Metodologija Naunog IstraivanjaPrezentacija 1.Vreme kada se kao bioloka vrsta pojavio prapraovek sigurno na prvi pogled i nije imao prevelike anse da opstane u prirodi. Nije bio ni previe brz ni snaan, niti je umeo da pliva ni da leti. Kao takav bio bi prelak plen za bre i snanije ivotinje.Bio bi da ta nejaka bioloka vrsta nije dobila um, mnogo veeg kvaliteta nego bilo koja druga bioloka jedinka. Zahvaljujui umu, ovek je kompenzovao, sve svoje roenjem steene slabosti, opstao u prirodi i jo vie podinio je sebi, evoluirao i razmnoio se do neverovatnih razmera.Nuna potreba da preivi i opstane kao pojedinac i ili kao vrsta, oveka je usmerila da istrauje, razvija stvaralake sposobnosti, odnosno da se bavi naukom.Nauka je skup svih metodiki sakupljenih i sistematski sreenih znanja, kako optih tako i onih u nekom specifinom podruju ili aspektu stvarnosti.Nauka (lat: scientia - znanje; grki:episteme; francuski i engleski:science; italijanski: scienza; nemaki: Wissenschaft)Nauka, je jedinstvo otkria i dokaza, metoda i sistema, istraivanja i izlaganja. Nauka, je objektivno, logiki argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, injenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, steeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmiljanjem.Korienje naunih metoda za dostizanje novih otkria se naziva nauno istraivanje, i ljudi koji rade ta istraivanja se zovu naunici. U uem smislu, nauka se naziva eksperimentalnom, dok je svrha primenjene nauke, odnosno ininjerstva, praktino upotrebljavanje naunog znanja.Pria o nauci ne odnosi se na skup znanja nego vie na skup postupaka. Nauka kao doktrina, smatra da poseduje skup vie ili manje konanih istina, pa se sredite njenih aktivnosti odnosi na njihovu sistematizaciju i prenoenje.S druge strane, nauka polazi od pretpostavke da nudi najbolje reenje samo za dato vreme, i da je nastanak novih i kvalitetnijih saznanja neminovan.Sredite njenih aktivnosti je na metodi postupku sigurnog dolaenja do novih saznanja, a kao posledica tog gledita, neizbean deo metoda je skepticizam -posedovanje povratne sprege, gde rezultati mogu promeniti dosadanja objanjenja.Da bi neto bilo nauka mora da odgovori potvrdno na sledee:Da li je mogue smisliti eksperimentalnu proveru?Da li to ini svet predvidljivijim?Ako moete izmeriti ono o emu govorite, Vi znate neto o njemu, a ako to niste u stanju, znanje Vam je slabo i nedovoljno; ustvari, to moe biti samo poetak znanja, ali ste u Vaim mislima jedva kroili na prag nauke pa ma koji bio predmet Vaeg prouavanja (Villiam Thompson - Lord Kelvin).U Dijalektikom smislu nauka jeste: proces sticanja novih znanja, proces prepoznavanja pojava u okruenju, sa ciljem objanjavanja uslova ili uzroka tih pojava. Moglo bi se zakljuiti da je osnovna misija nauke: da pojave registruje, opie, objasni, i oceni verovatnou njihovog predvianja.Po prirodi tematike kojom se bavi nauka je u naoj zemlji razvrstana u pet naunih polja:PRIRODNE NAUKE,DRUTVENO-HUMANISTIKE,TEHNIKO-TEHNOLOKE,MEDICINSKE NAUKE IUMETNOST.Optom se definicijom NAUKA moe odrediti kao celokupan fond sistematizovanog i klasifikovanog ljudskog znanja, umenja i iskustva, uslovljen stepenom drutvenog razvoja i sveu date epohe.+NAUKA+SISTEM+INFORMACIJA+ISTRAIVANJENAUKA se moe odrediti kao celokupni fond sistematizovanog i klasifikovanog ljudskog znanja i iskustva, uslovljen sveu i stepenom razvoja date epohe.SISTEM je skup elemenata u interakciji, kojima se moe upravljati.INFORMACIJA je skup onoga to razmenjujemo sa spoljnim svetom, dok se prilagoavamo i utiemo na njega.ISTRAIVANJE obuhvata sistematski sprovedenu stvaralaku delatnost u cilju poveanja ukupnog znanja. Nedvosmisleno, istraivanje obuhvata sistematski sprovoenu stvaralaku delatnost u cilju poveanja ukupnog znanja i njegovog korienja za nove primene, pa se klasifikacija moe uraditi prema postavljenim pitanjima i oekivanim odgovorima: od elje za osvajanje novog znanja, do elje da se unapredi i inovira postojea tehnologija. Uobiajeno je da se razlikuju tri kategorije istraivanja,1.FUNDAMENTALNA - Otkrie nepoznatih istina; Rezultat je opte dobro i ne moe se patentirati.2. PRIMENJENA - Usmerena ka konkretnim potrebama.3. RAZVOJNA - Eksperimentalni razvoj tehniko usavravanje

Prezentacija 2.Logika i metodologija, Saznanje, Istina, NaukaLogika je nauka o zakonima saznavanja istine. Ona tei da utvrdi opta i nuna pravila po kojima moramo misliti da bismo saznali istinu.Psiholoki zakoni su pravilnosti koje se ispoljavaju u ljudskom miljenju u toku dugih perioda vremena bez obzira na to da li je krajnji rezultat miljenja istina ili zabluda.POSTANAK I RAZVOJLogikim se mogu nazvati samo ona pravila koja uvek od istinitih polaznih uverenja (premisa) vode istinitim zakljucima. Pre nego to je postala nauka, logika je dugo postojala u praksi ljudskog miljenja, kao skup pravila kojima su se ljudi spontano sluili iako ih nisu bili svesni i nisu bili u stanju da ih izloe u eksplicitnom, teorijskom vidu. Logiku kao nauku prvi je sistematski izloio antiki grki filozof Aristotel (384-322 g. p. n. e) u delu Organon. Znaajne doprinose logici dali su pojedini kineski i indijski filozofi, kao i neposredni Aristotelovi prethodnici u Grkoj filozofiji: Sokrat i Platon. Meutim, tek je Aristotel stvorio logiku kao celovitu nauku obuhvativi sve elementarne oblike miljenja: poimanje, suenje i zakljuivanje.Sem toga, Aristotel je uoio razliku izmeu prouavanja: oblika miljenja koje polazi od utvrenih - pouzdanih znanja i oblika miljenja u sloenim situacijama gde su nae premise nepotpuna - verovatna znanja

Neposredni sledbenici Aristotela uglavnom su se zadovoljavali komentarisanjem njegove logike. U srednjem veku Aristotelova logika je nala svoju upotrebu u analizi i dokazivanju hrianskog uenja, iako su uvedene i neke znaajne formalne inovacije (logike relacije koje Aristotel nije uzimao u obzir) Nastanak moderne prirodne nauke, poev od Galileja, i veliki zamah eksperimentalnih istraivanja uslovili su razvoj uenja o metodi naunog istraivanja.Tradicionalna Aristotelova logika se i dalje razvijala kao formalna logika nauka, jer se uglavnom bavila formalnom korektnou zakljuivanja i dokazivanja.Uporedo sa logikom razvijala se metodologiijja naunog istraivanja, iji je glavni problem bio: kako doi do naunih zakona i teorija polazei od utvrenih iskustvenih injenica.U 19.veku je formalna logika (o kojoj je Kant mislio da je konana, zavrena nauka) doivela veliki zaokret i vrlo brzi razvoj. Nedovoljno jasni, viesmisleni izrazi obinog jezika kojima se dotle logika sluila zamenjeni su u potpunosti simbolima vrlo precizno utvrdenog jedinstvenog znaenja.

Matematika logikaOperisanje simbolima obavljano je po vrlo egzaktnim matematikim pravilima. Podruje formi miljenja je veoma proireno u odnosu na tradicionalnu logiku. Na ovom novom tipu logike (koja je okarakterisana kao simbolika ili matematika logika) paralelno se, pogotovo u poslednjim decenijama XIXveka razvijala i neformalna logika, naroito kao:METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA.Mnogi logiari danas smatraju da su to dve razliite nauke i da je logika u uem smislu rei samo matematika ili simbolika logika. Istina je jedinstvena, pa se utvrivanje uslova za saznanje istine mora shvatiti kao celovit nauni zadatak za ije reavanje su potrebne razliite discipline jedinstvene logike nauke.LOGIKA i FILOZOFIJALogika je deo filozofije. Istraivanje uslova saznanja istine jeste jedan od bitnih odnosa oveka prema svetu: znati istinu znai imati adekvatne informacije o stvarnosti onakvoj kakva je, nezavisno od naih elja i interesa. Razne filozofske discipline bave se problemima oveka i sveta:Ontologija (Filozofska disciplina koja raspravlja biu kao bivstvujuem, kao i njegovim optim, fundamentalnim i konstitutivnim odreenjima), istrauje osnovnu strukturu sveta u celini; ona se pita: ta jeste, na koje naine bivstvuje, kako je povezano, ta je specifino za ljudsku egzistenciju u odnosu na prirodu, itd.Epistemologija (nauka o saznanju), istrauje koje su mogunosti naeg saznanja, da li zaista moemo doi do pouzdanog znanja o onom to objektivno postoji, koji su to supitni oblici saznanja.Logika je oigledno tesno povezana sa teorijom saznanjaAksiologija (nauka o vrednostima), istrauje ono to treba da bude, dakle osnovne ljudske projekte i ideale, kao sto su: moralno dobro, koje je predmet posebne discipline etike, lepota koja je predmet estetike, pravednost koja je osnovna vrednost filozofje prava, itd.Niz filozofskih disciplina u kojima se prouavaju osnovni pojmovi i naela posebnih nauka (kao to su politika filozofija, socijalna filozofija, filozofija prirodnih nauka)Filozofska antropologija koja se bavi prouavanjem optih karakteristika ljudske prirode.U onoj meri u kojoj je filozofija nauka, ona se slui metodama racionalnog sistematskog miljenja, a kao injeniki materijal koristi ve utvrene rezultate posebnih nauka.Filozofska razmiljanja ne moraju imati nauni karakter (dela Artura Sopenhauera, Fridriha Nicea, Ralfa Valda Emersona, Anrija Bergsona i Martina Hajdegera nisu nauna dela ni po stilu ni po metodi, ali su filozofska po svom celovitom pristupu oveku i svetu, po svom zahvatanju najdubljih problema ovekove egzistencije, koja prevazilaze uske granice bilo koje specijalne nauke). Ipak i ovakva filozofija koja moe imati kvalitet vrsne literature, razlikuje se od filozofske poezije po svom racionalnom, pojmnovnom izlaganju i obraanju umu, a ne preteno emocijama.Kao to vidimo filozofija i nauka se delimino ukrtaju. Jedan deo filozofije nije nauka ve je blii literaturi, dok se, s druge strane, daleko najvei deo nauke razlikuje od filozofije po tome to se bavi posebnim problemima na vrlo specijalizovan i nuno jednostavan nain.Primer: atomska fizika prouava iskljuivo pojave i procese u kojima uestvuju najsiunije (subatomske) estice materijalne stvarnosti, hemija se bavi meusobnim reakcijama atoma i molekula raznih prirodnih elemenata, biologija prouava pojave ivota, predmet sociologije su drutvene pojave, procesi, ustanove, a psihologije -psihiki procesi pojedinanih osoba ili drutvenih grupa.Filozofija do svojih celovitih uvida i teorije o oveku i svetu dolazi sintezom ili kritikom analizom sabranih, sistematizovanih, posebno naunih znanja.Nauno i zdravorazumsko saznanjeZdravorazumsko znanje se zasniva na ulnom iskustvu i spontanom razumskom zakljuivanju u kome je elementarna logika prisutna ali nije dovedena do svesti, nije nauena iz knjiga. Zdravorazumsko znanje se razlikuje od mita, magije i religije po tome to ne prihvata nita na veru ve samo ono to se moe uti, videti, doznati od stvarnih svedoka nekog dogadaja. Otklon od praznoverja i sujeverja i iskorak ka nauci.LOGIKA ZNAAJ I PODELAPrethodna ivotna iskustva i specifina znanja o datoj oblasti usmeravaju nas - a da toga nismo ni svesni - kako treba misliti u datom sluaju, kao to deca, sluajui govor odraslih i putem sopstvenog govora koji odrasli ispravljaju, naue da do izvesne mere govore gramatiki pravilno pre nego to se u koli sretnu sa gramatikim pravilima. Izuavanje logike je, ipak, od velikog znaaja. Pojedinac usvom linom ivotu nikad ne moe postii tako veliko iskustvo, s jedne strane o logikim grekama, s druge strane o oblicima ispravnoga miljenja, da bi mu ono moglo potpuno zameniti poznavanje kritike teorije o miljenju, odnosno logike.Uei se na grekama oveanstvo je usvojilo: da se jedna re mora definisati pomou rei ije je znaenje ve jasno a ne pomou rei koje su jo nejasnije od one koju pokuavamo da definiemo. da se prilikom klasifikovanja predmeta oni moraju deliti s obzirom na jedno isto opte svojstvo (princip podele) a ne s obzirom na nekoliko principa podele u isti mah. da ono to vai uopte vai i za pojedinane sluajeve, dok ono to ne vai uopte ne moe vaiti ni za pojedinane sluajeve ponaosob uzete.Poznavanjem ovih pravila mogu se izbei vekovne greke. Da bi mogla da utvrdi izvesne zakone saznanja, logika, pre svega, mora da proui osnovne elemente miljenja, odnosno osnovne misaone oblike i misaone radnje. Tri osnovna misaona oblika - logike forme - jesu: - pojam - sud - zakljuakZakljuivanje je svako povezano i obrazloeno miljenje, kojim se nesto tvrdi. Ono sto se dobije kao rezultat radnje zakljuivanja predstavlja jedan odreeni misaoni oblik i zove se zakljuak. Zakljuak se moe raslaniti na, sudove, a sudovi na Pojmove.Misaoni oblici (pojam, sud i zakljuak) obrazuju se i meusobno povezuju razliitim misaonim radnjama: uporeivanjem identifikovanjem i razlikovanjem analizom i sintezom apstrakcijom i generalizacijom definicijom i klasifikacijom indukcijom i dedukcijomNavedeni misaoni oblici i radnje predstavljaju elemente od kojih se miljenje sastoji, a onaj deo logike koji se bavi njihovim prouavanjem zove se elementarna logika.Prezentacija 3.STRUKTURA NAUNOG ZNANJA -injenice, Zakoni i TeorijeU osnovne funkcije nauke spada: objanjavanje poznatih - izvesnih i predvidanje neizvesnih i novih, do tada nepoznatih injenica. Naune teorije koje se odnose na istu oblast stvarnosti uporeuju se prema uspenosti objanjavanja i predvianja injenica u toj oblasti stvarnosti.Izraz INJENICA" se upotrebljava dvojako: da oznai sintetiki iskaz kojim se tvrdi neko stvarno stanje stvari (postojanje objekta, svojstva, odnosa, pojave, stanja i sl.) da oznai samo to stanje stvariinjenice se dele na: sirove (brutalne") Trava je zelena institucionalne okovi je na Mastersu pobedio Federera." (Vae samo uz uslov postojanja nekih institucija i pravila (ovde: teniskog takmienja) ) zdravorazumske (izraene su iskazima prirodnog govornog jezika, a smisao takvih iskaza shvatljiv je svim osobama koje razumeju taj jezik i kontekst u kojem su izreeni) naune (izraene su iskazima odgovarajueg naunog jezika specifine terminologije, a njihov smisao je shvatljiv u kontekstu odgovarajue naune teorije)INJENICE se, takodje, dele na: EMPIRIJSKE (iskustvene) i TEORIJSKE.EMPIRIJSKA - injenica je sintetiki iskaz o konkretnom objektivnom (dogaaju, procesu, objektu, stanju, odnosu i dr.) koje ljudi mogu opaati i koje se tumae u sistemu preteno iskustvenih pojmova (pri uslovu da im ula normalno funkcionu i da je iskljueno delovanje takvih inilaca kao to su afektivna stanja, predrasude i drugo). Takvi (dogaaji, objekti, procesi, stanja), mogu da postoje nezavisno od oveka, on ih ne saznaje onakvim kakvi su oni sami po sebi", nego ih saznaje unekoliko preobraene svojim ulnim i saznajnim procesima. (Na pr. ZVUK)TEORIJSKE INJENICE su takvi elementi znanja koji se tumae u nekom sistemu preteno teorijskih izraza, odnosno pojmova. Teorijske od empirijskih injenica nije mogue otro razgraniiti, pa je bolje govoriti o "preteno empirijskim" i "preteno teorijskim" injenicama. Nema iskustvene injenice koja bi bila iskljuivo rezultat opaanja: svaka injenica ukljuuje odreena teorijska znanja. injenice nisu, kako se najee smatra nesporne i nisu potpuno neutralna osnova u odnosu na koju se proveravaju i ocenjuju naune teorije. injenice su pojmovne formulacije i neizbeno su "optereene" teorijskim sadrajem.NAUNI ZAKONNaunim zakonom se naziva sintetiki, univerzalan, teorijski zasnovan i istinit iskaz koji se odnosi na neku prirodno postojeu pravilnost u odreenoj oblasti stvarnosti. Osnovne funkcije naunih zakona su:1. da saima mnoge iskustvene injenice;2. da omoguava davanje naunih objanjenja3. da omoguava nauna predvianjaVrste naunih zakona:uzroni i razvojni zakoni izraavaju nepromenljivi poredak u zavisnosti izmeu dogaaja ili svojstava. Uzroni zakoni - govore o takvom odnosu izmeu pojava u kojem jedna pojava predstavlja nuni, dovoljni i aktivni uslov druge pojave. U tom se sluaju prva pojava naziva uzrokom, a druga - efektom ili posledicom. Primeri: Kad god varnica proe kroz meavinu kiseonika i vodonika, gasovi isezavaju i nastaje voda."Razvojni zakoni - ne izraavaju dovoljne uslove iako mogu izraavati nune uslove. Razvojni zakoni imaju opti oblik: "Ako (X) ima osobinu (P) u trenutku (t1), onda (X) ima osobinu (Q) u trenutku (t2) koji je kasniji od trenutka t1". Primer: "Formiranje plua u ljudskom embrionu nikada ne prethodi formiranju krvotoka."Korak ka pojmu uzronosti predstavlja zapaanje da postoje stalni odnosi u raznovrsnim zbivanjima, uz najrazliitije uslove i pri svoj sloenosti promena i transformacija.Tako, npr., predmeti koji se na koji god nain ispuste sa neke visine uvek padaju na zemlju.Podrobnije izuavanje brzine padanja pokazuje da je ubrzanje konstantno, ako se moe zanemariti otpor vazduha; mogue je nai i optu relaciju koja vai i onda kad se taj otpor mora uzeti u obzir. Moe se navesti beskonano mnogo takvih primera. Iz optosti te znaajnosti zbivanja moe se izvesti zakljuak da stalnost nekih odnosa u skupu razliitih transformacija i promena nikako nije sluajna. Nuni odnosi meu predmetima, dogaajima, uslovima, itd. u datom trenutku i istim tim stvarima u nekom drugom trenutku oznaavaju se kao uzroni zakoni.Ovde se, meutim, susreemo s novim problemom. Naime, nunost uzronog zakona nikad nije apsolutna. Isputeno telo pada: Ali ako se radi o komadu papira, i ako sluajno dune jai vetar, papir se moe i podizati. Vidimo da se prirodni zakon moe shvatiti kao nuan samo uz apstrhvanje sluajnih okolnosti; one su, zapravo, nezavisni inioci, izvan delokruga dotinog zakona, pa se stoga i ne mogu podvesti pod uticajem tog zakona. Takve nas sluajne okolnosti dovode do pojma sluaja. Vidimo da je nunost prirodnog zakona uslovna, jer je primenjiv samo ukoliko se takve sluajnosti mogu zanemariti.Statistiki zakoni izraavaju nepromenljive statistike odnose - ili odnose verovatnoe. Zakoni koji izraavaju postojanje odnosa funkcionalne zavisnosti u matematikom znaenju rei funkcija i nekim drugim vrstama naunih zakona. Statistiki zakoni izraavaju nepromenljive odnose verovatnoe meu dogaajima ili svojstvima, odnosno globalnu pravilnost u iregularnim pojavama posmatranim u nizu. Statistiki zakoni, omoguuju priblino predvianje svojstava ponaanja nizova ili velikih uzoraka pojedinanih sluajeva, a da ne moramo zalaziti u iri kontekst pojave kako bi smo u procesu otkrili nove uzrone veze koje odreuju detalje pomeranja pojedinih lanova takvih nizova ili uzoraka. Primer: Statistika verovatnoa da e se atom radona raspasti tokom perioda od 3,82 dana je 0,5.".Zakoni funkcionalne zavisnosti se dele: Zakoni koji tvrde uzajamnu zavisnost izmedu promenljivih, tako da promena jedne promenljive biva praena promenama drugih promenljivih Primer: Njutnov zakon gravitacije Zakoni koji govore kako promena jedne veliine u nekoj jedinici vremena utie na neke druge veliine (takozvani "dinamiki zakoni") Primer: Galilejev zakon slobodnog pada.Naune teorije i modeliNauna teorija je osnovna jedinica naunog znanja. Pod sistemom naunog znanja podrazumeva se ureen, povezan, reverzibilan skup naunih teorija, naunih zakona i naunih injenica koji se zasniva na odredjenim principima. Izraz teorija se upotrebljava sa razliitim znaenjima: neko gledite (retko) neka koncepcija (ponekad) jedna ili vie hipoteza (ee) jedinstveni sistem zakona i hipoteza se objanjava stvaralakom moi, itd. (najee) Teorija je ureeni skup zakljuaka (iji svi elementi stoje u eksplicitno utvrenim relacijama), koji se obino sastoji iz jedne ili vie teza i iz argumentacije, kojom se te teze potvrduju.Teorije nisu samo sredstvo i cilj nauke, ali su i same predmet prouavanja. Najprihvaenije gledite (Karnap, Frank, Hempel i dr) dri da je teorija sastavljena od: hipoteza teorije (skup iskaza koji sadri aksiome i teoreme - logike posledice dedukovane iz aksioma); renika za hipoteze (iskazi koji povezuju aksiome sa teoremama); i modelaRazne filozofske discipline bave se problemima oveka i sveta.Hipoteze su teorijske tvrdnje o odnosima izmedu odreenih entiteta. One se sastoje iz dve ravni : aksioma (postulata, primitivnih iskaza", neizvodivih i empirijski neproverljivih) iz kojih se pomou logikih operacija izvode logike posledice. teoreme (derivatni, iskustveno proverljivi iskazi) Primer: Izrazi ove dve ravni jasno se razlikuju: - spin", gen", super ego" pripadaju teorijskom jeziku - pritisak", boja", toplota" pripadaju empirijskom jeziku. U empirijskim naukama hipoteze i teorijski izrazi (npr. elektron, gen, inteligencija i sl.) moraju da budu povezani sa iskustvenom osnovom (iz koje crpe svoje znaenje).MODELIModel olakava semantiko tumaenje teorijskih izraza i razumevanje teorije. Model je svaka pojava koja je po definiciji slina prouavanoj pojavi, a dva sistema su strukturalno slina jedan drugom ako i samo ako izmedu njih postoji odnos izomorfizma (isto oblija). Izomorfizam je slinost izmedu objekta i modela, koji podrazumeva dva zahteva: MODELI1. Postojanje korespodencije jedan prema jedan izmeu elemenata modela i elemenata onoga iji je to model; i2. Odravanje neke relacije (ako model radi" na isti nain kao original - potpunost izomorfizma).1. Materijalni (stvarni sistemi kao primer teorijskog principa) 2. Teorijski:a) Idealni modeli (koji se zasnivaju na idealizovane entitete i predstavljaju deo hipoteza neke teorije) Ikoniki (npr. "brava-i-klju" enzima u fiziologiji) simboliki (npr. demokratsko drutvo u politikim naukama) .b) modeli interpretacije (neke teorije) konceptualni (predstavljaju interpretacije apstraktne teorije posredstvom pojmova koji pripadaju nekoj neapstraktnoj teoriji) injeniki (nastaju kada se nekom apstraktnom sistemu da neka neformalna interpretacija (npr. fizika interpretacija euklidovske geometrije)) meoviti (ukljuuju i injenike i konceptualne interpretacije (npr. opsta teorija automata))

Prezentacija 4.FAKTORI ORGANIZOVANE ISTRAIVAKO-RAZVOJNE DELATNOSTIPrema definiciji - prihvatljivoj za praktine ciljeve tehnologija istraivanja mogla bi da podrazumeva jednu racionalnu operativnu celinu svih inioca koji uestvuju u istraivakom procesu. Klasina shvatanja istiu tri osnovna faktora istraivanja: faktor ovek, faktor metod i faktor laboratorijaSavremena metodilogija naunog istraivanja unosi nove elemente, bitne za funkcionisanje nauke i istraivanja: faktora organizacije, naune politike, planiranja i programiranja.Uprkos injenici da istraivanje nije rutinska delatnost, praktinu pomo istraivaima mogue je uspostaviti kroz neki skup principa, preporuka, procedura i optih tehnika, ime se moe poveati efikasnost i produktivnost istraivanja. Stoga faktor metod zasluuje posebnu panju.FAKTOR OVEKO karakteristikama istraivaa moe se voditi kreativna rasprava, a pojam kreativnost sastoji se od elemenata stvaralakih ideja, stvaralakog umenja i stvaralakih mogunosti.U stvaralakom procesu postoje nivoi koji vode do reenja naunih pitanja, te moe biti rei o: orijentaciji: formulisanje problema, pripremi: sakupljanje specifinih injenica, ananizi: klasifikacija raspoloivih injenica, idealizaciji: proizvodnja alternativnih ideja, inkubaciji: zaustavljanje potrebno za izazivanje bleska intuicije, sintezi: ujedinjavanje sakupljenih injenica, i evaluaciji: kritika zadranih ideja,Zajedniko miljenje mnogih autora da se od svih traenih karakteristika najree sree originalnost manifestovana kroz nezavisnost duha, inicijativu, matu, intuiciju i genijalnost. Mogue je nabrojati velik broj specifinih osobina istraivaa, kao to su: velika energija, inventivnost, spoznajne sposobnosti, elja za posedovanjem injenica i principa, tenja za pronalascima, uspenost u eksperimentisanju, upornost, nezavisnost, sposobnost za saradnju i timski rad, intuicija...Bez detaljnih komentara mogao bi se jedan idealan skup karakteristika formulisati i u narednih deset taaka: potenje pred samim sobom, inteligencija (mo analize), intelektualnost (mo sinteze), samodisciplina, visok stepen strpljivosti, preduzimljivost i inicijativa, nezadovoljstvo sa onim to postoji, poverenje u sopstveni sud, fanatizam i mata.U pogledu motivacije istraivaa, - radoznalost o prirodi stvari, o nepoznatom i oekivanom kao primarni motiv, uz ponos zbog uspeha, presti ili povieni materijalni standard kao sekundarni, po pravilu obezbeuju najvie domete. Po tipu se istraivai mogu svrstati u dve osnovne grupe: racionalisti i empiriari.Racionalista - je sklon apstrakciji, on tei da to pre stvori model ili teoriju. Pritom se oslanja na najmanju koliinu akata: u krajnosti je re o istraivau koji eli da nae probleme koji se uklapaju u njegovu teorijsku strukturu.Empiriar - tei da upozna sve injenice pre nego to formulie problem ili hipotezu, pri emu obino osea da ne zna dovoljno. Empiriar tei da manipulie sa specifinim i konkretnim, racionalista sa optim i apstraktnim.Kombinujui tim od istraivaa razliitih po tipu, grupa moe biti kompletnija. Racionalista i empiriar mogu, naime da se dopune: racionalista inspirie empiriara da organizuje svoje podatke radi precizne formulacije problema i teorije, empiriar utie na racionalistu da povee svoje apstraktne generalizacije sa tekuim - realnim problemima.Bez obzira na injenicu da na zrelost u stvaralatvu bitno utie nauna disciplina u kojoj radi istraiva,a i neke individualne okolnosti, statistike uraene u vie zemalja pokazuje da je period izmeu 30-te i 40-te godine ivota najplodniji u naunoj produkciji. Dananji zahtevi dovode i do dileme u pogledu fizionomije istraivanja: naunik ili menader. Operativno novo znanje pripada svakako najcenjenijim stratekim komponentama modernog industrijskog privreivanja, te bi uz evidentnost parole research is a big business i u vanamerikim okolnostima drugi tip vodeeg oveka u istraivakoj organizaciji mogao dobiti prevagu.Naune teorije i modeliKao poslednje zasebno pitanje u razmatranju faktora ovek u istraivanju u okviru kursa MNIR -stoji suvie dugo bavljenje problemima u jednoj uoj oblasti, to je poee povezano sa iscrpljivanjem novih, originalniih ideja, psihofizikim zamorom i nezadovoljstvom zbog stagniranja. Lek je promena sredine (oblasti ili delatnosti), ili paralelen rad na razliitim programima.Prezentacija 5.FAKTOR METODIstorija nauke, kao deo NAUKE O NAUCI, obiluje nizom primera za naine na koje se u prolosti dolazilo do novih naunih saznanja, to omoguava pretpostavku o postojanju opteg postupka, zajednikog u nauci. Postupak kojim se proveravaju stavovi i uverenja, zasnovan na primeni logike i zdravog razuma (kako u redosledu poteza, tako i u razmiljanju), moe se nazvati nauni metod, i on predstavlja jedan od osnovnih faktora nauke i istraivanja. Radi razlikovanja korisno je prethodno samo pomenuti nekoliko moguih konkurentnih metoda, na primer: metod istrajnosti, metod autoriteta ili metod intuicije.Prvi se zasniva na inerciji ustanovljenih svhvatanja i iskustava, drugi na hijerarhijskom stupnjevanju istine, a trei na stavovima koji su "oigledno istiniti" pa stoga ne omoguavaju sumnju - i svi su oni nenauni.Vremenska ogranienja-Potreba za mogunou prikupljanja podataka na licu mesta (sirovih podataka) u domenu istraivanja-Teko je izabrati kljune aspekte upravo zbog ogranienja- Potreba za nalaenjem odgovarajue literature-Vano je odrediti sutinu istraivanja-Praktini projekti su tei nego teorijski- Treba nai pravu soluciju- Zahtevaju teoretsku podlogu za reavanje problema-Zahtevaju supervizijuKlasini proces istravanjaMetodologija izrade strunog radaDEFINISANJE PROBLEMA- Motivacija, nauno - struna i drutvena opravdanost, nedostatak znanja o problemu-Mogunost reenja problema, interes od dobijenih rezultata, israivaki afinitet i sposobnost istraivaa-autora prema konkretnoj oblasti.PRIKUPLJANJE INFORMACIJA O PROBLEMU-Prouavanje - ANALIZA dokumenata nosioca informacija o problemu, primarni izvori- Sekundarni izvori (asopisi i monografije)- Izvori nauno-strunih informacija- Naunici i strunjaci iz odreenih oblasti (kongresi, simpozijumi, struni sastanci)OSNOVNE KARAKTERISTIKE PISANJA NAUNO-STRUNOG RADA-Obim rada prilagoditi funkciji (kratkoa -jasnoa).PRINCIPI PISANJA RADA- Poinje se uglavnom novijim informacijama vezanim za problem, sa izuzetkom kada se radi o istorijatu.- Izbegavati beznaajne injenice, koristiti se samo znaajnim informacijama, usko vezanim za temu.- Izbegavati ponavljanje ve prezentovanog u prethodnim poglavljima-Jedinstvo i sklad podrazumeva postepeno prelaenje iz jednog dela rada u drugi, sa ciljem stvaranja jedinstvene celine.- Originalnost rada potpuna originalnost je malo mogua.Meutim, najmanji doprinos u reavanju nekog nauno-strunog problema, ogromni je doprinos svakog pojedinca - istraivaa.STRUKTURA NAUNO STRUNOG RADA- Opti cilj svakog nauno strunog rada je dobijanje novih, originalnih rezultata-Osnovni cilj je originalni doprinos autora teoriji i praksi na koju se rad odnosiPROTOKOL PISANJA RADALogiki redosled pisanja:- Naslov rada- Uvod- Pregled literature (dosadanja istraivanja)- Cilj rada- Hipoteze / pretpostavke- Metodologija rada- Rezultati rada- Diskusija rezultata- Zakljuak- Predlog mera- Literatura (reference)- PrilogNASLOV RADANaslov treba da bude jasan, precizan, potpun i po mogunosti to krai. Osobine dobrog naslova su:-da se lako pamti-da inspirie itaoca na razmiljanje-da usmerava panju i budi interesovanjeNaslov treba da ukazuje na sutinu sadraja rada, zbog obrade i indeksiranja za baze podataka key words (kljuna re)UVOD- Krai deo rada, koji direktno ukazuje na sutinu problema,-Nagovetava cilj u poslednjoj reenici- Formulacija i definisanje problemaPREGLED LITERATURE (DOSADANJA ISTRAIVANJA)- Dostignuti rezultati istraivanja o problemu koji se obrauje;-Obim sadraja ovog poglavlja zavisi od "teine"rada (problema);- Dovoljno vremena za "izvore" informacija;- Konkretna pouzdana nauno-struna literatura;-Usvajanje znanja "transfer uenje" (sve to znamo od nekog smo prethodno nauili);-Citiranje autora iji su rezultati doprineli radu;-Dokaz poznavanja materije o kojoj sa pie -teorijska hipoteza.CILJ RADA- Definisati na kratak, jasan i precizan nain usmeren ka problemu koji se obrauje.-Mogue je postaviti vie ciljeva.HIPOTEZE RADA-Glavna-sutinska hipoteza - pretpostavka autora o reenju izabranog problema.-Hipoteza se oslanja na poznato i slui saznavanju nepoznatog.-Radna hipoteza - teorijska hipoteza; sutina nauno-strunog rada. Mora biti postavljena jasno, precizno i mora biti podlona proveravanju.-Testiranje hipoteze (parametriski, neparametriski testovi).-Eksperiment - prihvatanje ili odbacivanje radne hipoteze.METODOLOGIJA RADA-Procedura - opis naina rada-Izvor raspoloivih podataka - informacija- Subjekt - laboratorija, vreme i mesto istraivanja-Predmet istraivanja-Metod istraivanja-Procedura obrade podataka statistika metodologija-Uzorak, testiranje hipoteze, nain provere statistike znaajnostiREZULTATI RADA-Rezultate rada rangirati po znaajnosti - loginom redosledu-Obeleja sa parametrima se prikazuju tabelarno i grafiki (numeriki i deskriptivno)- Odvojiti bitno od nebitnog-Kratak opis - naslov tabele (grafikona)-Statistiku znaajnost prikazati numeriki ispod tabeleDISKUSIJA REZULTATA RADA-Uoptavanje dobijenih rezultata rada-Analiza, objanjenje, komentar u funkciji to bolje prezentacije rezultata rada-Uoavanje znaajnosti rezultata rada-Povezivanje literarnih navoda i rezultata rada-Kreativnost, znanje, iskustvo autora u odnosu na rezultate-Citiranje autora iji su rezultati doprineli istraivanjuZAKLJUAK-Sadrajan i jasan odgovor na postavljeni cilj i hipoteze rada-Zavrno miljenje autora proisteklo iz znaajnosti dobijenih rezultata rada-Potovanje etikih normi istraivanja (ne navoditi tue zakljuke, nego svoje)-Zakljuivanje sprovesti u obliku kratkih reenicaPRAVCI DALJEG ISTRAIVANJA-Nauno-struno opravdanje postignutog, donosi progres i primenu dobijenih rezultata u konkretnoj oblasti-Prijektovati pravce daljih istraivanja, u cilju unapreenja rezultata o problemu tretiranog u istraivakom procesuPrezentacija 6.FAKTOR METOD, CIKLINA PRIRODA NAUNOG METODAIstraiva je pre svega opservator, i on pokuavada opie ono to uoava, i to oekuje da e videti u budunosti - na osnovu svojih teorija stvara pretpostavke koje potom proverava faktima.U naunom metodu se polazi od injenica i okonava sa njima, s time da zavrne injenice jednog ciklusa predstavljaju ulaz u sledei. Istraiva se pri tome ne dri svojih teorija, ispreman je da ih napusti kada ih injenice demantuju.U skladu sa faktima iznalazi se nova ili poboljana teorija, a kako istraivanje predstavlja beskrajan lanac progresa nauke, moe se oekivati da ciklini proces beskonano traje. Slogan amerikih hemiara teorija vodi, eksperiment odluuje. Jedan ciklus naunog procesa, pri emu horizontalna linija razdvaja svet materijalnih injenica (opservacije, esperiment) od sveta teorija.Klasini proces istraivanjaPrvi korak dovodi do originalnog zapaanja, do teorije. Indukcija predstavlja formiranje hipoteza ili teorija zasnovanih na skupu poznatih injenica. Ukoliko je re o teoriji koja se moe iskazati matematiki, sva fakta na osnovu kojih je ona postavljena se uklapaju u razvijenu formulu.Sada je potrebno poi nazad u svet faktora (proireni skup injenica) da se proveri istinitost usvojene teorije. Indukcijom se od posebnog prelazi na opte, ona je po nekim shvatanjima najkreativniji deo istraivakog posla. Nemogue je, meutim, da se sprovede direktna provera nekog opteg zakona, nego valja ispitati ta on govori o odreenim injenicama posebnim dogaajima.Stoga se logikom analizom - dedukcijom predvia (stepen predikcije) kako se poseban dogaaj iskazuje optim zakonom. Potom se, posredstvom opservacije ili eksperimenta, u poslednjem stepenu ciklusa vraa injenicama, te se kroz verifikaciju utvruje ispravnost predikcije, tj.istinitost teorije u odnosu na novi skup injenica. Ukoliko verifikacija nije pozitivna, potrebno je indukovati novu, poboljanu hipotezu koja obuhvata i novu injenicu.TEHNOLOGJA ISTRAIVANJAIstraivanje i razvoj nisu rutinske delatnosti. Postoje mogunosti za poboljanje njihove efikasnosti, a za sticanje sopstvenog iskustva potrebne su godine upornog rada. Stoga je od koristi za planiranje i praktino izvoenje ovih delatnosti da se na sistematski nain obrade neki principi, procedure, pravila i opta tehnika, da se ukae na uobiajene zablude i greke, i da se skrene panja na postojea pozitivna iskustva. Proces stvaranja neeg novog u istraivakom i razvojnom radu mogue je strukturisati u osam karakteristinih faza. izbor i definisanje istraivakog problema, istraivanje literature, elementarni nauni metod, projektovanje eskperimenata, projektovanje instrumentacije, izvoenje eksperimenata, analiza eksperimentalnih podataka, i izvetavanje o rezultatima.1. DEFINISANJE ISTRAIVAKOG PROBLEMAIzbor istraivakog problema se moe razmatrati u makro ili mikro-okvirima. Utvrivanje prioriteta na nacionalnom, odnosno meunarodnom planu, to je predmet naune politike, ili pak izbor u okviru neke organizacije, grupe ili pojedinaca.Uz praktinu nemogunost da se planiraju otkria (moe se planirati rad), u fundamentalnim istraivanjima primaran motiv je interes istraivaa i njegova radoznalost, dok je u primenjenim, posebno u razvojnim istraivanjima, problem najee zadat, sa obino iskazanim orijentacijskim rokovima, okvirnim sredstvima i krajnjim ciljevima.Vano je naglasiti da moe da doe do osetnijih gubitaka ukoliko problem nije korektno definisan. Moe se, naime, pokazati da je problem realan, ali je trivijalan, da se reenje ne bi moglo koristiti, ili da je program sugerisan na osnovu pogrenih zapaanja i prethodnih analiza. U vieslojnim tokovima informacija i odluivanja treba da aktivni istraiva to vie zna o problemu, kako se javio, zato je vaan i ta se oekuje od rezultata, a takoe da su pobuene simpatije i zainteresovanost za projekt.Veliku potekou pri izboru problema i definsanju projekta predstavlja vojna ili industrijska tajna, sa esto katastrofalnim gubitkom efekta.To je est sluaj i kada pojedini istraivai nisu upoznati sa sadrinom i ciljevima projekta, te ako koordinacija nije na potrebnoj visini. Ne mogu se prenebrei ni pitanja prioriteta, kao ni moralnih aspekata (na primer, jaki zagaiva ivotne sredine).Pri ulaganju u primenjena, posebno u razvojna istaivanja, ekonomski faktori imaju odluujue mesto, te se esto kao definitivni kriterijum za prihvatanje ili odbacivanje nekog programa usvaja predvianje mogueg finansijskog efekta u sluaju uspenog istraivanja, sa procenom mogunosti uspeha.2. Studija literature i INDOK- delatnostNaziv INDOK (od informacije i dokumentacija) se danas iroko koristi za specijalizovanu delatnost prikupljanja, istraivanja, obrade i diseminacije (rasturanja) naunih i srunih dokumenata razliitog oblika i karaktera. Kao bitno proirenje koncepta klasine biblioteke, ova delatnost se izvodi u posebnim jedinicama i institucijama u preduzeima ili u specijalizovanim organizacijama (na primer: Centar za tehniku i naunu dokumentaciju u Beogradu),Treba obezbediti cirkulaciju nauno-tehnikih dokumenata i funkcionisanje INDOK slubi i nacionalnim i meunarodnim okvirima. Dva osnovna cilja mogu da se oekuju od obavetavanja: pronalaenje potrebnih informacija za predmet istraivanja, i asimilovanje neophodnog dopunskog znanja za ire podruje istraivanja.Ogroman je broj informacija koje se godinje publikuju u svetu, njihova rasutost, moguna relevantnost ili jezike barijere stoje kao glavna ogranienja mogunosti da se sve postojee informacije o bilo kom pitanju proue.Struno-nauna literatura se moe strukturisati u tri osnovne kategorije informativnih izvora: primarni izvori - informacije autora u kojima se iznose rezultati sopstvenih istraivanja, sekudnarni izvori - prenose itaocu informacije koje se nalaze u primarnim izvorima, ali su date u saetim oblicima, i tercijarni izvori - sve ostale informacije,opteg ili specijalizovanog karaktera, u kojima se nalaze podaci iz primarnih i sekundarnih izvora.Primarnim izvorima pripadaju: struno-nauni asopisi i druge periodine publikacije, patentna literatura, standardi, zbornici radova sa kongresa, simpozijuma, savetovanja i kolokvijuma, zatim izvetaji, zbirke radova i drugi dokumenti privrednih organizacija i naunih ustanova, doktorske i magistarske disertacije.Sekudnarne izvore sainjavaju: izvodi (abstrakti, referati) iz originalnih radova, registri naslova struno-naunih lanaka (bibliografski podaci - adrese), pregledi (revije) stanja u odreenoj nauno-tehnikoj oblasti.U tercijarne izvore se mogu svrstati: enciklopedije, prirunici, knjige (udbenici i monografije), publikacije sa razliitim obavetenjima korisnim za istraivaa. Pouzdan sistem odlaganja, odnosno sistem za pronalaenje informacija, predstavlja poseban izazov u INDOK slubama, i ne ulazei u ovom delu kursa MNIR u detalje, istiu se dva danas najea sistema:1. sistem univerzalne decimalne klasifikacije UDK (na univerzalan nain, koristei decimalno strukturisanje obuhvata celo podruje ljudske delatnosti) i2. deskriptorski jezici (koordinatno indeksiranje korienjem standardnih kljunih rei -deskriptora).UDK sistem, predloio ga je M. Dewey u SAD jo 1876 god. celokupno ljudsko znanje se deli na deset glavnih odeljaka: Glavne tablice UDK obuhvataju sve naune i strune oblasti i ostale vidove ljudske delatnosti rasporeene u deset osnovnih grupa koje su oznaene brojevima :0 Opte1 Filozofija2 Religija, teologija3 Drutvene nauke4 Prazna od 1964. (ranije je popunjavala filologija)5 Matematika. Prirodne nauke6 Primenjene nauke. Medicina. Tehnika7 Umetnost. Arhitektura. Fotografija. Muzika. Razonoda. Sport8 Knjievnost. Jezici. Lingvistika9 Geografija. Istorija. BiografijeKoordinatno indeksiranje je nain izraavanja osnovne sadrine dokumenta odreenim skupom kljunih rei. Kljune rei su rei govornog jezika (prednost nad UDK: ne treba prirunik u vidu "telefonskog imenika"za korienje), najbitnije za izraavanje osnovne sadrine dokumenta.Deskriptori su standardne kljune rei, zatiene od moguih nedoumica (sinonimi i sl.), dok teza uru predstavlja renik (prirunik) sa svim kljunim reima (deskriptori i nedeskriptori) za neku odreenu, po pravilu uu oblast znanja.Prezentacija 7.ELEMENTARNI NAUNI METODKako prihvatiti neku "istinu" kao naunu istinu radi ugradnje u toranj nauke? Istraiva koristi razum da bi stvorio koncept (u najirem smislu konstrukcije) sveta, a zna da moe da utvrdi da ta struktura odgovara realnosti jedino posredstvom verifikovanja u toj realnosti.Iz praktinih razloga koristi tvrenja drugih, ali je usvakom momentu slobodan da se opredeli za njihovu proveru ili prihvatanje. Bez obzira na kategoriju istraivanja, zapaanje skopano sa naunom radoznalou vodi ili do opisa (u oblastima nauke kao to je botanika) ili do matematikih modela (tehnika), to predstavlja aktivni inilac u stvaranju novog. Razlika izmeu opservacije istraivaa i nenaunika je u neposrednom registrovanju i klasifikovanju zapaenog.Neto stvarno novo ima esto svoj izvor u nekoj neoekivanoj opservaciji, sluajnom dogaaju ili anomaliji u toku istraivanja, pa ak i u postupcima rutinskog testiranja.Pri stalno budnoj panji i spremnosti za raspoznavanje neoekivanog, istraiva treba da vodi rauna o ovakvim mogunostima.To zahteva stvaranje navike da ne prelazi preko momentalno neobjanjivih zapaanja, pretpostavlja znanje bez predrasuda i fiksiranih ideja, a takoe razvijenu imaginaciju i specifini nauni ukus.Opta je karakteristika da se nauni napredak oslanja i na ranija znanja, naroito je znaajno za primenjena i razvojna istraivanja da centralnu ideju od koje zavisi neko ostvarenje moe esto da obezbedi neki nov princip ili tehnika, otkriveni ili razvijeni ponekad i u veoma udaljenom podruju nauke. Stoga je neophodno da istraivai shvate mogui znaaj otkria u drugim oblastima nauke za njihov sopstveni rad, i da su spremni da otkriju i izvedu neophodne modifikacije za specifino novu primenu.4. PLANIRANJE EKSPERIMENATA, IZVOENJE EKSPERIMENATA, OBRADA REZULTATAPre stvaranja operativnog plana za eksperimentalni program, istraiva treba da raspolae osnovnim razumevanjem prirode problema i poznavanjem postojeih teorija (ak i nepotpuna hipoteza je prihvatljivija od potpuno nepoznatog). Kako eksperimentalno istraivanje zahteva veliki broj podataka, a s tim su skopana i sredstva i vreme, preporuljivo je da se u samom poetku predvide ogranieni, tzv. odluujui - krucijalni opiti, kojima e se proveriti sama egzistencija hipoteze.Vana pitanja u projektovanju eksperimentalnog programa su dobro razumevanje prirode varijabli, zatim pri istraivanjima veih populacija predvianje uzoraka, kontroli i standardima. U cilju utede resursa i povienja pouzdanosti izlaza, sve vie se odstupa od klasinog idealnog eksperimenta. Istraivai se znatno razlikuju po vetini izvoenja eksperimenata (deo sposobnosti je uroen, deo dobijen odgovarajuim treningom i iskustvom), a vai napomena da prednost ima istraiva koji poznaje teoriju primenjene instrumentacije (prednost projektanta).Na instrumentalnom sistemu ne valja paralelno vriti vie izmena, treba shvatiti znaaj generalne probe (posebno pred skupe ili teko ponovljive opite), a bez obzira to je posao rutinski, maksimalnu panju treba obratiti na kalibrisanje (princip "ne veruj nikome").5. IZVETAVANJE O REZULTATIMA I KOMUNICIRANJE lanova istraivake organizacije po horizontalnoj liniji, istraivaa i rukovodstva organizacije po vertikalnoj liniji, istraivake organizacije i njenih osnivaa i korisnika usluga, industrijske istraivake organizacije i pojedinih pogona u preduzeu radi direktnog korienja rezultata, istraivaa ili istraivake organizacije i drugih istraivaa ili istraivakih organizacija u zemlji i inostranstvu, i istraivaa ili istraivake organizacije i ire javnosti.Dokumenti koje istraiva ili tim priprema, mogu se razliito razvrstati, ali je uglavnom re o sledeem: formulari, tehniki izvetaji, memorandumi, etapni izvetaji, zavrni izvetaji i objavljeni rezultati u struno naunom asopisu ili knjiga, patentni spisi. Pored pisanih, znaajne su i usmene komunikacije - izvetavanje rukovodstva, naune i strune diskusije unutar kolektiva istraivaa ili van njega. Bez posebnih komentara moe se dati "idealna" struktura zavrnog izvetaja: naslovna strana (sa svim podacima o instituciji, temi, korisniku, obraivaima i vremenu izrade i sa potrebnom identifikacijom) izvod (sekundarni dokument), sadraj (slui kao vodi kroz tekst), uvod (cilj projekta i izvetaja, primenjena metoda i obim istraivanja, pregled dobijenih podataka, zakljuaka i preporuka), glavni deo izvetaja (detaljno, sa prethodnim istorijatom, glavnim nalazima i interpretacijom znaenja iznetih informacija), zakljuak (treba razlikovati zakljuke na osnovu sopstvenih rezultata, ekstrapolacije i preporuke), dodatak (po potrebi detaljni prorauni, tablice, dijagrami -podaci koji nisu neophodni za zakljuke, ali imaju iri interes), i literatura (normalno reference, a ne bibliografija).FAKTOR NAUNA POLITIKARaniji iskazani stavovi sugeriu uverenje da je osnovno obeleje tekue nauno - tehnoloke i informacijske revolucije injenica da nauka i istraivanje postaju integralni deo dananjeg i budueg sveta.Opravdano se tako proiruju klasini faktori istraivanja (ovek, metod, laboratorija) faktorom nauna politika.Pored naune politike, kao dela opte politike jedne dravne zajednice, sree se i termin "politika za nauku", ime se eli istai posebna briga drave za ovaj strateki znaajan sagment ljudskog delovanja. Navode se etiri osnovne funkcije naune politike: planiranje: definisanje bitnih ciljeva nauno istraivake delatnosti u tesnoj vezi sa drutvenim planiranjem razvoja u celini, odreivanje mogue hijerarhije ciljeva i prioriteta, predvianje sredstava za analizu, koordinacija: usklaivanje istraivakih napora po osnovama drutveno-politikih zajednica i disciplina (teritorijalna i funkcionalna koordinacija), podsticanje: razvoj sistema mera, ukljuujui fiskalne intervencije, za usmeravanje naunih resursa u skladu sa planskim ciljevima, i izvrenje: operativna funkcija (osiguranje praktine realizacije postavljenih ciljeva).Imajui u vidu sve vidove organizovane nauno-istraivake i istraivako-razvojne delatnosti koji danas postoje u svetu, mogue je relevantne institucije svrstati u sledeih pet velikih grupa: Univerzitetske institucije, Industrijske laboratorije, Samostlani instituti (ukljuujui industrijske i obrazovne istraivake fondacije), Nauna drutva, akademija nauke, profesionalna drutva i institucije, i Nacionalni nauni i tehniki instituti.Prezentacija 8.IZRADA NAUNOG LANKA STRUKTURA NAUNOG LANKANaslov Apstrakt Rezime (Abstract; Summary) Uvod Metode i postupci Rezultati Rasprava - Diskusija ReferenceStruktura originalnog naunog rada (lanka) opisana na prethodnom slajdu nije jedina, ali je najea i uobiajena. Ona sledi naela naunog argumenta i dokaza, kao i samo odvijanje istraivakoga procesa. Istraivai itaoci, oekuju da e u radu o nekom istraivanju ili procesu proitati onim redosledom kako je i sprovedeno: koja je bila poetna hipoteza ili pitanje, kako se traio odgovor, ta je uraeno i do kakvog se odgovora dolo.I. NASLOVNaslov je ustvari sintetizovana inaica saetka, i zato ga nije lako napisati. Moemo ga formirati kao skup pojmova potrebnih da tano opiu sadraj lanka. Bez obzira na sloenost definisanja dobrog naslova, iskusni autori preporuuju pristup koji pisanje naslova podrazumeva da e se naslov najverovatnije nekoliko puta promeniti do zavretka pisanja rada.Dva su mogua naslova:1. Indikativni naslov koji ne govori o odgovoru koji lanak nudi, ve o podruju koje pokriva..Primer, indikativan je naslov: Zatita stambenog bloka u ulici Nikole Tesle od saobraajne buke2. Informativni naslov koji u jednoj reenici prenosi poruku lanka i zato se preporuuje poetnicima, a i itaocu lanka u asopisu prenosi poruku o svim glavnim elementima lanka. Indikativni naslov iz prethodnog primera u svojoj informativnoj formi izgledao bi ovako: Zatita stambenog bloka akustikim ekranima u ulici NikoleTesle od saobraajne buke.II. AUTORIIspod naslova lanka navode se imena istraivaa koji su izradili istraivanje i smatraju se autorima lanka. Postoje tano odreena pravila prema kojima se odreuje ko moe biti autor lanka, a ko istraiva koji je doprineo istraivanju ali nije autor.(engl., contributor).Pravi autori navedeni su ispod naslova, a drugi istraivai koji nisu autori mogu se navesti na kraju lanka, (u pasosu za zahvaljivanje).Uz popis autora ispod naslova navode se i njihove institucije u kojima rade i adresa na koju se drugi istraivai mogu javiti sa pitanjima.III. APSTRAKT - REZIMEKao i naslov, i apstrakt rezime moe imati formu: indikativni (upuujui) i informativni (obavetavajui). Informativni su nuni i mnogo uestaliji za originalni nauni rad. U informativnom rezimeu svaki odeljak lanka zastupljen je jednom ili dvema reenicama. Mnogi asopisi danas trae da rezime i formalno bude podeljen u odeljke kao i tekst samog lanka: Cilj, Metod, Rezultati ... Zakljuak.Neki asopisi ograniavaju obim apstrakta na 150 ili 200 rei, tako da paljivo treba odmeriti svaku re koja se napie. Strukturiranje apstrakta - rezimea je vano za kvalitetan prenos poruke itaocu, a zasniva se na valjanom principu za animiranje interesenata za sadraj objavljenog rada. Dananji istraivai su vrlo angaovani i preplavljeni naunim informacijama i literaturom. Zato je njihova strategija itanja rada usmerena na itanje rezimea i zakljuka. Nakon toga donose odluku da li e paljivo proitati ceo lanak.IV. KLJUNE REIVeliki broj asopisa trai da autor sam navede nekoliko (obino do pet) kljunih rei, tj. Pojmova koji najbolje opisuju sadraj lanka. Autoru je ostavljena sloboda izbora kljunih rei.V. UVODUvod naunog rada - lanka, koliko god se malo ita, a za istraivaa koji prelistava asopise u potrazi za zanimljivim lankom, vrlo je vaan deo teksta. On daje uvid u vetinu autora kao istraivaa i pisca. etiri su pravila za odluku o tome ta staviti u Uvodu.1. itaocu treba rei zato je istraivanje zapoeto. Postavljanjem pitanja, tj.predmeta istraivanja i njegovog odnosa prema trenutnom stanju u naunom podruju. Uvod daje vrednost celom lanku.2. Ne treba objanjavati ono to se moe nai u svakom udbeniku.Uvod nije mesto prikazivanja vlastitog irokog znanja autora.Oekuje se da itaoci lanka znaju bar koliko i autor.Uvod je zapravo uvod u hipotezu sopstvenog istraivanja.3. Ne treba objanjavati pojmove iz naslova. Ne treba u Uvodu objanjavati pojmove.itaoc kome nisu poznati ti pojmovi iz naslova nee ni itati dalje od naslova!4. Jasno opredeliti pitanje na koje istraivanje pokuava dati odgovor.Pitanje ne mora biti izrekom postavljeno, ali iz sutine predstavljenog sadraja mora biti jasno izvedeno.VI. METODE I POSTUPCIU ovomu se odeljku opisuje nain na koji je sprovedeno istraivanje. italac eli da proita tano kako je istraivanje sprovedeno, da bi iz detalja zakljuio da li rezultati istraivanja korespondiraju sa zakljucima. Razliiti su naini pisanja ovog odeljka u razliitim asopisima, pa je dobro pregledati odabrani asopis i prilagoditi svoj tekst. Neke su metode dobro poznate pa ih ne treba posebno opisivati, ve citirati odgovarajuu literaturu. Nove oblike istraivanja treba iscrpno opisati. Uz to se moraju pojasniti svi dodatni atributi istraivanja, na primer: kriterijumi za ukljuivanje javnosti u izradi LEAP-a.VII. REZULTATIOdeljak Rezultati istraivanja prikazuje nove rezultate sprovedenog istraivanja.Razliiti su oblici ovoga odeljka u lancima, ali je svima zajedniko da slede logiku istraivanja. Najvaniji deo Rezultata su tabele, slike i prilozi.Tekst ne sme biti prepriavanje rezultata iz tabela i slika, ve sumarni ili kritiki prikaz vanih rezultata. Najvanije pravilo prikaza podataka u Rezultatima je da se podaci prikazuju samo na jedan nain: slikom (grafikonom) ili tabelom ili tekstom, a nikako na vie naina.VIII. RASPRAVA - DISKUSIJASutina Rasprave je kritiki osvrt na podatke opisane u Rezultatima istraivanja.Obino se poinje sadrajem koji jasno oblikuje odgovor na postavljeno pitanje na poetku lanka, a koji proistie iz podataka u odjeljku Rezultata. Sopstvene dokaze dobro je potkrepiti drugim podacima: linim prethodnim istraivanjima ili rezultatima drugih autora.Njih treba citirati, i to pravedno: ne valja ispustiti radove drugih kako bi vlastito istraivanje izgledalo vanije. Rasprava moe zavriti na nekoliko naina. Zakljukom ili predlogom procedure novih istraivanja Zakljuak treba tako struktuirati da predstavlja rezime doprinosa ostvarenog u procesu istraivakog rada po metodologi opisanoj u strukturi rada.IX. REFERENCEKad autor u tekstu govori o prethodno objavljenim svojim ili tuim idejama, metodama, rezultatima, spoznajama ili zakljucima, pravilo pisanja naunog rada je da se uvek mora navesti poreklo,tj. izvor informacije.Tako, na kraju svakoga rada postoji poseban odeljak, Literatura, Reference ili Bibliografija, odnosno popis svih publikacija. Postupak se zove citiranje, a pojedini navod referenca (lat. referre uputiti na). Referenca omoguuje itaocu uvid u izvore kojima se autor koristio u svom radu, te odaje priznanje autorima tih podataka. Ako itaoca rada sadraj posebno zanima, moda e poeleti da potrai neke od navedenih publikacija i proui ih.Uspenost potrage zavisi e od tanosti citiranja.esto se dogaa da autor, kao i urednik, zanemare tanost citiranja, pa objavljene reference ne sadre dovoljno bibliografskih elemenata, ili sadre greke.Takve reference ne slue svojoj svrsi, jer se na osnovu njih ne mogu pronai odgovarajue informacije, ili je njihovo pronalaenje znaajno oteano. Zato je nuno shvatiti vrednost pravilnoga citiranja, nauiti pravila i potivati ih.Nain na koji se pravilno citiraju pojedine vrste publikacija tano je propisan u utvrenom sistemu citiranja. Svi poznati sistemi propisuju nain na koji se pojedina vrsta publikacije navodi u tekstu lanka, a kako u delu Reference. S obzirom da referenca uvek mora sadrati sve osnovne bibliografske podatke o publikaciji, sistemi citiranja se razlikuju najvie u tehnikom prikazu podataka.Osnovni bibliografski podaci za originalni nauni rad su:1) prezimena i inicijali autora, 2) naslov, 3) ime asopisa, 4)godina izdanja, 5) tom - volumen i 6) prva i zadnja stranica.1. Harvardski sistem.Ovaj sistem je dobio ime po amerikomu univerzitetu Harvard, a zasniva se na nainu biblioteke katalogizacije na univerzitetu. Naziva se jo i sistem "autor-datum", jer se u tekstu u zagradama iza podataka koje citiramo navodi ime autora i godina objavljivanja.

A u odeljku Reference Harvardski sistem izgleda ovako:

2. Vankuverski sistemSistem citiranja dobio je naziv prema kanadskom graduVankuveru, gde se 1978.godine, sastao Meunarodni odbor urednika medicinskih asopisa (engl., International Committee of Medical Journal Editors ICMJE) Reference dobijaju broj prema redosledu (mestu prvog) pojavljivanja u tekstu. Taj se broj upie u zagradama ili superskriptu (zavisno od stila pojedinog asopisa) iza citirane tvrdnje, bez ikakvih drugih podataka. Pr: [22]A u odjeljku Reference Vankuverski sistem izgleda ovako:

Prezentacija 9. Izraditi zavrni rad znai pokazati ta moe samostalno istraiti i ta si nauio/la, kroz pet godina studiranja na FZNR. esto mozete uti da je izrada zavrnog rada kruna studiranja.To znai da student na kraju studiranja izradom zavrnog rada potvruje struno i teorijsko znanje steeno tokom studiranja na akademskim studijama Fakulteta zatite na radu u Niu. Osim toga, kroz izradu zavrnog rada student pokazuje i vetinu dobrog pisanja kao i sposobnost samostalnog prouavanja aktuelne domae i strane literature u pisanoj obradi teme, to je pretpostavka buduih visokoobrazovanih strunjaka.Zavrni radovi mogu biti:A. PREGLEDNI opisuju i analiziraju problem,predstavljuju polazite za promiljenja reenja problema (engl. Case Study)B. ISTRAZIVAKI na osnovu sprovedenih istraivanja odreuju se najpovoljnija reenja koja se mogu implementirati.C. PRIMENJENI studija efikasnosti implementacije nekih od primenjenih i implementiranih reenja.Zato je zavrni rad samostalni struni rad studenta u kojem uz pomo mentora istrauje i obrauje odreenu temu. Prema studijskom programu FZNR-a, u toku IV Semestra akademskih master studija student je obavezan, uz mentorstvo nastavnika, obavi strunu praksu u nekom privrednom subjektu ili instituciji javne-dravne uprave, odnosno u instituciji istraivako razvojne funkcije u trajanju od 45 sati.To je prilika da student dobro razmisli i izabere pravni subjekt gde e, shodno svojim interesima, uspeti da realizuje eljena istraivanja, laboratorijska ispitivanja ili sakupiti neke druge relevantne podatke potrebne za buduu izradu zavrnog rada. Zato se preporuuje da student odabere i prijavi temu zavrnog rada tokom IV semestra u dogovoru s mentorom, odnosno nakon obavljanja strune prakse.Zato? Za vreme obavljanja strune prakse student e uvideti koji e mu podaci, rezultati eksperimenta ili rezultati nekih drugih istraivanja biti dostupni i biti na raspolaganju; Nakon prethodnih aktivnosti, student e mnogo konkretnije moi da definie temu zavrnog rada i predloi je mentoru; Ako student paralelno radi na strunoj praksi i prikupljanju potrebnih podataka, verovatnije je da e u eljenom i planiranom vremenu odbraniti zavrni rad, ime zavrava dvogodinji akademski studijski program. Meutim, u realnom svetu, najee svako pravilo ima izuzetke. U ovom sluaju to znai da nije uvek mogue uskladiti strunu praksu sa interesima i idejama istraivanja studenta. Izuzetno tema zavrnog rada ne mora biti povezana sa strunom praksom.Ako se vi naete meu "izuzetcima" ne oajavajte! Vaa ideja se mora uklapati u studijski program i modul koji predaje va mentor.Najei izuzetci: ako elite prouiti neku pojavu u vaoj lokalnoj zajednici, npr. Istraiti doprinos graana u reciklai komunalnog otpada... ako elite napraviti istraivanja u vlastitom porodinom preduzeu; ako elite istraiti npr. izdvajanja za unapreenje zatite ivotne sredine u ruralnim sredinama, a u optini vas ne mogu primiti na praksu, ali su spremni na ustupanje podatka za va istraivanja... ako delujete na nekom istraivanju izvan strune prakse... ukoliko student ima posebnih afiniteta (i vlastitih ideja) prema specifinoj problematici, koji nisu obuhvaeni u gore navedenim takama.Kada student okvirno utvrdi temu i mentora, postupak prijave teme zavrnog rada je sledei:Student treba da utvrdi termin konsultacija s mentorom u vezi teme zavrnog rada. Nakon to zajedno s mentorom konkretizuje i definie temu, student u studentskoj slubi podie formular za prijavu teme zavrnog rada. Student popunjava formular svojim linim podacima, a zajedno s mentorom upisuje taan naziv zavrnog rada, i okvirni sadraj rada, kao i sastav komisije za javnu odbranu. Popunjeni formular student vraa studentskoj slubi, kako bi se predlog teme zavrnog rada pripremio za raspravu na sednici katedre kojoj pripada nastavni predmet studijskog programa. Na odgovarajuoj katedri razmatra se naslov teme i odabrani mentor. Kada Katedra utvrdi da je tema u skladu sa studijskim programom donosi odluku o odobravanju teme zavrnog rada i potvrdi sastav lanova komisije. Student formalno moe zapoeti s izradom zavrnog rada.Mentor: Student Pomae oko izbora i definisanja teme zavrnog rada Preporuuje izbor literature i podataka Preporuuje metodologiju koja bi se primenila u istraivanju Pomae u oblikovanju strukture rada Pomae pri reavanju nekih potekoa koje se mogu javiti tokom izrade zavrnog rada Savetuje studenta tokom sprovoenja istraivanja i drugim radnjama. Samostalno prikuplja potrebne podatke i prouava literaturu Samostalno izrauje zavrni rad Sprovodi istraivanja Zavrni rad pie po uputstvimaza izradu zavrnog rada na standardnom srpskom jeziku Zavrni rad ispravlja po uputstvima mentora i lanova komisijeUloga mentora je da studenta tokom izrade zavrnog rada usmerava i savetuje, ali uvek mora imati na umu da je zavrni rad SAMOSTALNI I VLASTITI RAD studenta.Delovi zavrnog radaPrilikom pisanja zavrnog rada treba paziti da svakom itaocu bude razumljiva tema i da iz te teme moe nauiti neto novo. Kako bi zavrni rad bio to razumljiviji za svakog itaoca, trebao bi se sastojati od nekoliko osnovnih poglavlja:NASLOVNA STRANASADRAJ1. UVOD2. PREGLED LITERATURE3. PROBLEM I METODE4. REZULTATI IRASPRAVA5. ZAKLJUAK6. LITERATURA7. PRILOZINaslovna strana mora sadravati osnovne podatke o radu, jer se njome uspostavlja prvi kontakt sa itaocem.SADRAJ : U uvodu treba istai vanost teme zavrnog rada,odnosno treba zainteresovati itaoca za temu.U uvodu obavezno treba odrediti:A) Predmet rada (ta se istrauje)B) Cilj rada (ta je cilj istraivanja)C) Svrha rada (koja je korist od rezultata istraivanja)U uvodu se ne navode rezultati istraivanja.Uvod ne bi trebao biti vei od dve stranice. Najee je teko odrediti ciljeve istraivanja, a oni se mogu, zavisno od teme istraivanja, definisati npr. na ovaj nain: objasniti uzrono-posledinu vezu izmeu opasnosti i rizika na radnom mestu..., predvideti trend smanjenja povreda na radu.... utvrditi iskorienost sredstava usmerenih za lina zatitna sredstva u preduzeu..., uporediti trokove deponovanja otpada na komunalnu deponiju nakon primarnog razdvajanja otpada..., utvrditi miljenje graana o prioritetima u zatiti ivotne sredineDa bi student dobio uvid u dosadanja istraivanja na temu zavrnog rada, kako bi ga samostalno izradio, nuno je korienje strune literature. Prema temi zavrnog rada,student prikuplja literature koja obrauje podruje istraivanja. Izvori literature su: primarni izvori - informacije autora u kojima se iznose rezultat isopstvenih istraivanja, sekudnarni izvori prenose itaocu informacije koje se nalaze u primarnim izvorima, ali su date u saetim oblicima, i tercijarni izvori - sve ostale informacije, opteg ili specijalizovanog karaktera, u kojima se nalaze podaci iz primarnih i sekundarnih izvora.PROBLEM I METODEProblem i metode rada su deo zavrnog rada u kojem se detaljno opisuje problem koji se istrauje i postupci u istraivanju ili prikupljanju podataka: Opis problema/uzoraka ili predmet istraivanja/npr. broj uzoraka, mesto uzorkovanja, vreme, istraivana tetnost (buka, praina, osvetljenost) Opis postupka koji je sproveden (npr. Laboratorijsko istraivanje, anketa, intervju, monitoring...) Kako e rezultati biti obraeni ili prikazani /statistika, tabele, grafikoni. Iz ovog poglavlja se zakljuuje kako je sprovedeno istraivanje.Detaljan opis metodologije pokazuje kako se sprovelo istraivanje.U metodama se opisuju i izvori podataka, a oni mogu biti: Dostupni interni podaci iz pravnog subjekta - poduzea, institucije, udruenja... Primarni podaci dobijeni istraivanjem Statistiki podaci (dnevni, godinji izvetaji...)REZULTATI I RASPRAVAU ovom poglavlju daje se pregled svih rezultata istraivanja, koji se uporeuju s navodima iz pregleda literature. Rezultati se mogu prikazatiu tabelama, grafikonima ili opisno.ZAKLJUAKU zakljuku se ukratko prikazuju najvaniji rezultati linih istraivanja. Zakljuak ne bi trebao biti dui od dve stranice.U zakljuku ne smeju biti: Tabele Slike Grafikoni eme Citati Beleke (fusnote)LITERATURAU literaturi se navode sve bibliografske jedinice koje se kao literaturni izvori koriste u zavrnom radu. Za izradu zavrnog rada preporuuje se minimalno deset literaturnih navoda. Literatura se navodi na nain koji je objanjen po Vankuverskom modelu

Citiranje je vrlo vana procedura pri izradi zavrnog rada. Necitiranje izvora podataka smatra se PLAGIJATOM, odnosno kraom.To znai da se u radu moraju citirati izvori koji su koriteni prilikom izrade zavrnog rada.Sva koritena literatura navodi se u popisu literature, a kod doslovno citiranih celina ili podataka u tekstu se navodi broj koji pripada publikaciji koja se navodi u popisu literature.PRILOZIU prilog se stavljaju tabele, grafikoni, slike, eme, dostupna dokumentacija, formulari,primer ankete i drugo to ne treba uneti u tekst zavrnog rada. Svaki prilog se stavlja na posebnu stranicu. Na poetku stranice stavlja se broj i naslov priloga, a na kraju ilustracije izvor.