација у изради лутке и сцене -Непотребни детаљи се елиминишу, а битни елементи наглашавају

Облици рада у методици упознавања околине

• Избор облика рада остварује се на релацији васпитач-деца-садржаји рада. Избор облика рада зависи од узраста деце, тематских садржаја који се реализују и од средстава са којима предшколска установа располаже

Фронтални облик рада

• Фронтални облик рада представља истовремени рад васпитача са свом децом у радној соби

• Фронтални облик рада је веома економичан• У овом облику рада информације се упућују целој групи деце, али васпитач

нема повратну информацију колико су га деца разумела• Фронтални облик рада занемарује индивидуални приступ сваком детету• Фронтални облик рада није погодан за млађу децу• Фронтални облик рада користи се при излагању, разговору и

демонстрационом показивању васпитача• У овом облику рада активну улогу има васпитач, а не деца• Успешно се примењује када деца остваре потребну зрелост и када поседују

одговарајућа знања

Групни облик рада

• Примењује се код решавања проблема задатих групама деце• Групе могу решавати исте или различите задатке, који се на крају

активности спајају у једну целину (израда макете сеоског дворишта, макете насеља, цветова за пролећно дрво, ...)

• Деца се удружују у групе према личним афинитетима. То не сме да доведе до разбијања дечјег колектива и искључивости између група

• Сва деца у групи морају наћи своје место и бити активни учесници, а не само посматрачи рада друге деце

• Посебан облик групног рада је рад у паровима• Позитивне стране груног облика рада су развијање сарадње између деце,

помоћи, развијање осећаја за тимски рад, развијање социјализације деце итд

Индивидуални облик рада

• Индивидуални облик рада представља појединачни рад детета на неком посебном задатку или у оквиру неког општег пројекта дечјег колектива

• Дете ради самостално, а васпитач пружа помоћ по потреби• Васпитач треба да уважава индивидуалне разлике у ритму и темпу рада

сваког детета• Добра страна примене овог метода је увид у знање и способности сваког

детета• Индивидуални облик рада тражи велику ангажованост васпитача

Средства рада у методици упознавања околине

У односу на начин перципирања средства рада могу бити:

• Визуелна средства рада (природни примерци и узорци, модели, макете, дидактички материјали, конструкциони материјали, инструменти, симулатори, слике, цртежи, фотографије, ...)

• Аудитивна средства рада (обухватају говор, дискусију, читање, музику, звуке, шумове, звучне снимке на грамофонској плочи, магнетофонској траци, дискети, ЦД-у итд.)

• Аудиовизуелна средства рада (обухватају снимке из природне и друштвене средине на видео касетама, дискетама, ЦД-еима, ТВ-е емисијама, снимке излета, посета и екскурзија, дечјих игара, драматизација, експерименталног или практичног рада)

У односу на карактер рада средства рада могу бити:

• Демонстрациона средства рада (слике, модели, филмови, видео и ЦД-е записи)

• Експериментална средства рада (уређаји, апарати, справе, инструменти, модели, прибори)

Према пореклу настанка средства рада могу бити

• Индустријски производ• Средства произведена у забавишту• Средства прикупљена из ближе и дање околине

3.Игре предшколске деце

Функционалне игре

• Реализација активности у вртићима траје до 30 минута• После реализоване активности следе рекреативне паузе око 5 минута, које

не би требало да удаље децу од садржаја који се остварује• Неке функције човечјег тела могу се искористити за игре предшколске

деце. Рукама, ногама и телом могу се вршити одређени покрети, а гласним жицама изводити разне имитације птица и животиња

• Сензомоторне активности сопственим телом могу бити у функцији имитирања покрета животиња, брања воћа, лета авиона, кретање неког возила итд.

• Покрети могу бити пропраћени адекватним гласовима у функцији имитирања жабе, вука, аутомобила, авиона итд.

• Свака имитација се изводи без играчака уз понављање истих покрета• Вожња тротинета или бицикла, испитивање клацкалице су такође елементи

функционалне игре комбиноване са разним активностима

Игре маште или игре улога

• Игре маште или игре улога спонтано се јављају код предшколске деце као карактеристика њиховог одрастања. Оне имају 4 облика

1. Опонашање поступак

-Девојчице најчешће опонашају мајку у свакодневним пословима (кување, рад у стану, храњење и пресвлачење бебе, ...) -Дечаци чешће опонашају тату или неког мајстора, аутомеханичара, лекара, косиоца, возача итд.

2. Симболичка имитација

-Деца замишљају себе у ситуацијама како кувају ручак, косе траву, управљају бродом и сл. при чему било шта може имати улогу кухиње, косачице, брода, кључа за одвртање матице

3. Симболичка игра улога са сижеом

-Подражавање одраслих особа се проширује на међусобне односе и друштвено понашање-Дете прихвата друштвене улоге и понаша се као да је мајстор, куварица, лекар, капетан, пилот итд., са испољавањем карактеристичних начина мишљења, говора и покрета

4. Драмске игре улога

-Драмске игре улога много се користе и при упознавању околине -Прелазак са слободних на усмерене активности најчешће се остварује путем адекватне сценске представе осмишљене од стране васпитача (о весницима пролећа, поврћу и здравој исхрани, облачењу, стаништима животиња) -Када се представе реализују са гињол луткама позивају се деца, да самостално на ту тему увођењем нових елемената осмисле своју верзију и остваре је путем представе сценских лутки -Деца могу учествовати и у сложенијим извођењима драматизованог текста најчешће у завршној фази активности

Игре са готовим правилима

• У овим играма постоје прописана правила која се могу и мењати у самом процесу играња

• Ове игре су део културне баштине човечанства и традиционално се преносе са једне генерације на другу (човече не љути се, мице, жмуре, кликерање, шуга, између две ватре, трула кобила, школица, разне игре по принципу ко ће брже, ко ће боље итд.)

• Деци се саопште и покажу правила игре• Дидактичке игре са готовим правилима су:

1. Игре домина

- На доминама су уместо тачкица и других симбола у виду броја, заступљене сличице, најчешће 6 различитих сличица са разном тематиком (биљни свет ливаде, собно воће, јужно воће, саобраћајна средства, инсекти, изрази дечјих лица, прибор за личну хигијену) -Васпитач самостално израђује домине

2. Игре лота

-Лото се састоји од неколико централних слика и већег броја мањих сличица -Сличице могу бити урађене од картона, на који се позади лепи парче брусне хартије, и тада се постављају на фланелограф. Уколико се на полеђини сличица залепе парчићи гвозденог лима тада се слике стављају на магнетну таблу

-Игра лота одвија се по систему скупова, придруживањем одговарајућих елемената-мањих сличица одговарајућој централној слици -Примери реализације тема: саобраћајна средства, пронађи младунче, ... -На централним сликама постављени су пут, шине, вода, облаци, а на периферним возила друмског, шинског, воденог и ваздушног саобраћаја. Деца из масе слика издвајају и групишу око централне слике саобраћајна средства која јој одговарају -Лота могу бити индустријски производ или их могу израдити васпитачи са садржајима активности које реализују

3. Логички лото

-Логички лото подстиче већи интелектуални развој деце -Састоји се од квадратних подела паноа -У доњем делу паноа ставњају се сличице које представљају захтев за решавање проблема, док деца изнад њих хронолошким редом постављају одговарајуће сличице -Пример: развојни пут патке, лептира, рибе. На сличицама се представи јаје, мало паче, полу одрасла патка, јајашце рибе, мале рибе, ларве гусенице, гусеница, чахура, лептир. -У доњем реду ових колона васпитач постави сличице патке, лептира и рибе

Конструктивне игре

• Користе се разни материјали или готови наменски конструктивни елементи• На кутијама материјала се често налазе слике урађених предмета које деца

могу отварати у виду рада по задатку• Деца могу радити и по свом нахођењу осмишљено или случајним спајањем

елемената• Користе се Пертини конструктивни материјал, Бимо коцке, Лего коцке,

кутије од лекова, плодови биљака, семе, кукурозовина, гранчице, тесто, пластелин, глинамол

• Деца могу да праве моделе аутомобила, комбија, робота, кућице за птице, просторне скулптуре, огрлице, модел воденице, алатки, таљига, ветрењача, чаше за оловке

• Деца посебно воле конструкције којима се добијају предмети од употребне вредности

4.Активности деце у функцији упознавања околине

Игролике активности

Игролике активности најсличније су играма са готовим правилима Према улогама деце и васпитача постоје игролике активности када

доминира улога васпитача и игра када доминира улога деце

Игролика активност се одвија када васпитач, у току активности, одређује смернице рада и формулише проблем који треба решити. После тога развија се активност деце и остварује се прелазак на класичну игру

Игролике активности могу се повезати са свим типовима игара Пример: учење деце о врстама и карактеристикама јужног воћа. Воће се

ставља у торбу.

Перцептивно-моторне активности

Кроз перцептивно-моторне активности дете упознаје околину помоћу својих чула и мишића, односно, помоћу чула додира, укуса, мириса, слуха и вида

Пријемом чулима и препознавањем дражи из непосредне средине развија се чулна осетљивост детета

Додиром се испитује разлика између материјала (гладак, храпав, топао, хладан, сув, влажан, текстура материјала итд.)

Чулом мириса и укуса испитују се карактеристика воћа и поврћа, сокова, колача, парфема, сезонског цвећа, траве, четинара итд.

Чулна осетљивост развија се препознавањем снимљених звукова (жубор воде, цвркут птица, зујање пчела, шуштање папира, шуштање, играње “покварених” телефона идр.). Чулна осетљивост остварује се и израдом разних звучних извора и малих инструмената (затегнута жица, чаше са различитим висинама воденог стуба, трубе од коре липе, свирале од врбе и сл.)

Чуло вида код деце развија се играма опажања сенки, силуета, препознавања удаљених предмета или веома ситних предмета путем игре “око соколово”

Развој мишићне координације деце односи се на координацију крупних мишићних група и на фину мишићну координацију (захвати и покрети руку при сечењу маказама, обликовању материјала, сечењу, бушењу и спајању кукурузовине при изради кућице, колица за малтер и сл.)

Моторне активности користе се у рекреативним паузама при имитацији покрета животиња, брања воћа, лета авиона, рада трактора итд.

Откривачке активности

Од најмлађег узраста деци је својствена потреба да сазнају све о ономе што их окружује (да открију чема шта служи, како функционише, како се употребљава, чему користи, какви односи владају са најближима у окружењу...)

Откривачке активности најчешће се остварују применом проблемске методе (васпитач или деца постављају проблем, деца изводе хипотезе па их заједно проверавају и понављају све док се не дође до решења)

За сазнајни развој детета битно је присуство што већег броја сазнајних активности

Откривачке активности су погодне за упознавање и елементарно учење о статичком електрицитету, магнетизму, звуку, светлости, трењу, сађењу и

развоју биљке, растворљивости, животним стаништима, променама у природи насталим кретањем Земље око своје осе и око Сунца, ...

У радној соби, за откривачке активности, потребни су одговарајући материјали и апаратуре (магнети, тегле, свеће, призме, сочива, огледала, посуде, шприцеви, теразије, стрме равни итд.)

У екстеријеру забавишта треба да постоји простор за гајење биљака и домаћих животиња, мали вештачки поточић, погодан за разне игре са предметима које деца могу сама направити (водено коло, бродићи, сплавови итд.), воћњак и повртњак, полигон за саобраћај ...

Одлазак у природу на ливаду, реку, планину, море, шуму и сл. Пружа деци могућности да открију шта се дешава у тим срединама са биљним и животињским светом, какав је састав морске и слатке воде ...

Посматрачке и рецептивне активности

Кроз посматрачке и рецептивне активности деца се упознају са: -ранијим цивилизацијским искуствима -значајним датумима и догађајима -техничким средствима -институцијама са којима контактирају

Посматрачке и рецептивне активности обухватају и праћење процеса и појава у окружењу (кружни ток воде у природи, класификација материјала путем стварања разних збирки са елементима научне заснованости, хронолошки развој пуноглавца у жабу, карактеристике и промена годишњих доба, узрочно-последички односи и у биљном и у животињском свету, листање, цветање, стварање плодова, промене боје лишћа и његово опадање, настајање снега и града, промене на животињама и у пролеће и у позну јесен, одбацивање длаке и добијање нове итд.)

Ове активности се реализују и кроз извођење експеримената Кроз ове активности деца стичу знања и искуства за правилно понашање на

улици, на пијаци, у пошти, здравственој станици итд. Излети, посете и екскурзије доприносе сазнавању деце непосредно и кроз

соспствену активност

Здравствено-хигијенске активности

Телесни развој и здравље деце најважнији су захтеви у раду са децом предшколског узраста

У методици упознавања околине реализују се следеће теме: човек, делови тела, органи и њихове функције, улога здравствених радника у очувању здравља деце. Неопходно је организовати посете лекара и стоматолога вртићу и потом остварити посету здравственим установама где би се деце упознала са справама, апаратурама, приборима и алатима који се користе у лечењу људи

Децу је неопходно упознати са правилном исхраном, улогом витамина, састојцима хране и њиховим значајем за здравље деце

Активности предшколске деце морају обухватити и састав ваздуха, улогу кисеоника, проветравање просторија, дисање при кретању и трчању у равници и планини.

Одржавање личне хигијене и стицање навика прања руку деце може се поспештити приказивањем филмова са увеличаним бактеријама и вирусима и њиховим агресивним деловањем, а могу посматрати и микроскопске узорке и своје руке под микроскопом. Оброци и спавање треба да се одвијају увек у исто време

Практичне, животне и радне активности

Радне активности су од примарног значаја за учење и развој деце Прављење предмета од употребне вредности је веома подстицајно за децу и

код њих изазива радост, усхићење и понос. Кроз ове активности деца стичу навике и развијају вештине учења потребне за цео живот

Деца праве предмете које ће касније користити они, мама, тата, брат, сестра или неко други

Кроз ове активности остварује се потребна самосталност деце и њихово руковање алатима приборима и уређајима у складу са предвиђеним задацима и радним операцијама

Ове активности се остварују уз велику сарадњу међу децом, а често се реализују и групни пројекти

Облици практичних, животних и радних активности:

1. Самопослуживање и кућни послови-Ове активности имају функцију осамостаљивања деце у облачењу, свлачењу, храњењу, одржавању личне хигијене итд. -Столови и столице, санитарни уређаји, намештај у радној соби и ходнику, физички реквизити морају бити димензија које одговарају деци предшколског узраста -Деца треба самостално да сређују играчке, постављају сто итд.2. Брига о биљкама и животињама-Подразумева самостално узгајање собних биљака у ентеријеру вртића и формирање цветних леја, површина под поврћем и украсног шибља у екстеријеру забавиштa-На својим парцелицама деца углавном самостално саде, сеју, плеве, ђубре, окопавају, везују, режу итд. -У радним собама деца се могу бринути о животињама у акваријумима, тераријумима и кавезима за птице, а у дворишту вртића могу се бринути о зечевима, паткама, кокошкама, псима итд.3. Израда употребних предмета-Обухвата прављење предмета, прављење и поправке играчака-Радионички кутак треба да садржи потребан алат, прибор и материјал (вуница, камен, глинамол, жица, лепак, картон итд.)4. Активности у сарадњи са друштвеном средином

-Ове активности обухватају укључивање деце у послове изван вртића, пружање помоћи старим и болесним лицима и укључивање у радне акције-Деца учествују у сређивању градског парка, пошумљављњу, брању јагода, малина и лековитог биља, сакупљању пужева, у садњи дрвећа и украсног шибља-Васпитач треба да направи план сарадње са месном заједницом, општином за сваку годину. Планови могу бити везани за годишшња доба, за објекте, површине и датуме

Друштвене активности

Дете је друштвено биће и од самог рођена налази се у међузависности са физичком и социјалном средином

Дете настоји да разуме и да се уклопи у друштвену средину савлађујући постепено цивилизацијске норме понашања

На почетку дете је центар збивања у својој породици где му је све дозвољено. Касније упознаје чланове шире породице, људе из друштвене средине и вршњаке, при чему долази до усложњавања међусобних односа јер мора да дели и уступи играчке, да чека у ред итд.

Игра као интеракција је прави и најуспешнији пут у социјализацији децеДруштвене активности могу бити:

1. Интеракција са физичком и социјалном средином-Подразумевају се сви контакти детета са васпитачем, другом децом и лицима из предшколске установе и друштвене средине

2. Прерађивање и увежбавање социјалних искустава-Подразумева размену мишљења и искустава стечених у породици, забавишту и широј друштвеној средини-Васпитач води разговор са децом о згодама и незгодама које су им се десиле код куће, у саобраћају, при неким посетама и у вртићуДеца износе своја искуства, врши се њихово анализирање, коментаришу се, приказују се снимци итд.-Деца која су залутала, како су се понашала, да ли су дала некоме телефон, адресу и сл.

3. Превазилажење непријатних емоција-Остварује се разговором са децом, анализирањем, изношењем мишљења деце о томе како треба поступити у некој насталој непријатној ситуацији-После тога се одглуми по предлозима које су деца изнела и врши дискусија да ли је било дато решење добро-Превазилажење непријатних емоција има за циљ њихово преношење на рационалан план

4. Игра као друштвена делатност-Пружа добар услов за развој свести код деце и изазивање позитивних емоција

-Кроз игру се остварују сараднички и такмичарски односи путем којих се проширује и богати социјално искуство

-Игре могу бити традиционалне (“човече не љути се”, лото, танграм, скривалица, ...) или осмишљене од стране васпитача и везане за одређену тему активности-Даља разрада игре повезује се са темом активности, покретима, звучним ефектима итд.

Активности резоновања, увиђања и изумевања

Ове активности се базирају на развоју логичког мишљења и виших мисаоних процеса

Стечена знања деце се проширују, тумаче и уобличавају у одређену целину Активности класификовања

-Класификовање представља груписање предмета по неком критеријуму, на пример, домине, “Црни Петар” за спаривање сличица и симбола, лота итд. -Критеријуми за класификовање, које нуди васпитач, могу се допуњавати критеријумима које деца формирају током игре. Имамо пример лота са животињама

Формирање просторних појмова типа: унутра-напољу, изнад-испод, поред-испред-иза.

Код предшколске деце то се остварује коришћењем играчака, слика и филмов, а практично при ређању одеће, обуће, играчака и средстава личне хигијене у елементима намештаја

Активности структурирања простора -Ове активности остварују се спајањем елемената у целину или растављањем сложеног предмета на делове. На пример, израда макета и њихово спајање у диораму (ескимског насеља, баре као станишта, сеоског дворишта)

Активности структурирања времена -Неопходно је да дете влада појмовима хронолошког редоследа (на пример, при ређању сличица или при збивањима у природи-промене на биљкама услед смене годишњих доба) -Неопходно је да деца науче функцију и коришљење календара и мерења времена путем сунчаног, пешчаног и класичног сата

Активности при упознавању узрочно-послединих веза и односа у околини

Активности при решавању логичких проблема (загонетке, питалице, проблем-ситуације, лавиринти, ребуси итд.)

Активности при решавању експерименталних проблемских ситуација -Деца тада откривају законитости и принципе у природној и друштвеној средини и оспособљавају се за њихову елементарну примену

Активности представљања, изражавања и стварања

Кроз ове активности деца стваралачки уобличавају и исказују своја искуства Имитација других лица или животиња

-После показивања деци сликовнице или филма са кенгурима, медведима, човека у космосу итд. деца могу имитирати њихова кретања

Замишљање или коришћење предмета у сврху показивања другог предмета -Девочица “храни” своју лутку, при чему улогу флашице или млека може имати било који други предмет

Функционално пренаглашено звучно представљање -Остварује се у луткарским представама, на пример, вађање упецане рибице и реакција мачка који жели да је шчепа

Прављење модела од разних материјала (тродимензионално представљање) Представљање промена у природи графичким симболима

-У табеларном календару временских збивања у природи могу се користити следећи симболи: насмејано сунце, сунце заклоњено облаком, облаци, киша и пахуље снега. Одговарајући симбол лепи се на место у табелограму које одговара датом датуму

5.Жива природа

Основне одлике живе средине су способности за храњење, размножавање и самоодржавање Сва жива бића (биљке, животиње и људи) се хране узимајући из спољашње средине хранљиве материје и енергију садржану у њима и потом их користе за животне процесе и изградњу сопственог тела Само су жива бића способна да се размножавају дајући потомство, које расте, развија се, мења, стари и умире Основну грађу живих бића чини ћелија. Њен основни део представља протоплазма, која садржи одлике живота

Биљни свет

Биљни свет је веома разноврстан почевши од маховина па до дрвећа За живот биљке неопходни су: светлост и топлота, земљиште са одговарајућим састојцима, вода и ваздух -Сунчева светлост је потребна биљкама за производњу хране и раст. Захваљујући хлорофилу, кога има у лишћу, и енергији сунчеве светлости биљке стварају хранљиве материје -Биљке узимају из ваздуха угљен-диоксид и потом ослобађају кисеоник неопходан за живот људи -Из земљишта биљке црпе кореном воду и минералне соли Већина биљака цвета и има семе. Цвет биљака прелази у плод са семенкама из којих настају нове биљке Дрвеће се дели на четинарско и листопадно дрвеће

Биљке се користе за исхрану лекове, израду намештаја, папира, играчака, парфема, грађевинарству итд. Предшколска деца најрадије и најбоље упознају биљни свет путем огледа

Слика 1. Настајање биљке из семенке и дисање биљака

Биљке се састоје из цевчица веома малог пречника (мањег од 1мм), које се називају капиларе. Код њих не важи закон спојених судова. Течност и хранљиве материје пењу се уз биљку (супротно дејству силе земљине теже) захваљујући капиларности и дејству силе површинског напона

Слика 2. Пењање течности кроз капиларе каранфила

Расејавање биљака врши се помоћу ветра, воде, животиња итд. Деца огледима најбоље долазе до властитих искустава о својствима биљака и њиховог егзистирања у разним условима (може се истраживати значај и утицај светлости, ниске или високе температуре, значај велике или мале количине воде за раст биљке, врсте земљишта и сл.) Деци треба рећи да се биљке могу размножавати и без семена (пелцер мушкатле)

Слика 3. Утицај светлости на правац растења биљке-кромпира

Предшколској деци могу се показати разна животна станишта биљака (бара, ливада, шума, двориште) као и разне врсте биљака коришћењем сликовница и филмова, посета расаднику, парку или ботаничкој башти Учење о поврћу може се остварити кроз следеће активности: -Сејање и нега расада у радној соби -Расађивање, плевљење, окопавање, заливање у башти вртића -Берба плодова и њихово коришћење -Посета повртњаку пољопривредног добра или приватног баштована При реализацији ове теме треба користити игре “чаробна торба”, погоди по укусу, погоди по мирису, кулинарска припрема итд.

Децу треба научити о значају поврћа и воћа за њихов раст и развој Поврће садржи угљеник, кисеоник и водоник, витамине, протеине, минерале, угљене хидрате, целулозу итд. Воће такође, поред осталог, садржи витамине. Са децом посебно треба реализовати актиности са темом Јужног воћа Реализација активности Годишња доба у повртњаку обухватала би: -Прво је било семе а затим ..., Моја весела башта, Штеточине у повртњаку, Упознајмо ратарске културе, Моје омиљено поврће, Ја и природа око мене Цвеће деца могу гајити у ентеријеру и екстеријеру предшколске установе Реализација активности са темом Цвеће обухватала би: -Цвеће у радној соби -Цвеће на ливади -Цвеће у дворишту

-Цвеће у шуми -Цвеће у бари У односу на годишња доба деци треба показати шта чини пролећно, летње, јесење и зимско цвеће. Весници пролећа су најинтересантнији деци и зато им треба донети у радну собу висибабе, кукурек, љубичице, нарцисе, зумбуле и лале.

Животињски свет

Животиње су изграђене од ћелија груписаних у ткива Животиње имају органе за крвоток, кретање, варење, излучивање, размену гасова, циркулацију, размножавање, нервни систем и чулне органе Животиње живе на земљи, у земљи, у води, а неке од њих велики део свог живота проведу у ваздуху Животиње дишу помоћу: шкрга (рибе), коже (пуж и глиста), плућа (птице и сисари), на више начина (жабе) Животиње могу да лете, гмижу, пливају, ходају, трче и скачу помоћу две, четири или више ногу Животиње на свет долазе: -Излегањем из јајета (птице, водоземци и неки гмизавци) -Рађањем Животиње могу бити: 1. Кичмењаци-рибе, водоземци, гмизавци, птице, сисари 2. Бескичмењаци-амебе, бичари, трепљари, сунђери, медузе, црви, глисте, пијавиве, пужеви, шкољке, пауци, инсекти

У односу на станиште животиње можемо груписати: 1. Животиње у повртњаку и на њиви (кртице, глисте, црви, ровци) 2. Животиње у виноградима и воћњацима (птице, инсекти, итд.) 3. Животиње у ливадама (мрави, пчеле, буба маре, ...) 4. Шумске животиње (вукови, лисице, зечеви, јежеви, веверице, птице, глодари) 5. Водене животиње (рибе, корњаче, шкољке) 6. Домаће животиње (коњи, магарци, свиње, кокошке, гуске, патке, мачке, пси..) 7. Афричке животиње (мајмуни, зебре, слонови, нилски коњи, газеле, лавови, тигрови, жирафе, крокодили...) 8. Животиње ледених предела (пингвини, поларни медведи, поларне лисице, ...) Према групи којој животиње припадају карактеристични су и начини њихивиг живота, исхране, становања, одбране од непријатеља, размножавања, итд. Са децом предшколског узраста могуће је реализовати и следеће активности: домаће животиње покривене крзном и перјем, дивље животиње, корисне и штетне животиње у дворишту, животиње на ливади, животиње у шуми, животиње у бари

Промене у природи, изазване сменом годишњих доба, одражавају се и на животињски свет (у јесен животиње одбацују длаку или перје да би добили зимско гушће крзно и перје са паперјем)

У свету животиња могу се посматрати збивања у разним стаништима током свих годишњих доба. На ливади мрави, пчеле, зрикавци, буба маре и лептири изводе разне припреме за дочек новог годишњег доба У улози младих зоолога истраживача деца са лупама те промене могу лако уочавати и истовремено формирати позитиван однос према животињском свету, а могу се изводити и разни огледи

Човек, делови тела, органи и њихове функције

Човек је биолошко и друштвено биће Делови тела су: -Горњи и доњи екстремитети, труп и глава Руке и ноге сачињене су од костију и мишића -Кости горњих екстремитета су лопатица, кључна кост, надлактна кост, подлактне кости и кости шаке. Кости руке се покрећу попречно-пругастим мишићима који имају способност наглог и брзог покрета - Доње екстремитете карличне, надколеничне и подколеничне кости, чашице и кости стопала. И ове екстремитете покрећу попречно-пругасти мишићи Кретање и функционисање организма остварује се са преко 200 костију Труп садржи системе за: варење, дисање, излучивање, полне органе, органе за циркулацију Труп се дели на грудну, трбушну и карличну дупљу Главу чине кости лобање и кости лица. Кости лобање граде лобањску дупљу у којој је, поред осталог, смештен и мозак-регулатор животних функција

Наша чула обавештавају мозак о свему што нам се дешава 1. Кожа-орган чула додира-омогућава осећај топлог и хладног 2. Језик-орган чула укуса-слатко, слано, љуто, кисело, горко 3. Нос- орган чула мириса-омогућава осећај многобројних мириса

Очи-орган чула вида-служи за посматрање боја и догађаја у окружењу Уши-орган чула слуха-служи за разликовање различитих звукова околине Предшколска деца треба да знају да мозак даноноћно управља телом и да захваљујући њему мислимо, чувамо успомене, предвиђамо могући ток будућности итд. Срце је шупаљ мишић подељен на две коморе и две преткоморе. Нормални пулс је око 70 откуцаја у минути Крв преноси кроз цело тело кисеоник из ваздуха, хранљиве састојке и материје које треба да се избаце. Крв даје оно што је неопходно мишићима, органима и костима и уклања отпатке штетне за њих.

Предшколску децу треба упознати са деловима тела, органима и функцијама које обављају. На тему “Човечје тело” могу се организовати следеће активости: -Како изгледа моје тело и шта све могу, Како функционише мој организам, Чуло вида, слуха и додира и вежбе у функцији њиховог развоја, Чуло мириса и укуса и вежбе у функцији њиховог развоја Деци треба предочити зашто су понекад болесна и имају повишену температуру, запушен нос, бол у стомаку итд. Деци треба нешто рећи и о бактеријама и вирусима и како нападају наш организам

Деци терба објаснити улогу вакцина, лекова и лекара у заштити њиховог здравља

Да би се заштитила од болести деца морају одржавати личну хигијену, добро се и квалитетно хранити и спавати увек у одређено време

6.Природне појаве

Настанак Васионе Према теорији Великог праска (Big Bang) Васиона је настала пре отприлике

15 милијарди година изузетно брзим ширењем области димензије Планкове дужине

Топлотна историја Васионе може се поделити на 4 периода:

1. Доба тешких честица -На почетку сва материја се понашала као фотони. Почетно стање је било хаотична смеша фотона и релативистичких честица које су се кретале брзином светлости. Како се Васиона ширила и температура опадала, теже честице (хиперони и мезони) су се анихилирале и претварале у стабилне тешке честице (протоне и неутроне)

2. Доба лаких честица -После секунди температура је опала па су могле да се стварају само лаке честице-лептони (електрони, позитрони ...). Ово доба се завршило 1 секунду после Великог праска када је температура опала испод К3. Доба зрачења -После стварања елементарних честица већи део енергије био је у облику светлости, односно, зрачења. Када је температура опала К почела је и космичка нуклеосинтеза у којој су створени водоник, хелијум деутеријум и у траговима литијум и берилијум 4. Доба супстанце -Ово доба настаје после 2000 година, када је супстанца (водоник и хелијум) почела да доминира Васионом, а зрачење постало само њен додатак. Супстанца је била јонизована (у облику плазме) све док температура није опала до тачке на којој је почела да доминира рекомбинација у неутралне атоме. То се десило приближно

после милион година када је температура опала до 3000 К. До тог тренутка Васиона се понашала као идеално црно тело и била је непровидна, хомогена и изотропна смеша у којој су фотони стварани и апсорбовани у условима термодинамичке равнотеже. На 3000 К нестала је претходна спрега између фотона и атома и њихова еволуција даље је текла независно. Васиона је тада постала провидна. Хипотетички посматрач би тада први пут могао да види шта се око њега дешава. Спрега супстанце са зрачењем одржавала ју је хомогеном. Сада су мале нехомогености могле довести до формирања првих галаксија.

Галаксије

Усамљене и вишеструке звезде, звездана јата, међузвездана материја, гравитационо и електромагнетно поље чине систем који се назива Галаксија

Галаксије у себи садрже око 100 милијарди звезда Сматра се да у Васиони постоји око 100 милијарди галаксија Скуп свих галаксија чини само (1-10)% видљиве масе свемира

Слика 1. Хаблова виљушкаста класификација галаксија

Елиптичне галаксије су без уочљиве структуре, компактни су системи, чије масе не прелазе маса Сунца без међузвездане материје

Слика 2. Елиптична галаксија

Спиралне галаксије су најсјајније. Удео у спектрима ових галаксија дају и сјајне маглине. Спиралне гране садрже млађе-беле и плаве звезде, а језгро углавном звезде старијих класа

Слика 3. Спирална галаксија

Неправилне галаксије имају некарактеристичне форме и величине. Око младих звезда у овим галаксијама налази се обиље међузвездане материје

Слика 4. Неправилна галаксија

Скупови и суперскупови галаксија- Галаксије образују јата, скупове и суперскупове који могу да садрже и до 35000 галаксија

Слика 5. Средиште скупа Вирго-грозд се састоји од 1300-2000 галаксија

Млечни пут или Кумова слама

Mлечни пут је беличасти појас на небу састављен од огромног броја звезда (око 100 милијарди)

Галактичка раван која лежи у Млечном путу дели симетрично наш звездани систем, тако да личи на два приљубљена тањира, пречника око 30000 рс или око 100000 светлосних година

Дуж спирала осим звезда, звезданих јата, маглина, налазе се и облаци неутралног и јонизованог водоника

Облик Млечног пута указује на постојање ротацију целог система

Сунце се налази на периферији Млечног пута, на удаљености 10000 рс од центра галаксије

Слика 6. Млечни пут

Сунце обиђе своју путању око галактичког центра за 220 милиона година Највећа концентрација звезда је око галактичког центра

Слика 7. Спирална структура Млечног пута

Сунчев систем

Сунчев систем, поред Сунца чија маса износи 99,9% укупне масе целог система, чини: 8 планета (Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун) од којих неке поседују природне сателите, више од 5000 до сада познатих астероида (малих планета), велики број комета, безброј метеора и метеорита, као и међупланетна материја

Слика 8. Сунчев систем

Све планете обилазе око Сунца у истом директном смеру Планете Сунчевог система деле се у две групе:

-Планете Земљиног типа (Меркур, Венера, Земља, Марс) -Планете Јупитеровог типа (Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун)

Планете Земљиног типа карактерише мала маса, велика густина, спора ротација и мали број сателита, док планете Јупитеровог типа карактерише велика маса, мала густина, брза ротација, велики број сателита, веома пространа и густа атмосфера и прстенови око њих

Сунце

Сунце је централно тело Сунчевог система и нама најближа звезда, односно, жута звезда средње величине класе G

Оно представља извор светлости, топлоте и живота на Земљи Сунце је усијана плазмена лопта, састављена углавном од водоника и

хелијума, при чему на сваких десет атома водоника долази један атом хелијума. Сви остали елементи чине 2% Сунчеве масе

Слика 9. Сунце

Сунце је старо око 5 милијарди година и има горива за процес термонуклеарне фузије за отприлике још толико година

Mаса Сунца износи Температура у центру Сунца износи око 15000000 степени, а на површини

Суца око 6000 К степени Полупречник Сунца износи 696000 км Огромна енергија која се емитује са Сунца настаје као последица

термонуклеарних реакција типа:

Сунце обави једну ротацију око своје осе у просеку за 27 дана, а око центра галаксије за 220 милиона година и заједно са осталим елементима система креће се према тачки која се назива апекс

Унутрашњи део Сунца окружен је са три гасовита омотача: 1. Фотосфера-сјајни Сунчев диск, види се и голим оком у белој светлости, дебљине око 300км. Фотосфера је зрнасте структуре и подсећа на кашу од пиринча која кључа. Светла зрнца или грануле представљају млазеве материје који избијају на површину са температуром вишом од фотосферске за око 100К. Средњи пречник гранула је око 1500км 2. Хромосфера се налази изнад фотосфере. Може се посматрати само помоћу специјалних филтера или за време потпуног помрачења Сунца када Месечев диск заклони бљештаву светлост фотосфере. Температура хромосфере достиже десетине хиљада степени. Њена просечна дебљина износи око 3000км и веома је динамична 3. Корона се види само за време потпуног Сунчевог помрачења. Њена температура порасте и до неколико милиона степени. Она се непрекидно шири у космичко пространство и на тај начин ствара Сунчев ветар, који се састоји од

наелектрисаних честица. Када стигну до Земље честице Сунчевог ветра имају брзину 400км/h и изазивају поларну светлост, јоносферке и магнетне буре и друге појаве у Земљиној атмосфери

Основни облици Сунчеве активности су Сунчеве пеге, протуберанце и ерупције

Помрачење Сунца настаје када се у истој линији нађу Земља, Месец и Сунце

Слика 10. Помрачење Сунца

Слика 11. Потпуно помрачење Сунца

Планета Земља

Земља је стара око 4,5 милијарди година

Слика 12. Планета Земља

Орбиталне карактеристике Земље Афел-152.097.701 km Перихел-147.098.074 km Орбита-924.375.700 km Површина орбите-7,029 754 4 × 1016 km² Ексцентрицитет-0,016 710 219 Физичке карактеристике Земље Елиптицитет-0,003 352 9 Радијус-6.372,797 km Екваторијални радијус-6.378,137 km Поларни радијус-6.356,752 km Површина-510.065.600 km² Површина копна-148.939.100 km² (29,2 %) Водена површна-361.126.400 km² (70,8 %) Запремина-1,083 207 3×1012 km³ Маса-5,9736×1024 kg Густина-5.515,3 kg/m³

Унутрашња грађа Земље

Земљина кора-испод континената дебљине (30-60)км, а испод океана (5-10)км

Омотач до дубине 2900км Језгро (унутрашње круто језгро полупречника око 1250км и спољашње за

које се сматра да је у течном стању са полупречником од 3500км

Слика 13. Пресек Земље и атмосфере

Карактеристике Земљине атмосфере Притисак на површини-101,3 kPa (MSL) Атмосферски састав:

-78,08% N2 -20,95% O2 -0,93%  Аргон -0,038% Угљен-диоксид -Трагови водене паре (зависи од климе)

Слика 14. Дијаграм зависности притиска и температуре од надморске висине

Тектонске плоче

Омотач најближи површини земље састоји се од литосфере и астеносфере која се понаша као суперзагрејана и екстремно вискозна течност

Литосфера плута по астеносфери и разломљена је на тектонске плоче Тектонске плоче могу бити океанске и континенталне. Ове плоче су

сегменти који се крећу једни у односу на друге. На пример између Америке и Европе растојање се повећава за 2,5 цм годишње

Сматра се да постоји 15 плоча (Афричка, Антартичка, Аустралијска, Евроазијска, Северно- и Јужноамеричка, Пацифистичка ...)

Слика 15. Геотектонске плоче

Вулканска активност Земље

Слика 16. Вулканска активност Земље

Земљино магнетно поље

Земљино магнетно поље има индукцију

Слика 17. Магнетосфера штити површину Земље од честица соларног ветра које су наелектрисане (Слика није у размери)

Месец

Месец је једини Земљин природни сателит и нама најближе небеско тело Месец је удаљен у просеку 384.400 km и сваке године повећа растојање за 4

cm Месец се креће око Земље по елиптичној путањи средњом брзином 1,02

km/s Месец је чврсто небеско тело полупречника 1738 km, по површини је 14

пута, по обиму 50 пута, а по маси 81 пут мањи од Земље Убрзање силе теже на Месецу је 6 мање него на Земљи Око своје осе Месец се обрне за 27 дана, 7 сати и 11,5 секунди Месец нема атмосферу, има занимљив рељеф и светли у одбијеној светлости

Месец и Сунце утичу на плиму и осеку на Земљи

Слика 18. Месец

Помрачење Месеца

Помрачење Месеца почиње уласком Месеца у Земљину полусенку (M1, M2)

Слика 19. Помрачење Месеца

Слика 20. Помрачење Месеца

Месечеве мене

Месечеве мене или фазе последица су промене узајамног положаја Месеца, Сунца и Земље. Месечева површина одбија део Сунчеве свелости која падне на њу, па се са Земље види само део месеца окренут према њој

Слика 21. Месечеве мене или фазе

Млад (нови) Месец или младина настаје када је Месец између Cунца и Земље. Према нама је окренут његов неосветљени део, његова ноћна страна, и он се тада не види

Слика 22. Млад Месец

Прва четврт настаје као последица настављеног кретања Месеца око Земље и постепено се појављује у виду танког српа

Слика 23. Прва четврт

Пун Месец настаје када се Земља налази између Месеца и Сунца. Тада је Месечев диск окренут према Земљи потпуно осветљен

Слика 24. Пун Месец

Последња четврт се јавља са смањењем осветљене површине Месеца

Слика 25. Последња четврт

Комете

Комете су веома необична тела, која се налазе на периферији Сунчевог система и ретко залазе у близину Сунца

На растојању од (500-50000) АЈ од Сунца налази се Ортов облак који чине стотине милијарди кометних језгара

Због великог броја више од десет комета јави се годишње у близини Сунца Комете обично добијају имена по ономе ко их открије Глава комете или кома окружује мало језгро и са приближавањем Сунцу

развија се у реп Глава комете може бити и до 100000 км, иако језгро није веће од (1-2) км

Глава комете се састоји од леда, прашине и камења, а утврђено је и присуство угљоводоника

Реп комете настаје испаравањем услед загревања и интеракцијом са Сунчевим ветром

У близини Сунца, реп комете може да достигне и више од сто милиона километара, и обично се састоји од два репа, од плазме и од прашине, окренутих насупрот Сунцу

Масе комета нису велике. Халејева комета има масу кг, а најчешће су много мање

Слика 26. Основни елементи комете

Слика 27. Кретање комете у близини Сунца

Слика 28. Орбита Халејеве комете

Халејева комета

Халејева комета има периоду 76. година

Слика 29. Халејева комета

Комете могу бити периодичне (заробљене су гравитацијом џиновских планета) и непериодичне (бивају избачене из Сунчевог система утицајем џиновских планета)

Свака велика планета има своју фамилију комета Најбројнија је Јупитерова фамилија комета. Халејева комета припада

Нептуновој фамилији

Метеори и метеорити

Метеори Пролазећи поред Сунца комете губе део своје материје, која се расипа дуж

њене путање Када се путања комете укрсти са Земљином путањом, заостали делићи, који

чине метеорски рој, улазе у њену атмосферу брзином до У атмосфери делићи комете се трењем загревају, јонизују и сагоревају Најсјајнији метеори су болиди, праћени звучним, електромагнетним и

другим ефектима. Маса болида је до 10 кг Посебно су интересантни метеорски ројеви, за које се на небу лако уочава

тачка појављивања или радијант Један од најлепших ројева су Персиди-видљиви у периоду од 9-13 августа-

који обилују сјајним метеорима

Метеори су у народу познати као звезде падалице и обично су симбол среће за оног посматрача који их уочи у ведрим летњим ноћима

Ударом метеора Земљина маса се годишње повећа за десетак хиљада тона

Слика 30. Струја метеорида

Слика 31. Болид

-Персиди

Слика 31. Персиди са приказаним радијантом

Леониди

Слика 32. Леониди

Слика 33. Црвени метеор

Слика 34. Метеорит Метеорити Уколико цело метеорско тело не сагори проласком кроз атмосферу, на

Земљину површину пада метеорит Метеорити могу бити камени, гвоздени, сидеритни или камено-гвоздени Нађено је десетак кратера пречника већег од 100 км

Слика 35. Кратер у Аризони

Деци предшколског узраста уз помоћ глобуса, стоне лампе у улози Сунца и још једне лопте, могу се приказати кретање Земље и месеца, смена дана и ноћи, као и помрачење Сунца и месеца

Деци предшколског узраста могу се презентовати и географски садржаји са следећим темама: Израда табелограма за временске услове, Годишња доба, Дани у недељи, Доба дана, дан и ноћ, Сунчани сат

Деци предшколског узраста могу се презентовати и садржаји о континентима, различитим земљама и нашој домовини са следећим темама: Где све људи живе, Биљке и животиње на планети Земљи, Путујемо по свету и упознајемо, Наша домовина

Учење деце о годишњим добима може се остварити са следећим темама: Жарко лето, Златна јесен, Зимске враголије и Пролеће буди природу

7.Хемијске појаве

1. Агрегатна стања (чврсто, течно, гасовито и плазма)2. Растворљивост

- Неке материје се растварају брже а неке спорије, а неке се не растварају. Ситно се раствара брже од крупног. Мешањем и загревањем убрзава се и повећава растворљивост. - Растворљивост у води-За огледе је неопходно имати: провидне чаше, мастило, цедевите, темпере, шећер, со, шумеће таблете, сирупе сокова

3. Кристализација- је процес добијања кристала из раствора хлађењем. На пример, загревањем воденог раствора плавог камена, у ватросталној чаши, поспешује се растворљивост и повећава концентрација раствора. Хлађењем раствора и стављањем жице од бакра у раствор, на њој ће се накупити лепи, плави кристали. Тиме се показује кристализација. Издвајање соли из морске воде загревањем.

4. Добијање угљен-диоксида помоћу сирћета и соде бикарбоне-У боцу са запушачем ставе се две кашичице соде бикарбоне и наспе сирће, па брзо затвори затварачем. Убрзо ће ослобођени угљен-диоксид уз прасак избацити затварач из боце.

5. Оксидација- кисеоник омогућава сагоревање. Оглед-три тегле различитих димензија и три свеће. Свећа под најмањом теглом ће се прва угасити а под највећом последња.

6. Мешање течности које се не растварају. Оглед: У епрувету се наспе вода и дода медицински бензин. Снажно се промућка и остави неко време. Убрзо ће се појавити два потпуно одвојена слоја. Исто важи за уље и воду.

7. Скробни лепак- Мешати у посуди брашно и топлу воду док се не добије лепак одговарајуће густине

8. Реакције средине и pH индикатори-утврђивање алкалне или киселе средине лакмус папиром. Лакмус папир се боји у кисело средини црвено, а у базној плаво.

9. Филтрирање-пречишћавање прљавих вода

Механичке појаве

1. Кретање-промена положаја тела у односу на тела која га окружују2. Суперпозиција кретања

3. Полуга-проста машина. Служи, поред осталог, да се мањом силом подигне већи терет. Може бити једнокрака и двокрака полуга. На пример клацкалица.

-Равнотежа на чврстом телу

Слика 1. Равнотежа на полузи

4. Центрифугална сила-јавља се код ротационих кретања и вуче тела од осе ротације. Рингишпил

Слика 2. Центрифугална сила

• Помоћу кишобрана и лопте можемо показати дејство центрифугалне силе

Слика 3. Дејство центрифугалне силе

5. Трење (при мировању, при клизању и при котрљању тела) -Трење при клизању тела

Слика 4. Сила трења при клизању тела

-Сила трења се јавља на додирној површини између тела и подлоге по којој тело клизи. Сила трења увек је супротног смера од смера кретања тела. Сила трења не зависи од величине додирне површине. Сила трења зависи од врсте додирних површина, од храпавости додирних површина и од стања на додирним површинама -Сила трења при клизању тела сразмерна је нормалној сили којом тело делује на подлогу по којој се креће.

• Трење при котрљању тела

Слика 6. Трење при котрљању тела

Флуиди

1. Флуиди су заједнички назив за течности и гасове -Течности су практично нестишљиве, под нормалним условима задржавају запремину и имају облик суда у коме се налазе - Паскалов закон- притисак се кроз течности и гасове подједнако преноси у свим правцима -Атмосферски притисак-његово присуство можемо позати деци на следећи начин. Чашу пуну воде поклопимо хартијом, а затим притиснемо руком и пажљиво окренемо отвором надоле. Хартија неће отпасти иако се више не придржава руком, јер на њу делује атмосферски притисак навише, који је већи од хидростатичког притиска -Присуство ваздушног притиска можемо показати и следећим огледом. Савијено парче хартије у облику једра унети у чашу и прилепити га за њено дно пластелином. Чашу уронити у акваријум са водом окренуту отвором према води. Приметиће се да се једро није поквасило, јер ваздушни притисак није дозволио да вода уђе у чашу

Слика 7. Утврђивање постојања ваздушног притиска

• Тежину ваздуха можемо показати следећим огледом

Слика 8. Утврђивање постојања тежине ваздуха

• Закон спојених судова• Хидростатички притисак

Слика 9. Зависност хидростатичког притиска од дубине течности

• Пливање тела

• Архимедов закон

- Деци треба рећи шта се дешава када уђу у воду, да ли су лакша привидно или не

Топлота и топлотне појаве

1. Структурни елементи тела (атоми, молекули, јони, макромолекули)2. Агрегатна стања тела-чврсто, течно, гасовито и плазма

Слика 10. Чврсто, течно и гасовито агрегатно стање

• Запреминско, површинско и линеарно ширење чврстих тела• Убрзано кретање молекула при загревању

-У посуду са водом стави се неколико зрнаца хипермангана, а затим се посуда загрева. Убрзо се може приметити да се зрнца хипермангана убрзано крећу

Слика 11. Убзано кретање молекула течности при загревању

• У топлотне појаве спадају загревање и хлађење тела, топљење, испаравање, очвршћавање

• Топлотни извори-Сунце, Земља, хемијски топлотни извори, механички топлотни извори (трење, судари тела), електрични топлотни извори

Слика 12. Промена запремине тела при загревању и хлађењу

• Ако се дечји балон надује и загрева поред неког извора топлоте он ће пући. Исто важи за лопту, за гуму на бициклу итд.

• Топао ваздух је лакши и он се увек налази у горњем делу собе. При отварању врата он излази а у доњем делу врата улази хладан ваздух. Ово се може показати двема свећама, при чему се једна стави у подножју врата, а друга при врху.

• Промена агрегатних стања може се показати на примеру загревања леда и његовог топлења, затим загревања воде и добијања паре итд.

• Деци треба објаснити зашто морају да се превуку када се озноје. Свака кап воде на њиховом телу одузима од тела топлоту да би могла испарити. Као последица тога мајца ће се осушити, температура тела ће се смањити, а деца прехладити и можда разболети

Звук

• За настанак звука потребан је звучни извор и еластична средина кроз коју ће се звук простирати

• Звучни извор осцијује одређеном фреквенцијом уносећи поремећај у еластичну средину. Молекули еластичне средине осцилују око својих равнотежних положаја

• Нормалан човеков слушни апарат може да региструје звук са фреквенцом (20 Hz-20000 Hz). Звук са фреквенцом мањом од 20 Hz зове се инфразвук, а са фреквенцом већом од 20000 Hz зове се ултразвук

• Карактеристике звука: јачина, висина и боја. Јачина звука може бити објективна и субјективна. Објективна јачина звука бројно је једнака енергији која се пренесе звучним таласом у јединици времена кроз јединичну површину нормално постављену на правац простирања таласа. Објективна јачина звука мери се у

• Праг чујности представља минималну јачину звука коју може да региструје нормални човеков слушни апарат и износи

• Праг бола представља максималну јачину звучног таласа коју сме да региструје нормалан човеков слушни апарат, а да не доживи оштећење

• Субјективна јачина звука , где је I објективна јачина звука, а праг чујности. L се мери у децибелима (dB)

• Звук се не простире кроз вакуум• Тон и шум

-Звук који се образује хармонијским осциловањем честица назива се музички тон или само тон -Музички инструменти или говорни органи производе сложени звук који се може представити као збир хармонијских осцилација чије су фреквенције целобројни умношци основне или најниже фреквенције. Звук најниже фреквенције зове се основни или први хармонијски тон, а остали су виши хармонијски тонови -Висину звука одређује фреквенца основног тона, а боју виши хармоници

• Звучни извори морају бити добри емитери, да поседују сопствену фреквенцију, да поседују велику способност репродукције звука.

• Звучни извори могу бити затегнуте жице, ваздушни стубови, штапови и плоче

• Са децом се могу организовати следеће активности•

Слика 13. Настанак звука код затегнутих жица и гумених трака

• Музички инструменти од стаклених боца у којима се наспе вода• Панова фрула (Пан-пола човек пола јарац)

Слика 14. Панова фрула

Слика 15. Преламање и одбијање звучних таласа

Слика 16. Добијање звучних фигура помоћу празне конзерве, паус папира, левка, гумице, фруле и песка

• Деца се могу играти погађањем извора звука после слушања неког снимка (шуштање лишћа, гужвање папира, ударање у неки предмет)

• Деца се радо играју произвођења тонова помоћу фруле, усне хармонике, звучне виљушке, гитаре, клавира

8. Светлост

1. Увод2. Природа светлости

а) Таласна природа севтлости -Мексвел 1865. -Херц 1888.

Слика 1. Простирање електромагнетног таласаб) Корпускуларна природа светлости -Планк 1900. -Ајнштајн

Особине светлости које се могу показати предшколској деци су: праволинијско простирање, преламање, одбијање, расејање, дисперзија светлости

Извори свелости које деца могу користити су: батеријске лампе, стоне електричне лампе, фењер, шибица, свећа итд.

Праволинијско простирање светлости може се показати коришћењем више квадрата од картона са постољем. На сваком картону се налази мала рупица. Експеримент показује да ће се пламен свеће моћи да види ако се све рупице на картонима налазе у једној линији

Захваљујући одбијању светлоси може се видети наш лик у огледалу, на мирној површини воде или било којој другој глаткој површини

Преламање светлости може се показати постављањем оловке у чашу са водом. Оловка изгледа као да је преломљена јер се светлост простире различитим брзинама у води и ваздуху

3. Дисперзија светлости-• Бела светлост• Црвена, наранџаста, жута, зелена, индиго, плава, љубичаста

Слика 2. Компоненте беле светлости

Слика 3. Разлагање беле светлости на спектар

Слика 4. Добијање беле светлости

Добијање дисперзије светлости у вртићу може се извести помоћу чаше са водом, белог папира и лампе. Лампом се усмерава светлост на прорез направљен у папиру. Вода у чаши се понаша као призма и разлаже светлост на спектар боја

Слика 5. Дисперзија светлости у чаши са водом

Од картонских цеви спајањем и постављањем огледала може се направити перископ, који ради на принципу одбијања светлости

Слика 6. Дечји перископ

Коришћењем сочива, лупа, микроскопа, дурбина могу се остварити веома занимљиве активности са децом предшколског узраста

4. Расејање светлости у атмосфери Земље

Слика 7. Расејање светлости• Плава боја неба• Плава боја-(450–495) nm• Рејлијево расејање –

• Љубичаста боја-(380–450) nm • Црвена боја-(620–750) nm • Наранџаста боја-(590–620) nm• Жута боја-(570–590) nm

Слика 8. Боја неба и облака

• Мијево расејање-(1-20)

Слика 9. Мијево расејање у атмосфери

5. Дисперзија светлости у атмосфери Земље• Аристотел• 18. век-Арапски физичари Ел Ширази• Декарт 1637.• Њутн 1707.

Слика 10. Разлагање беле светлости на спектар у кишној капи• Угао под којим се види примарна дуга-

Слика 11. Долазак паралелних Сунчевих зрака на кишне капи у атмосфери Земље

Слика 12. Дуга

Слика 13. Настанак дуге у измаглици водопада

Слика 14. Настанак дуге у спреју капи изнад морских таласаУгао под којим се види секундарна дуга-

Слика 15. Дупла дуга

Слика 16. Дупла дуга са светлим примарним и бледим секундарним луком

Слика 17. Примарна и рефлектована дуга при заласку Сунца

Магнетизам

Гвоздена руда може да привлачи опиљке гвожђа. По легенди магнетну руду је пронашао пастир Магнес на острву Криту и по његовом имену уведен је назив магнет.

Магнетно поље ствљарају наелектрисане честице у кретању Магнетици могу бити: дијамагнетици, парамагнетици и феромагнетици Сваки магнет се састоји од елементарних магнетића који имају северни и

јужни магнетни пол. Ма колико пресецали магнете увек ћемо добити магнетни дипол

Измешане ситне опиљке гвожђа са песком посуте по папиру можемо одвојити магнетом

Занимљива игра деци је гађање гвозденим стрелицама, које нису зашиљене, са залепљеним перјем у магнетну плочу. Стрелице остају на плочи пошто магнет привлачи гвожђе

Слика 18. Гвоздене стрелице на магнетној табли

Пливање и пецање рибица уз помоћ магнета реализује се тако што се исеку сличице од хартије и на сваку стави спајалица од гвожђа. На картон обојен нијансама плаве боје, да би се дочарала река, ставе се рибице, а испод картона помера се магнет и оне ће пливати. На штапић се веже најлон за пецање, а уместо удице закачи мали природни магнет, па се та пецаљка забацује на картон са сличицама рибица и којој се највише приближи она ће се упецати

На сличан начин могу се покретати сличице са аутомобилима, патке у бари, балерине на подијуму итд.

Деловање магнета на скакутаву чигру, код које је у центар кружног дрвеног диска провучен ексер, привлачење супротних полова магнета или одбијање истоимених полова магнета дато је на слици 19.

Слика 19. Скакутава чигра и узајамно деловање магнета

Електрицитет

Талес из Милета је приметио да светло жута смола-ћилибар привлачи лаке предмете када се протрља вуном.

Када се пластични предмет протрља вуненом тканином или крзном наелектрише се негативним наелектрисањем

Када се стаклени штапић протрља свиленом марамом наелектрисаће се позитивним наелектрисањем и привлачиће ситне парчиће хартије

Сваки атом се састоји из језгра (које чине позитивно наелектрисани протони и неутрални атоми) и електронског омотача. Електрони су негативно наелектрисани. Наелектрисање електрона и протона исте је апсолутне вредности а супротног знака и износи

Струја представља усмерено кретање наелектрисаних честица (јона, електрона, протона, негативних тешких јона, шупљина)

Са предшколском децом треба вршити огледе са статичким електрицитетом и батеријама од (1,5-4,5) V.

Кроз опрану и суву косу више пута провући чешаљ. Тада се коса наелектрише и подиже. Ако се чешаљ потом приближи исецканим папирићима он ће их привлачити.

Слика 20. Наелектрисани чешаљ привлачи исецкане папириће

Деци поделити балоне и рећи им да их надувају. Пустити их да се неко време играју са њима, а онда узети један балон и протрљати га кроз косу. Када коса почне да се лепи за балон позвати децу да обрате пажњу на тај ефекат.

Предложити деци да свиленом крпом протрљају огледало, а онда му принети балон и балон ће се залепити за огледало. Након тога дати им по парче крзна и рећи да њиме протрљају балоне. Ако се два овако наелектрисана балона (оба негативни) принесу један другом они ће се међусобно одбијати.

Слика 21. Одбијање два негативно наелектрисана балона

Електрично клатно моше се добити када се мале куглице од стиропора вежу танким свиленим концем за усправни метални држач. Када се чешаљ протрља вуненим шалом и принесе куглици он ће је привлачити. То ће се десити и ако се користи било који други предмет. Исти ефекат се добија ако се стаклени штапић протрља свиленом тканином. Такође, могу се направити

и два оваква клатна наелектрисана додиром са чешљем или стакленим штапићем. Међусобним приближавањем клатна доћи ће до њиховог одбијања.

Слика 22. Електрично клатно

Интересантан оглед настаје када се помешају бибер и крупнија кухињска со. Одвајање бибера и кухињске соли може се остварити трљањем пластичне кашичице вуненом крпом. Када се наелектрисана кашичица принесе смеши, бибер ће као лакши од соли поскочити и залепити се по кашичици.

Деци се могу показати и огледи са електроскопом

9.Друштвена средина

Доласком детета у вртић неопходно је код њега створити: осећај поверења у нову средину, осећај сигурности и осећај самопуздања. Неопходно је оспособити децу за самостално учествовање у друштвеној средини предшколске устнове (да се самостално обују, пресвуку, да се послужују у кухињи ...) Децу треба научити да деле са другом децом, да чекају на свој ред, да се међусобно помажу Деца треба да знају ко је ко у породичном стаблу и на нацртају своје породично стабло Деца треба да знају занимања родитеља, рођака и људи из окружења, да знају основне елементе бон-тона (то могу увежбавати са сценским луткама, игром улога, драматизацијом) Деца треба самостално да одржавају личну хигијену-домине са сличицама за личну хигијену, монтажне слике, путем филмова, презентација на компјутеру којим редоследом остваривати личну хигијену ујутру, пред спавање, пре ручка, за време ручка ... Код деце треба неговати и развијати културу одевања Деци треба објаснити значај Нове године, Дана жена, Божића, Ускрса и како се они славе

Дете треба да научи значај родитељског дома (прву школу живота и социјалног понашања), да научи да воли , да се радује, да ради и сарађује Дете трба да зна адресу, имена и занимања чланова шире породице, просторије у стану и њихову намену, одржавање и коришћење, двориште са његовом структуром, даље рођаке, комшије и породичне односе. Могуће активности са темом Друштвена средина могу бити: Родитељска кућа-живот и рад у њој, Предшколска установа-живот и рад у њој, Место и ближа околина, Занимања људи, Друштвени живот. Социјални развој детета зависи од околине и успостављених друштвених и моралних норми. На социјализацију детета утичу: чланови породице, запослени у забавишту, друга деца, ТВ-е емисије и људи из ближег окружења

Занимања људи

Деца се прво упознају са занимањима родитеља, рођака, потом са занимањима запослених у вртићу и на крају са занимањима у ближој и даљој околини Занимања могу бити: -Производна (пекар, обућар, столар, кројач, ...) -Дрштвена (лекар, васпитач, апотекар, ...) Многа занимања су сродна и имају заједничко име: -Просветни радници (васпитачи, учитељи, наставници, професори, ...) -Здравствени радници (медицинске сестре, лекари, апотекари, ...) -Уметници (глумци, сликари, вајари, балерине, музичари, ...) -Услужне делатности (трговци, поштари, банкари, службеници, ...) Деца кроз игру често имитирају занимања одраслих и радо учествују у активностима ове врсте. Најчешће имитирају возаче, саобраћајце, пилоте, трговце. Код занимања продаваца импровизују се тезге и увежбава опхођење, а на крају изврши посета продавници. Основна тема за активност била би: Желео бих да будем Упознавање жељеног занимања може се остварити: причањем, путем филмова, демонстрирањем, игром, драматизацијом, посетом људи који се баве тим занимањем итд.

Основне норме правилног, лепoг и културног понашања

Правила лепог понашања налажу: учтивост у опхођењу, осмех, пажњу и коршћење лепих речи попут молим, хвала, извините, изволите Пружена рука на поздрав увек се мора прихватити. Руковање се мора обавити пристојно и лепо. На јавним местима водити рачуна да се никоме не смета При разговору саговорника гледати у лице За столом седети право, бити миран, правилно користити прибор за јело Најавити и договорити посету, време доласка, бити умерен у дужини трајања посете

Деца не би требало да додирују ствари у туђој кући Кућни љубимци се не воде приликом посета туђим кућама У средствима јавног саобраћаја не сме се сметати другим особама, пре отварања прозора проверити да ли то некоме смета, не завиривати у новине ако их неко чита, уступити место старијима, болеснима или инвалидним особама. Телефон користити кратким и културним комуницирањем само по потреби

Треба стварати навику код деце да ставе руку на уста када зевају, да нос бришу марамицом, да не пљују на под, да се не чешкају по глави и телу, да не подригују, да не добацују увредљиве речи и да не псују. На рођенданској прослави гости, другари честитају рођендан уручујући поклон. Слављеник са свима мора да буде љубазан и свакоме мора да посвети пажњу. Поклоне треба одмах отворити, разгледати их показујући их свима и поново се захвалити дародавцу. Сваком поклону се подједнако обрадовати. Добијени поклони се никада не поклањају другоме. Васпитач држи слављеника у крилу и говори основне податке о детету (када се дете родило, колико је било дуго, колико је имало килограма итд.). Деца певају на енглеском и српском Срећан рођендан Дан пре прославе деца праве играчку и заједничку честитку. Честитке се исеку и повежу у заједнички блокчић који слављеник трајно чува. Такође, деца се послуже соковима, сендвичима, колачима, ... . Посебно треба водити рачуна о стидљивој и повученој деци. На утакмицама и при играма деце утврђена правила игре морају се поштовати. Не треба се препирати и сваљивати кривицу на друге када се губи, пораз подносити достојанствено, честитати противнику Деца треба да се радују свом успеху, да не буду хвалисавци, да не пркосе противнику.

Лична хигијена и култура одевања

Васпитач треба да делује на децу свим средствима како би се хигијена и здравствена култура уградиле у свакодневни живот Ујутру када деца устану треба да раде гимнастику, да се истуширају, очешљају косу и обуку памучни веш и гардеробу. Учење о претходно наведеном може се наћи на сличицама домина, лота, монтажним сликама, облачењу картонске лутке итд. Активности са темом лична хигијена могу бити: Хигијена усне дупље, Хигијена лица, Хигијена косе, Хигијена тела, Хигијена руку и ногу, Хигијена одевања. Хигијена уста и зуба мора бити саставни део телесне неге. Деца треба да перу зубе четкицом ретких редова и кратке длаке, са хигијенским пастама. Како се то ради покаже се на јако увећаном моделу уз духовит и интересантан коментар. Нега лица обухвата прање хладном и млаком водом, уз коришћење сапуна и разних паста. У вртићу се могу показати слике чистог и насмејаног лица, мусавог лица, пешкира, сапуна, лавабоа, креме, млаза воде и тражити да их деца хронолошки сложе и коментаришу.

Хигијена косе може се реализовати посетом фризерском салону, уз упознавање фризерског алата, прибора и козметике. Маказе, виклери, чешљеви, машнице, креме, дезодоранси, шампони, разни фенови привлаче дечју пажњу, док се девојчице у слободним активностима највише задржавају у фризерском салону. Деци је веома интересантно да одглуме фризера и направе фризуру једно другом, па потом одрже модну ревију. Активност о хигијени тела може се реализовати кроз игру Чаробна торба у којој се налазе пешкир, сапун, туш, шампон итд. Прибор за личну хигијену мора бити индивидуалан, а деца треба да знају како да га правилно користе. Учење о хигијени руку може се започети и луткарском представом, у којој су лутке чиста и прљава рука, које могу искарикирати проблематику и заинтересовати децу да науче да прањем руку спречавају добијање жутице и разне болести прљавих руку узрокованих вирусима и бактеријама. Ноге су веома оптерећени део тела и њихова хигијена је веома значајна. Појачано знојење и прљавштина ногу могу иритирати кожу и стварати услове за гнојна и гљивична оболења. Правилно одевање може се учити уз коришћење разних игара. Могу се поставити проблемски задаци. Како се обући за одлазак на рођндан, каква гардероба одговара за посету и одлазак у град, за игру, за спавање, шта се носи лети, а шта зими, као и у јесен и пролеће итд. На тему Култура одевања могу се реализовати следеће активности: Одело и обућа кроз векове, Поступци израде одела и обуће, Како се облачимо, Као се обувамо

Обредни обичаји-Божић, Врбица и Ускрс забавишту

Сада се у предшколским установама поново прослављају верски празници. Хришћани посебно славе Божић, Врбицу и Ускрс. Свети цар Константин Велики је 313. године забранио прогањање хришћана у римској империји и са својом мајком Светом Јеленом примио Христову веру Године 1054. дошло је до великог раскола између цркава истока и запада, који је кулминирао у средњем веку. Ривалство између седишта источног хришћанства у Цариграду и западног у Риму, довело је до поделе на православне и католичке хришћане. По учењу православне цркве Господ Христ је глава цркве, а епископи као наследници светих апостола управљају црквом. У нашем друштву деца посећују цркву и литургије, причешћују се, крштавају се и славе крсну славу и црквене празнике. Обредни обичаји су пуни симболике, која се у нашем народу вековима преноси са колена на колено. Сваки верски празник има своје обреде, који нас на симболичан начин враћају у прошлост. Деци је неопходно детаљно објаснити Божић, Врбицу и Ускрс.

Саобраћајно васпитање деце предшколског узраста

Прва знања о саобраћају деца стичу у породици Активности из саобраћајног васпитања могу бити:1. Васпитач са децом обилази околину вртића, уоизнаје их са раскрсницама, семафорима, саобраћајним знацима, пешачким прелазима2. При заједничким посетама позоришту, биоскопу, пијаци, пошти деца постају учесници у саобраћају, прелазе раскрснице, упознају саобраћајне знаке, семафоре, саобраћајце, пешачке прелазе и уче о правилном и културном понашању у саобраћају.3. Васпитач са децом посећује аутобуску и железничку станицу.4. Израдом и коришћењем саобраћајног полигона у екстеријеру вртића деца се појављују у улози пешака, бициклисте, возача малих аутомобила, тротинета, ролера, ролшуа. На полигону се налазе нацртане раскрснице, пешачки прелази, тротоари, место за паркирање, семафори, и саобраћајни знаци5. Организовање у радној соби разних игара на тему саобраћаја уз коришћење домина, лота, магнетне табле, фланелографа.6. Осмишљеном и организованом посетом јавном саобраћају уз учешће саобраћајног полицајца Планирање садржаја саобраћајног васпитања треба остварити према узрасту предшколске деце Млађа група предшколске деце-Дете треба да зна адресу свога стана, адресу установе, своју улицу и истакнуте зграде у њој, продавнице које користи. Дете треба да упозна функције аутомобила, аутобуса, воза, камиона, а у селу аутомобила, трактора и запрежних возила.-Деца морају знати кретање тротоаром и коришћење пешачког прелаза. Све ово се остварује уз подршку одраслих. За ову групу деце планирање саобраћајног васпитања може бити: Моја улица и саобраћај у њој, Мој град и саобраћај у њему, Мој вртић и саобраћај у његовој околини, Село и саобраћај у њему. Средњи узраст предшколске деце-Знања деце треба проширити о возилима, возачима, кондуктерима и учити их како да се понашају у аутобусу и другим превозним средствима-Ова деца треба да знају где се крећу возила, пешаци, где је дозвољено прелазити улицу, функцију семафора, улогу саобраћајног полицајца.-Деци треба указати на опасности од саобраћаја на раскрсницама, прузи и пружним прелазима, на отвореном путу, ... Са њима треба увежбавати акустичну пажњу. За ову групу деце планирање саобраћајног васпитања може бити: Саобраћај на раскрсници, Семафор и саобраћајни милиционер, На аутобуској станици, На железничкој станици. Старија група деце предшколског узраста-Деца учвршћују и проширују знања о саобраћају у месту и околини и стичу нова знања о аутобусу, камиону, возу, трактору, шинобусу, трамвају, тролебусу, авиону, броду, колима хитне помоћи, полицијским колима.-Деца уче о простору за паркирање, аутобуској и железничкој станици, о аеродрому, луци. Упознају најновије саобраћајне знаке, пешачки прелаз, забрањен прелаз за пешаке, деца на путу, школа.

За ову групу деце планирање саобраћајног васпитања може бити: Саобраћајни знаци, Ја у саобраћају, Саобраћај на рекама и морима (лука и пристаниште), Ваздушни саобраћај-аеродроми. Садржаји активности деце реализују се кроз игру, шетње, занимања људи везаних за саобраћај. Са децом се води разговор, приказују се дијафилмови и филмови, ТВ-е емисије, организују се шетње, посете, игра и вежба на полигону, врши се корелација са драмским стваралаштвом, ликовним и музичким васпитањем, са основним математичким појмовима

Кроз ове активности деца се играју моделима свих типова саобраћајних средстава, домина, лота, лего и бимо коцкама, сликају и цртају саобраћајна средства и обликују их од глинамола и пластелина.

Еколошко васпитање деце предшколског узраста

Екологија је наука која проучава однос човека према његовој животној средини и утицају средине на жива бића. Од 19. века постоје друштва за заштиту природе. Данас су посебно заштићене зоне национални паркови. Материје које загађују животну средину су индустријског, комуналног и пољопривредног порекла. Према ефектима које могу да изазову загађујуће материје деле се на супстанце које непосредно делују:-на људе и животиње,-на микроорганизме или биљке,-на атмосферу и воде,-на метале,-на грађевине,-на плодност земљишта. Загађења у људски организам доспевају непосредно или посредно путем исхране. Та загађења изазивају акутна или хронична обољења и промене у генетици. Са децом треба водити разговор о могућностима очувања животне средине, укључити их у акције очувања природе, сађење дрвећа, повести их на излете, на реку, одржавање чисте обале реке, повест их на планину, ливаду, парк, задужити их да врше прехрану птица и животиња и да им пружају помоћ, да одлазе на изложбе птица, паса, итд. Да сликају природу и животиње, да их обликују у палстелину и глинамолу Неопходно је да деца гледају луткарске представе у којима биљке и животиње вапе за помоћи, да гледају филмове и специјалне емисије на ТВ-у о природним резерватима, биљкама и животињама Деца се морају научити да бацају отпад на за то предвиђена места.

Посете, излети и екскурзије

Посете се организују у трајању од једног до неколико сати и везују се само за једну тему. На пример, ако желимо да упознамо неко занимање или неки објекат. Обично се иде у посету апотеци, оптичарској радњи, полицијској станици. Посете се углавном реализују у близини забавишта Излети се реализују ван места у коме је забавиште и трају један део дана. На излетима се деца упознају са јесењим плодовима, историјским споменицима, животињама у зооврту итд. Екскурзије су вишедневне, са боравком деце у објектима који су знатно више удаљени од објеката који се посећују путем излета. На њима се одвијају активности као у забавишту. Заступљене су теме у више активности из разних подручја рада.-Посете, излети и екскурзије морају бити унапред планиране. Треба да постоји јасан циљ шта деца треба да виде, са чиме да се упознају и шта да науче. -Прво васпитач обилази објекат и договара се за пријем и рад са децом. Затим показује деци слике и филм објекта који ће се посетити. Потом се води дискусија, а помало и драматизација, ради боље припремљености деце. Деца тако имају одређене представе и знања.-Деца могу лакше да се сналазе и комуницирају, постављају питања и знатно више и дуже играју занимања људи које су упознали у посети.-По повратку у вртић, након посете следи разговор васпитача са децом у циљу резимирања утисака.

Планирање у методици упознавања околине

Процес планирања има следеће фазе:• Праћење и уочавање интересовања деце-Полази се од конкретне групе деце и уочавају карактеристике деце везане за узраст, специфичности контекста одрастања (градска, сеоска средина, начин живота, културни миље, ...), претходно искуство деце, сазнања која имају о себи и околини, интересовања деце у игри и активностима, стил и начин учења.-До ових сазнања васпитач долази: преко протокола посматрања, социограма, разговора-интервјуа са децом, разговора-интервјуа и анкете са родитељима.-Васпитач сазнаје: које врсте игара деца воле и бирају код куће и у вртићу; које улоге имају у тим играма; шта при томе говоре; које материјале и играчке користе, шта са њима испробавају и експериментишу; шта конструишу, граде; како користе простор радне собе; како се групишу у учењу и која питања постављају васпитачу.• Планирање физичке средине-Физичка средина обухвата простор унутар радне собе или дечјег вртића и шире окружење у коме дете живи. “Припремљена средина” пружа детету могућност да упознаје себе и светВаспитач планира:-Потребан број кутака или центара интересовања за упознавање околине у којима деца истражују, проверавају, упоређују, креирају,

-Простор радне собе, тако да центри интересовања буду јасно одвојени и дефинисани и њихова намена јасно уочљива за дете,-Материјале, предмете, инструменте, једноставне уређаје који ће бити стално доступни док деца изражавају интересовање, -Производе и продукте културе и традиције,-Паное, површину зидова и друге наменске просторе у вртићу за постере, плакате, збирке, мајсторске радионице, мале лабораторије,-Простор у оквиру радне собе или вртића где ће дете моћи да остави ствари и предмете које доноси од куће, -Кутић живе природе (биљке и љубимци)Физичка средина се планира уз активност деце и родитеља. Родитељи помажу у опремању, у материјалима и уређајима.

• Планирање социјалне средине-Планирање социјалне средине обухвата облике рада и односе између деце

• Планирање активности деце, садржаја и улога васпитача-Активности--Васпитач познаје интересовања деце у групи и планира активности и садржаје као одговор на стил учења деце,-Васпитач познаје програмску основу и циљ предшколског васпитања и циљеве који проистичу из основних потреба деце,-Васпитач поставља реалне и актуелне специфичне циљеве,-Васпитач планира већи број активности тако да деца могу бирати активност коју највише воле,-Васпитач планира активности чији је акценат на учењу и истраживању, а не на готовим знањима,-Васпитач планира активности које се односе и на стицање вештина,-Васпитач планира прелазе из једне у другу активност као и могућност да се дете даље током дана или недеље бави тим активностима.

-Васпитач планира додатне активности за ону децу која раније заврше са експериментисањем, решавањем проблема или одустану од решавања задатка,-Васпитач планира равнотежу активности експериментисања, решавања проблема, посматрања, слушања, истраживања.-Садржаји-Садржаји треба да:-имају културну и научну вредност,-одговарају узрасту и интересовању деце,-су блиски искуству и начину живота деце,-су подстицајни и занимљиви.-Улога васпитача-Васпитач је:-пажљиви посматрач деце,-организатор физичке средине,-организатор социјалне средине,

-партнер у истраживању и решавању проблема, -иницијатор нових активности и садржаја,-реализатор активности упознавања околине,-планер активности упознавања околине који следи процес посматрања, реализације активности и процењивања рада.

Васпитач води документацију:• Једнонедељним и двонедељним планирањем у оквиру групе• Месечним тематским планом у оквиру групе• Планом рада центра интересовања за децу различитих узраста у вртићу -Некадашњи годишњи и месечни планови и планови по областима замењени су тематским планирањем-У тематском планирању се полази од изражених дечјих жеља. Васпитач може да испољи своју маштовитост, креативност и стручну оспособљеност.

Висока школа за васпитаче струковних студијаАлексинац

Писана припрема за активност изМетодике упознавања околине

Ментор: Студент:др Стојан Обрадовић

Студент:Вртић:Датум:Васпитач:Узрасна група:Број деце:Тематска област:Тематска целина:Тематска јединица:Тип активности:Облик рада:Методе рада:Место рада:Средства рада:Корелација са:

Циљеви и задаци: Могући ток активностиУводни деоГлавни деоЗавршни део