Microsoft PowerPoint - ZZS02MM [Compatibility Mode]

ЗАШТИТА ЗАШТИТА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Школска 2012/2013. година

( 2 )

ТЕМА 2. ЖИВОТНА СРЕДИНА И

ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ

Животна средина и техничко-технолошки развој (1)

Увод (1)

�Појам развој се, у најширем смислу речи, везује за

квалитативну промену стања неког система

(друштвене заједнице, државе, предузећа, науке и

сл.) у смислу побољшања његових перформанси, и

достизања новог, бољег стања, у коме тај систем достизања новог, бољег стања, у коме тај систем

има већу ефективност и већу ефикасност.

�Када је у питању развој човечанства, као најшире

друштвене заједнице, тај појам има веома

комплексно значење, јер су њиме обухваћене готово

сви сегменти људских активности, тако да постоје

бројни аспекти развоја, као што су културни,

економски, социјални, научни, техничко-технолошки

и слични.


Увод (2)

�Реч техника је изведена из грчке речи τέχνη (која

означава вештину, умеће), док је реч технологија

кованица старогрчких речи τεχνη (са значењем

занат, занатска вештина) и λογος (која значи

знање, наука), тако да се са значењем ових речи знање, наука), тако да се са значењем ових речи

појам техничко-технолошки развој човечанства

може тумачити као сегмент укупног развоја

човечанства, који је усмерен ка развоју

интелектуалних способности, знања, вештина и

техника, чијом применом се омогућавају различити

видови производње, којима се задовољавају потребе

људи, у смислу повећања квалитета људског живота

и непрекидног просперитета људске врсте.


Увод (3)

�Историјски гледано, човечанство је имало

непрекидан и избалансиран развој, коме је у највећој

мери доприносио техничко-технолошки развој, који

се у ранијој историји огледао у способностима

коришћење предмета из природе и вештини израде коришћење предмета из природе и вештини израде

разног оруђа за рад.

�У новијој историји, после индустријске револуције,

дошло је до убрзаног техничко-технолошког развоја у

свим сегментима људског живота.

�Паралелно са овим процесима, започео је и процес

убрзаног пораста броја људи на Земљи, који је

прерастао у велику демографску експанзију.


Увод (4)

�Општи развој човечанства је повећавао квалитет

живота, што имало за последицу повећане захтеве

људи за храном, различитим робама, енергијом,

разним услугама и слично.

�Та околност је, заједно са повећањем људске �Та околност је, заједно са повећањем људске

популације, условљавала убрзану

индустријализацију, развој и унапређење трговине

роба и услуга, повећан транспорт роба и сировина и

слично.

�Коначни резултат ових процеса и догађања се, у

најновијој историји манифестовао неконтролисаним

порастом загађености животне средине.


Еволуција људске врсте (1)

●Прва човеколика бића, хоминиди, су се појавила

на Земљи пре око 3,5 милиона година у Африци и

само су подсећала на човека, по усправном држању

и конструкцији шаке, а према археолошком остатку

лобање, откривеном у Кенији, имао је мозак лобање, откривеном у Кенији, имао је мозак

запремине око 500 cm3.

●Први човек, из рода Homo, је настао у Африци, пре

око 2 милиона година, био је прекривен длаком,

ходао је погрбљено, споразумево се крицима и

покретима руку, вештo је правио камена оруђа, због

чега je назваn Homo habilis (вешти човек), a имао је

запремину мозга око 800 cm3.



●Пре 1,5 милиона година настаје Homo erectus

(усправљени човек), са запремином мозга од око

1000 cm3, који је вешто правио оружја и бавио се

претежно ловом, хранио се већим количинама меса,

које је термички обрађивао, јер је овладао вештином које је термички обрађивао, јер је овладао вештином

паљења ватре, чиме је значајно повећао квалитет

живота и продужио животни век, тако да је почео да

насељава и друге континенте.

●Коначно, пре око 300.000 година, еволуцијом је

настао Homo sapiens – разуман човек, који је имао

мозак запремине од 1.200 до 1.600 cm3 и поседовао

је способност говора.



●Прогресивно увећање мозга, током еволуције, је било праћено формирањем низа јединственихкарактеристика људске врсте, као што су : способност коришћења предњих удова за израду разног оруђа за рад и оружја за лов и опстанак, бинокуларни вид, тродимензионална перцепција бинокуларни вид, тродимензионална перцепција околине, свест да се сопственим активностима може утицати на окружење, способност говора, јединствена социјална организованост и слично.

● Захваљујући овим особинама Homo sapiens јепочео да заузима водећу улогу међу живим бићима на Земљи, али се доминација, какву данашњи човек има у читавој природи, могла остварити само уз значајно увећање бројности људске популације.



●Али тежња за доминацијом, коју су људи

испољавали од када постоје, је у најновијој историји

резултирала неконтролисаним процесима, који су

довели људску популацију у велики сукоб и

конфронтацију са природом.

●Неконтролисано повећање бројности људске

популације, је било праћено растућим захтевима за

побољшање квалитета живота, због чега су људи,

захваљујући способностима да усавршавају и

примењују науку, ради задовољења растућих

животних потреба, повећавали обиме различитих

видова производње, од хране и одеће, преко разних

роба широке потрошње, до стамбених објеката.


Демографска кретања (1)

�Историјски гледано, све до пре око 15.000 година

(до почетка неолитске ере), људи су водили

номадски начин живота, због чега се бројност

људске популације веома споро увећавала.

�Тек са развојем пољопривредне производње, људи �Тек са развојем пољопривредне производње, људи

су почели да живе полуномадски и да, захваљујући

залихама хране, формирају прве насеобине, чиме

започиње урбана ера, у развоју цивилизације.

�У насељима и градовима је, због већег квалитета

живота, продужен људски век и повећавна бројност

људске популације, да би на почетку нове ере, на

Земљи живело око 300 милиона људи.



�Током нове ере бројност људске популације је благо увећавана, уз повремене стагнације, које су изазивале велике епидемије заразних болести.

�Тако је, на пример, бубонска куга (или црна смрт) средином 14. века (од 1346. до 1350. године), проузроковала смрт половине становника Европе, а проузроковала смрт половине становника Европе, а у осталим епидемијама је, до 1700. године, умро сваки четврти Европљанин.

�Да би се, од почетка нове ере, број људи на Земљи удвостручио, било је потребно око 1750 година, а онда се догодила индустријска револуција, која је променила ток историје, у сваком погледу, па и у демографском смислу.



�Бројност сваке популације на Земљи, па тако и љуске популације, има своју временску зависност (динамику), која се може изразити сигмоидномкривом (до које је експерименталним путем дошао еколог Gauze), на којој се разликују три сегмента :

а) почетни, са благим растом: б) средњи, са брзим, а) почетни, са благим растом: б) средњи, са брзим, експоненцијалним растом и в) завршни, са успоравањем раста, до неке граничне вредности (платоа засићења).

�Историјски гледано, бројност људске популације се покорава овој зависности и на локалном нивоу (у некадашњим и у садашњим државама) и на глобалном (светском) нивоу.



�Данас се бројност људске популације, на светском нивоу, налази у фази брзог, експоненцијалног раста, што одговара средњем серменту на сигмоидној кривој.

�Почетак ове фазе се везује за средину 18. века (прва индустријска револуција), када је на свету живело око 750 до 800 милиона људи.(прва индустријска револуција), када је на свету живело око 750 до 800 милиона људи.

�Већ на почетку 20. века на Земљи је живело 1,6милијарди људи, да би се до средине 20. века (1950. године), тај број увећао на 2,5 милијарди људи, а до краја 20. века, на нешто више од 6 милијарди људи.

�Демографи су израчунали, да је бројност људске популације, у задњем тромесечју 2011. године, достигла бројку од 7 милијарди људи.



�Према демографским прогнозама OUN, 2020. год.

на свету ће живети 8 милијарди људи, 2033. године 9

милијарди људи, 2046. године 10 милијарди људи, а

на крају 21. века 12 милијарди људи.

�Руски научник Сергеј Капица сматра да је гранична �Руски научник Сергеј Капица сматра да је гранична

вредност броја становника на Земљи, односно,

плато засићења људске популације 13 до 14

милијарди људи.

�Демографски стручњаци прогнозирају да ће се на

почетку 22. века зауставити повећање броја људи на

Земљи.



�За овакву тврдњу постоје следећи конкретни

показатељи :

�1) Развијене земље имају низак природни

прираштај броја становника, мањи од 10 промила

(већина европских земаља, Русија, Канада, Јапан, (већина европских земаља, Русија, Канада, Јапан,

Аустралија) или негативан природни прираштај броја

становника (Немачка, Италија, Мађарска, Данска);

�2) Земљама са умереним природним прираштајем

броја становника, око 15 промила (Аргентина, Чиле),

су се прикључиле и две најмногољудније земље на

свету, Кина и Индија и


Демографска кретања (6) - наставак

�3) Земље са високим природним прираштајем броја

становника, изнад 30 промила (земље Африке -

Кенија, Алжир, Нигерија, средње Америке –

Никарагва, Хондурас, југозападне Азије – Јордан,

Сирија, Ирак), од краја 20. века, имају тенденцију Сирија, Ирак), од краја 20. века, имају тенденцију

смањења прираштаја броја становника.


Развој (1)

�Од постанка људска врста се разликује, од осталих живих бића на Земљи, својим односом према природном окружењу.

�Коришћење предмета из природе, са вештином израде разног оруђа и оружја, је заједно са коришћењем ватре из природе и вештином паљења ватре, била основа за стални напредак човечанства ватре, била основа за стални напредак човечанства још од праисторијских временима, о чему говоре бројни археолошки остаци.

�Велики напредак људска цивилизација је имала у старом Египту (обимни мелиорациони радови у долини Нила, ради постизања већих приноса пољопривредних култура), а затим у старој Грчкој и Римском царству, где су изграђени грандиозни грађевински објекти, мостови, путеви, велики лучки објекти и сл.


Развој (2)

�Падом Римског царства (у 5.веку нове ере) Европска цивилизација је ушла у период стагнације, али нове идеје које је, средином 14. века, донела Ренесанса, омогућиле су развој бродоградње и поморства и велика географска открића, која су током 15. и 16. века, унапредила трговину, јер је током 15. и 16. века, унапредила трговину, јер је тежиште трговине померено са Средоземља ка Северној Америци.

�У другој половини 18. века, када је 1776. године Енглез Џејмс Ват (James Watt) пронашао и патентирао парну машину, започео је процес индустријализације, познат као прва индустријска револуција, који је историјски определио даљи развој човечанства.


Развој (3)

�Крај 18. и почетак 19. века обележили су процеси стварања индустријске производње, у којој је људски рад замењиван радом парних машина.

�Друга индустријска револуција је процес који започео у другој половини 19. века, који се везује за три значајна проналаска :

� 1) нафте као извора енергије (прва� 1) нафте као извора енергије (прва

бушотина 1859. године у САД);

� 2) поступка за производњу челика (енглески

инжењер Henri Besemer 1885. године) и

�3) мотора са унутрашњим сагоревањем (немачки

инжењери: Nikolaus August Oto 1877. године –

бензински мотор и Rudolf Dizel 1892. године –

дизел мотор).


Развој (4)

�Интензиван техничко-технолошки развој је настављен и почетком 20. века, у свим сферама људских делатности, да би од средине 20. века, увођењем нуклеарних технологија, нових информационих и телекомуникационих технологија, нових материјала и сл., човечанство ушло у период нових индустријских револуција, познат као ера нових индустријских револуција, познат као ера техничко-технолошких револуција, или једноставније савремена технолошка ера.

�Савремену технолошку еру карактерише више неконтролисаних процеса, од којих су најзначајнији убрзано повећање бројности људске популације и прекомерно загађење и трајна деградација животне средине, који су наметнули потребу критичкогпреиспитивања целокупног концепта досадашњег развоја човечанства.


Утицај технологије на животну средину (1)

�Реч технологија је кованица старогрчких речи techne (вештина, занат) и logos (наука, знање, реч), коју су први почели да примењују француски енциклопедисти, тако да је она у почетку означавала скуп корисних знања и вештина, везаних за производњу и потрошњу добара (насталих од производњу и потрошњу добара (насталих од природних материјала), са циљем да задовоље неке људске потребе.

�Касније се појам технологије почео везивати за производни процес или за знања о прерадиприродних материјала (сировина) за људску употребу.



�Због непрекидно растућег броја различитих

производних процеса и њихове све веће научне

заснованости, у оквиру таквог традиционалног

схватања појма технологија, извршена је подела на :

�1) механичке технологије, које се односе на �1) механичке технологије, које се односе на

прераду природних сировима у којој се мења само

њихов физички облик, а не и хемијски састав (нпр.

млевење руде, ситњење угља и сепарација по

величини комада, мешање гасова и течности и сл.) и

�2) хемијске технологије у којима се природне

сировине подвргавају хемијским реакцијама, у којима

се мења њихов хемијски састав.



�Традиционално схватање појма технологија нема

више универзално значење, јер се не може

применити на неке савремене технологије, које су

комбинација великог броја поступака, у којима се

мења и механички и хемијски састав природних мења и механички и хемијски састав природних

материјала (сировина).

�Историјски гледано, у Србији су још од средине 19.

века почеле да се развијају разне технологије, када

је Александар Карађорђевић (син Карађорђа)

основао Књажеско-Србски Лицеј (претечу

Београдског Универзитета), чији циљ је, између

осталог, био развој технологије, као науке.



�Данас се појам технологије најчешће везује за производ или за поступак прераде, па се користе термини : технологија меса, технологија вина, технологија пива, технологија заваривања, технологија бетона, разне медицинске технологије, технологија сушења воћа и поврћа, технологија технологија сушења воћа и поврћа, технологија сликарства итд. итд.

�Познато је да свака људска активност оствањује утицај на животну средину: позитиван или негативан, велики, мали, занемарљив, дугорочан, краткорочан, тренутни, на локалном (ограниченом) простору, на ширем (регионалном) простору, на читавом светском (глобалном) простору итд.



�Како и најједноставније технологије представњају скуп активности, којима се прерађују природни материјали, то значи да се при реализацији сваког таквог (најједноставнијег) технолошког поступка остварује многострук утицај на животну средину.

�Али кад су у питању сложене технологије, као што �Али кад су у питању сложене технологије, као што је, на пример, фракциона дестилација сирове нафте, постоје стотине технолошких операција, са хиљадама материјалних и енергетских струја, од којих свака утиче на животну средину, често са међусобно супротстављеним утицајима, тако да је веома тешко квантификовати те утицаје и доћи до поузданог одговора на питање, како поједине технологије утичу на животну средину.


Утицај развоја на животну средину (1)

�Човек је креирао досадашњи техничко-технолошки развој и најодговорнији је за заштиту животне средине од штетних утицаја и последица тог развоја.

�Недвосмислена је чињеница да је, историјски гледано, штетно деловање техничко-технолошког развоја на животну средину у непрекидном порасту и са стално растућим интезитетом.са стално растућим интезитетом.

�Међутим, човечанство је постало свесно овог проблема и почело је да се бави њиме, тек када су се штетна деловања испољила у виду убрзаних и неконтролисаних процеса, који су попримили глобалне штетне размере, тако да погађају све људе на Земљи и од интереса су за целокупну људску популацију.



�Садашњи техничко-технолошки развој човечанства

је заснован на закону профита, због чега су обими

индустријске производње, као и појединачне

инвестиције у индустријске објекте и посројења, у

непрекидном порасту, што условљава повећан ризик непрекидном порасту, што условљава повећан ризик

од хаварија, као и раст размера и последица тих

хаварија.

�Упркос свим мерама, које се предузимају на плану

повећања сигурности и безбедности рада

индустријских постројења, известан степен

несигурности, тј. ризик, је увек присутан.



�За потребе повећања ефикасности и сигурности

индустријске производње, у последњих неколико

деценија, на бази теоријских разматрања и

истраживања, равијени су различити системи

управљања (менаџмента).управљања (менаџмента).

�Практични аспекти менаџмента, су у виду јасно

дефинисаних упутстава и препорука, развијени и

усвојени у виду серија међународних стандарда, са

добровољном применом, које данас примењују

милиони организација, широм света, јер су у томе

препознале свој пословни интерес.



�Данас се примењују следеће серије међународних стандарда :

� ISO 9000 - за системе менаџмента квалитетом;

� ISO 14000 - за системе менаџмента заштитом

животне средине.животне средине.

�У завршној фази развоја су међународни стандарди за системе управљања безбедношћу и здрављем на раду, до чијег усвајања се користе британски стандарди OHSAS 1 и OHSAS 2.

�Теоријске основе за системе менаџмента ризиком су постављане, али су међународни стандарди још увек у фази развоја.


Ризик (1)

�Ризик је вероватноћа да се деси догађај који

изазива опасност по људе, њихова материјална

добра и животну средину.

�Еколошки ризик је ризик савремених технолошких

система који се манифестују као опаност по стање система који се манифестују као опаност по стање

животне средине.

�Постоје три основне групе ризика :

�1) природни ризици, који постоје као вероватноћа

да ће се догодити природна катасрофа или

елементарна непогода (земљотрес, ерупција

вулкана, цунами, поплава ширих размера, велики

шумски пожар, клизиште земљита и сл.);

Животна средина и техничко-технолошки развој (30)Ризик (1) – наставак

�2) друштвени ризици, као вероватноћа да ће се десити нежељени догађај узрокован социјалним конфликатом (нпр. демонстрација уз употребу силе) или друштвеном катастрофом (нпр. светски рат, герилски или локални рат и сл.) и

�3) техничко-технолошки ризици, као вероватноћа да ће се десити хаварија при раду неког производног да ће се десити хаварија при раду неког производног постројења (нпр. у хемијској индустрији, у војној индустрији и сл.) или на великим техничким објектима (нпр. пуцање бране великог акумулационог језера, рушење моста и сл.).

�У савременом животу ризик увек постоји и не може се избећи, због чега се, ради остваривања што сигурнијег и квалитетнијег начина живота, у пракси врши процена величине ризика.


Ризик (2)

�Оцена ризика је :’’Свеобухватан процес процене

величине ризика и одлучивања о томе да ли се

ризик може прихватити или не’’.

�Процес квантификације ризика је, нажалост, веома

релативан и непоуздан, па се појам прихватљивог релативан и непоуздан, па се појам прихватљивог

ризика, у зависности од друштвене средине или од

области у којој се примењује, може јако разликовати.

�На пример, у области безбедности и здравља на

раду, прихватљив ризик је :’’ Ризик који је смањен

до нивоа који организација може да поднесе с

обзиром на њене законске обавезе и њену политику

заштите здравља и безбедности на раду’’.


Еколошки ризик (1)

�За разумевање појма еколошког ризика, треба познавати дефиниције следећих појмова :

� Акцидент је, у најопштијем случају, неочеиван догађај или појава са нежељеним последицама.

�Технолошки акцидент је појава неконтролисаног ослобађања хемијских супстанци или високотоксичних материја, које могу изазвати ослобађања хемијских супстанци или високотоксичних материја, које могу изазвати оштећење објеката или других добара, тровање, инфекцију, озрачивање или наки други штетан утицај на људе, биљке и животиње.

�Хемијски акцидент је један од најчешћих технолошких акцидената, који је везан за појаву неконтролисаног ослобађања хемијсих супстанци, које могу имати велику токсичнст.



�Нуклеарни акцидент је технолошки акцидент и

везан је за појаву неконтролисаног ослобађања

радиоактивних материја, са најдуготрајнијим

штетним деловањем на животну средину.

�Инцидент је догађај који је узрок акцидента или

може да доведе до акцидента.може да доведе до акцидента.

�Опасност (или хазард) је извор или ситуација (или

карактеристика система, уређаја или процеса) која

може довести до нарушавања здравља људи,

оштећења имовине, загађења животне средине или

комбинације истих.



�Идентификација опасности (идентификација хазарда) је процес препознавања да опасност постоји и дефинисање њених карактеристика.

� Процес оцене еколошког ризика, је успешнан, тек када је њиме обухваћено свих шест најзначајнијихелемената еколошког ризика :

�1) врста индустријске производње; 2) присуство �1) врста индустријске производње; 2) присуство токсичних супстанци; 3) стање производног процеса и степен индустријске развијености; 4) локација индустријских објеката; 5) степен еколошког образовања, оспособљеност и обученост запосленихи 6) постојање система управљања заштитом животне средине или његових елемената и сл.



�Акциденти који се данас догађају широм света, се

истражују, углавном, емпиријски.

�Анализом свих познатих и доступних података о

акциденту, као и околности под којима се он догодио,

тежи се да се смање опасности од понављања истих тежи се да се смање опасности од понављања истих

или сличних акцидената, док се проучавањем

природе и размере настале штете, унапређује

будуће превентивно деловало и на том плану.

�Резултати досадашњих анализа и истраживања

технолошких акцидната, показују да су најбројнији

и најзначајнији : 1) хемијски и 2) нуклеарни

акциденти.



�1) Хемијски акциденти се догађају још од самог

почетка бурног развоја хемијске индустрије (од

почетка IXX века), због тога што су безбедоносне

мере пратиле тај развој са великим закашњењем.

�Буран развој хемијске индустрије подстакнут је : �Буран развој хемијске индустрије подстакнут је :

�а) општим техничко-технолошким развојем, јер

стално растући број нових технологија захтева нове

сировине и репроматеријале, које обезбеђује

хемијска индустрија и

�б) економским интересима, јер приходи од хемијске

индустрије бележе једну од највећих стопа раста.


Еколошки ризик (5) – наставак 1

�На пример, у периоду од 1945. до 1960. године (за

15 година), откривено је и започета је производња

преко милион нових хемијских производа, што

одговара броју хемијских супстанци које су људи

произвели од почетка људске цивилизације, до 1945. произвели од почетка људске цивилизације, до 1945.

године, да би већ у наредних десет година било

откривено и укључено у процес производње нових

1,200.000 хемијских производа.

�О економским ефектима, које остварује хемијска

индустрија, довољно говори податак, да су од 1950.

до 2000. године, приходи од хемијске индустрије, на

светском нивоу, увећани више од 40 пута.



�Хемијске акциденте изазива : А) људски фактор,

као домининантан узрочник (недостатак радне и

техничке дисиплине, немаран и неодговоран рад,

нестручно руковођење, непридржавање упутстава за

рад на уређајума са штетним и опасним материјама, рад на уређајума са штетним и опасним материјама,

непоштовање законских прописа, недостатак правне

регулативе и сл.) и

Б) техничко-технолошки фактор, као узрочник у

порасту (застарела и дотрајала опрема, застареле,

’’прљаве’’, технлогије, нередовно и неодговарајуће

одржавање производне опреме, недостатак

резервних делова и репроматеријала и сл.).


Еколошки ризик (5) - наставак 3

Најтежи акциденти у хемијској индустрији

Догађај Време и

место

Хемијска

материја

Начин

ослобађања

Узрок Поледице

Акцидент

Savezo

1976.

Италија

диоксин експлозија

постројења

Застарела

технологија

еколошка

катастрофа

Акцидент

Bopal 1

1978.

Индија

фозген цурење из

резервоара

Непажња 6 мртвих

Bopal 1 Индија резервоара

Акцидент

Meksiko Siti

1984.

Мексико

бутан

(гас)

експлозија


Непознат 500 мртвих

2000 повр.

Акцидент

Bopal 2

1984.

Индија

метил и-

зоцијанат

цурење из


Непажња 3000 мртвих

100000 повр.

Акцидент

Варна

1986.

Бугарска

фозген експлозија

погона

Непознат 17 мртвих

19 теш. повр.

Акцидент

Sandoz

1986.

Швајцарска

инсекти-

цид

пожар у

складишту

Квар

сигурносног

система

еколошка

катастрофа



2) Нуклеарни акциденти

�Први нуклеарни реактор саграђен је у Чикагу, у

САД, 1942. године, док је први нуклеарни реактор, у

оквиру постројења за индустријску производњу

електричне енергије, укупне снаге 5 MW, саграђен је

и пуштен у рад 1954. године у Обнинску (у околини и пуштен у рад 1954. године у Обнинску (у околини

Москве), у бившем СССР-у.

�На крају XX века у свету је радило око 400

нуклеарних електрана (које су производиле око 12 %

укупно произведене електричне енергије у свету),

око 150 је било у фази изградње, док је око 120

нуклеарних централа планирано за изградњу у скорој

будућности.



�Ширу примену нуклеарних електричних централа ограничавају : безбедност нуклеарног реактора, безбедност складиштења и одлагања насталог радиоактивног отпада, ограниченост природних резерви радиоактивних материја (које се користе као нуклеарно гориво), висок еколошки ризик од нуклеарног акцидента, велика инвестициона улагања нуклеарно гориво), висок еколошки ризик од нуклеарног акцидента, велика инвестициона улагања (која се мере десетинама милијарди USD) и сл.

�О повећању безбедности рада нуклеарних електрана и контроли ширења нуклеарног оружја стара се, под покровитељством Уједињених нација, Међународна агенција за атомску енергију (IAEA -International Atomic Energy Agency).



�Ради класификације нуклеарних акцидената IAEAкористи :

�нулти степен, који означава стање које не угрожава безбедност рада нуклеарне електране и

�скалу од седам степени, I до VII, где I степен означава нежељени догађај, попут грешке у означава нежељени догађај, попут грешке у материјалу или људски фактор, који утиче на функционисање нуклеарног постројења, али тако да се не повећава ризик његовог рада, док се VIIстепеном означавају акциденти у којима се рад нуклеарног реактора више не контролише, а ослобађају се огромне количине радиоактивног материјала, које изазивају дуготрајне последице, по правилу у широј регији, тј. у већем броју земаља.



�У свету постоји велики страх од нуклеарних акцидената, иако су се, до данас догодиле само четири велика нуклеарна акцидента, рангирана од V до VII степена:

�1) Виндскејл, Велика Британија 1957. године;

�2) Острво три миље, САД 1979. године;

�3) Чернобил, бивши СССР 1986. године и�3) Чернобил, бивши СССР 1986. године и

�4) Фукушима, Јапан 2011.

� Места за страх има, јер је нуклеарни акцидент у Чернобилу изазвао највећу еколошку катастрофу у историји човечанства, иако је из реактора изашло и доспело у атмосферу само 4 до 5 % од укупно активних радиоактивних материја, а нуклеарни акцидент у Фукушими је, по размерама еколошке катастрофе, процењен на око 40 % од Чернобила.


Геолошка средина (1)

�Појам геолошка средина је изведен из појма живодна средина и односи се на део литосфере који је у интеракцији са техничко-технолошким развојем, односно са људским активностима.

�Геолошка средина је сложен вишекомпонентни систем геолошке грађе и геолошких вредностисистем геолошке грађе и геолошких вредностиЗемљине коре : минералних сировина, енергетских сировина, подземних вода, извора слатке, минералне и геотермалне воде, земљишта, стена и сл.

�Интеракција између људских активности и геолошке средине се изражава помоћу геофактора животне средине.



�Геофактори животне средине означавају

најзначајније геолошке чиниоце, појаве и процесе

који утичу на квалитет животне средине, било у

позитивном било у негативном смислу.

�Разликују се четири групе геофактора животне

средине :средине :

�1) геофактори који омогућавају повољан развој

друштва, као што су природне минералне и

енергетске сировине, подземне воде, обрадиво

земљиште, квалитетно грађевинско земљиште,

грађевински материјали, геопростори посебних

вредности и сл.


Геолошка средина (2)- наставак

�2) геофактори који угрожавају животе људи и материјална добра, као што су разорни земљотреси, вулканске ерупције, велике поплаве, клизишта земљишта и сл.

�3) геофактори који смањују ефективност и сигурност изградње и коришћења грађевинских и сигурност изградње и коришћења грађевинских и техничких објеката (брана, мостова, лука и сл.), као што су нестабилност тла и стена, висок и променљив ниво подземних вода, сеизмички нестабилна тла и сл.

�4) геофактори који оштећују животну средину а настају као последица људског деловања, као што су улегање и пропадање земљишта због подземних експлоатација сировина и црпљења подземних вода.



�Најзначајнија геолошка добра и вредности су : минералне сировине (метали и неметали), природниграђевински материјали, енергетске сировине, подземне воде, грађевинско земљиште, шумско и пољопривредно земљиште, природни локалитети са посебним геолошким вредностима и реткостима(фосилни остаци, пећине, минерали) и сл.посебним геолошким вредностима и реткостима(фосилни остаци, пећине, минерали) и сл.

�Геолошки ресурси могу бити обновљиви и необновљиви.

�Велика већина геолошких ресурса, са аспекта дужине људског века (на тзв. хуманој скали), су необновљи ресурси, јер су настајали током хиљада и милиона година.



�У обновљиве геолошке ресурсе спадају вода и

ваздух, јер на Земљи постоје природни процеси

кружења материја и енергије. Међутим, у новије

време су многи од ових сложених процеса

обновљивости, озбиљно угрожени и отежани, тако да

се одвијају само уз додатно људско деловање.се одвијају само уз додатно људско деловање.

�На коришћење свих природних ресурса морају се

примењивати начела и принципи одрживог развоја,

тако да говоримо о одрживом коришћењу

минералних сировина, одрживој експлоатацији

необновљивих енергетских извора, одрживом

коришћењу подземних вода и сл.



�Геолошка разноврсност се назива геодиверзитет и

за сваку земљу има посебну геолошку вредност, јер

је разноврсност геолошког састава и геолошких

структура основа за све остале разноврсности од

биолошке и амбијенталне, до геоморфолошке

(везане за рељеф) и рудно-минеролошке, које су (везане за рељеф) и рудно-минеролошке, које су

основа за развој сваке друштвене заједнице.

PRO MEMORIAЖивотна средина и техничко-технолошки развој (1)

�1) Људска врста је настала при крају процеса еволуције на Земљи, пре око 3,5 милиона година, али се захваљујући значајном увећању мозака,формирала као јединствена врста мисаоних бића. �2) У најновијој историји људска популација је неконтролисано увећана и остварила је велики техничко-технолошки развој, чиме је остварена доминацијаљудске врсте над осталим живим бићима и природом.�3) Овакве промене условиле су прва индустријска револуција, започета у другој половини 18. века, проналаском Ватове парне машине, који довео је до убрзане индустријализације, друга индустријска револуција, започета у другој половини 19. века, проналазаком нафте, револуција, започета у другој половини 19. века, проналазаком нафте, као извора енергије, поступка за производњу челика и мотора са унутрашњим сагоревањем и ера нових индустријских револуција, започета средином 20. века (од краја II светског рата), увођењем нуклеарних технологија, нових информационих и телекомуникационих технологија, нових материјала и сл.�4) Човек је креирао досадашњи техничко-технолошки развој и има највећу одговорност за његова штетна деловања на животну средину.�5) Технологија означава производне процесе или знања о преради природних материјала (сировина) за људску употребу и може бити механичка технологија, у којој се материјама мења само физички облик и хемијска технологија, у којој се материје подвргавају хемијским реакцијама, тако да се мења њихов хемијски састав.


� 6) Ризик је вероватноћа да се деси догађај који изазива опасност по људе, њихова материјална добра и животну средину.

� 7) Ризици се према узроку деле на :1) природне ризике, 2) друштвене ризике и 3) техничко-технолошке ризике.

� 8) Ризик у савременим индустријским производњама је у сталном порасту, јер се непрекидно повећавају : величина индустријских објеката, обим индустријске производње, и појединачне инвестиције у те проиводње.

� 9) Еколошки ризик је ризик савремених технолошких система, који се � 9) Еколошки ризик је ризик савремених технолошких система, који се манифестују као опаност по стање животне средине.

� 10) Елементи еколошког ризика су : а) врста индустријске производње; б) присуство токсичних супстанци; в) стање производног процеса и степен индустријске развијености; в) локације индустријских објеката; г) степен еколошког образовања, оспособљеност и обученост запослених; д) постојање система управљања заштитом животне средине или његових елемената и сл.

� 11) Прихватљив ризик је ризик који је смањен до нивоа који се, у датим околностима може да поднети.

� 12) Оцена ризика је свеобухватан процес процене величине ризика и одлучивања о томе да ли се ризик може прихватити или не.


� 13) Акцидент је, у најопштијем случају, неочеиван догађај или појава са нежељеним последицама.

� 14) Технолошки акцидент је појава неконтролисаног ослобађања хемијских супстанци или високотоксичних материја, које могу изазвати оштећење објеката или других добара, тровање, инфекцију, озрачивање или наки други штетан утицај на људе, биљке и животиње.

� 15) Најзначајнији и најбројнији технолошки акциднати су: хемијски и � 15) Најзначајнији и најбројнији технолошки акциднати су: хемијски и нуклеарни акциденти.

� 16) Хемијски акцидент је најчешћи технолошки акцидент и везан је за појаву неконтролисаног ослобађања хемијсих супстанци, које могу имати велику токсичнст, а до којих долази зато што безбедоносне мере не могу да прате веома буран развој хемијске индустрије.

� 17) Основни узроци хемијских акцидената су :1) људски фактор, који је доминтан узрок акцидената и 2) техничко-технолошки фактор, који је мање заступљен, али има тенденцију пораста.


�18) Највећи акциденти у хемијској индустрији, који су имали за последице људске жртве или еколошке катастрофе су : Акцидент Savezo (1976. Италија), Акцидент Bopal 1(1978. Индија), Акцидент Meksiko Siti (1984. Мексико), Акцидент Bopal 2 (1984. Индија), Акцидент Варна (1986. Бугарска) и Акцидент Sandoz (1986. Швајцарска).

�19) Нуклеарни акцидент је технолошки акцидент и везан је за појаву неконтролисаног ослобађања радиоактивних материја, са најдуготрајнијим штетним деловањем на животну средину.

�20) На крају 20. века у свету је радило око 400 нуклеарних електрана(које су производиле око 12 % укупно произведене електричне енергије у свету), око 150 је било у фази изградње, а око 120 је планирано за изградњу.

�21) У досадашњој историји коришћења нуклеарне енергије у нуклеарним електранама, догодиле су се само четири велика нуклеарна акцидента:

1) Виндскејл, Велика Британија 1957. године; 2) Острво три миље,

САД 1979. године; 3) Чернобил, бивши СССР 1986. године, који је

изазвао највећу еколошку катастрофу у историји човечанства и

4) Фукушима, Јапан 2011. године.


�22) Инцидент је догађај који је узрок акцидента или може да доведе до акцидента.�23) Опасност (или хазард) је извор или ситуација (или карактеристика система, уређаја или процеса) која може довести до нарушавања здравља људи, оштећења имовине, загађења животне средине или комбинације истих.�24) Идентификација опасности (идентификација хазарда) је процес препознавања да опасност постоји и дефинисање њених карактеристика.�25) Појам геолошка средина је изведен из појма живодна средина и �25) Појам геолошка средина је изведен из појма живодна средина и односи се на део литосфере који је у вези са техничко-технолошким развојем, односно са људским активностима.� 26) Интеракција између људских делатности и геолошке средине се изражава помоћу геофактора животне средине, који означавају најзначајније геолошке чиниоце, појаве и процесе који утичу на квалитет животне средине, било у позитивном било у негативном смислу.


�27) Разликују се четири групе геофактора животне средине : 1) геофактори који омогућавају повољан развој друштва; 2) геофактори који угрожавају животе људи и материјална добра,3) геофактори који смањују ефективност и сигурност изградње икоришћења грађевинских и техничких објеката и

4) геофактори који оштећују животну средину а настају као последицаљудског деловања.људског деловања.

� 28) Најзначајнија геолошка добра и вредности су : минералне сировине (метали и неметали), природни грађевински материјали, енергетске сировине, подземне воде, грађевинско земљиште, шумско и пољопривредно земљиште, природни локалитети са посебним геолошким вредностима и реткостима (фосилни остаци, пећине, минерали) и сл.

� 29) Геолошки ресурси могу бити : 1) обновљиви, у које спадају вода и ваздух, јер учесрвују у природним процесима кружења материја и енергије и 2) необновљиви, у које спадају сви геолошки ресурси који су са аспекта дужине људског века необновљиви.

� 30) Геолошка разноврсност се назива геодиверзитет и за сваку земљу


� 30) Геолошка разноврсност се назива геодиверзитет и за сваку земљу има посебну геолошку вредност, јер је разноврсност геолошког састава и геолошких структура основа за све остале разноврсности од биолошке и амбијенталне, до геоморфолошке (везане за рељеф) и рудно-минеролошке, које су основа за развој сваке друштвене заједнице.

Documents

Microsoft PowerPoint - ZZS02MM [Compatibility Mode]