Mileta Prodanovic - Patopolis, beogradska fin-de-siecle slikovnica

ana 23. februara 1997. godine naunici sa Roslin institutau Edinburgu (kotska), predvoeni doktorom Ijanom Vil-

motom, objavili su da je na svet dolo bie ije e roenje uvelikoj meri odrediti potonju sudbinu oveanstva. Valja od-mah naglasiti da to bie nije ovek. Na nesreu velikog brojaproroka svih vremena i pogotovo celokupnih redakcija i mili-onskog itateljstva asopisa kakvi su udo, Weekly WorldNews, Tree oko, i slinih tiranih magazina koji izlaze u go-tovo svim zemljama sveta, barem u onima gde postoji tam-pa to nije ni avo. Bar ne na prvi pogled. Bie je ovca. Onaje dobila ime koje upuuje na lutku Doli. Ovca Doli je prviklonirani sisar na svetu. Ovaj veliki uspeh u oblasti genetike

sasvim nas je pribliio ostvarenju komarnih vizija mnogihautora naune fantastike pojava prvog kloniranog homo sa-piensa sada je samo pitanje dana. Nije ba sasvim jasno zbog ega se strah od kloniranja ljudipo pravilu svede na projekciju po kojoj na svetsku scenu stupanovoroene koje e, kada poraste, biti replika Adolfa Hitlera.ak i mnogo pre no to je kloniranje toplokrvnih ivotinja

postalo stvarnost snimani su filmovi o re-kreiranju voe Rajhasmeteni u enklave njegovih fanatinih sledbenika diljem La-tinske Amerike. Sudei po nedavno objavljenim vestima, prvalinost iz prolosti ije e novo izdanje proetati zemljomdolazi iz sasvim druge sfere.Vest (preneta u beogradskom dnevnom listu Danas 20. ja-nuara 2000. godine) veli: Naunici iz vajcarske nalaze senadomak najsenzacionalnijeg poduhvata u oblasti ge-

netike. Oni nameravaju da kloniraju apostola Petra, Isu-

sovog najvernijeg saradnika i prijatelja

Naravno, novinarskoj povrnosti (neki bi rekli fatalnoj po-vrnosti) pripisaemo epitet najverniji budui da i oni jedvaupueni u novozavetne tekstove znaju da je upravo apostolPetar bio taj koji se tri puta odrekao uitelja i to u trenucimakada je ovaj bio u ozbiljnoj neprilici. Tekst dalje veli da e poduhvat biti zasnovan na molekulu DNKkoji je sauvan u kostima apostola i, po tradiciji, prvog uvaraRimske katedre. Relikvije se, znamo, uvaju u bazilici u Vati-kanu koja je podignuta na mestu gde je sveti Petar razapet isahranjen 55. godine nae ere. Naunici planiraju da uzorakDNK ugrade u jajnu eliju u laboratorijskim uslovima, a kakokau zdrava, mlada ena koja e devet meseci pod srcemsvojim nositi apostola Petra ve je odabrana no na nesreupred itaocima se jo uvek taji njen identitet. O tome ta o celom revolucionarnom poduhvatu misle ljudiiz crkve nije ba sasvim jasno iz ture vesti. Kako to inaebiva u novinskim tekstovima koji dolaze sa ruba pameti, kon-statuje se da postoji struja koja izrazito podrava genetski eks-periment, ali i ona koja to smatra svetogrem. Navodi se da jesveti otac papa vrlo ljut i revoltiran. Ako je to tako a valjaverovati da je upravo tako nije sasvim jasno ko e nauni-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/071

PATOPOLISMileta PRODANOVI

D

(beogradska fin-de-sicle slikovnica)

cima otkljuati ivot svetog Petra i dopustiti laborantima daskalpelima i pincetama traniraju svetinju u potrazi za kvali-tetnom elijom. Moda e vatikanske autoritete na saradnjunavesti inat prema stavu protestanata koji, kako se kae,zahtevaju bezuslovno obustavljanje projekta. A moda e senaunici odluiti i na nekakvu nedolinu, kriminalnu rad-nju, a sve u konspirativnoj saradnji sa zemljacima iz papi-ne vajcarske garde. Projekcija naunika ne zaustavlja se na re-kreiranju fizike po-jave apostola Petra izraeno je verovanje da e klon posedo-vati ouvan deo Petrove memorije. Genetiar dr Ijan Berkofizjavio je: Ako nam ovaj poduhvat uspe, a ne sumnjamda hoe, uskoro emo znati daleko vie o Isusu i njego-

vom delu nego to znamo danas. Mi ne kreiramo samo

jednostavnu kopiju poznatog sveca. Klon e biti, u bukval-

nom smislu, sam apostol Petar. Nadamo se da emo pu-

tem hipnoze kod njega podstaknuti najdublje memorije.

Toliko o ovom biovremeplovu.

Naravno, namee se pitanje da li je mogue pronai predmetili grupu predmeta koji bi u izvesnom smislu mogli posluitikao korelat svemu ovome u oblasti drutva. Da li, po analogi-ji sa molekulom DNK koji sadri sve informacije o biu to etek nastati, postoji estica na osnovu koje bismo mogli darazvijemo iroku sliku jednog drutvenog organizma. Ne dabismo ga oiveli, ve pre svega da bismo ga sagledali. I to nenuno uz pomo hipnoze. Numizmatiari vele da je posmatrajui i paljivo analizirajuisauvane primerke kovanog novca mogue rekonstruisatigotovo sve aspekte drutva koje ga je kovalo i putalo u pro-met. I to ne na osnovu natpisa ve samo na osnovu izgleda.Iz likovnog rukopisa i kvaliteta izrade ak vie nego iz iko-nografije. Jedan od razloga je svakako taj to drava emitujenovac, to je on jedno od njenih lica. Ne sme se zaboraviti ida je pored ekonomske uloge novac i neka vrsta biblije pau-perum ak i nepismeni uglavnom dobro razumevaju vred-nost novca. Ciljna grupa ovog medija su u manjoj ili veoj merisvi stanovnici, a pored nedvosmislenih poruka izgled novca

alje i skrivene poruke. Setimo se samo pomnih ezoterinihanaliza masonske simbolike na poleini banknote od jednogdolara, tako omiljenih svim teoretiarima zavere. Uporedimo, recimo, tetradrahmu Filipa II Makedonskog i sta-ter Galijena Amorianina Horiozolita. Razlika se ne

moe objasniti samo razliitim stepenima likovne kulture.Prvi primerak govori ne samo o tome da je helenistiko ma-kedonsko carstvo nasledilo zanatska i umetnika znanja kla-sine Grke, ve i da je jasnim izdvajanjem portreta vladaradrutveni okvir promenjen u pravcu apsolutne line vlasti.Vizuelni identitet Filipovog novia odaje utisak stabilnogokruenja, institucionalizovanosti, dok varvarska kopija bezobzira na to to mi danas moemo rei ak i da je likovno uzbu-dljivija odaje ne samo pokuaj da se kopiranjem predlokapreuzme poneto od autoriteta drutva koje je stvorilo ori-ginal ve i izvesnu nestalnost i nestabilnost varvarskih krat-kotrajnih kraljevina.Za iitavanje odnosa izgled novca drutvo ne moramo sevraati na primere iz antike ili posezati za zelenim novanica-ma koje naroito vole oni koji preziru Novi svetski poredak postoje mnogi vremenski i geografski blii primeri. I to presvega u kolekciji arenih papira poznatih pod zbirnim imenomjugoslovenske inflatorne novanice. Poto je inflacija svet-ska ekonomska kategorija, prisutna od najstarijih vremena,to jest stara koliko i sam novac moda treba precizirati da suto apoeni tampani na poetku devedesetih, a najvie tokom

RR..EE....>072

Reprodukcije preuzete iz aukcionog kataloga Munzauktion Tkalec AG, Zurich 1992.Kataloki brojevi 62 i 12.

1993. godine koja e u treoj Jugoslaviji ostati zapamena pofenomenu takozvane hiperinflacije.

Ostavimo na trenutak po strani banknote sa likovima srpskihvelikana o njima je knjievnik Predrag udi pre nekolikogodina napisao duhovit, opiran esej pod naslovom Srpskiromantizam. Portreti velikana na novanicama tam-panim u vreme velike inflacije zadravali su, barem na nivousame realizacije crtea izvesno vizuelno dostojanstvo. Onisu, meutim, bili stavljeni u ornamentalni kontekst ija jevulgarnost, istroene, konvencionalne forme, neusklaenostsa figurativnim delovima nacrta nedvosmisleno govorila odrutvenom okviru u kojem nastaju. Iako sm izbor velikana ponienih pojavom na inflatornimnovanicama moe rei mnogo, ini se da vizuelna retorikadeluje jo ubedljivije kada su na novanicama likovi iz obi-nog naroda, portreti anonimne ene, devojice, mladia ideteta. Nasmejana ena sa maramom (koju za ovu prilikumoemo nazvati seljanka) javlja se prvi put na novaniciod milion SFRJ dinara izdatoj 1. 11. 1989. Posle denominacije i

onog uvenog jedna marka sedam dinara, protiv kojeg su slo-no ustali nai narodi i narodnosti, seljanka vaskrsava kao

stotka u martu 1990. godine. U istom apoenu od sto dinaraona ima ast da 1992. godine otvori seriju novanica nove

drave dvolane federacije nazvane SR Jugoslavija. To je,dakle, prva banknota na kojoj nestaje omraeni grb sa bakljama,klasjem i petokrakom, a u nedostatku zvanino usvojenogheraldikog znaka nove drave pored lika pojavljuje se naka-zno stilizovan znak ustanove koja emituje banknotu Narod-ne banke Jugoslavije. enu zabraenu maramom sreemo

jo dva puta tokom naredne godine s tim to e se promenitistilizovani klas na reversu. Tema e, logino, ostati u domenupoljoprivrede pa e se u jednoj verziji pojaviti cvast sunco-kreta a u drugoj zgrada Poljoprivrednog fakulteta.


Svi podaci o banknotama DFJ, FNRJ, SFRJ i SRJ preuzeti su iz knjige eljko Stojanovi:Papirni novac Jugoslavije 1929-1994, izdava Narodna banka Jugoslavije, Beograd, s.d.Predrag udi: Saveti mladom piscu ili knjievna poetnica, biblioteka Apatridi,izd. Radio B92, Beograd, 1996. str. 143.

Mladi, kojeg bismo, radi lakeg snalaenja, mogli nazvatiuplakani deko, takoe je stariji od inflatorne 1993. godine:njegova prva pojava je na denominovanih 500 dinara, 1. marta1990, da bismo ga kasnije susreli jo etiri puta, uglavnom sa

planinarsko-skijakim reversima, iz ega bismo mogli zakljuitida je to neka vrsta sportiste. Ili, ukoliko bismo pokuali dana drugi nain rekonstruiemo priu koju nude reversi tihnovanica, zakljuak bi bio da je deko prvo bio u partizanima,

po umama i gorama, da je potom postao ugledan i dobrosituiran lan drutva odlazio je na skijanje (hotel na Kopa-oniku), da bi konano, na novanici od 100 miliona dinara,valjda zaslueno postao akademik.

Ipak, do pravih zakljuaka dovodi nas tek osvrtanje u netodalju prolost novac koji je najdue bio u opticaju u FNR/SFRJugoslaviji, dominantno oslonjen na varijacije jedne boje, pr-vi put se pojavljuje jo 1955. godine kada je izdata uvenaKonavljanka apoena od 100 dinara. Serija se nastavlja enomkoja anje na 500 dinara, uvenim rudarom na hiljadarki iMetrovievim reljefom Kosovke devojke na novanici nomi-nale 5 hiljada dinara. Sa izvesnim dopunama, i blagim redizaj-nom, ova serija preivljava denominaciju od 1965. godine,promenu naziva zemlje iz FNRJ u SFRJ, i praktino ostaje uopticaju do pojave drugaije koncipiranih novanica 1985.godine. Prikazani subjekti su, vidimo, takoe anonimni. Uz iz-

RR..EE....>074

vesne izuzetke. Moda ne bi bilo loe pogledati te izuzetke.Metroviev reljef iz takozvanog Vidovdanskog ciklusa je,barem u poetku, jedino umetniko delo koje je reprodu-kovano na novanici. Vidimo da ta reprodukcija u velikojmeri zadovoljava srpsko-hrvatsku osovinu subjekt je emi-nentno srpski, ali je autor Hrvat koji je, dodue, u razliitim

fazama svog ivota imao razliite poglede na pitanje nacio-nalne pripadnosti. Tu osovinu bratstva i jedinstva zadovoljiei linost Nikole Tesle koja e, u varijanti skulpture, rada tako-e hrvatskog umetnika Frana Krinia zauzeti mesto u seriji,ali e se Tesla i kasnije, kao vrlo pogodno izabran lik javljati iu drugim serijama novanica. Dvojnu pripadnost zadovoljavai pisac Ivo Andri koji e se pojaviti na jednoj od poslednjihemitovanih banknota Eseferjota.U seriji izostaje eksplicitna revolucionarna retorika to nasmoe dovesti do zakljuka da je to bio period u kojem se re-volucionarno naslee naprosto podrazumevalo, te nije bilopotrebno posebno isticanje ikonografije. To se, meutim, nemoe rei za subjekte koji u irokom smislu uzimaju u obzirsocijalizam kao ideoloku kategoriju tema novanicaostaje poljoprivreda, brodogradnja ili industrijalizacija.Konzervativni dizajn moe biti pripisan stilu pedesetih, alii ne mora. injenica je da su i stabilne novanice velikih,ekonomski snanih zemalja uglavnom koncipirane kao spletornamentalnih toposa koji spreava falsifikovanje ali ujednoini vrlo tradicionalistiki vizuelni sklop. Indikativno je da se lik dugogodinjeg predsednika Jugoslavijena banknotama (ali ne i na kovanom novcu) pojavljuje prviput tek 1985. godine, pet godina nakon njegove smrti. Nominalaje 5 hiljada dinara. To je bila epoha poodmakle nekrokratije,

vladavine mrtvog predsednika, i ujedno i vreme kada je trebalopodstai posustala oseanja prema najveem sinu naih narodai narodnosti. Titov lik takoe je na drugi nain nego Teslini Andriev zadovoljavao optejugoslovensku koncepciju. Emitovanje ove novanice menja vizuelni klju koji je bio nasnazi trideset godina. To je arena banknota koja ve na prvipogled deluje neozbiljnije od prethodnih, bez obzira to jena njoj, prvi put nakon Drugog svetskog rata, prisutan vo-deni ig. Iza lepravosti koju nude pastelni ornamenti krije


se surova injenica da je prolo vreme dunikog socijalizmakoji je bio genijalno otkrie upravo linosti prikazane na aversubanknote i da je ubrzana inflacija poela da pokazuje slabostekonomske konstrukcije zemlje. Zanimljivo je, uzgred, primetitii da se u prvoj emisiji novanica, u delu tiraa, pojavljuje oma-ka: kao godina Titove smrti napisana je 1930. a ne 1980. Sledea emitovana nominala nije oekivanih 10 hiljada ne-go 20 hiljada, to ve ukazuje na izvesno ubrzanje. Na licunovanice ponovo je rudar. I ponovo dominiraju braon-mrkitonovi. Ali za razliku od starog rudara na novanici u argo-nu nazvanoj som, gde je bio portret poznatog, mada ne inatpisom identifikovanog udarnika o ijem su ivotu kasnijesnimani dokumentarni filmovi i televizijske emisije, novi trud-benik je anoniman, uoptenih crta. Stari rudar se, u skladusa proklamovanim oduevljenjem epohe obnove i izgradnje

radosno smeje. Novi rudar je, reklo bi se, pomalo namrteni moda zamiljen i zabrinut. Stari rudar posmatra korisnikanovanice u oi, to se moe protumaiti i kao gest poverenja novi neodreeno bludi u daljinu. Nain na koji je nacrtanarhetipski rudar je, ini se, mnogo manje trag neiskrenosti,a mnogo vie podsvesno dati nagovetaj nastupajueg haosai beznaa.Serija novanica koju je otvorila ona sa Titovim likom, anastavila banknota sa rudarem i drugim anonimnim likovi-ma i koja je uz male vizuelne prerade u opticaju i danas,poslednje godine drugog milenijuma, dodue na jedva netovie od polovine teritorije SR Jugoslavije prekinuta je ujednom trenutku velikog ubrzanja kada su u opticaj bile ubae-ne novanice sa takozvanih ratnih kliea. Svaka zemlja, popravilu, poseduje pripremljene nacrte za novanice kojeputa u promet u kritinim okolnostima uvebanost tam-parije koja e kasnije, 1993. godine biti u stanju da izbacuje

tira novih novanica u ritmu od jedne nedeljno jo nijebila na nivou. Nominale su bile 500 hiljada i 2 miliona, i natim primercima se prvi put nakon etrdesetih javlja ekspli-citna revolucionarna ikonografija i to u varijanti memorijalaizvedenih u jeziku socijalistikog modernizma ezdesetih i se-damdesetih. U prilinom vizuelnom haosu geometrijskih, flo-ralnih i geografskih ornamenata, dominantni vizuelni sadraj i-ne spomenici Revolucije (Damonja, ivkovi). Pojava ovakvihnovanica vremenski koincidira sa proslavom godinjice Ko-sovske bitke (1389 1989) i uspostavljanjem novog retorikogkljua u oblasti politike. Vizuelni haos na ovim novanica-ma govori o pokuaju da se osnai vrednosni klju koji je utom trenutku zapravo bio mrtav, da se vaskrsnu toposi koje jenedvosmisleno odnelo vreme. Moda izgleda kao sluaj-nost ali to su upravo novanice na kojima je ostao i tragmonetarne reforme saveznog premijera Ante Markovia,budui da se one pojavljuju i u denominovanoj varijantikao apoeni od 50 i 200 dinara.Nakon ovog revolucionarnog incidenta ponovo se uspostavljamonetarno-dizajnerska sapunska opera o anonimnoj porodicisa svim moguim uzrasnim i polnim varijantama. Iako sekao autori nacrta pojavljuju dvojica umetnika, od kojih jedan

RR..EE....>076

spada u najzapaenije linosti savremenog srpskog slikarstva,skoro da se ne primeuje razlika dekorativni okviri i samarealizacija predloka umrtvljuju crte, preovlauju izgubljenostpredstavljenih subjekata i neutralnost znakova. Ta neutralnostje zapravo bila jedan od moguih odgovora na zaotrene suko-be nacionalno-partijskih nomenklatura koji su se potom pre-tvorili u rat. Istovremeno se sa sve ubrzanijim tampanjem nanovanicama pojavljuju sve neprijatniji koloristiki kon-trasti, opada kvalitet tampe (duboka tampa se u jednomtrenutku pretvara u ofset) da bi se konano to je valjdajedinstven sluaj u svetu dolo i do novanica koje ne-maju serijski broj. Upozorenje koje se po inerciji ponavlja na

svim izdanjima topiderske tamparije i dalje glasi da se fal-sifikovanje kanjava po zakonu. Naravno, sa poveanjembroja novanica i broja nula na njima cela drava klizi ka si-tuaciji u kojoj svi zakoni postaju besmisleni. Isto tako, s obzi-rom na vrednost te tampane stvari koju je sve tee bilonazvati novcem postavlja se ozbiljno pitanje: ko je taj kobi uloio ozbiljan trud u falsifikovanje. Papiri nalik na novacbili su samo jedan od protonih elemenata u sloenom sistemudravno organizovanog pretapanja hartije u pravi novac(nemaki, ameriki, vajcarski) i njegovog premetanja u de-pove pripadnika vladajue oligarhije. Tako su ti papirii dobilii izvesne alhemijske karakteristike. No, vratimo se dizajnu kada je ukinuta potreba za politikikorektnim likovima, kada je nastala dvolana federacijasvedenije nacionalne strukture, pojavljuju se na novani-cama portreti velikana koji vie ne moraju da zadovoljekriterijume srpsko-hrvatske osovine (Vuk, Njego, Dositej,

Zmaj, Pupin, ura Jaki, knez Milo Obrenovi). Oni sekrajem 1992. i tokom 1993. godine u ubrzanom ritmu smenjujusa likovima iz anonimne porodice sa kojom su graani vepostali prilino bliski. Opti vizuelni utisak inflatornih novanica kasne Socijalistike irane Savezne Republike Jugoslavije sasvim pribliava ove pro-dukte ugovornom novcu za igru poznatu pod nazivom mo-nopoli. ta je monopoli? To je igra zgrtanja izvedena iz bazi-ne igre sa kockom i pionima koja se naziva ovee ne ljuti se.Monopoli je, naravno, mnogo sloeniji od ogoljenog polaznogpredloka i zasniva se na simuliranju prvobitne akumulacijekapitala. Igrai bacanjem kocke premetaju figure i potomimaju pravo da kupuju tapije na zemljita na koja stanu,a kasnije da na njima izvode razvojne projekte, zidaju kueili hotele od kojih mogu da ubiraju rentu. U ovom privati-zacionom simulakrumu postoje i dodatni elementi sree uvidu kartica koje omoguavaju pomeranje na socijalnoj lestvici,ali i otvaraju prostor za iznenadno bankrotstvo. Kada bismododali vatreno oruje, vercerske monopole, piramidalnetedionice i faktor ideoloko-policijske moi, verovatno bismodobili prilino vernu sliku jugoslovenskog post-socijalizma.Kao to vidimo novac uklopiv u takvu atmosferu ve je bioprisutan.

Monete koje jedna drava emituje samo su jedan od medijumakoji svojom vizuelnom stranom jasno govore o karakteru togsocijalnog organizma. Znatno sloeniji, ali isto tako reit medi-jum jeste arhitektura, tanije vizuelni identitet pre svega urbanogtkiva. Zato urbanog vie nego ruralnog? Naprosto zato tose podrazumeva da u urbanim sredinama postoji regulativaiza koje, kao i kada se radi o izdavanju novca, stoji drava. Upliv drave i njene dominantne ideologije na arhitekturu iurbanizam prouavan je u kontekstu razliitih drutava. Arhi-tektura i pre svega grad su materijalizacija drutva LuisMamford na jednom mestu kae da kue govore i delujune manje nego ljudi koji ih naseljavaju. To je, uostalom zapa-zio jo Aristotel govorei o Hipodamu on je rekao da je


O fenomenu inflacije i njene sprege sa pseudoprivatnim piramidalnim tedionicamanapisana je izuzetna studija Mlaen Dinki: Ekonomija destrukcije , Velika pljakanaroda prvo izdanje VIN, (novija izdanja Stubovi kulture) Beograd 1995.

zasluga tog prvog urbaniste i u tome to je jasno rekao daje oblik grada slika njegovog drutvenog poretka. Gradje, nastavlja Mamford, oduvek bio velika slabost onih kojisu imali mo zapravo, on je bio njihovo ogledalo.Naroito su zbog svoje devijantne jednostavnosti za proua-vanje i deifrovanje putem arhitekture bili pogodni totalitarnireimi prolih vremena. Na studijskim izlobama totalitarneumetnosti koje su se u prethodne dve decenije esto prirei-vale, i u koje spada i temeljno pripremljena londonska postav-ka Art and Power Europe Under the Dictators 1930-1945,(London, Hayward Gallery, 1995. katalog izd. Thames and Hud-son) sredinje mesto, umesto recimo slikarstva i skulpture,obino zauzima arhitektura.

U posmatranju nacistike arhitekture Nemake ne sme se za-obii injenica da je voa Rajha, Adolf Hitler, kao nerealizovaniumetnik, imao aktivnog udela u oblikovanju zvaninog vizuel-nog iskaza zemlje. Osim toga, on je, poput mnogih obesnih tira-na prolosti imao i ono to se zove dvorski arhitekta i to u likuAlberta pera. U linosti pera pronaen je pouzdani realizatorizgraenog ideolokog okvira sainjenog od rasizma, neo-paganizma, vaskrsavanja germanske mitologije i sveproima-jue megalomanije. Na partijskom kongresu 1937. godineHitler je potvrdio svoju ambiciju da sagradi najveu zgradu unemakoj istoriji i podvukao da samo velika kulturna doku-menta oveanstva sainjena od granita i mermera nude stabil-nost i sigurnost u svetu promena i prolaznosti. U is-

tom govoru on je rekao i da e ti kolosalni radovi predstavljatinajuzvieniju potvrdu politike moi nemake nacije. I iako u ovakvoj viziji arhitekture kao propagande sredinjemesto, zauzimaju obnovljeni elementi klasine arhitekture koji, prirodno, evociraju stabilnost i sigurnost recimorimske imperije paljivija analiza ako ne ostvarenih, ondabarem zamiljenih gradnji pokazuje da u nacional-socijalisti-

RR..EE....>078

Lewis Mumford: The City in History, Penguin Books, prvo izdanje 1961.Art and Power Europe Under the Dictators 1930-1945, citat preuzet iz tekstaIain Boyd Whyte: National Socialism and Modernism, str. 262, London, Hayward Gallery,1995. katalog izlobe, izd. Thames and Hudson.isto.

koj arhitekturi, za razliku od slikarstva i skulpture, opstajuelementi moderne arhitekture i jo vie urbanizma. Pogledna berlinsku osovinu Sever-jug, kada se oisti od scenograf-

skih, operetskih naslaga, ukazuje da je urbanistika misaokoja je predloila ovakvo reenje sasvim bliska Korbizijeovimradikalnim projektima.Neuvijeno izneti stavovi voe u domenu arhitekture u velikojmeri olakavaju itanje arhitekture totalitarnih drutava. Uzsve to ona je, ak i kada je bila vezana za razliite diktaturekoje su donosile razliitost u ispoljavanjima, uvek nastajalau izvesnom ogranienom periodu. Zato je egzegeza, u nekuruku, jednostavnija. Raitavanje celih gradova koji su poprirodi sediment razliitih drutvenih okolnosti smenjivanihna irokoj vremenskoj skali znatno je sloenije. ini se da jeBeograd po svojoj prirodi prilino podesan za ovakvu vebui zato ne bi bilo loe da pokuamo da vidimo kako bi izgledaloitanje na primeru ovog grada.

* * * * *

Beograd je, vele arheolozi, veoma star grad. Sticajem okolno-sti, to se teko moe videti na prvi pogled. Od svih prednostikoje se u govoru o gradovima esto navode Beogradu je ostao

samo dobar poloaj a upravo je on, uz jo neke razloge, od-govoran za injenicu da se danas u njemu ne mogu uoiti nimnogo stare ni naroito znaajne graevine. U itanju Beo-grada mora se pre svega poi od podatka koji mnogi sluajnoili namerno previaju Beograd je mnogo due u svojoj isto-riji bio vojni logor, osmatranica i granina postaja a mnogokrae prestonica. Grad je, po Mamfordu, nastao u osvit civilizacije kao repre-zentacija kosmosa, nain da se nebo dovede na zemlju, da bise tokom svog razvoja i trajanja pretvorio u sliku mogueg.Iako Beograd nije nastao kada i drevni gradovi Mesopotamijei Anadolije, on je, bez ikakve sumnje, slika mogueg. I buduida se to mogue na naim prostorima u poslednjih nekolikovekova radikalno menjalo i dananja slika Beograda jestekonglomerat, niz slojeva ponekad bizarno izmeanih.U itanju grada ne sme se zaobii injenica da je grad sainjenod postojeih ali i od nestalih oblika. Mamford je na jednommestu citirao Emersona njegov stav da grad ivi zahvaljujuipamenju. Iako je u Srbiji na sceni ideologija u kojoj znaajnomesto ima pozivanje na prolost, na pamenje, mnogi primeripokazae upravo suprotno. Pamenje koje je kod nas na scenijeste selektivno i aktuelno-politiki upotrebljivo a upravoto jeste ono to nazivamo zaboravom. U tu mainu amnezijene umeu se samo segmenti davne i trenutno nepoeljneprolosti ve i mnogo toga to se dogodilo koliko jue. Takonastaje jedan drutveno-mentalni mutant koji produkujeopipljive bizarne forme kojima emo se kasnije detaljnije po-zabaviti.Bilo kako bilo, fraza da je Beograd, kao i cela Srbija, organizamnastao na razmeu Istoka i Zapada opstaje i ponavlja se u razli-itim formama. U tom pojednostavljenom opisu, pored naezemlje i skoro svih balkanskih, prepoznaju se, u pojedinimsituacijama, jo i Austrija, Turska, kavkaske drave a ponekadi Rusija. Da u frazi ima poneto od istine potvrdie i ovlanipregled nestalih slojeva u arhitekturi Beograda.Ako se izuzme prostor tvrave i stambeni ili sakralni objektikoji su bili (ili delom jo jesu) u njenom sastavu, prva mo-numentalna i reprezentativna zdanja na podruju Beogradanastaju tokom neto vie od dvadeset godina austrijske upra-ve, izmeu 1717. i 1739. godine. Nestala graevina iz tog pe-rioda o kojoj se najvie pisalo i govorilo bila je poznata


pod imenom Pirinana. To je nesumnjivo tur-ska korupcija rei Pirinc-hane to bi znailo, otprilike, prin-ev dvor. Uobiajeno miljenje da je to bila rezidencija princaEvgenija Savojskog i da je podignuta po istim arhitektonskimplanovima kao beki Belvedere ili palata u Himelpfortgaseopovrgnuto je paljivijom analizom sauvanih dokumenata icrtea Evgenije Savojski je u Beogradu boravio kratkonakon osvajanja grada te to nije mogla biti njegova kua, audvojeni prozori koji se vide na Kanicovoj skici nemajuanalogije sa pomenutim palatama. Ipak, stvar nije dalekood istine to jeste bila rezidencija guvernera Srbije princaAleksandra Virtemberkog, a sauvani elementi plastike iplanovi grada na kojima je ucrtan gabarit osnove govoreda ju je svakako projektovao neko od tadanjih dvorskiharhitekata, najverovatnije J. F. fon Erlah.Pirinana je bila smetena u dananjoj Duanovoj ulici.Turci koji su Beograd ponovo osvojili 1739, godine nisu jesruili oni su je samo napustili jer im, kako navode nekidokumenti, nisu odgovarala visoka viespratna zdanja. Odtada ona je neiscrpni rudnik graevinskog materijala za ceookolni kraj doskora su se na Dorolu, u dvoritima ubogih

kua mogle nai savreno oblikovane konzole ili kapiteli.Iako su mnogi putnici, meu njima i Konstantin Jiriek,izraavali uenje zbog injenice da se ovo zdanje ne obnavlja ine pretvara u neku od reprezentativnih institucija nove dr-ave, na primer u nacionalni muzej, poslednji ostaci palateuklonjeni su tridesetih godina dvadesetog veka. Bolje sree nije bilo ni orijentalno graevinsko naslee od najverovatnije osamdeset damija (mada Evlija elebijakoji je bio sklon preterivanju navodi da ih je bilo mnogo vie)do danas je sauvana samo jedna, koja je ujedno i najsta-

RR..EE....>080

Dr Duan Popovi: Beograd pre 200 godina, izd. Geca Kon A.D. Beograd 1935. ; Grupaautora: Istorija Beograda, knjiga 1, izd. SANU i Prosveta, (tekst Dr. Pavla Vasia Barok uBeogradu 1718-1739), Beograd 1974.Konstantin Jiriek: Srbija, zemlja i narod, u knjizi Zbornik Konstantina Jirieka I,SAN Posebna izdanja, knjiga CCCXXVI, Beograd 1959. str. 29.

riji sauvani sakralni objekat na teritoriji Beograda.Uz jo dva turbeta, to bi bilo sve to je od tog dugog prisustvai dugog graenja ostalo do danas. Sa jednim od ova dva tur-beta, eih-Mustafinim, na uglu Vinjieve i Brae Jugovia, uvezi je jo jedan nestali kompleks. Turbe je ostatak tekije uijem se dvoritu nekada nalazilo. A zgrada tekije znaajna jeza nacionalnu istoriju barem iz dva razloga prvi je taj toje u njoj po dolasku u Beograd, poetkom XIX veka, stano-vao Dositej Obradovi, koji je u njoj 30. marta 1811. godine iumro, a drugi to je u toj zgradi 1807. godine odrano prvobeogradsko zasedanje Praviteljstvujueg sovjeta srp-skog. Drutvo kojem je stalo do sopstvene prolosti pro-stor od ovako velikog simbolikog znaaja nesumnjivo biobeleilo nekakvim memorijalom. injenica da je rodno mestosrpskog parlamentarizma bilo prostor na kojem je zapoeta,pa zaustavljena izgradnja kioska ili montane kafane, da bi svepotom bilo pretvoreno u deponiju u centru grada govorimnogo o prirodi nacionalnog buenja koje je zapravosamo jedna od nekoliko kulisa za skrivanje prave prirodereima iji se smisao iscrpljuje u pljakama, kao to govorii o mestu Parlamenta i ideji parlamentarizma u Srbiji danas. Razliiti su, naravno, naini i razlozi nestanka pojedinih kua.

U nestale graevine, one iz novije istorije Beograda, spada izdanje Starog, ili Malog dvora. Reprezentativna zgrada kojuje etrdesetih godina XIX veka podigao Stojan Simi ubrzoje prela u vlasnitvo porodice Obrenovi. Trei

stanovnik ovog dvora kralj Aleksandar i njegova ena DragaMain ubijeni su u noi 28/29. maja 1903. godine, to je sajedne strane donelo veliko olakanje u zemlji ali i burnu di-plomatsku reakciju u Evropi. Povueni su ambasadori tadanjihvelikih sila, a u zgraanju su prednjaile Engleska i Holandija.


Ljubomir Niki: Damije u Beogradu, Godinjak muzeja grada Beograda V, Beograd1958; Divna uri Zamolo: Beograd kao orijentalna varo pod Turcima 1521 1867,izd. Muzeja Grada Beograda, Beograd 1977.Branko Vujovi: Beograd u prolosti i sadanjosti (u daljem tekstu: Vujovi), Izdavakaagencija Dragani, Beograd 1994. str. 162-163.O kui St. Simia Grupa autora: Istorija Beograda, knjiga 2, izd. SANU i Prosveta,(tekst Dr Branka Maksimoa Arhitektura Beograda), Beograd 1974. str. 330 i Vujovi , str.228-229.

Srbija, dakle, ulazi u XX vek pod nekom vrstom sankcija i iznjega izlazi sa sankcijama koje su mnogo tee od onih sa po-etka veka.Ruenje starog dvora, relativno skromne ali ipak vredne iurbanistiki dobro postavljene graevine, objanjeno je izgrad-njom simetrinog krila Novog dvora, pod Karaoreviima bez obzira na to to je osnova novog dela izmaknuta i nepreklapa se sa povrinom koju je zauzimao stari kraljevskikonak. Stie se utisak da je posredi bio izvestan vid drevnogobiaja nazvanog damnatio memoriae. Tako smo dobili i slojBeograda koji je nestao iz sasvim neuobiajenog razloga zbog neke vrste sramote. Na mestu na kojem su okrvavljenatela poslednjih Obrenovia dotakla kaldrmu danas je malouzvienje u parku sa umom jarbola za zastave.Potraga za nestalim oblicima mogla bi biti mnogo dua, ali isticajem okolnosti preostalo, dananje urbano tkivo Beogra-da daje dovoljno elemenata da se upozna ono to ljudiobino nazvaju genius loci. Beograd pre svega karakteriestihijsko graenje i neselektivno ruenje. Prisustvo uticaja sarazliitih strana daje izvesnu arolikost, tako da bi se bez pre-terivanja moglo rei da je Beograd kolani grad ili, zbog togato je mnogo podignutih objekata podignuto kao zakrpa patchwork-city. Bizarnost i stilska nespojivost elemenata kojistoje jedan uz drugi ine Beograd jedinstvenim primeromkemp grada.

Kvart oko Saborne crkve pogodan je za poetak itanja jer se

moe okarakterisati kao neka vrsta duhovnog centra grada.Sama Saborna crkva sagraena je na mestu starijeg hrama iz1728. Njena izgradnja poela je aprila 1837. po projektu A.F.Kvaterfelda, i okonana je 1840. godine. Sagraena u jezikuklasicizma, sa elementima nasleenim iz baroka, ona je u ne-sumnjivoj koliziji sa Konakom knjeginje Ljubice koji je nastaosvega sedam godina ranije. I bez obzira na to to

se na tradicionalno koncipiranoj kui konaka mogu uoiti i ele-menti evropskog jezika arhitekture, zdanje Konaka nesumnji-vo ostaje u okviru jezika balkanske kue koji svoju genezuvue jo od vizantijske bondrune stambene arhitekturekoju su, naravno, preuzeli Turci i ostavili je nama u naslee.Trei disparatan sloj zauzima ugao izmeu Crkve i Konaka to je zgrada Patrijarije. Sagraena je na mestu stare Mi-tropolije izmeu 1934. i 1935. po projektu ruskog arhitekteViktora Lukomskog; i ona je jedan u nizu pokuaja da se,pozivajui se na forme lokalnog srednjovekovnog naslea,konano doe do toliko dugo traenog nacionalnog stila uarhitekturi. Kupola koja je i pored razlika ipakjasan citat simboliki znaajne Peke patrijarije postavljenaje na tvrdom i masivnom telu graevine a istona fasadasueljena sa Sabornom crkvom ralanjena je bonim krilima,portikom i apsidom kapele. Ovaj radikalni stilski kontrast,saglediv koliko iz blizine toliko i sa velikih udaljenosti, govorio jo uvek prisutnim lutanjima u krilu Srpske pravoslavnecrkve vezanim za prihvatanje modernizacije. Odnos vertikaletornja i mase kupole je u vizuelnom smislu jedno od najjaih

RR..EE....>082

O Sabornoj crkvi i konaku Knjeginje Ljubice, Vujovi, str. 176-179.Vujovi, str. 176.

vorita Beograda moda se moe rei i da je to sreditekompozicije jednog sveopteg prostorno-stilskog kolaa.Jo jasniju sliku sedimenata, hronolokih i stilskih, dajepogled uz ulicu koja deli Konak knjeginje Ljubice i Patri-jariju: na uglu je kua trgovca Spasoja Stevanovia, nasta-jala u nekoliko etapa koje nisu naruile unutranje stilskojedinstvo fasade razigrane konture i savreno proporcioni-sanih ugaonih erkera. Moda se fasada moe ve-zati za oblike koji postoje na Sabornoj crkvi, ali je isto takosasvim jasno da je kua Spasoja Stevanovia vizuelno i stilskinespojiva sa svim drugim okolnim zgradama.

Na ovaj primerak tipine arhitekture novog, obogaenog gra-anskog sloja nastavlja se zdanje uvene kafane Znak pitanja jedan od retkih preostalih predstavnika balkanske arijskearhitekture XIX veka, a iza nje, na mestu gde je dotridesetih godina stajao blizanac kafane, uvena Ikovakua podignuta je tipina ugaona stambena zgrada tridese-tih sa racionalnim, hladnim fasadama ve klietirane prvemoderne Beograda.U nastavku ovog sleda, iza uske ubrine ulice, stoji jo jednastambena zgrada koja zauzima ceo blok, nastala izmeu 1954.i 1956. godine po projektu Milorada Macure. Podopisom stanovanje vieg standarda krije se injenica daje to zgrada podignuta za slubenike Ministarstva inostra-nih poslova. Ova kua, u argonu poznata kao Sipova zgrada,verovatno je najuspelija transmisja iskustava kasnog Korbizijeau naoj sredini. Jedan prouavalac moderne arhitekture na-pisao je da njena moderno barokizovana eksterijerna arhi-tektura sa svojim razuenim i polihromnim platnima, svojimproporcijama, ritmom brojnih cvetnih balkona i loa izraavanapor da se prikloni zakonima estetskog reda svoje oko-line. Ova i prethodno pomenuta kua jasno pokazuju raspon beo-gradskog modernizma, predratnog i posleratnog, bez obzirana to to ugaona stambena zgrada, za razliku od Sipove zgra-de, nije antologijski primerak.Jo iznad, u susednom bloku, ceo ovaj sled zaokruuje repre-zentativna palata Narodne banke, delo Konstantina Jovano-via iz 1889. godine, najznaajnije delo ovog arhitekte, sinauvenog srpskog litografa i prvog fotografa Anastasa Jovano-via. Narodna banka podignuta je u stilu neorenesanse, sarustino oblikovanim kamenim blokovima u prizemlju, lakim,timpanonima nadvienim prozorima na prvom, i sasvim lakimprozorima na drugom spratu, sa izraenom horizontalnompodelom, profilisanim vencima od kojih je naroito kitnjast


Vujovi, str. 180.Vujovi, str. 181-182.Mihajlo Mitrovi: Novija arhitektura Beograda, izd.zavod Jugoslavija, Beograd1975. (u daljem tekstu: Mitrovi) str. 99.isto.

zavrni, i sa naglaenim portalima.Linija kontrasta moe se produiti i dalje u pravcu Knez-Mi-hajlove ulice u sledeem bloku, izmeu anonimne predratnekue i glomaznog zdanja Spasieve zadubine koje glavnomfasadom izlazi na beogradski kardo, stoji takozvani Robnimagazin podignut 1907. godine po planovima Viktora Azrijelakao prva moderna robna kua u Beogradu. Deko-rativni elementi i staklena fasada ine ovu zgradu jednimod nesumnjivo najuspelijih primeraka secesije na Balkanu.Vidimo da ovaj neveliki potes donosi vrlo upadljivu poliglo-siju na neto vie od dve stotine metara stoji est potpunorazliitih stilskih formacija, i to uglavnom u najreprezentativ-nijim moguim izdanjima.Slinu stratigrafiju moemo uoiti i izvan najue zone centra,recimo u Balkanskoj ulici, nekada tradicionalnoj zanatskojzoni. Uz devetnaestovekovnu trgovako-zanatlijsku prizemnuzgradu, posle kratke cezure slma koji je u duhu najnovijihvremena kioskizovan, stoji stambena dvospratnica sa poet-

ka dvadesetog veka, na nju se nadovezuje neto via stambenazgrada ranog meuratnog perioda na kojoj je pod uticajemmodernizma drugostepena plastika ve svedena, iza nje idetipina stambena zgrada beogradske verzije moderne bez apli-kacija i konano zgrada nastala ezdesetih ili sedamdesetih uduhu socijalistikog modernizma.No, vratimo se kvartu oko Saborne crkve. Ceo konglomerat

RR..EE....>084

Vujovi, str. 183-184, Ljubomir Niki: Arhitekta Konstantin Jovanovi, Godinjakgrada Beograda knj. IV, Beograd 1957.Vujovi, str. 128.

arhitektonskih rogova u vrei, ako se izuzmu drvene barakekoje u Beogradu imaju status trajno-privremenih objekata,dopunjava jo jedna izrazito vredna graevina. To je zda-nje Francuske ambasade kojoj je, verovatno zbog tradicio-nalno usvojenog kliea o vekovnom prijateljstvu srpskog ifrancuskog naroda, dodeljena privilegovana lokacija u sa-mom istorijskom jezgru Beograda. Vizura sa etne staze

Kalemegdanskog parka nesumnjivo je jedna od najvrednijihvizuelnih linija Beograda. Zgrada je podignuta 1930. godinepo projektu pariskog arhitektonskog biroa Esper i Najman.Odrednica u leksikonu-vodiu po Beogradu konstatuje da jezgrada izraena u duhu modernizma tridesetih godi-na. ini se, ipak, da je to pomalo eufemistiki reeno.Ako malo bolje pogledamo, zgrada e nam se ukazati sasvimbliskom duhu koji proima vizije Alberta pera. Sve brojnijim domaim teoretiarima zavere i onima kojisu u vreme intervencije NATO-a na fasadama ovog i drugihagresorskih poslanstava ispisivali arene, lepo dizajnirane,skoro firmopisake grafite uvredljive sadrine vrlo zanimljivo,uvek istog rukopisa promakao je detalj iznad malo uvuenogglavnog ulaza u ambasadu. Uvezano snoplje sa dodatomsekirom jeste simbol iz davnine: u drevnom Rimu taj predmetili njegova slika oznaavali su snagu Magistrata i sudskogautoriteta snopovi oznaavaju kaznu batinanja, a sekiradekapitovanje zajedno oni simbolizuju snagu i jedinstvo.Nezgoda je jedino u tome to je, ba nekako u to vreme snop,fascio, postao simbol jednog sasvim odreenog pokreta u

zemlji koja se granii sa Francuskom. Te 1930. godine francusketrupe povlae se iz Rajnske oblasti, ministar inostranih poslo-va od 1925. do 1932. godine Brijan trudi se da sredi odnosesa Nemakom, a desne, pa ak i radikalno desne snage snanesu na Francuskoj politikoj sceni u toj meri da je 1934. go-dine pokuan pu faistikih grupacija. Posebna vrednostove i ovako izvedene ambasade je u tome to ni u samojFrancuskoj, gde su vana javna zdanja podignuta u ranijim vre-menima, nema mnogo otisaka ovog drutvenog stanja uoblasti arhitekture.Svim nabrojanim slojevima na ulicama Beograda pridruujuse intervencije nastale poslednjih godina, kada je, po reimajednog uglednog knjievnika koji nije iveo dovoljno dugoda vidi sve posledice svoje pravovremene dijagnoze vrae-no dostojanstvo srpskom narodu. U itanju recentnih urba-nih slojeva treba, naravno, uzeti u obzir sve elemente rat,pauperizaciju, divlju redistribuciju kapitala, medijsku loboto-mizaciju, modele koje nude sapunske opere, sveopte razglavlje-nje i kriminalizaciju regulative i jo mnogo toga. Zato, vraajuise nekoliko decenija unatrag, moramo najpre ocrtati sloj nakoji se nadovezuju intervencije izvedene u periodu nakon tako-zvane antibirokratske revolucije i konano sainiti nesiste-matski inventar graevina i intervencija koje u memoriju gradaupisuje decenija koja se, ako je verovati programima dr-avne televizije, zavrava godinom sveopte obnove i izgradnje.

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/085Vujovi, str. 185.

* * * * *

Kovanica patopolis preuzeta je od Luisa Mamforda, a on juje, opet, preuzeo od Patrika Gedesa. Ona stoji kao odrednicaza grad nad gradovima, prvi grad koji je u istoriji klonirankao drugi, trei, pa, videemo i etvrti. To je, naravno,Rim. Govorei o Rimu poslednjih careva, Mamford je podvu-kao opte osiromaenje kompenzovano beskrajnim cirkuskimigrama polovina gradskog stanovnitva mogla je istovreme-no da nae mesto u arenama cirkusa i pozorita, a za vremeKlaudija broj praznika, a to e rei dana kada se odravajuigre, preao je dve stotine godinje. To je oznailo prelazakParazitopolisa u Patopolis, da bi pod Neronom i Kaligulombio dostignut sledei stupanj Psihopatopolis. Po Mamfordupreostao je samo jo jedan stupanj koji e Rim doiveti ne-to kasnije, a to je Nekropolis, grad mrtvih. Postojao je jedan istorijski trenutak, dodue kratak, u kojemje Beograd pretendovao da ponese tafetnu palicu Rima. Akoje Konstantinopolj drugi Rim, a Moskva trei, nakon Okto-barske revolucije, pada Moskve pod bezbone boljevike, idolaska velikog broja ruskih emigranata u tadanju Jugoslavi-ju nekom je palo na pamet da Aleksandru Karaoreviupredloi da postane neka vrsta krunisanog pokroviteljaetvrtog Rima. Predlagaima je verovatno promakao jojedan davni argument u biografiji Despota Stefana Laza-revia Konstantin Kosteneki, bugarsko-srpski pisac na-zvan Filozof, navodi da Beograd bee vaistinu sed-movrh, to je i po nazorima samog spisatelja nesamo neophodan simboliki uslov za konstituisanje noveinkarnacije Rima, ve i spona sa sreditem univerzuma sa Jerusalimom. Izgleda da je Beograd, bez obzira na to to se razvio iz jednevojne postaje, to je mnogo puta bio granini grad i bezobzira na to to u sebi nema nieg imperijalnog, bio pogodnotlo za razvijanje upravo imperijalnih pretenzija ne smemozaboraviti da je Beograd bio prestonica vladara koji je voleo

da o njemu misle kao o nekoj vrsti nekrunisanog cara vase-ljenskog carstva bosonogih koje se tada zvalo mnogo ednije:nesvrstani. Odjek tog tradicionalnog kompleksa vie vred-nosti moe se videti i u nedavnom pokuaju na 4. kongresuvladajuih socijalista da se Beograd promovie u nekuneformalnu prestonicu otpora Novom svetskom poretku,ili u inicijativi vladajueg kluba nazvanog JUL o stvaranjuStalnog foruma slobodoljubivih partija i pokreta.I pored velikih razlika postoje i aspekti u kojima bi Beogradmogao da bude prepoznat kao patopolis: sa igrama sadizmai drutvene anestezije starog Rima mogu se uporediti sve-prisutne apolitike iliti zabavne televizijske stanice koje,zanimljivo, poseduju i vode ljudi koji su do grla u politici, ito prirodno u vladajuim strankama. U programima ovihstanica znaajno mesto zauzima muzika zaudo stranamuzika koju emituju ove televizijske stanice ne potie izzemalja sa kojima njihovi vlasnici iskazuju politiku prisnost nema, na primer, spotova iz Severne Koreje, Kine, Belorusi-je i Iraka. Ba kao to se ni vlasnici tih stanica ne voze u auto-mobilima proizvedenim u Severnoj Koreji ili Iraku, ve u onimakoji dolaze iz zemalja koje su se istakle u NATO agresiji, takoi pesme stiu sa top-lista neprijateljskih zemalja. I nova zgra-da Radio-televizije Pink koja nastaje u srcu rezidencijalnogdela grada, na Dedinju, mogla bi se nai u bilo kojoj prestonici

RR..EE....>086

Lewis Mumford: op.cit.Konstantin Filozof: Povest o slovima itije despota Stefana Lazarevia, pri-redila prof. Dr. Gordana Jovanovi, izd. Prosveta i SKZ, Beograd 1989. str. 101.Duan Radulovi: Nesvrstani, drugi put, Vreme br. 479, 11.03. 2000, str. 40.

Zapadne Evrope. Jezikom i arhitektonskim formama ona nezaostaje za visokim aktuelnim nivoom arhitektonske profesijeu svetu. Samo to nije sasvim verovatno da bi se novopodignu-ti televizijski studio u nekom drugom gradu naao u zoni vi-sokostandardnog stanovanja. Jedini znak ove graevine, do-due veoma vaan, ini njena izmetenost prisustvo naprestinoj i preskupoj lokaciji.No, mora se priznati, vaan deo ovih programa, uz raznoraznedomae i strane kvizove i kontakt-emisije, ine i zvuci kojibi nesumnjivo naili na dobar prijem u Iraku, zvuci domaeproizvodnje. I ta je produkcija, uz razumljive izuzetke i kata-strofalne padove, uglavnom visokog profesionalnog standar-da. Ovako koncipirani programi, tekstovi popularnih pesamai ikonografija veine spotova konstituiu svet vrednosti kojise nudi kao referentni model. Taj poeljni okvir ve se nazivaturbo ili pink kultura i o njemu se ve piu ozbiljne studije. Upravo je taj model potpunog i oputenog predavanja impe-rativima vrednosnog sistema zabave bez kraja i konca onoto se suptilno prenosi u politiku: pokornost autoritetimazabave lako klizi prema onima koji donose bezbrini svet, ato su uspeni politiari. I oni su, uz kriminalce koji predsta-vljaju drugi pol tog istog sveta kao konzumenti sopstvenihtelevizijskih programa takoe modelovani prema modnomi vrednosnom imperativu pink-univerzuma i otud predsta-vljaju vaan prenosni relej. Tehnoloka superiornost ovihtelevizijskih produkcija, njihova prividna kompatibilnost saZapadnim uzorima, prua iluziju da se sve to deava u nor-malnoj, ak i uspenoj zemlji a ne u dravi u kojoj se stanovni-tvo hrani iz kontejnera i koja je izoptena iz svetske zajednicezemalja i okovana zidovima sankcija. Kroz sve manifestacije pink kulture provejava ambivalen-tan odnos prema gradu sa jedne strane on je glorifikovankroz ikonografiju, modu, prijatne lokale i klubove, zatienemarke, a sa druge on se prikazuje kao opasna i ponekadarogantna sredina koju treba osvojiti, prilagoditi sopstvenimnazorima i iz nje izbrisati aspekte koji donose nepotrebnusumnju. Otud je idealan ambijent za cvetanje pink kultureprigradska sredina. Kao da su zapamene pouke davnog hita,skoro evergrina, iz vremena kada se sve to edno zvalonovokomponovana muzika pesme u kojoj lirski subjektproklinje devojku iz grada, onako kako su se u narodnoj

epskoj poeziji proklinjale prevejane Lacmanke, takoe sta-novnice gradova. Taj supstrat koji je tokom sedamdesetih iosamdesetih izgradio svoje baze u blizini grada, ali ipak napristojnoj distanci od njega, tokom devedesetih dobio jepriliku da u praksi iskae svoja do tada potiskivana oseanjaprema gradovima pucajui na Vukovar, Dubrovnik ili Sa-rajevo. I mada jo uvek nije sasvim iskljuena verovatnoada se Pale presele na Avale, ini se da je za osvajanje gra-dova ovde ipak primenjena druga strategija strategijakapilarnog prodiranja.

Grad je, pak, neto sasvim razliito od ruralne pokornosti iprigradske agresivne konfuzije. Grad je forum, a forum je na-stao kao sinteza agore i agona. Kako stojimo sa forumom u Be-ogradu?Od simbolike vrednosti foruma koji je konstituisan u zim-skim protestima 1996-97. godine, i iji je lokus bio skver is-


pred Filozofskog fakulteta, vlast se brani tako to ga naprostozazida. Prvi nagovetaj mogueg ponavljanja masovnih prote-sta studenata u jesen 1999. godine doveo je do zatvaranjatrga metalnom graevinskom ogradom, bez obzira na to to ni-kakvi graevinski radovi nisu ni zapoeti mesecima nakon oki-vanja tradicionalnog mesta zapoinjanja studentskih protesta.

Tokom zimskih (1998-97) i kasnijih protesta ulogu metalneograde preuzimala su tela policajaca pod punom opre-mom na vrhuncu iracionalnog ceo prostor centralne grad-ske saobraajnice bio je danima zabranjena zona za peake ivozila. Na slian nain odvijaju se i kratkotrajnije amputacijegradskog tkiva u njih valja ubrojati trenutke kada ulice,bez obzira na raspoloenje gradskog stanovnitva, bivaju za-tvorene za metane i napunjene poeljnijim ljudima koji sudovedeni sa strane. Ljudi-kulise sakupljeni radi stvaranjaprivida podrke voi, udrueni sa neobino velikim brojempolicajaca u uniformi i civilu koji paze da se pridolice neizgube u gradu i da ne postanu rtve agresivnih domaina,stvaraju saobraajni kolaps prilikom svakog kongresa vladajue

stranke ili pak prilikom velikih orkestracija kakve su mitinzi ilikontramitinzi.U tu vrstu dogaaja spada i situacija u kojoj su itavi kvartovidanima paralisani (ljudi ne mogu da parkiraju automobilepred kuama, ne mogu da dolaze i odlaze kada ele, po naredbiskidaju antene sa krovova) samo da bi filmski reditelj, utom trenutku miljenik reima, mogao nesmetano da razvijasvoje epske kinematografske vizije. To je, po reima jednogod lanova ekipe filma, stranca, stvar koja je apsolutno neza-misliva u bilo kom drugom evropskom gradu.Rezervisani prostori imaju, naravno, i mnogo konvencio-nalnije forme kakva je, recimo, ova zabrana parkiranja za sveautomobile osim za etvorotokae koji su se ulanili u Soci-jalistiku partiju Srbije.

RR..EE....>088

Naravno, s obzirom na parametre ivota, nama preostaje ida se zapitamo koliko je Beograd jo uvek evropski grad?Prema vesti agencije Sense, koju prenosi, izmeu ostalog, idnevni list Danas od 9. februara 2000. godine, Beograd jena lestvici kvaliteta ivota u metropolama, a po istraivanjuamerike konsultantske firme Viliam Merser, zauzeo dvanae-sto mesto. Naalost, to je lista gradova sa najgorim kvalitetomivota. Ili, kako bi se to reklo recimo u dravnim medijima,lista najboljih gradova ali gledano iz ablje perspektive.Odozdo. Dakle, ako je na spisku koji uzima u obzir etiri sto-tine pokazatelja (meu kojima su najvaniji nivo zdravstvenezatite, bezbednost, javni saobraaj, mogunosti za korienjeslobodnog vremena) gradu Njujorku dodeljen indeks 100 Beogradu pripada 38,9. Postoji oko pedeset gradova ukojima je indesks iznad 100, to znai da je kvalitet ivotana viem nivou nego u Njujorku. U zaelje liste umeala suse samo dva grada izvan Afrike. To su Bagdad i Beograd.Gradovi kao to su Luanda (Angola), Ugadugu (Burkina Faso),Kinasa (Zair), Bamako (Mali), Niamej (Niger) i Adis Abeba(Etiopija) na listi su plasirani iznad Beograda. U Brazavilu iKartumu jo uvek se ivi gore nego u naoj prestonici.

Period iji se poetak podudara sa poetkom vraanja do-stojanstva srpskom narodu stvorio je, vidimo, sasvim novi,drugaiji Beograd. Odmah treba rei da se broj kapitalnihobjekata podignutih u poslednjoj deceniji drugog milenijumau Beogradu moe nabrojati na prste. Jedan od onih kojiprethode toj dekadi i jedini koji ozbiljnije menja siluetu gradajeste Hram svetog Save. Predistorija gradnje ovog objekta duga je i sloena.Ve su uslovi predratnih konkursa (1904-5. i 1926. godine)usmerili reenja ka oblicima koji ukidaju svaku vezu sa ver-nakularnom tradicijom i spomen-hram svecu koji je osnivaautokefalne crkve odveli prema prostornom konceptu ca-rigradske Aja Sofije koja, za razliku od, recimo, Studenice nema nikakve neposredne veze sa srednjovekovnom srpskomtradicijom. Na drugom konkursu za idejno reenje hrama

drugu nagradu dobija Bogdan Nestorovi. Zapaeni su i rado-vi ostalih autora, meu kojima i Derokov. Crkva ija izgradnjazapoinje 1935. godine radi se po izvesnom amalgamu po-menuta dva reenja. Ceo konkurs, kao i ovakav kompromisniizbor nacrta koji se izvodi, podloga su za une diskusije ustrunim krugovima, pri emu su naroito znaajni prilozidiskusiji koji stiu iz krugova tadanjih beogradskih mo-dernih arhitekata. Rat prekida gradnju, pokuaji da se onanastavi nakon rata odbijaju se o nepopustljivost komuni-stikog reima. Izgradnja spomen-hrama na dominantnom i istorijsko-sim-boliki snanom uzvienju Beograda nastavljena je sredinomosamdesetih. Hram je za tu priliku dobio i treeg autora, Bran-ka Peia, arhitektu koji je 1969-74. godine izveo poslovnu ku-lu Beograanka. Ako paljivije analiziramo stvar, jasno je daneto to ima tri autora koji nisu radili zajedno, ak ne ni uistom vremenu zapravo nema nijednog odreenog. Takodolazimo do toga da najveu graevinu Beograda zapravone potpisuje niko.Sama injenica da je posle toliko uzaludnih napora crkvenajednom usledio nastavak izgradnje zasluuje osvrt. Bezobzira na to to je vodei pesnik-prigodniar uskliknuo: Migradimo hram hram gradi nas, i tako nesvesno vaskrsaoretoriku radne akcije Brko-Banovii, taj in je predstvljaoprvi vidljivi znak raskida sa titoizmom u urbanom a samimtim i drutvenom pejzau. U velikom drutvenom pregrupisa-vanju koje se pripremalo ali se jo nije jasno videlo jedinapartija naslutila je da e joj u nastupajuim turbulentnim


Predistoriju nastavka gradnje i elemente projekta po kojem se nastavlja gradnja daje:Branko Pei: Spomen hram sv. Save na Vraaru u Beogradu 1895-1988, izd. Sveti Arhi-jerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd 1988.

dogaajima biti potrebna pomo crkve i ovom dozvolomgradnje ona ju je, na dugi rok i u delikatnim okolnostima idobila. Moda bi se moglo rei da je tehnoloki inovativnopodizanje na zemlji sklopljene ogromne kupole koincidira-lo sa podizanjem neumerenog i u dobroj meri instrumen-talizovanog nacionalnog zanosa.Daleko od toga da je ta gradnja jedini trag raskida sa titoizmomu vizuelnom identitetu grada. Taj raskid imao je razliite obli-ke i stoga se na razliite naine odslikao u urbanom tkivuBeograda. Vreme titoizma koincidiralo je sa poletom poslerat-nog modernizma. Bez obzira na injenicu da je svaki talasmodernizacije balkanskih drutava na kraju ispao nedovren,barem u oblasti arhitekture moe se rei da su izvesna trajnaa i povremena kampanjska opredeljenja socijalistike Jugo-slavije da bude deo razvijenog sveta ostavila vidan trag irezultate koji nadilaze ideoloke potrebe. Nastanak NovogBeograda, na primer, nije bio samo plod elje da se saini

jedan uzorni grad socijalistikog modernizma ve i zahvatkojim je zaokrueno i uravnoteeno tkivo Beograda decen-trirano iniocima istorije. To je, ujedno, bio i zahvat kojimje izvreno povezivanje sa drugim istorijskim jezgrom Ze-munom. I iako su za najvanija upravna zdanja obnovljeneJugoslavije bili predvieni slobodni prostori na levoj obaliSave, ne moe se rei da je stari deo grada ostao bez reprezen-tativnih graevina moderne arhitekture kako javnih, takoi stambenih. Ponitavanja moderne i njenih tekovina otud su jedan odnaina da se pokae raskid sa periodom sa kojim su se, u

tampi i memoarskoj literaturi, ne asei ni asa, estokoobraunali njegovi najznaajniji protagonisti, razni sekreta-ri, predsednici komiteta, teoretiari samoupravljanja, Titovibiografi, delegati i poslunici. Ta ponitavanja, videemo,mogu imati i sasvim neuobiajene manifestacije. Zgrada Muzeja savremene umetnosti je jedno od retkihzdanja u bivoj, a pogotovo sadanjoj Jugoslaviji koje je zi-dano namenski za muzej i to izmeu 1961. i 1965. godine.Privilegovanu lokaciju uz reku projektanti Ivan Anti i IvankaRaspopovi reili su multiplikacijom kristalne jedinice kojaje ujedno i osnova sistema kaskadne distribucije prirod-nog osvetljenja. Ovo zdanje je u gotovo svim pregledimasrpske posleratne arhitekture oznaeno kao jedan od njenihnesumnjivih vrhunaca.

Poetkom devedesetih je na mesto direktora doveden slikarija je najvanija struna referenca bila organizacija zaviajnelikovne kolonije. Institucija u kojoj su izmeu ostalih vieneizlobe Iva Klajna, Emila Noldea, Bauhausa, Fluksusa, RobertaSmitsona ili Berija Flanagana gotovo trenutno je ostala bezveine kustosa i neverovatno brzo svela programe na nivoprovincijskog doma kulture. Tada su se na mermernim fasada-ma pojavili natpisi muzej u irilinoj i latininoj varijanti. Kada se na firmi zanatsko-uslune radnje pojavi nepi-smenost to se moe videti kao privatna stvar vlasnika,ali kada se to dogodi na fasadi kulturne ustanove od repu-

RR..EE....>090Mitrovi, str. 21.

blikog znaaja, to ve postaje nedvosmislena slika drave injene kulturne politike. ovek bi mogao da bude ironian ida pretpostavi da je i sama nova uprava osetila da progra-mi koji se u prostoru izvode ne lie na muzejske, i da je po-trebno natpisom ljude uveriti da je ta graevina muzej, a ne

na primer kafana, kockarnica ili zooloki vrt. A ako bismo re-ili da ne budemo ironini mogli bismo da zakljuimo daje stavljanje natpisa na povrinu na kojoj on APSOLUTNO ni-je predvien sluaj potpunog nerazumevanja duha onogazbog ega je muzej i podignut. O bizarnoj povezanosti bivih jugoslovenskih prostora i skorodeset godina nakon krvavog razvoda svedoi slina pojava

u Hrvatskoj, i to na najviem mestu na nadgrobnoj ploipredsednika Franje Tumana koji je preminuo krajem 1999.godine slovo N uklesano je naopako, rotirano za 180 stepeni, oemu je pisala zagrebaka tampa.

Na ovo ponitavanje moderne ogoljenim primitivizmom na-dovezuje se mnogo razgranatiji fenomen ponitavanjamoderne nadgradnjom. Valja poi od najdrastinijeg primera:zgradu Deje klinike u Tirovoj ulici i vodii najireg spektraopisuju kao graevinu koja u razvojnim tokovima srpske arhi-tekture XX veka zauzima posebno mesto. Ona jedelo profesora Milana Zlokovia i u trenucima kada je po-dignuta, izmeu 1936. i 1940. godine predstavljala je verovatnonajuspelije zdanje svoje vrste u ovom delu Evrope.Dodatak koji je dobila poetkom devedesetih je, vrlo efektno,preseljava u Afriku ili Aziju, i to u one gradove u kojima jo uvek


Milorad Ivanovi: Felerini grob faraona, Blic news br. 21, str. 22, Beograd, 22. mart2000.Vujovi, str. 290-291.

preovlauje arhitektonski princip sklepanog. Indikativno je da jeova velika intervencija ostala anonimna autor se nije odvaioda potpie doradu Zlokovia koja e ostati kao moda najjasnijaslika unutranje destrukcije urbanog u Beogradu devedesetih. Polemika koja je krenula iz strunih, arhitektonskih krugovai u kojoj je ovaj in nadgradnje bio opisivan kao zloin

sasecana je patetinim pozivanjem na decu koja umiru, bakao to su dravni mediji kao opravdanje za divljako, artiljerij-sko razaranje gradova u Hrvatskoj i Bosni pronalazili u stra-danju srpske nejai. Naravno, investitori su krili podatak daje bilo mogue u dvoritu sagraditi novi objekat, ba kaoto su lokalni investitori rata na prostoru bive Jugoslavijekrili podatak da je bilo mogue pronai reenja za balkanskenarode, pa i srpski meu njima, bez sveopte destrukcije.Nadziivanje kua nie spratnosti je fenomen koji je u Be-ogradu bio poznat i ranije migracioni pritisak na prestoni-cu bio je oduvek snaan i pedesete i ezdesete godine uBeogradu videle su mnoge nadgradnje stambenih objekata.Iz perspektive dananjeg bujanja potkrovlja sve se te inter-vencije mogu videti kao edne i diskretne.Uguenje gradskog tkiva ovim metodom nije ogranieno

RR..EE....>092

na zdanja koja se mogu ubrojati u antologijska naprotiv,mnoge anonimne stambene zgrade koje su inile urbani pejzaBeograda dobile su svoje dodatke. To se podjednako odnosi nakue sa poetka veka, one iz niza klasinih meuratnih renti-

jerskih, stambenih zgrada, na stambene viespratnice iz e-zdesetih, sedamdesetih, pa i netom podignute.

Matovite i razuene nadgradnje krase kue na glavnomgradskom trgu, koliko, recimo, i senovitu uburu i njenepartaje.


Nadgradnje su vrlo esto plod dogovora vie buduih stanara,pa akcija proirenja, bez obzira na forme, ima izvesnu ujed-naenost, ali postoje i sluajevi u kojima do izraaja dolazitradicionalna srpska nesloga.

Intervencije ponekad uvode elemente haj-tek arhitekture,a preka potreba katkad nalae da se nadgradi tek nadgra-eno, pa tako imamo neto to bi se nazvalo nadgradnjinanadgradnja ili nadgradnja na kvadrat.

Ponekad ljudi, nepopravljivi individualisti, ne tee po svakucenu visinama deava se da pronau i mnogo matovitijenaine proirenja svog stambenog prostora.

RR..EE....>094

Ipak, kao to znamo iz pounog filma Highlander morapostojati samo jedan. Taj jedan su u ovom sluaju blizanci.

Dve alpske vikendice u cveu podignute na ravnom krovuviespratnice koja ini deo prve vizure dolaska u stari deoBeograda, vizure koja se ukazuje sa mosta u Brankovoj ulici,ve su oglaene za nezvaninog pobednika nadmetanja za mispotkrovlja i nadgradnje. One se ak pojavljuju i kao argu-ment u novoj i sve bezobzirnijoj kampanji vladajue crve-no-crne koalicije protiv lokalnih vlasti koje su u veini urba-nih sredina u rukama opozicije pri tome se zaboravlja dasu ove lepotice zaete mnogo pre no to su crveno-crni eks-tremisti nevoljno i pod velikim pritiskom graana predali naizborima izgubljenu vlast u Beogradu. Zanimljivo je, uzgred,napomenuti da je po reima predsednice jedne od cen-tralnih gradskih optina sezonu nadziivanja u tom delugrada otvorio upravo ministar graevina, visoki funkcionervladajue SPS partije, koji je promenio zakon o nadziivanjui pretvaranju zajednikih prostorija u stanove da bi legali-zovao bespravno proirenje sopstvenog stana. Takva moralnagromada danas, iz pozicije optinskog predsednika partijskeorganizacije, osipa paljbu na graevinski haos za koji su sa-da, po njemu, odgovorne optinske vlasti. Grad je sa jedne strane ambijent koji podrava i u izvesnojmeri zahteva individualnost, ali, sa druge strane podrazu-meva i odreena pravila ponaanja, solidarnost, podvrgavanjeoptem dobru. Dve vikendice na krovu stoga ostaju kao slika


intervju predsednice optine Vraar, Milene Miloevi u asopisu Vreme br. 479, 11.III 2000. str. 20-21.

promene gradske supstance one su znak da je u gradu sa-svim preovladala bahata bezobzirnost prigradskog supstrata.Negde izmeu ponitavanja moderne primitivizmom i banali-zacijom i ponitavanja nadgradnjama stoji fenomen poni-tavanja moderne zatrpavanjem. Plenikova crkva svetog An-tuna u Bregalnikoj ulici graena je 1930-32. godine, ali suneki njeni delovi nastali znatno kasnije. Bez obzi-

ra na to to nije sasvim dovrena prema planovima ovog veli-kog slovenakog i evropskog majstora arhitekture nije iz-vedena projektovana kupola ona je bez ikakve sumnjejedan od najvrednijih objekata moderne arhitekture u Be-

ogradu. Crkva svetog Antuna ima veliki znaaj i u okvirimaPlenikovog opusa od mnogo zamiljenih i projektovanihgraevina centralne, krune koncepcije, ona je jedini njegovrealizovani rad te vrste. To je hram koji je domaa strunakritika svojevremeno pozdravila kao prvi monumentalni sa-kralni objekat u Beogradu. Plenikove crkve i druge graevi-ne su nezaobilazna taka u itinererima ljubitelja umetnostikoji poseuju Ljubljanu ili Prag. Divlja gradnja koja ju jeokovala sa svih strana ne ostavlja mesta ni za jednu pristoj-nu vizuru. Jedva se sagledava i ulazni portik koji je, sam zasebe, svojevrsno remek-delo majstora koji je posebno i goto-vo svojeruno izvodio detalje svojih objekata.

Beogradska moderna nije ponitavana samo dodatim ukrasnimdetaljima ili funkcionalnim proirenjima, ve i ogoljenim uni-tavanjem. Politika koja je tokom deset godina bila zasnovanana sukobima sa susedima i teranju inata sa monima kona-no je dola do take u kojoj za neprijatelja ima gotovo ceotehnoloki najrazvijeniji svet. NATO-bombardovanje zapoetou martu 1999. godine unitilo je vie dela moderne arhitekturenego sva neprijateljska i saveznika bombardovanja tokomDrugog svetskog rata. Duga je lista vrednih objekata koji suoteeni bombardovanjem, a na njoj posebno mesto, i brojemi teinom oteenja, zauzimaju upravo zdanja najnovije ba-tine koja su bila mete najee zbog svoje funkcije. Takoje u Novom Sadu pogoena zgrada Banovine, najzrelije deloDragie Braovana, zatim i njegova antologijska Komanda va-zduhoplovstva u Zemunu, a u Beogradu je stradao AntievSUP Srbije, dok su njegova druga dva objekta, Muzej savreme-ne umetnosti i Dom pionira oteeni prilikom pogaanjaobjekata u neposrednom susedstvu. Poslednje aprilske noi i ponovo 8. maja 1999. sa vie hitacapametnih raketa pogoen je Dobroviev Generaltab, a unoi 29. aprila nestao je Radio-televizijski toranj na Avali,delo Ugljee Bogunovia i Slobodana Janjia. I jedna i drugagraevina imale su status znaka ne samo u modernoj arhitek-turi, nego i u celokupnom ivotu Beograda.

RR..EE....>096

Vujovi, str. 294; Marjan Mui: Plenik in Beograd, Zbornik za likovne umetno-sti Matice srpske br. 9, Novi Sad 1973.

Zgrade Saveznog ministarstva odbrane podignute su izme-u 1953. i 1963. godine. Svojim oblicima ovo zda-nje ini otar rez prema okolnim, takoe monumentalnimobjektima izvedenim uglavnom u jeziku istoricizma. Volumeni

graevine na dve strane ulice ine jasnu prostornu metaforu,stepenasto smaknut gabarit daje formu kanjona i to je, znase, kanjon Sutjeske, najvanije vorite Enobe-mitologije.Kombinovani materijali, nenametljivo plasirani toposi mo-dernistikog argona, i sveopta pokrenutost masa koja, para-doksalno, povezuje i smiruje uskovitlane energije okolnihzgrada ine ovaj kompleks remek-delom u oblasti arhitekture,


Nikola Dobrovi Eseji, projekti, kritike (izbor i uvodni tekstovi: Milo R. Perovi iSpasoje Kruni) izd. Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Muzej arhitekture,Beograd 1998, Vujovi, str. 239.

ali je, isto tako, pretvaraju u najsnaniji upis socijalistikogurbanizma u staro tkivo grada.Interesantno je pomenuti da je postojala inicijativa da seNemanjina ulica, saobraajna arterija koja spaja eleznikustanicu i Slaviju, i protie izmeu litica Dobrovievog rumenogkanjona, preimenuje u Bulevar Sutjeska ali se od toga ipakodustalo. Televizijski toranj na Avali bio je, ini se, jo snaniji znak bio je ne samo dika arhitekata ve i statiara-graevina-ra. Ideja fundiranja bila je zamenjena idejom oslanja-nja, postojale su tri take oslonca i taj tronoac spajao se ujako izduenu betonsku kutiju trougaonog preseka koja je naizvesnoj visini bila proirena u lebdee jezgro graevine. Ukoliko bismo birali sliku koja na najbolji nain otelotvorujeideju progresa druge Jugoslavije, to bi bez sumnje bio Avalskitoranj. Svojim postojanjem na tom mestu, niem od dva vrhaAvale, on se ukljuuje u sloenu priu o planini iz nostalginepoeme Miloa Crnjanskog ili uzavrelih slavenofilskih zapisaKonstantina Jirieka, priu o planini koja lebdi nad Beogradom.Treba rei da je Avala i bez graevina koje su na njoj podig-nute u dvadesetom veku imala status simboliki jakog mesta.Ona je na neki nain stavljena u slubu vidovdanske ideo-logije kada je Aleksandrov dvorski vajar Metrovi rudarskimminama razneo srednjovekovno utvrenje na njenom vrhu(istini za volju, tursko pa bi se renikom dananje televizijemoglo rei ustaa rui balijsko na svetoj srpskoj zemlji paneka), i podigao negativ Kirove grobnice, spomenik Nezna-nom junaku. Drugi veliki objekat na toj planini se na izvestannain ukljuuje u priu, kao kontinuitet ideje Jugoslavije ako je Metroviev spomenik, sa samo jednom dodatomgranitnom ploom kojom je nenametljivo sakriveno ime kti-tora, ostao militarni oltar cele Jugoslavije, tako je i moderni-stika igla tornja bila taka iz koje je emitovan program kojise mogao videti u celoj Jugoslaviji. Ali, sa druge strane ovajveliki objekat na neki nain ponitava gabarit Avale i, ne samosvojim vrhom, ve i jezgrom, zauzima viu kotu od Spomenika.Tako da je hijerarhija dve Jugoslavije i dve ideologije jasnopodvuena.

U dubinski socijalistike odlike ove graevine spada pre sveganjena sutinska nepotrebnost iz koje proistie i izvesnamegalomanija. Za ono to jeste njena funkcija, a to je televi-zijski relej, bila bi sasvim dovoljna antena na metalnoj ipkipobijenoj u zemlju. Toranj je, meutim, imao i panoramskirestoran u koji se, kao i na surinski aerodrom, ilo u nekuvrstu porodinog hodoaa. Zbog potpune neloginostimesta za restoran i iz toga izvedene neekonominosti ugosti-teljski objekat je zatvoren nakon izvesnog vremena, kada jeudo potroilo svoja tri dana. Toranj je ostao da stoji kaoznak novih, otvorenijih i komunikativnijih vremena oznaenihtelevizijom. Lebdeo je nad gradom i nad grupacijama vikendicakoje su u socijalistikoj Jugoslaviji, kao i irom blokovskih

RR..EE....>098Vujovi, str. 335, Mitrovi, str. 41.

zemalja gde su imale mnogo siromaniji oblik i naziv daa,nikle kao forma tezaurisanja novca, stajao ak i kao neka vrstaputne signalizacije, sve dok ono to je iz njega isticalo nije izpropagande niskog intenziteta prelo u propagandni deliri-jum koji ga je, posredno, prosuo niz padine Avale.

Zgrada ije su stradanje Beograani najmanje poalili unovije vreme bila je nazvana Poslovni centar Ue. Iza togtransformisanog imena krije se dvadesetestospratnicasagraena 1964. godine (projekat Mihaila Jankovia, MirjaneMarjanovi i Duana Milenkovia). Prvobitni zva-nian naziv Zgrada drutvenih organizacija, malo kome jebio poznat u narodu je slovila gotovo iskljuivo kao Ce-Ka.Gaanje te konfekcijsko-modernistike zgrade, vizuelno mini-malistike ali lokacijom nametljive i sveprisutne, bilo je gaanjeu samo srce poslovno-finansijsko-politike moi reima, alijo vie udarac u simbol kontinuiteta starog komunistikogi novog, formalno pluralistikog i demokratskog reima kojije, uz neokrnjen policijsko-upravni aparat, od starog preu-zeo i imovinu, izmeu ostalog i tu neomiljenu zgradu.

Interesantno je pomenuti da se poslednji trag stare jugoslo-venske heraldike na fasadama javnih graevina u Beogradu bronzani reljefi sa Vojnog muzeja i kalemegdanskih kapija,klasje sa bakljama, skinuti su bez mnogo buke odmah nakonproglaenja nove, skraene Jugoslavije zadrao na zdanjukoje je takoe bilo pogoeno krstareim projektilima, na

Saveznom SUP-u. Ta zgrada je jedno od retkih socreali-stikih arhitektonskih ostvarenja u Beogradu i za nju jednaod urbanih legendi veli da je sazidana kamenom koji je donetsa Golog otoka, iz Titovog logora za ideoloke neostomiljenike.Projektovao ju je 1947. godine arhitekta Ludvig Tomorio, i toje bila jedina zgrada na kojoj je ovaj i ovakav grb, isklesanu zelenom granitu, bio originalno predvien svi ostali grbovisocijalistike Jugoslavije na fasadama Beograda ugraeni sunaknadno, na znatno starijim zdanjima, zamenjujui prethod-ne heraldike oznake.Oblici odgovora na vazdune napade NATO-a u sferi propagan-de mogu se podvesti pod zbirnu odrednicu targetovanje. Kaoto to obino biva u zatvorenim drutvenim sistemima, po-ruka koja je poslata metama (koje su, zaudo, nosile zvani-no ime na angloamerikom jeziku) imala je razliito itanjeunutra i spolja. Koncerti na trgovima i kasnije na mo-stovima koji su na medijima i u irokim narodnim masamapredstavljeni kao manifestacija uvenog srpskog inata u


Vujovi, str. 321-322Marko Popovi: Heraldiki simboli na javnim zdanjima Beograda, izd. BMG, Beo-grad 1997.

inostranstvu (ali i u nekim krugovima u Srbiji, na primer uCrkvi) neretko su vieni kao potpuno iracionalno veselje uasovima dok traje unitavanje ljudskih i materijalnih resursazemlje. Isto tako prepoznata je licemerna dimenzija napad-nog uvlaenja u poziciju rtve, podrazumeva se nevine r-tve, pri emu je bilo vrlo upadljivo odbijanje da se kao rtveprepoznaju i drugi, pre svih oni koje je policija i paravojskamasovno isterivala iz kua, ubijala, i ija je imovina unitavanaspaljivanjem ili granatiranjem. Targetovanje je u urbanom pejzau Beograda ostavilo i ne-to trajnije tragove, pored velikih platnenih meta na kavezimazoolokog vrta koje naglaavaju da se i srpske ivotinje nu-

de za nevine rtve pomahnitale ratne mainerije, u posebnopatoloki sluaj spada jedna naknadna manifestacija, a to jeukraavanje ruevina kule Centralnog komiteta linijskimsvetlosnim lampionima za novu 2000. godinu. Nekrofilska di-menzija reima koja je u poslednjih desetak godina esto pro-sijavala na programima televizija ovom je dekoracijom dobilajo jednu neobinu potvrdu.

Ni u senci bombardovanja, meutim, nije stala izgradnja zdra-vih, naoitih i estokih kua za zdrave, naoite i estoke lju-de. Ljude novog vremena. Setimo se da je zabavni park Bambi-lend u Poarevcu, vlasnitvo jednog mladog i preduzimljivogbiznismena, otvoren upravo u periodu kada su stanovniciJugoslavje provodili besane noi.Masakr moderne arhitekture dogodio se i na lokaciji kojase bez sumnje moe oceniti kao najpoeljnija u Beogradu Dedinju sa pridruenim Senjakom i Topiderskim brdom.

Nekoliko meuratnih vila je redizajnirano u skladu sa zahte-vima novog vremena, neki ravni krovovi su zakoeni, umet-niki ateljei na Senjaku, podignuti ezdesetih godina, ne sa-mo da su promenili vlasnike ve i namenu i izgled i po zahte-vima novih vlasnika pretvorili se u uglavnom visoko ograenazdanja u srpsko-rimsko-dinastiko-latinoamerikom stilu. Zapregradnju i dogradnju pogodna su upravo zdanja sa rav-nim krovovima, dakle ona u jeziku moderne. Ravan krov nijetek pitanje odluke o konstrukciji u ovom sluaju to je ukla-

RR..EE....>100

panje u ive i aktuelne tokove modernizma, jednog internaci-onalnog pokreta. Izmeu dva rata, kada je nastao vei deo ovihvila to je bio nedvosmislen znak.

Kosi krov, pored prednosti u odvodnjavanju, a u zemljamau kojoj je izvoenje uvek u blizini fuerenja to nije zanemari-va razlika, nosi lokalnu, tradicionalnu dimenziju. Masovnopreoblikovanje dedinjskih vila i dodavanje krovnih kapa mo-e se videti i kao plod potrebe da se pokae raskid sa demoni-zovanim Zapadom svedenim na floskulu o Novom svetskomporetku i, makar unakaavanjem kue, ponovo pronaeveza sa lokalnim ma kako ono bilo shvaeno.A kada zdanje na koje se kaleme dodaci na nesreu ve imakos i visok krov, nastaju interesantni hibridi poput ovog. Ipored rizika uguenja urbanog tkiva koje povlai smanjenje

vrtova i pad kvaliteta stanovanja, na Dedinju su komponovanei izvedene i sasvim nove arije arhitektonske sapunske opere.Naalost, najuspeliji primerci ovog stilskog izraza obinoostaju nedostupni onima koji pokuavaju da ih ovekoveefotografijom budui da okolinu danonono pokrivaju

snane policijske formacije. Najvee kue ove vrste zadu-bine su velikih postsocijalistikih magnata i jakih porodica,


Vidi najnoviju studiju Mr Ljiljana Blagojevi: Moderna kua u Beogradu(1920-1941), izd. Zadubina Andrejevi, biblioteka Akademija, Beograd 2000.

tako da bi se ta podvrsta mogla nazvati Kari-stajl. Umestoanalize stambenih grdosija nastalih za potrebe ove razgranateporodice dovoljno je samo pogledati njihov porodino-kor-poracioni grb godina 1763. koja stoji na lenti grba je godinau kojoj heraldike tradicije jedva da postoje kod Srba u Hab-zburgkoj carevini, a u mestu koje je oznaeno kao batinafamilije, i koje je takoe upisano na grbu u Pei heraldikatradicija verovatna je koliko i prisustvo motora sa unutranjimsagorevanjem kod Inka ili Maja. Posebno upeatljiv primer papazjanije znakova jesu kine-ske vaze i tanjiri sa grbom Karia, ukras antikvarnice ban-

karske poslovnice u Ulici Kralja Petra. Tu se lani grb naao nalanim antikvitetima, zatvorivi krug i stavivi peat nabratstvo dinastije Kari i dinastije Ming.To kao iz grba prenosi se na sve dimenzije poslovanja oveuspene korporacije njihova televizija je kao nezavisna odreimske propagande, njihov kapital je kao nezavisan odvladajuih struktura, njihovi lanovi i kada su potpredsednicivlade ostaju kao nezavisni u odnosu na vladajue partije.Novokomponovani heraldiki znak, koji po svemu ostaje izvannajire regulative blazoniranja, potkopava svojom neauten-tinou i provincijalnim vizuelnim identitetom sve proizvodekorporacije od televizijskih programa koji su mnogo polagalina modernu, svetsku i dinaminu vizuelnost, preko luksuznoodtampanih novina koje takoe koriste najsavremenijadizajnerska reenja, pa sve do kreditnih kartica na kojimase znak doivljava kao vizuelno strano telo. Jo jedan element prisutan na grbu iroko je rasprostranjenu urbanom tkivu to je logotip koji je stekao izuzetnu popu-larnost tokom poslednjih desetak godina i koji se irom Srbijemoe videti kako na firmama, javnim natpisima, parolamatako i na raznovrsnom tampanom materijalu. To je takozvanoMiroslavljevo pismo . Konstruisao ga je 1921. godine PantaStojievi, da bi ve sledee, 1922. godine ulo u iru upotrebu,kada je po narudbini tamparske livnice Slovo izraena

RR..EE....>102

i tipografska verzija. Miroslavljevo je stilizacija i-rilinog pisma, a naziv koji mu je dodeljen sugestija da jeizgled u nekakvoj vezi sa duktusom Miroslavljevog jevanelja

spada takoe u domen lepih elja. Duktus Miroslavljevogjevanelja, nastalog krajem XII veka, koji, uostalom, nije jedin-stven, budui da su na prepisivanju najverovatnije radila dvapisara, proizaao je iz medijuma, jo odreenije iz alatkepisanja, zarezanog pera, i iz dinamike rukopisa. Pokuaj dase vrline rukopisa mehaniki prenesu u mainski, a u naj-

novije vreme i kompjuterski slog doneo je rezultat koji senedvosmisleno moe oceniti kao tipografska katastrofa i poni-enje navodnog uzora koji je uzet za naziv. ak i ako bismo prihvatili da je ova stilizacija dola na traguposlednjih talasa secesije i kao takva dobro stoji na fa-sadama kua iz epohe (na primer na atici Drutva za ulep-avanje Vraara), na kuama koje koriste najnovija teh-noloka reenja ona deluje u najmanju ruku banalno. Tose pogotovo moe rei za natpise koji dopunjuju saobraajneznake na primeru znaka ispred Poljske ambasade neprime-ren logotip dopunjen je i jednom pravopisnom grekom ime zemlje dato je pod navodnicima. Nije jasno da li je ve-lika slovenska zemlja zadobila taj nesigurni status, rezervisanza sve koji nisu simpatini zvaninoj politici i njenim medijima(takozvana opozicija i slino) inom ulaska u NATO ili je,pak, posredi obina nepismenost izvoaa. Miroslavljevo pismo umealo se i u svojevrsni rat ulinihnatpisnih tabli koji je samo jedan od aspekata sveprisut-nog sukoba republikih (komuno-nacionalistikih, crveno-crnih iliti ekstrmno levodesnih) vlasti i lokalne opozicionegradske uprave, sukoba koji u tkivu grada ima i jasnu vizuelnuidentifikaciju. Simetrine ugaone kule nadviene strelomna zdanjima Starog dvora (danas Skuptina grada) i Novogdvora (danas Predsednitvo Srbije) od prolea krase razliitizavreci. Na prvom je rekonstruisan originalni izgled saskulpturom dvoglavog orla, dok na drugom stoji zvezda pe-tokraka koja se na tom mestu nala nakon 1945. godine kaoreplika velikog uzora, moskovskog Kremlja na ijim je kulamaorintoloko-heraldika simbolika zamenjena komunistikompoetkom tree decenije dvadesetog veka. ini se da ne po-stoji bolje vizuelno ispoljavanje beogradskog dualizma vlastina kraju veka.Prvi talas detitoizacije koji su, energijom konvertita, izvelinekadanji polaznici Politike kole u Kumrovcu i nosiocitafete mladosti doneo je uklanjanje brojnih Maralovih spo-menika i masovnu promenu imena ulica i trgova u mnogimgradovima irom bive Jugoslavije. Ni Beograd nije bio izuze-tak u sluaju glavne ulice odabrano je solomonsko reenje,


Mitar Peikan: Naa azbuka i njene norme, izd. Vukova zadubina, NIP Politika iZavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1993.

neka vrsta kompromisne varijante. U zbirnom nazivu Ulicasrpskih vladara ipak je, na neki posredan, zabauren nainopstao lik prethodnog davaoca imena, ba kao i linost aktu-elnog samodrca. Nije sasvim sigurno da su autori ovog nazivapored raznih narodnih vladara imali u vidu da skup podra-zumeva i nizove tuina koji su u sloenoj titulari, poputaustrijskih careva, imali i odrednicu srpskih zemalja i onihkoji, poput otomanskih sultana, nisu pazili na te detalje. Pro-mena lokalnih vlasti donela je jo jednu promenu imenaglavne ulice. Konano joj je vraen stari naziv Kralja Milana.Dualizam vlasti vidljiv je i u paralelnom postojanju tabli sarazliitim nazivima ulica. Ali ova neobina konstelacija emitu-je jo jednu poruku neprihvaeni i od strane populistikih,nacionalno-socijalistikih vlasti nametnuti naziv Srpskih vla-dara ispisan je Miroslavljevim pismom koje nosi izvesnupopulistiku dimenziju, dok je drugi dat tradicionalnim bez-serifnim tipom slova koji se inae koristi za ispisivanje imenaulica i trgova u Beogradu i za koji se moe rei da podvlaikontinuitet graanskog.Iznenadna renesansa Miroslavljevog oblika slova u novimvremenima svedoi o elji da se i u irilinom pismu kojedelimo sa drugim narodima po svaku cenu pronae netoautentino srpsko, i da se dozove dah idilinih srednjove-kovnih vremena kada je Srbija, kako se veruje i propovedana televiziji bila mona i srena. Sam oblik tog pisma, me-

utim, govori o nakaznom odnosu prema toj tradiciji, o odnosuosenenom povrnim poznavanjem a katkad i apsolutnim ne-poznavanjem. To krivo srastanje tradicije ne zaustavlja se

samo na primeru naprasno popularnog oblika pisma, ono seproiruje na itav spektar reimskih i prikriveno reimskihzloupotreba tradicije koje za vrhunac imaju tezu o nebeskomnarodu i sve stravine posledice koje iz nje proizlaze.Pogled na ulazni ambijent starog dela Beograda, vizura samosta u Brankovoj pored prie o vikendicama na krovudaje pretekst i za zanimljivu priu o znakovima. Reklo bi se daovde imamo barem tri dominantna i razliita znaka sredi-nji je svakako metalni direk iji je zvanian naziv SpomenikPrvoj beogradskoj konferenciji nesvrstanih zemalja. Iakoje, 1961. godine, bio postavljen kao privremen podelio jesudbinu svih provizorijuma u beogradskom urbanom tkivu

RR..EE....>104

ostao je da stoji desetinama godina sa sve heraldiki neis-pravnim grbom Beograda u dnu. Drugi znak je zaista privremen to je bilbord koji nosi ve uklonjeni plakat za 4. kongesvladajue Socijalistike partije. Trei je svetlee-reklamniznak Brae Kari nad fasadom kue u Pop-Lukinoj. Porukekoje emituju ova tri vizuelna organizma samo su na prvipogled razliite lana pria o nacionalnoj tradiciji, prohujalapria o treem svetu i simulakrum levice. Sve tri su, meu-tim, na jednom planu ujedinjene one tvore drutveni sup-strat zasnovan na iluzijama koje prikrivaju bedu najirihslojeva stanovnitva i enormno bogatstvo pretencioznog ibahatog najueg sloja onih kojima je u poslednjih desetakgodina iznenada dobro polo. Ne samo sloj kojem je dobro polo, ve i celo drutvo nalose postepeno u okruenju u kojem su gotovo svi statusnisimboli, pa ak i veliki deo artikala iroke potronje naprostolani. Sat Rolex-president je i u bogatim zemljama Zapadaprepoznatljiv detalj koji govori o statusu onoga ko ga nosi.U beogradskom nedeljniku izai e, meutim, reklama kojae otvoreno ponuditi repliku, dodue, kako veli uverljivu iuvoznu. Svako ko okolini eli da se predstavi kao osobaspremna da za runi asovnik izdvoji 12.490 nemakih marakamoe to, putem oglasa, uiniti za svega 130.Kupci ove najkvalitetnije uvozne replike ili vlasnici anira-nog originala voze najnovije modele nemakih limuzina ilijapanskih dipova koji su skoro po pravilu skinuti sa osiguranja(to je jo jedna duhovita zamena za drevnu re ukrade-ni). Podrazumeva se, negde na Zapadu i potom dovezeni uvilajet u kojem je Interpol nemoan. To isto ine i manje uspe-ni graani tezge su pune novopazarskih leviski, bugarskihili domaih piratskih verzija nosilaca zvuka ili video-slike. I jednii drugi, ako pue pue vercovane, a neto ree i nedvosmi-sleno falsifikovane cigarete (drinu ili kakvu ukrajinsku markukoja se predstavlja kao marlboro), ako piju piju bugarskiili severnokorejski Johny Walker za koji e se, jasno, tvrditida dolazi iz kotske. Sveopte lano predstavljanje u rasponu od odee do politikesasvim predvidljivo produkuje i lanu, neautentinu arhitek-turu. Otud su dedinjske preraene ili novosazidane vileprirodan okvir ovakvog neautentinog ivota.

* * * * *

Ima, naravno, i primeraka Nove dedinjske arhitekture kojisu prostorno dislocirani iz matine zone. Kao to to biva tiprimerci ponekad znaju da prevaziu polazni stilski obrazac.


Dve palate podignute, jedna do druge, na Dorolu (fig. 102,103) oko sebe nemaju negovane vrtove ve krovove razno-raznih baraka i slamova. Ambijent, ini se, dodatno pod-vlai njihovu neodoljivu lepotu.

Najvaniji element obe palate su kupole. Jedna ima poligo-nalnu, druga tri oble. Kupola je, znamo, slika neba, pa su takoova zdanja podesne kue za pripadnike nebeskog naroda.Sa brojnim terasama ukraenim lavovima od livenog betonaove kue su zapravo materijalizacija dvoraca iz bajki. U svetukoji odreuju bajkoviti programi televizije ove graevinesamo prividno ne pripadaju okruenju. To zapravo i nisukue jer je i spolja vidljivo da je njihova funkcionalnost sum-njiva one su mnogo pre skulpture, one su ostvarene van-vremenske vizije. Stepen njihove neautentinosti je tolikoveliki da se one iznenada pretvaraju u svoju suprotnost i po-staju uspela urbana anegdota.

Novi istoricizam u svojim banalnim ispoljavanjima nije ve-zan samo za reprezentativnu rezidencijalnu arhitekturu, bilaona na Dedinju ili ma gde drugde sve je vie dogradnji ko-lektivnih, viespratnih stambenih zgrada koje poseduju ba-rem neki element iz tradicionalnog vokabulara. Najei je,bez sumnje, ugaona kula, moglo bi se rei, s obzirom na to daje na vrhu dozidanog dela kula-straara.

Dedinje nije tek jedna od poeljnih stambenih zona za ljudeiz nove elite iz koje se beskrupulozno, katkad i ubistvima,istiskuju poslednji ostaci klase koja je u periodu do Drugogsvetskog rata sagradila vile, pa ak i naslednici onih koji su1945. godine, u partizanskim uniformama, izvrili efektnurestrukturalizaciju prvobitne dedinjske populacije. Taj, u mno-gim pohodima studentskih kolona tokom protesta zabranjenigrad ili zatvoreni urbani segment, donosi jasan uvid umikrogeografiju moi srpskog drutva na prelazu u trei mile-nijum. Kao to je to, uostalom, inio i u ranijim periodima.Otud nije nimalo sluajno to se, kako smo ranije videli, tunala i nova zgrada jedne od nekoliko televizija koje promoviu

RR..EE....>106

Novi dedinjski poredak. Vana dimenzija tih programakoja do sada nije pomenuta jeste prisustvo razliitih proroka,poznavalaca budunosti, ali isto tako i istoriara-amatera,poznavalaca duboke prolosti srpskog naroda (to dublje tobolje) koji hrabro raskrinkavaju zablude zvanine istorio-grafije. Nije sluajno ni to to se u tom kraju grada, uz skutvladara, pored raznoraznih bankara, biznismena i slinihnosilaca odgovornih funkcija u paraekonomiji i paraivotusrpskog drutva naselila i Kleopatra do jednog trenutkanekrunisana a potom, bogami, i krunisana balkanskaproroica, rodonaalnik/rodonaalnica itavog soja skidaacrne magije, gatara, amana i vidovnjaka. Napustivi poodavnosvoje prvobitno ime (Duko Ili) i svoj prvobitni pol (muki),Kleopatra (ili, u ranijoj verziji, sa povlakom Kleo-patra)postala je u deceniji raspada zemlje, niza tragedija i ratova,jedna od vodeih medijskih zvezda. Tokom devedesetih go-dina u Srbiji je stakleni ekran televizijskog prijemnika u velikojmeri preuzeo prerogative tepsije sa vodom iz Dunava u kojusu, u uvenoj narodnoj epskoj pesmi novijih vremena, dahijehvatale zvijezde, e da bi sagledali nebeske prilike i dokonalito e njima biti do poljetka. Uz pomo Kleo-patre i njenihbrojnih kolega i koleginica, nastavljaa ili pak konkurenatasa jedne, i raznoraznih nadriistoriara, nadriarheologa i et-nogenetiara sa druge strane, neobuzdanom medijskompromocijom ova dva segmenta drutvenog i mentalnog talo-ga, izvreno je svojevrsno ponitavanje sadanjosti i njenopremetanje u blisku budunost ili daleku prolost. injenica da na televiziji izgovarana proroanstva po praviluidu na ruku reimu i ine deo propagande (sankcije e bitiskinute, bombardovanje e prestati, predsednik Amerike edobiti sidu ili barem slomiti nogu) tek je spoljni, povrinskisloj ove sloene operacije vaniji je stvaranje uslovnogrefleksa koji u svakom trenutku otklanja pogled od pravihuzroka nesree. Pandani proroicama su razni obilato medijski promovisaniarlatani koji su utvrdili da su Srbi izmislili Vinansko pismo,

najstarije na svetu, da su doljaci sa Sirijusa, pisci knjigaStarog i Novog zaveta.Ideja da je istorija ono to se dogovorimo, pod uslovom dato odgovara i vladajuim strukturama, nije sasvim nova ozvanienje arlatanstva ulo je na velika vrata 1985. godine,javnom promocijom irom bive Jugoslavije knjige Homerovaslepa publika, meksikog istoriara-amatera Roberta Salina-sa Prajsa, oveka koji je ismejao limana i one koji su mupoverovali i prepoznao Troju u mestacu Gabela pri deltiNeretve. Ljudi koji nikada ranije nisu uli za Ho-merove epove najednom su postali vani sami sebi, buduida su postali Trojanci. Tada otvorena brea vremenom i pre-rastanjem pritajenih sukoba u niz ratova pretvorila se ujarugu, u mentalnu septiku jamu u kojoj su se tiskali nepi-smeni zaljubljenici u Vinansko pismo, oni koji su spremnida ubiju zarad irilice koju, dodue, ne poznaju sasvim dobro,svi oni koji smatraju da je podatak o bezgraninoj starostinekog etnosa presudan za njegov dananji status, naravno isvi ljudi od struke koji su javno ili pritajeno, odobravanjemili pukim neinjenjem podrali somnabulne mitove o pro-losti naroda i svojevrsne sinteze istorije i astrologije. Iz te itakve istorije dolaze mnogi toposi koji se konano materi-jalizuju kao raznorazni gipsani ili betonski lavovi pored kapi-ja, orlovi na ogradama, kapiteli i balusteri.

* * * * *

Minuciozna analiza beogradske arhitekture nakon 1945. godi-ne pokazala bi, verujem, da svakom podperiodu jugosloven-skog socijalizma odgovara po neka varijanta modernizma,to jest da su sve petoljetke ili kasnije reforme ostavile maliali ipak vidljiv trag u modulacijama modernistikog idioma.Tako, na primer, stambeni blokovi preko puta sajma, a poredkapitalnog objekta Braovanove Dravne tamparije (nad ko-jim se takoe nadnosi svojevrsna pretnja kleptokratskogsegmenta vladajue trolane koalicije u vidu n

Documents

Mileta Prodanovic - Patopolis, beogradska fin-de-siecle slikovnica