ML 80 (Zaista Pravi)

7/29/2019 ML 80 (Zaista Pravi)

1/40

/ GODINA XIV - BROJ 80 / www.monopollist.com

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, maj 2012.


2/40

SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

www.prosend.net


3/40

Maj se slio u jun, osavivi za sobom prainu na kozjoj sazi kojom eimo da opuujemo u bolju budunos. Jedna re je, bar meni, najuoljivija usvoj oj praini i pomenji apsinencija. Posebno je zanimljiva kada se izrekne u koneksu generacije koja je u svojih dvadeseak godina menjaladravu 4 pua bez da nogom kroi van svoje opine. Kako je a drava popu loe pomorande vremenom kalirala, ako su kalirala i sremljenjapomenue generacije. Besparica ih je upuivala na uzdravanje / apsinenciju od leovanja i zimovanja, kolski sisem ih je upuivao na uzdravanjeod ambicija i znanja a druveni sisem na uzdravanje od poovanja njegovih normi. Isovremeno, druveni sisem je apsinirao od ukljuivanjageneracije u svoje okove, e njenog podsicanja na ia osim vegeiranja. Odrasla u akvim uslovima, generacija je nauila da nezaineresovanoosane van okova, neupiana ni za a. eju, dokorirala je apsinenciju od ivoa. Zao i ne udi o neki vidovi apsinencije ove generacije dovodedo udnih brojanih odnosa. I zao je izlino priai o nekoj krivici ove generacije koja je (ne)delovanje uila po modelu od kada zna za eleviz...pardon, sebe. Dobro, rei e neko, a je onda poena ovog izliva pamei na papir? Pa, recimo da je ovo vid skreanja panje na isinu koja se esoispremeano umai za razliku od peuraka koje uspevaju u mraku i memli, (mladim) ljudima su porebne anse i irina po kojoj e jurii granicesvojih mogunosi. Sve o, naravno, ukoliko elimo da ivimo u druvu ljudskih i kadrovskih ampiona a ne ampinjona.Teme u ovom jubilarnom broju skroman su doprinos osvarenju og cilja, a rei iz uvodnika podrka buduem akademskom delu pomenuegeneracije da nasavi da sie ljudske i kadrovske kvaliee na Prvom i Pravom uz nadu da u jubilarnom 90. broju za isom (podkom) nee bii

porebe jer e bii insiucionalno vidljiva.DuanVOJNOVI

GLAVNI I ODGOVONI UEDNIK:Duan VOJNOVIFAKULTET: Kaarina SAVIEKONOMIJA: Sean ERSIMOVIDUTVO: Kaarina ILIMOZAIK: Iva KOLUNDIJA

FOOGRFIJA:Sveozar KRDIN, Milo BEI

DIZAJN & PrePress:Damjan DOBILAriD sudio, Beogradwww.sudiorid.ne

LANOVI EDAKCIJE: Nikola KONDI,Bojan ALIJA, Ivana MANDI, Ivana

VUKOVI, Marija PEII, okoBODIOGA, Iva KOLUNDIJA, IvanaMILOEVI, Duan VOJNOVI, SeanERSIMOVI, Ivana KOVAEVI, BojanaKIVEVI, Milo BEKI, Kaarina ILI,Kaarina SAVI, Teodora OEVI, Bojana

MAKOVINOVI, Bojana ANDI, MarinaPOPOVI ZAVII, Ivana MITOVI,Igor IVAKOVI, Sean RDOJI, NenadKSTI, Nenad UI, Andrea KIZMANI,Selena IVANOVI, Jelena JANKOVI, NelaMILOEVI, Jelena MALETI, TamaraBEOANIN, Srboljub OI, Mira OBENI,Sandra BALI.

LEKTOI: Soja VULIEVI, Maja ILI

MonopolListasopis Sudenske unije Ekonomskog akuleaamenika 6, 11000 Beograd, Srbijaeleon: + 381 11 30 21 [email protected]

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Duan VOJNOVIeleon: +381(0)63 732 98 [email protected]

MAEING:Bojan ALIJA+381(0)64 848 15 [email protected]

ESOVI SU AUOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSAVLJAJU ZVANIAN SAV SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSVU EONOMSOG FAULEA NA POMOI U EALIZACIJI OVOG BOJA

Uvodnik

memberof:

Sadraj

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioeka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIS/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenika 6): Sudenska UnijaEkonomskog akulea u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISCOBISS.S-ID 117255180

fakUltet

ekonomija

drU

tvo

mozaik

5. Urednika STrana6. StatUS StUdenata na ekof U

7. iSTraiVanje markeTinG radioniCe8. BUdi U tokU

11. PoBedniCi FideSoVoG CaSe STUdY ja12. dVoUGao aSiSTenaTa

13. noVi SaZiV STUdenTSkoG ParLamenTa14. reZULTaTi ekoF arena Takmienja

15. Urednika STrana16. PoL SemjUeLSon17. doLaZak danijeLija U SrBijU18. PoreSki SaVeTnik kao Zanimanje20. dinariZaCija FinanSijSkoG SiSTema21. komPanija TiGar

22. Urednika STrana23. U SUSreT oLimPijadi24. mUzika i internet

25. eko kUtak

26. PoVraTak mUZejima28. kontrakUltUra

29. inSTiTUT Za PraVo i FinanSije30. o momi kaPorU

31. Urednika STrana32. aTeLje 21233. FiBonaijeV niZ34. kae PrePorUCUjU36. miLan STankoVi SeVdaHBaBY37. eHo FiLTer38. kViZ Znanja


4/40


5/40

5

fakUltet

ovo je za rubriku Verovali ili ne!Jo jedan u nizu nazovi akuleasa isurenim odeljenjem u naojzemlji, poeo je sa radom pre dve

godine. Na zvaninom saju pie da jeovaj Univerzie akrediovan u Americii Evropskoj uniji, a u Srbiji nema nika-kvu dozvolu za rad, nii je u zvaninom

obrazovnom sisemu. Poo ih ovde ekoko sedamdeseak ljudi (koliko ih je dosada upisano) shvaa ozbiljno, oni e seborii da zanimanja, koja nudi Univer-

zie prirodne medicine, budu prihva-ena i shvaena kao vana i ozbiljna.Na sudije koje raju jednu, dve ili rigodine mogu se upisai svi sa diplomombilo koje ili bez diplome srednje kole,pod uslovom da poloe prijemni ispi ida plae od 1200 do 1800 evra za kola-rinu. Prijemni ispi, pre ijeg polaganjamorae uplaii 300-600 evra, raje 45minua, a sasoji se iz esa ope kulurei inormisanosi. Sudeni e od 250 po-znaih pianja (koja se preuzimaju sa saj-a na kome su i ani odgovori) imai 30pianja na zaokruivanje na prijemnom.Neka od pianja su: Azurna boja je...,Kada se za narod kae da ivi u dijaspori,o znai da..., Ozonski omoa je..., Sal-vador Dali je..., Koliko pua dnevno seplanea Zemlja obrne oko svoje ose?...

Svi koji poloe ovaj prijemni okomsvog sudiranja sluae predmee popu:Eseika sa eseikom, Muzika i wellnes,Muzika i esrada, Nega kose, Markeingi disribucija, Ekonomija, Ekonomskosaveovanje, Feng Shui... Nasava raje13 nedelja, a poeni se dobijaju ak i akosamo proee pored akulea. Ceni sei samo pojavljivanje na kolokvijumu, pae ako onaj ko ima delimino aan od-govor dobii 1 poen. Poslednje dve ne-delje prisusvo na predavanjima ceni sesa 2 boda. Nasava se ne odvija svakog

dana, ve 3 do 4 pua nedeljno. Da sesluajno ne premore od silnih obavezai obimnog gradiva. Predavai su sru-njaci (oliko suni i sposobni da jedan

proeso predaje pe predmea) u svojimoblasima: eda vorak, Predrag MikiPanjkovi, Branislav Peranovi (svee-nik pozna po nekonvencionalnom nai-nu leenja narkomana u manasiru Crnareka) i mnogi drugi. Nakon zavrekasudija u opciji su sledea zanimanja:osniva sopsvene akademije, rener, li-ni rener, grupni rener, rend dizajner,esradni savenik, ivoni rener, sru-njak za eng shui u oblasi enerijera iekserijera, lini silisa neke esradnelinosi, koji donosi odluke o vizuelnomidenieu ise...Sraegija razvoja obrazovanja u Srbijido 2020. godine, kojom se predvia dae broj visokoobrazovanih ljudi dosii38,5% u narednih osam godina, sigurnonije uzela u obzir budue diplomce gorepomenuog Univerziea prirodne medi-cine. Poveanje broja visokoobrazovanih

je, svakako, poeljno i porebno naojzemlji, ali ne na urb kvaliea. Sraegi-

ja kae da e drava defnisai priorieei regulisai procena onih koji upisuju a-kulee iz oblasi ehnikih i ehnolokihnauka, kao i procna u oblasi druveno-humanisikih nauka. Jedan od kljunihciljeva dugoronog razvoja obrazovanja

je i poveanje kvaliea procesa i isho-da obrazovanja. Za poveanje kvalieasisema obrazovanja u celini uvrena

su sraeka opredeljenja: kvalie je pri-marni cilj na svakom nivou obrazovanja ini jedan drugi cilj ne sme bii osvarivanna raun kvaliea, a o je najbinije akrediacija i provera kvaliea doslovcesvih obrazovnih insiucija i programaobavljae se redovno, objekivno i ran-sparenno; razvijae se i primenjivaiodgovarajui sandardi i sisemi unura-njeg osiguranja kvaliea. Nadajmo se dae svi ciljevi sraegije bii osvareni i daovakve usanove popu Univerziea pri-rodne medicine nee dobii priliku ni da

pomisle da budu osnovane.

Ktin SaVI

diPlomiranieStradni SavetnikU zajednikoj organizacijiUniversity of NaturalMedicine USA i Centraza hebrejski jezik iknjievnost (Balkanski

institut za hebrejski jeziki knjievnost), Centra zaestetiku i kozmetologiju,pod pokroviteljstvomCentra za prirodnjakestudije, vre upis studenataiz celog sveta na engleskomi srpskom (i srodnim

jezicima) na I, II I III godinustudija na sledee smerovei odseke: Odsek za estetiku

i kozmetologiju (Estetikai kozmetologija, Stilistii savetnici estradnih i

javnih linosti, Make UpArtist), Odsek za prirodnumedicinu (Prirodnamedicina, Tradicionalnamedicina), Odsek zapsihoterapiju i duhovnosavetovanja (Antistres

i relax, Alkohol i droga,Prirodna psihoterapija iduhovnost).


6/40

6

fakUltet

10-ka Za SrBijUVelika sudenska akcija pod nazivom 10-ka zaSrbiju koja se deavala okom prehodnih ne-koliko meseci, rezulirala je posavljanjem za-heva sudenaa minisru prosvee, koji je obe-ao njihovo usvajanje u sledeem sazivu vlade.Pre nego o se okusiramo na na akule, valjanavesi nekoliko elemenaa akcije koji se iu inas samih. Naime, ako se zahevi sudenaa za-isa usvoje, kolarina na akuleu bi rebalo daosane na isom nivou kao i do sada(100.000dinara za samonansirajue i 95.000 dinara zasudene u reimu na daljinu). Bodovna gra-nica za bude bi u om sluaju osala na 48ESPB, kao i prehodne godine.

a Sad malo o ekof-U

Sudeni Ekonomskog akulea, koji sudirajupo bolonjskom reimu, imaju obavezu da su-dije zavre u periodu od 8 godina(dvosruko

vie od rajanja osnovnih sudija). Izuzenoposoji mogunos produenja ovog roka za

jo jedan semesar, ukoliko je sudenu nakon8 kolskih godina osao broj ispia koji u zbirune prelazi 60 ESPB. Prema sauu akulea,svaki suden osnovnih sudija, u obavezi je danakon polaganja svih ispia odbrani zavrni,diplomski rad ili da, alernaivno, u oku ko-lovanja uradi 2 seminarska rada iz 2 razliia

predmea u oku 2 razliie kolske godine,vrednosi od po 2 ESPB, koji predsavljaju za-menu za diplomski rad. Ipak, sudeni upisani2006. godine i kasnije, nemaju obavezu odbra-

ne diplomskog rada, ili pisanja 2 seminarskarada od po 2 ESPB, ukoliko ispii na njihovomsudijskom programu u zbiru nose 240 ESPB..Dosa panje izaziva kaegorija apsolvena iapsolvenskog saa, koja je ve nekoliko godi-na sporna ema u Zakonu o visokom obrazo-

vanju i neo o sudeni nasavljaju da rae,navodei da obim sudijskih programa i daljenije smanjen u meri da apsolvenski rokovine budu porebni. Sudeni koji su 4. godinuodsluali u prehonoj kolskoj godini(2010 2011), imaju apsolvenski sa u rajanju odgodinu dana. Oni, koji su u zavrnoj godiniosvarili 48 i vie ESPB, nisu morali da plaezv. obnavljanje 4. godine, dok su svi oni sa ma-njim brojem bodova plaili 10% od redovne

kolarine predviene za sudene na samo-nansiranju, odnosno 10.000 dinara. U periodurajanja apsolvenskog saa ne plaaju se ispiiu apsolvenskim rokovima, dok po njegovomiseku plaanje supa na snagu i iznosi 1.500dinara po prijavi. Popuno precizne inormaci-

je o apsolvenskom sau sadanjih evrakajo uvek ne posoje, ali je nagoveaj da e nji-ma apsolvenski sa rajai krae, anije, sve-ga 6 meseci. Ukoliko se usvoje gore pomenueinicijaive o granici od 48 bodova za bude,sisem nansiranja e osai isi kao i do sada.

maSTer STUdijeSudenima koji diplomiraju na naem akul-eu, omoguen je direkan upis na masersudije Ekonomskog akulea. Ovde posoji

12 sudijskih programa, od kojih je 8 doma-ih i 4 meunarodna. Maser sudije raju

jednu kolsku godinu i imaju 60 ESPB. 45ESPB nose ispii, a 15 ESPB zavrni maserrad. Kada je re o ve pomenuim domaimprogramima, u pianju su: Ekonomska analizai poliika, aunovodsvo, revizija i poslovnenansije, Bankarski i nansijski menadmen,Ekonomska poliika i razvoj, Poslovno uprav-ljanje, Kvaniaivna analiza, Meunarodnaekonomija i Ekonomija i menadmen energe-ike. Meunarodni programi su: Kvaniaivnenansije(IMQF), Makroekonomija privredau ranziciji sa Univerzieom u Nici, Poslov-na ekonomija i menadmen sa HEC-om,Pariz i MBA program sa Teksas A&M Uni-

verzieom u SAD. Prijava na maser sudije seobavlja u okobru mesecu(aan daum blago-

vremeno objavljuje akule). Ukoliko sudennaeg akulea ne signe da zavri sve obavezeoko ispia ili diplomskog rada do og renuka,posoji mogunos upisa na maser sudije inakon og roka, ali najkasnije do kraja kalen-darske godine, pod uslovom da na eljenomprogramu ima jo mesa. U sluaju da sudenmaser sudija ne poloi sve ispie ili ne od-

brani zavrni maser rad u roku od predvie-nih godinu dana, o moe uinii u dodanojgodini, za koju plaa aksu akuleu u iznosuod 1.600 dinara. Kada je re o upisu, rangi-ranje naih sudenaa se vri na osnovu pro-sene ocene, a rangiranje sudenaa sa drugihakulea na bazi prosene ocene i prijemnog

ispia. Odreeni procena najboljih sudenaase nansira iz budea. kolarina za domaesudijske programe je iznosila 120.000 dinarai najava je da e osai na om nivou. Iznos koji

je porebno uplaii za Kvaniaivne nan-sije je 6.000 evra, u 3 rae. Ovde, meuim,posji es, koji poencijalno moe da oslobo-di sudena 50% iznosa kolarine. Poslovnaekonomija i menadmen sa Univerzieom uParizu iznose 6.000 evra, akoe, u 3 rae, dokMakroekonomija privreda u ranziciji(Nica)iznosi 2.000 evra sa mogunou plaanja u4 rae. Zvanje koje sudeni siu po zavreku

ovih programa je maser ekonomije. Sve do-dane inormacije o maseru moee pogledaina saju maser.eko.bg.ac.rs.

oko BOdIrOga

Studiranje na EKOF u

StatUS StUdenata i Pravila

STUdiranja na ekoF-UU ovom broju odgovaramo na sve Vae nedoumice u vezi sa pravilima studiranja naEKOF u i statusom studenta.


7/40

7

da li su obavljali praksu okom sudi-ranja, korise li nedozvoljena sred-sva prilikom polaganja ispia, kakoprovode slobodno vreme, imaju li

poverenja u insiucije, korise li BusPluskarice, samo su neka od pianja na koja suodgovarali sudeni Beogradskog univerzi-ea u okviru israivanja Markeing radio-nice Ekonomskog akulea.Markeing radionica je po devei pusprovela israivanje savova sudenaa

beogradskih akulea kako bi saznala nakoji nain razmiljaju sudeni, ime biukazala javnosi na mnogobrojne proble-me sa kojima se susreu prilikom sudi-ranja, ali i podsakla njihovo reavanje. Uisraivanju je uesvovalo 910 sudenaasa 25 akulea Beogradskog univerziea,koji su odgovarali na pianja o uslovimasudiranja, druvenim, poliikim i dru-gim akuelnim emama.

Stut zvu tlRezulai israivanja su pokazali da skoro70 odso sudenaa nije obavljalo praksuokom dosadanjeg sudiranja, ali i da se

veina ispianika izjasnila da, nakon di-plomiranja, planira da porai posao uSrbiji. Ineresanno je da 38 odso anke-iranih sudenaa ne korisi nedozvoljenasredsva prilikom polaganja ispia, dokoni koji ih korise najee uporebljavaju

pukice, mobilne eleone, kao i prepisi-vanje od kolega.Trend da sudene izdravaju rodieljinasavlja se godinama, ako da skoro 85odso sudenaa novac za pokrivanje svo-

jih rokova rai od rodielja, o je za 7procenaa vie nego prole godine. Mali

je broj onih koji povremeno rade, a su-deni se najmanje oslanjaju na sipendijeili kredie.Od kulurnih dogaaja, sudeni najeeposeuju bioskopske projekcije (ak 53odso) i koncere, dok su najmanje po-seene izlobe i muzeji. Po odgovorimaispianika, najgledanija je Prva elevizi-

ja, koju slede RTS1 na drugom i B92 nareem mesu. Najsluanija radio sanica

je TDI, koju prai ak 42,6 odso ankei-

ranih. Kada je u pianju dnevna ampa,preko 50 odso sudenaa izabralo je 24saa kao najianije novine, a sledi ihBlic (skoro 38 odso).Na pianje da li poseduju BusPlus karicui da li je redovno ekiraju, poziivan od-govor dao je 45 odso ispianih. Najaku-elnije meso za leovanje je Crna Gora, azaim mesa u Srbiji i Grka.

Stut vuu sttucZabrinjavajue je da ak 62 odso anke-iranih sudenaa nema poverenja ni u

jednu insiuciju, dok je odgovor SrpskaPravoslavna Crkva zaokruilo 17 odsoispianih. Vlada, skupina, predsednik,

vojska, zdravsvo i policija dobili u prose-ku po dva odso glasova.Po rezulaima israivanja moe se seiuusak da sudeni vode zdrav ivo, jerse ak 77 odso izjasnilo da nisu puai,a skoro 80 odso sudenaa nikada nije ine eli da konzumira narkoike. Prilikomseksualnih odnosa 71 odso ispianika jeodovorilo da kao zaiu korisi uvek iuglavnom kondom.

Bojn MarKOVINOVI

fakUltetIstraivanje stavovastudenata Univerziteta u Beogradu

STUdenTi nemajU

PoVerenja U inSTiTUCije

Istraivanje stavovastudenata Ekonomskog

fakultetaMarketing radionica jeobavila i istraivanje stavo-va i miljenja 673 studentaEkonomskog fakulteta uBeogradu o optim uslovi-ma studiranja i boravka nafakultetu. Anketa je sprove-dena u jednom danu u svim

sluaonicama i amteatrima,a studenti su odgovarali na 19pitanja.Anketirani studenti su iz-razili elju da radno vremeitaonice bude od 8h do 21h.S druge strane vreme nastave,po njihovim odgovorima,treba da bude od 9h do 18h.Najvei broj ispitanika ne pri-pada ni jednoj studentskoj or-ganizaciji, ak 91 odsto. Veliki

broj studenata se izjasnio da

je u odreenoj meri upoznatsa Bolonjskom deklaracijom.


8/40

fakUltet

BUdi U tokUSoft SkillSaCademYSveano ovaranje Akademije je odra-no 17. aprila u sveanoj sali Graevin-skog akulea, sa poekom u 10 aso-

va. Pored uesnika ovogodinje SSA,Sveanom ovaranju su prisusvovali ipredsavnici dravnih insiucija, kom-panija, medija, prologodinji uesnici iorganizaori Akademije.Prisunima su se obraili: rekor Uni-

verziea u Beogradu, pro. dr BrankoKovaevi, glavni organizaor Bojana

Vukosavljevi, direkor sekora za PTelekom Srbija, Andrea Milenkov De-

vald, prologodinja uesnica Akademi-je, kao i pomonik Minisra za omladinui spor, Sneana Klanja, posle ijeg jegovora Akademija zvanino ovorena.

Jako inspiraivne rei govornika, kao ipoziivna energija uesnika i organiza-ora, uinili su poeak Akademije savr-enim.Treninzi koji su se odrali bili su sledei:Coc - Col Hellenic: Upravljanje ka-rijerom, predava Milica PeroviEESTEC: Vemensko onizov-nje, predavai Luka Laan i Jernej Ho-sarEESTEC: Liestvo, predava Mari-

ja JemuoviEESTEC: Emocionln intelienci-j, predava Nermin SmajiEESTEC: Konstuktivn kitik,predava Kaarina adulakiEESTEC: Pezentcij o Isteku,predava Milo MandiPWC: Upvljnje pojektim, pre-dava Miro Smolovirepesent Communictions: Po-slovna komunikacija, predavai MajaGabrijan i Iva CrvakH.at : Komunikcione vetine,

predava Jelena TimoijeviEnst&Youn: r u timu, preda-va Sonja Jovanovi

LeTnji Vodi Za nooBdijeokom ovog lea, pored uvenog Beer esa koji se, sandardno, odrava u avgusu, u Be-ogradu su u najavi dva nova esivala. Belgrade calling je jedan od njih i odrae se od 27.do 29. juna na Uu. Bie o jedan od najveih esivala koji je Beograd ikada imao. Na samo

jednoj bini nasupie mnogi sveski bendovi popu: Slash, Te Cul i Te Sisers o Mercy,kao i mnogi sveski, a i domai vodei bendovi. Verovano najvea zvezda koja se oekuje bieOzzy Osbourne, koji po prvi pu gosuje u naoj zemlji.Bend Te Prodigy s ponosom predsavlja svoj rei esival Warriors Dance Fesival, kojie bii odran 15.sepembra na alemegdanskoj vravi. Fesival e se odvijai na ri bine, apored oga e bii posebna zona sa umenikim insalacijama baziranim na ideji reciklae po-sindusrijskog opada. Ideju za izlobu ovih umenikih skulpura imao je umenik Joe ush,koji je realizovao sline projeke i na drugim maniesacijama. Pored Joe-a, uesvovae i drugidomai umenici. o se ie muzikog dela, bie u spoj raznih muzikih anrova. Pored ben-da Te Prodigy uesvovae jo i Skrillex, koji je vie pua proglaen za dance umenika, kaoi Zane Lowe, Chase & Saus Dj se & age, Caspa, i mnogi drugi.

LeTnja koLa ekonomijeInsiu ekonomskih nauka organizuje 15. jubilarnu Lenju kolu ekonomije koja e se odr-ai od 16. do 20. jula ove godine u prosorijama Insiua ekonomskih nauka u Beogradu.Glavna ema ovogodinje Lenje kole ekonomije je Implemenaion o Economic PolicesDuring he Crisis Lessons Learned and ecommendaions.Za vie inormacije o ovoj Lenjoj koli, prehodnim Lenjim kolama, kao i drugim akiv-nosima Insiua ekonomskih nauka, moee poseii na saj: www.ien.bg.as.rs, ili direknooici na sranicu htp://www.ien.bg.ac.rs/index.php/sr/obrazovanje/951-lenja-kola-eko-nomije-2012akoe sve neophodne inormacije moee dobii puem eleona 011/26-35-823 ili na [email protected].

8

Tree meSTo rUkomeTaa ekoF a na TUrnirU U PariZUNa velikom meunarodnom urniru ournoi des 5 Ballons u predgrau Pariza, rukomenaekipa Ekonomskog akulea osvojila je ree meso i bronzanu medalju.Uz veliku podrku akulea, sudenskih organizacija i kolega, rukomena ekipa je uspela daopuuje na urnir i na najbolji nain predsavi akule. Uesvovanjem na samom urniru, le-pim ponaanjem i zapaenim rezulaima rukomena ekipa doprinosi svaranju poziivne slikeo Ekonomskom akuleu na meunarodnom nivou. imskim duhom, porvovanjem i slo-gom ovi sjajni, mladi ljudi uspeli su da savladaju oru konkurenciju, pobede ekipu iz Libana,

domaine, kao i ekipu iz Hrvaske i vrae sekui sa medaljom. Sam im kae da je bilo

veoma naporno i da su proivnici bili jake

ekipe, ali da su i oni sami ponosni na svojuspeh. esiamo im ovim puem i elimopuno sree u daljim akmienjima.


9/40

9

fakUltet

PLaeni ProGram U komPanijiCarLSBerG SrBijaZkoi u svet uspenih!ompanija Carlsberg Srbija raspisala je konkurs za dvogodinji plae-ni program za ambiciozne i uspene sudene - Program za lidere buduno-si. Cilj programa je da i omogui da razvije svoje poencijale i posane lider.

Prijava se nalazi na saju kompanije: htp://rchr.carlsberg.rs/, kao i naCarlsberg Srbija Facebook sranici: www.acebook.com/Carlsberg.Sr-

bija do 30. juna 2012. godine. Praksa poinje 1. okobra 2012. godine.Ako okom rajanja programa kandidai pokau odline sposobnosi, dobie priliku dase pridrui naem imu i da karijeru nasavi kao zaposleni u kompaniji Carlsberg Srbija.

dani komPanijaU okviru dogaaja EOF AENA CASE SUDY, u aprilu, odrali su se Danikompanija, koji su obuhvaali predavanja i radionice poznaih kompanija. SudeniEkonomskog akulea, koji su prisusvovali ovom dogaaju, proirili su svoja znanja idobili pregr korisnih inormacija.adionice kojima su sudeni prisusvovali bile su sledee:rionic: Career Planning and Career Progression in PepsiCo, kompanija PepsiCoPevi: Marijana Sojanovi - Human esource Direcor, PepsiCo, Wes Balkans,Bojan neevi- Compensaion and Benes Manager and H or Headquarer, aj-ko Vasojevi- Sales H Manager.rionic: azvoj karijere I upravljanje alenima, kompanija PSech.d.o.o.Pev: Beka Cvekovi, manager, H&Business Processes.rionic:evizija danas, kompanija PriceWaerhouseCoopersPevi: Saa odorovi- Senior Menadzer u reviziji, PWC Srbija, PWC CEE Au-diingServices Group Member, Marija ivkovi- Senior Associae u reviziji.rionic: Akivno raenje posla, kompanija Nel Co.d.o.o.Pev: Milena ajkovi, recruime assisan.

LeTo Sa aieSeC-omAIESEC, najvea meunarodna organi-zacija voena od srane sudenaa, i ovoglea pruie priliku svim zaineresovanimsudenima da se ukljue u program iner-nacionalne razmene i da pored akuleaseknu prakino iskusvo, razviju liderskeveine i vre poziivan uicaj na druvo,a sve o druei se sa sudenima iz celogsvea.Kroz rad sa decom, organizovanje kone-

rencija, predavanje sranih jezika, bavljenjeekonomijom, ekologijom ili nekom dru-gom oblau ineresovanja, sudeni eimai priliku da provedu 6 nedelja u Kini,Grkoj, ekoj, Egipu, Ialiji ili bilo kojojdrugoj zemlji od mnogobrojnih sa kojimasaraujemo.Pored oga, AIESEC u Srbiji e ovog leaugosii 100 sudenaa iz inosransva uokviru projeka ivo bez granica, kojie kroz radionice edukovai preko 900osnovaca u 5 gradova, na eme: ekologije,olerancije, spora, umenosi i zanaa. Uokviru ovog projeka, 8. jula bie odranoi Globalno Selo na kome e inosranisudeni predsavii svoju zemlju i kulurukroz svoju hranu, odeu, plesove i igre.AIESEC podrava mulikuluralnos,prihvaanje razliiosi i oleranciju i krozsvoje projeke promovie ove vrednosi.Ako i i eli da se ukljui i bude agenpoziivne promene, saznaj vie o AIESECprojekima na www.aiesec.org.rs.

fakUltet

UPiS na STUdije BUdUnoSTi BeoGradSkeotvorene koleBeogradska ovorena kola raspisuje konkurs za prijem XX generacije sudenaa

jednogodinjih Sudija budunosi odeljenja za napredne dodiplomske sudije.Sudije budunosi odeljenja za napredne dodiplomske sudije imaju za cilj da oda-

branim sudenima i sudenkinjama prue dodano obrazovanje i ime doprine-

su ormiranju samosvesnih i druveno angaovanih mladih srunjaka i svaranjumree pokreaa i nosilaca druvenih promena. Sudije budunosi su namenjenesudenima zavrnih godina akulea, dravnih i privanih, koji ele da proire svojaznanja u oblasi druvenih i humanisikih nauka i da seknu veine koje bi immogle bii od korisi u buduem proesionalnom radu.Pravo na prijavljivanje imaju sudeni ree i zavrnih godina sudija, do 27 godinasarosi, koji ele da se edukuju i vie angauju u druvenom ivou. Prijave rajudo 29. juna 2012. godine. Spisak neophodne dokumenacije, kao i prijavni ormu-lar moee pronai na: htp://www.bos.rs/daus/upis2. Izbor 35 sudenaa muli-disciplinarnog programa vri se u nekoliko aza, kroz proveru znanja i inervjue.

Jednogodinji program Sudije budunosi poinje u okobru 2012. godine.Sudeni e pokrivai deo rokova realizacije Sudija budunosi odeljenja za na-predne dodiplomske sudije Beogradske ovorene kole.

Vie inormacija o konkursu i programu Sudije budunosi moee videi na: www.bos.rs/daus, ili ih dobii na broj eleona +381 (11) 3061 577, ili puem imej-la: [email protected].

rezUltati izBora

za StUdentSki

Parlament

Na izborima za Sudenski parlamenEkonomskog akulea koji su odrani18. i 19. aprila osvareni su sledei re-zulai:Grupa za SPEOF 1449 glasova,54,11%, 15 mandaaSudenska unija Ekonomskog akule-a i AIESEC 466 glasova, 17,40%, 3mandaaSavez sudenaa Ekonomskog akulea 448 glasova, 16,73%, 4 mandaaGrupa za SPEOF i ESF EOF (Sean

Prolovi) 93 glasa, 3,47%, 1 mandaoalno drukiji od drugih 222 glasa,8,29%, 0 mandaa

Ivn MITrOVI, ane KrIZMaNI, Nel MILOEVI, Jelen MaLETI


10/40

10

fakUltet

ATELJE 212 - REPERTOAR ZA JUN MESEC

VELIKA SCENA

02.06. u 20,00 sub PAZARNI DAN A.Popovi

03.06. u 13,00 ned DEPOVI PUNI KAMENJA M.Dons

u 20,00 DEPOVI PUNI KAMENJA M.Dons

04.06. u 20,00 pon LJUBAVNO PIMO Z.Fazlag-Z.Bai

05.06. u 20,00 uto POSETILAC E.E.mit

06.06. u 19,00 sre KOSA - D.Ragni; D.Rado

07.06. u 19,00 et KOSA - D.Ragni; D.Rado

08.06. u 20,00 pet ZORAN DJINDJI autorski projekat O.Frljia

09.06. u 20,00 sub EGZIBICIONISTA O.J.Traven

10.06. u 20,00 ned OTAC NA SLUBENOM PUTU A. Sidran

11.06. u 20,00 pon ABA D.Mihanovi Gostuje Kamerni teatar 55. Sarajevo i Pozorite Atelje 212

12.06. u 20,00 uto ABA D.Mihanovi Gostuje Kamerni teatar 55. Sarajevo i Pozorite Atelje 212

13.06. u 13,00 sre PLAY POPOVI A. Popovi

u 20,00 PLAY POPOVI A. Popovi

14.06. u 20,00 et OTAC NA SLUBENOM PUTU A. Sidran pedeseto izvodjenje

16.06. u 13.00 sub ZBOGOM SFRJ K. Mladenovi

u 20,00 ZBOGOM SFRJ K. Mladenovi

17.06. u 20,00 ned TEST L.Berfus gostuje Gledalie, Koper

18.06. u 13,00 pon BALADA O PIONJI I UGI V.Djurdjevi

u 20,00 BALADA O PIONJI I UGI V.Djurdjevi

19.06. u 20,00 uto POTO PATETA? T.ljivar

20.06. u 20,00 sre GOSPODA GLEMBAJEVI M.Krlea

21.06. u 20,00 et GOSPODA GLEMBAJEVI M.Krlea

22.06. u 20,00 pet SVICI T.tivii

23.06. u 20,00 sub ZORAN DJINDJI autorski projekat O.Frljia

24.06. u 20,00 ned ZORAN DJINDJI autorski projekat O.Frljia

28.06. u 20,00 et SMRTONOSNA MOTORISTIKA A.Popovi

29.06. u 20,00 pet POTO PATETA? T.ljivar

SCENA PETAR KRALJ

02.06. u 20,30 sub POMORANDINA KORA M.Pelevi

03.06. u 20,30 ned GOSPODIN F.Lole

04.06. u 20,30 pon TERAPIJA J.Cvetanovi

06.06. u 20,30 sre PLODNI DANI - B.Lijeevi; J.Kislovski Lijeevi

07.06. u 20,30 et EKAONICA B.Lijeevi; B.Dimitrijevi

08.06. u 20,30 pet EKAONICA B.Lijeevi; B.Dimitrijevi

09.06. u 20,30 sub KRAJ PARTIJE S.Beket

10.06. u 20,30 ned ROMSKI KABARE L.Vukovi gostuje Leana Vukovi

11.06. u 20,30 pon DOKLE?! M.Pileti

12.06. u 20,30 uto EKAONICA B.Lijeevi; B.Dimitrijevi

13.06. u 20,30 sre MATICA G. Petrovi

16.06. u 20,30 sub PLODNI DANI - B.Lijeevi; J.Kislovski Lijeevi

17.06. u 20,30 ned DNK S.Belber

18.06. u 20,30 pon POMORANDINA KORA M.Pelevi

20,06. u 20,30 sre MUKA STVAR F.K.Krec

21.06. u 20,30 et RASPRAVA S ERNESTOM E GEVAROM H.P.Fajnman22.06. u 20,30 pet ZOOLOKA PRIA diplomska predstava studenata glume Akademije lepih umetnosti

23.06. u 20,30 sub MATICA G. Petrovi

24.06. u 20,30 ned PLODNI DANI - B.Lijeevi; J.Kislovski Lijeevi

25.06. u 20,30 pon POMORANDINA KORA M.Pelevi

26.06. u 20,30 uto VEJK, J. Haek, M. Nikoli - gostuje M. ui

ATELJE 212 - REPERTOAR ZA JUL MESEC

VELIKA SCENA

04.07. u 20,00 sre ZORAN DJINDJI autorski projekat O.Frljia

05.07. u 20,00 et ZORAN DJINDJI autorski projekat O.Frljia

09.07. u 19,00 pon KOSA - D.Ragni; D.Rado

10.07. u 19,00 uto KOSA - D.Ragni; D.Rado stoto izvodjenje

SCENA PETAR KRALJ

09.07. u 20,30 pon EKAONICA B.Lijeevi; B.Dimitrijevi10.07. u 20,30 uto EKAONICA B.Lijeevi; B.Dimitrijevi stoto izvodjenje

at

eLj

e21

2

r

e

Pe

rt

oa

r


11/40

11

fakUltet

f

IDES (Finance Developmen Semi-nar), jedan od mnogih projekaa AIE-SEC-a, po sedmi pu za redom odran17. i 18. aprila, ovorio je vraa za 300

najboljih sudenaa zavrnih godina eko-nomskih akulea u Srbiji, kao i za najboljesudene zavrnih godina drugih akuleanansijskog usmerenja, koji su diskuovali oakuelnim emama iz oblasi nansija kao iglobalnim problemima sa kojima se suoavadananje nansijsko rie. Ovaj projeka

je edukaivnog karakera i ima za cilj da su-dene upozna sa praksom iz oblasi nansija,kao i sa poencijalnim poslodavcima, odno-sno, da im pomogne da svoj pu od akule-ske diplome do posla lake i bre preu.FIDES im je, u saradnji sa kompanijomErns&Young, organizovao case sudy akmi-cenje. Pre prisupa pravom zadaku svi prijav-ljeni imovi su morali da poloe prisupni eskoji se bazirao na logickim zadacima, proble-mima iz ekonomije, poslovnih nansija kaoi upravljakog raunovodsva. Oni imovi,koji su aj es polozili (21. im je poloio)su mogli da nasave dalje sa akmienjem.Prakse u ovoj kompaniji su, osim lanovimapobednikog ima, dodeljene i lanovima

drugoplasirane ekipe Maji Dragievi, SanjiDragievi i Valenini oli, kao i lanovimareeplasirane ekipe Tamari Obradovi,Kasandri Gruji i Seanu Proloviu.

Zadaak case-a icao se proizvodnje auo-mobila na elekrini pogon. Sasojao se iz ridela. Prvi deo je bilo nansijsko odluivanjeo ome da li jedan auomobil iz proizvodnogasorimana preduzee reba da ousource-uje ili ne. U drugom delu je rebalo uoiiorganizacione probleme preduzea i daipredloge kako ih reii. reci deo zadaka sesasojao iz zaheva da damo save o buduimsraekim koracima koje reba preduzei,kako bi se popravila celokupna rina pozi-cija preduzea. Ideja je bila da se im savimiu ulogu savenika koji ce pruzii odreenaresenja za preduzee, kako bi ono poboljaloekasnos poslovanja, rinu poziciju i imeukupnu proabilnos.ML: Okle elj z uestvovnjemn ovom tkmienju u izi stuijesluj?Osim o je FIDES im odlino sproveopromociju, na glavni moiv je bila elja daeoriju seenu evorogodinjim obrazova-njem na EOF-u pokuamo da primenimou praksi. Ovo je bila sjajna prilika da o ura-dimo pogoovo o je ceo problem posavilakompanija Erns&Young, koja ima sveskoiskusvo iz oblasi naeg ineresovanja. Akada smo uli da je nagrada za pobednikapraksa u pomenuoj kompaniji, mi vie ni-smo imali dilemu oko prijavljivanja, ve smoznali da o elimo.ML: d li ste nije uestvovli nslinim stuijm sluj?Nismo ni na emu slinom uesvovali. Do-due, nije da nismo imali prilike, s obziromda su slina akmienja bila organizovana na

EOF-u, ali nijedno nije bilo oliko vezanoza na smer, ve pre svega su e sudije slu-aja bile usmerene ka sudenima smerovaMenadmen, Markeing i MM. Ovim

puem bismo poruili sudenskim organi-zacijama da organizuju vie ovakvih akiv-nosi, jer mislimo da bi sudeni o doekalirairenih ruku.ML: Kkv je osej biti pvi u tkootoj konkuenciji?Oseaj je uzbudljiv i moiviu. Ne samo osmo dobili armaciju da je nae eoreskoznanje iekako primenljivo, ve smo i una-predili nae imske sposobnosi kroz rone-deljni zajedniki rad. o se proivnikih i-mova ie, rudili smo se da se ne obaziremona njih, ve da sav okus usmerimo ka naemproblemu, kako bismo pruili svoj maksi-mum. Samo nam je bilo bino da mi sami

budemo zadovoljni svojim uinkom bezobzira da li emo pobedii ili ne. Neposred-no pre proglaenja pobednika predsavniciE&Y su saopili da su se prva ri ima poseb-no izdvojila, da je razlika bila u dealjima i daim je bilo eko da donesu odluku o pobed-niku. Nama je posebno drago o smo ba miuspeli da osvarimo u porebnu razliku.ML: Koju nu ste osvojili ko p-voplsin ekip?Od kompanije Erns&Young smo dobili ro-mesenu praksu u reviziji, na emu elimoposebno da im se zahvalimo. akoe, smodobili i ri knjige od najpoznaijih sveskihauora iz oblasi ekonomije.ML: Koliko e vm ovo iskustvo zn-iti u ljem usvvnju?adii kao im ri nedelje, rezulae oga sa-ei u prezenaciju od samo 10 minua, za-im prezenovai o pred brojnim srunimirijem i o na engleskom jeziku, i nakon sve-

ga oga shvaii da se pobedili... Svarno ne-procenjivo iskusvo koje se pami iav ivo.Posebno nam ova prilika znai jer je danasu naoj zemlji jako eko nai praksu, a miemo se porudii da u praksu prevorimou zaposlenje.ML: Svet kolem koji plniju se pijve z uee sleee oine.Mi se nadamo da e sledee godine bii vieovakvih prilika i da e vie sudenaa moida pokae svoje znanje. Poruili bismo imda se obavezno prijave, ukoliko vole izazo-

ve, kreaivni su i imaju akmiarskog duha u

sebi. Svarno je sjajno iskusvo, nas euorijai dalje dri!

Ktin SaVI

FIDES ovo Case Study nadmetanje

Tri ko jedanKristina Vuli, Milena Simii Zoran Mimi sa smeraRaunovodstvo, revizijai nansijsko upravljanje,ine pobedniki timFIDES-ovog Case Studytakmienja.


12/40

fakUltet

12

iVa VUkSanoVi

ML: Koji je V njvei ivotni sn?ivei ivo koji prua oseaj ispunjenosi, koji

je proe vrednosima u koje verujem i dobrimzdravljem.ML: d li cilj opvv sestv?Sredsva koja korisimo u osvarenju cilje-

va uiu na zadovoljsvo posignuim ciljem.Kada sredsva nisu u skladu sa naim dubokimuverenjima i principima, cilj moe izgubii svojznaaj.ML: Njlepi n svetu?im.ML: t biste uili imte izme osem milj?

Videla bih ceo sve.ML: Njpmetniji nin se potoi

milion ol?Puovanja i lep i lagodan ivo.ML: Mton ili spint?Na alos, ee biram sprin, mada vie cenimmaraon.ML: d postoji bez vlin, koj bi onjih bil njtenij?Srpljenje .

Saa raneLoVi

ML: Njvei ivotni sn?Ja spadam u one koji smaraju da bi snovi

rebalo da budu malo vei od onoga o je unormalnim uslovima realno dosino, kako biovek bio podsaknu da za njihovo osvarenjeiz sebe izvue maksimum, a ipak ne i suvie

veliki, kako se ponekad ne bismo demoivisalinjihovom nedosinou. Da bi ovek bio sre-an porebno je da osvari po jedan mali-velikisan u vie ivonih segmenaa. Ja o vidim kaoosvarenje balansa izmeu proesionalne ar-macije i svaranja kvalienog linog okruenjau smislu, kruga porodice i prijaelja.ML: d li cilj opvv sestv?Kao o je Jovan Dui rekao eko je ovekovcilj zao, a eso su zla sredsva kojima osvarujecilj. Ja smaram da veliki cilj opravdava iskljui-

vo veliko lino porvovanje, ali ne i svako sred-svo. Jasno je da je za dosizanje velikih ciljevaporebno korisii razliia sredsva, ali samo uodgovarajuim moralnim i eikim okvirima.ML: Njlepi n svetu?Neu rei nia novo ako konsaujem da lepo-u jednog grada ine ljudi koji u njemu ive injegova arhiekura. Do sada sam bio u prilicida poseim veinu evropskih zemalja, dok li-nih iskusava sa velikim gradovima na drugimkoninenima, osim par izuzeaka, jo uveknisam imao, ako da je moj odgovor ime ogra-nien. Za lepou kau da je relaivna svar i dase nalazi u oima posmaraa. U om konek-su, kada je o arhiekonskoj lepoi grada re,u mojim oima ubedljivo prvo meso zauzimaLondon, zbog oga o odaje kosmopoliskiuisak, jasno pokazujui da je dugo vremena omeso predsavljalo cenar svea i okalnu akunajveih dosignua oveansva u razliiimrenucima prehodnih vekova. Pri ome, u sa-

vremenim okolnosima ovaj grad predsavljaneverovanu kombinaciju velikog broja razli-

iih kulura, menaliea, ivonih silova, kojase, ini mi se, reko gde jo moe sresi. Iakonajlepi moe bii samo jedan, ja u morai daprekrim ovo logiko pravilo i da ovaj epiedodelim jo jednom gradu belom gradu. Ko-liko god da me impresioniraju gradovi i dra-

ve koje poseim, energija koja se moe oseiina ulicama Beograda, ovorenos i srdanosnjegovih sanovnika, jedinsven spoj sarog inovog, evropskog i orijenalnog, u kombinacijisa injenicom da su u njemu moja porodica,prijaelji, i da su sve moje uspomene od ranogdeinjsva povezane sa ovim gradom ipak ine

da on za mene na nekoj subjekivnoj skali imaepie najlepeg.ML: d imm izme o sem milj, tbih uio?

Napravio bih 102 koraka do Aine, poo je da-nas amo bilo 27C vie nego u Beogradu.ML: Njpmetniji nin se potoimilion ol?Na dve svari obrazovanje i puovanje. U pr-

vom sluaju re je o invesiranju u znanje, o epre ili kasnije donei odgovarajuu dividendu.Ne spadam u one koji smaraju da je porebnoda saekamo da se izgradi neko savreno dru-vo, pa da onda raimo svoje meso u njemu ilida svoje meso raimo na nekom drugom me-su. Naproiv, smaram da je svako druvo nasvoj nain nesavreno, neko manje, a neko vie,ali da i u ovom naem druvu ipak posoje me-hanizmi kojima se ova vrsa ulaganja prepozna-

je i nagrauje i da soga ulaganje u znanje uvekpredsavlja pravi izbor. S druge srane, iako bipuovanje rebalo da predsavlja roak, ja gasmaram invesicijom, zbog injenice da na ajnain, kroz upoznavanje novih ljudi, kulura,menaliea, predela ovek sie sjajna iskusvai dragocene uspomene, koje mu pomau da na

jedan novi nain sagleda sve oko sebe.ML: Mton ili spint?I jedno i drugo. Da bismo sigli do cilja poreb-no je da na ome radimo uporno i israjno sva-kog dana. To je poreban, ali eso ne i dovoljanuslov za uspeh. U ivou su ese i siuacije kadaupravo sprin deonice odluuju pobednika,ako da reba bii spreman i na o.ML: d postoji bez vlin, koj bi onjih bil njtenij?To je svar linog gledia. Jedna od vrlina zakoju bih ja na oj berzi ponudio najveu cenu

svakako je nesebinos. Bojn KrIVEVI

rim vS. londonU ovom broju su svoje poglede na svet sa nama i Vama podelili Iva Vuksanovi (gore,levo), asistentkinja na predmetu Strategijski menadment i Saa Ranelovi, asistent

na predmetu Javne fnansije (dole, desno).

Dvougao


13/40

13

fakUltet

Predsedniku, popredsedniku i rukovodi-ocima resora SPEKOF - a predsoji godi-nu dana rada u kojoj e realizovai brojneinerese sudenaa i poboljanje suden-

skog naina ivoa. U razgovoru sa nama, poka-zali da imaju jasan plan kako o da osvare.Nen Ili, potpesenik: Pre svega, elimda svoje iskusvo koje sam sekao u parlamen-u za ove 4 godine prenesem na mlae lanovekoji ele akivno da se bave sudenskim pia-njima. o se resora ie, smaram da e svih 5napokon krenui sa radom, jer emo kroz novsisem, koji ve daje rezulae, konsanno mo-ivisai i angaovai sve rukovodioce isih, kako

bi oni u moivaciju preneli na svoje imove.Bnkic duki, seket: Uloga sekrearaSudenskog parlamena je da se sara o prav-nim, adminisraivnim i srunim pianjima,

da vodi zapisnik sa sednica Sudenskog par-lamena, a akoe, i slanje dealjnog izveajasa sednica parlamena lanovima isog i eso-ru za odnose sa javnou. Sekreara imenujepredsednik Sudenskog parlamena.Sofj Mlenovi, ukovoilc eso znstvu i ispite: Za poeak emo samooslukivai a o sudene mui i pokuaemoda reimo e probleme. Takoe, voleli bismoda poboljamo sisem komunikacije na relaci-

ji proesor - suden, kako bi obe srane imaledovoljno inormacija o ome a se rai odnjih i o kvalieu isog. Nadamo se uspenojsaradnji sa svim kolegama, bilo da su oni pro-esori, sudeni ili asiseni. Sreno!Filip Ksti, ukovoilc eso z stu-entski stn: Ove godine im resoraza sudenski sandard radie na poboljanjupoloaja sudenaa na naem akuleu. Oslu-kivaemo a je ono o e sudenima omogu-ii komornije i kvalienije sudiranje i rudiise da u saradnji sa drugim resorima, kao im,uradimo najbolje- od nekih inrasrukurnihprojekaa, koji su sudenima porebni (npr.nova iaonica), do uvoenja novih, zabavnih,kulurnih i rekreaivnih sadraja, koji svimanama jako znae. Nadam se da emo svi zajed-no uivai.Smiljk Sekuli, ukovoilc eso zmeunonu i meukultetsku s-

nju: Pre svega, pokuaemo da unapredimoodnos i edukaciju sudenaa naeg akulea idrugih. Organizovanje raznih gosovanja sra-nih sudenaa na naem akuleu, iso ako iomoguavanje kako domaim, ako i sranimsudenima uvid u nain sudiranja i unkcio-nisanja akulea. Pored redovnih akivnosi,ovaj resor bi rebalo da prui sudenima anseza dalje usavravanje i napredovanje.Zon Mimi, ukovoilc eso z stu-no usvvnje i pksu: Osnovni cilj je daresor uope prounkcionie, jer do sad nijeradio u skladu sa njegovom namenom. Ideja

je da spojimo razliie rme razliiih dela-nosi sa sudenima razliiih smerova, ako dasudeni dobiju odgovarajuu srunu praksu,kako bi po zavreku akulea bili konkuren-niji na riu rada.Bojn rli, ukovoilc eso z ono-se s jvnou: esor za odnose sa javno-u ove godine sprema nekoliko iznenaenjaza sve sudene koji su zaineresovani za ovuoblas. Naime, u planu su razliii seminari igosujua predavanja, veoma eminennih Psrunjaka iz domae prakse. Pored oga, u pla-nu su razliie radionice, case sudy arene, kaoi jo mnogo zanimljivih dogaaja. Naravno,P resor e nasavii sa izgradnjom poziivnogimida Sudenskog parlamena.

Bojn aNdrI

13

fakUltet

novi Saziv SPekof-a

Razgovor sa predstavnicima Studentskogparlamenta Ekonomskog fakulteta

Ove godine mesec april proao je u znaku izbora. Iskoristili smo priliku, i na pitanje: ta

planirate da uradite i koja je vaa uloga u okviru svih pa i pojedinanih resora? dobilismo jasne i konkretne odgovore.

Cilj koji smo postavili, kada smoodlulili da se kandidujemo na iz-

borima za Studentski parlament,

je bio da napravimo tim od 50ljudi koji e uestvovati u radusvih 5 resora u Studentskom par-lamentu i na taj nain izvriti ra-dikalne promene u nainu studi-ranja na Ekonomskom fakultetu.U prethodnom mandatu us-peli smo da pozicioniramo Stu-dentski parlament kao legitimnopredstavniko telo svih studena-ta Ekonomskog fakulteta u komu-nikaciji sa profesorima i tu pozic-iju elimo da ojaamo. Takoe,svakodnevna komunikacija sastudentima preko drutvenihmrea i dalje ostaje na glavni cilj.Pored resora za nastavu i ispite,naeg najvanijeg resora, elimoda pokrenemo i druge resore ida studiranje na naem fakultetuuinimo jo kvalitetnijim, za-nimljivijim, a samim tim i lakim.Imamo kvalitetan tim koji e seangaovati u velikom broju pro-

jekata u narednih godinu dana isiguran sam da emo uspeti danapravimo dobru priu. Ivanai, student prodekan i NikolaBioanin, predsednik Studentsk-

og parlamenta Ekonomskogfakulteta


14/40

14

fakUltet

Prole godine odrano je akmienje ureavanju poslovnog sluaja Dravnelurije Srbije, a 2010. godine sudenisu imali prililku da se blie upoznaju

sa poslovanjem urisike agencije i uesvu-ju u reavanju zadaka.EOF Arena odrana je rei pu pod po-krovieljsvom Mercaor-S, jednim od vode-ih rgovinskih lanaca u Srbiji. Ekonomskiakule i kompanija Mercaor-S popisale

su ugovor o dugoronoj poslovnoj saradnji15.11.2011. godine. Ugovor je rezula za-jednikog ineresa dve insiucije u oblasirazvoja i primene prakinih znanja iz rgovi-

ne, ali i realizacija zajednikih projekaa, kojiukljuuju organizaciju predavanja, voloni-ranje i zapoljavanje odgovarajuih kadrova.U reavanju ovogodinjeg poslovnog slua-

ja uesvovao je 31 im u sasavu od po 3lana. Sudeni su imali prilike da se boljeupoznaju sa poslovanjem ove kompanijena riu Srbije i regiona. ema ove EOF

Arene bila je Mercaorova Novogodinja/Boina promoivna kampanja. Cilj je bioda se iznese predlog promoivne kampanje,koja e bii u unkciji dierenciranja u od-nosu na druge rgovinske lance u Srbiji, uzkorienje savremenih kanala komunicira-nja u cilju poveanja prodaje i unapreenjalojalnosi kupaca.Uz ogranien bude na 1% od osvarenogprihoda, akmiari su imali prilike da kroz 5aaka obrade zadaak - da usklade konceppromoivnih akivnosi u skladu sa sezo-nom, da iznesu predlog kanala komunicira-nja, plan denisanih akivnosi kroz digial-ne kanale komuniciranja i da iznesu predlog

kreaivnih reenja kroz razradu procenebudea i analizu eekaa kampanje.Finale akmienja odrano je 08. maja u pro-esorskoj sali sa poekom u 10h. Najboljih10 imova imalo je priliku da prezenuje svo-

je radove pred komisijom, iji su lanovi bilipredsavnici Mercaor-S kompanije i proe-sori naeg akulea.

akmiari su se predsavili u najboljem sve-lu i uspeli su da iskau svoju kreaivnos iakmiarski duh. Do 17h bilo je neizvesnokoji im e osvojii praksu u ovom rgovin-

skom lancu, kao i novanu nagradu. Pred-savnici Mercaor-S-a su bili prijano izne-naeni predlozima markeing sraegija, pase moda neko reenje i nae u sledeim

promoivnim kampanjama. Unapreenjepromocije na druvenim mreama- acebo-ok-u i weeer-u, razvoj e-markeinga, apli-kacija za eleon Mercaor Android, Pikaakmienje, Promoivne enje, Dosava,Deiji kuak, Druenje sa samo su neki odpredloga koje su imovi predsavili u svojimradovima.

Jelena Banduka, Naaa Begu i Dragan Sa-vi su lanovi reeplasiranog ima, Nikolaorevi, Biljana rnea i Ivana Simi inedrugoplasirani im.Pobednici ovogodinje EOF Arene su An-ela Dimovi, sudenkinja druge godinesmera menadmen, Sneana Ugrinov, su-denkinja ree godine smera saisika i Bo-ris Gluvaevi, apsolven markeing smera.Njihova promoivna kampanja, kao i dobraprezenacija ise, osvojila je glasove komisi-

je. oda kalkulaor, Popus na dar, earge(online), Aplikacije i Dosava su se pokazalekao najeksnijie markeing akivnosi, koje

bi doprinele poveanju proa.

Priliku za praksu i mogunos zaposlenjadobio je i im koji nije osvojio nagradu Mer-caor-S. Svojom dobrom prezenacijom inasupom osvojili su Vukaina anurdiaiz HEADMADE-a i dobili priliku da obavepraksu u oj markeinkoj agenciji.Zahvaljujui imu iz Cenra za karijerno vo-enje i saveovanje, sudeni Ekonomskogakulea zaisa imaju priliku da pokau svojeznanje i kreaivnos velikim kompanijama, ai mogunos da dobiju sipendiju, praksu , amoda ak i posao. Pro. Pekovi je u zavr-noj rei izrazila zahvalnos i elju da se slede-

e godine prijavi jo vie sudenaa i na ovajnain obogae svoj CV.

Ivn KOVaEVI

14

Tradicionalno case study takmienjeCentra za karijerno voenje

ekof arenaCase study takmienjesveano je otvoreno26.04. u 17h kroz uvodnopredavanje i predajustudije na EkonomskomfakultetuCAREER CENTAR, kaoposebna organizaciona

jedinica na Ekonomskom

fakultetu, osnovan jesa ciljem da pomognestudentima i drugimzainteresovanimklijentima da procenesvoje sposobnosti,interesovanja i vrednosti,da dobiju informacije omogunostima zaposlenja,stanju na tritu rada izahtevima poslodavaca

u pogledu potrebnihkompetencija. U maju2008. godine rearmisan

je od strane prof. drMirjane Petkovi. Centarza karijerno voenje isavetovanje nastoji daunapredi sistem voenjakarijere i doprinesepoboljanju stanja na

tritu rada u Srbiji.


15/40

1515

ekonomija

Ujeku svima nama dobro poznaihdruvenih deavanja, jedino jeSaa ogovi, saradnik Insiua

za rina israivanja, objavio da je Srbijai zvanino u recesiji, jer je BDP zabeleiopad u poslednja dva kvarala prole godi-ne, a izvesno je da se aj rend nasavlja i uprvom kvaralu ove godine. Osim oga, ne-zaposlenos se konsanno poveava i sadadosie ciru od 24%, i o po ILO deniciji(ne)zaposlenosi, prema kojoj se zaposle-ni ako se okom posmarane nedelje radilinegde jedan sa. Dakle, ako se nadniili

jedan dan i brali jabuke za hiljadu dinara,vi se maerijalno obezbeeni i vodie se kao osoba koja je zaposlena i osvaruje sredsva za ivo, iako niseu salnom radnom odnosu. ealna sopa nezaposlenosi (odnos regisrovanih nezaposlenih u NSZ premaradno sposobnim licima) pribliava se ciri od 30%.Dodue, reklo bi se da drava pokazuje znaajnu brigu za sanje privrede, imajui u vidu broj razvojnih sra-egija koje su u poslednje vreme donee (sraegija o poskriznom modelu razvoja privrede, nova sraegijaindusrijalizacije, ruralnog razvoja, poljoprivrede...). Meuim, kada oduevljeno na inerneu pronaemneku od pomenuih sraegija, imam a da vidim: u jednoj od njih govori se uglavnom o opimisikomi pesimisikom scenariju rasa BDP-a u narednim godinama, u zavisnosi od, na primer, dinamike rasaizvoza. Nigde ne pie a o konkreno reba uradii da bi se izvoz poveao Nije eko izraunai da li eBDP rasi po prosenoj sopi od 5% ili 7% ako se promene odreeni agregai, npr. izvoz ili invesicije. Veiizazov je predloii konkrena reenja koja e doprinei privrednom oporavku. Sada je dvanaes i dese da seprekine sa deklaraivnim sraegijama koje se ne sprovode i u kojima nema nikakvog konkrenog predlogakako pokrenui ovu zemlju.ao analiiar-poenik indusrijske poliike, mogu skromno da primeim da, na primer, proizvodnja EINi elevizora nije imala sjajnu perspekivu iz vie razloga: nizak kvalie proizvoda, neposojanje domaeehnologije (zavisnos od Filipsovih licenci), nepozna brend u inosransvu, skuplja radna snaga nego uini i nedosaak radicije i iskusva nae zemlje u proizvodnji elekronike. Dakle, domae kompanije popuove ne mogu samosalno da opsanu i da se razvijaju. Za ovakve grane jedino reenje je dolazak sranihinvesiora i ovaranje njihovih abrika (Soni, Panasonik id.). Ali o ne znai da nema indusrijskih gra-na u kojima nemamo komparaivnih prednosi, naproiv. Indusrija graevinskih maerijala moe bii vrloproabilna, zbog prirodne osnove (nalazia nemeala), ali i porebe izgradnje inrasrukure u Srbiji. usu i prehrambena, armaceuska, vojna, eksilna, laka hemijska indusrija id. Samo paljivom analizom iselekcijom perspekivnih grana i delanosi biemo u prilici da poveamo izvoz i uinimo Srbiju konkuren-nijom zemljom.

Veliki broj eksperaa godinama predlae eleganna reenja i nepresano se eksponira u medijima. Neki od

njih nisu ekonomisi ni po obrazovanju, ni po mainom akuleu. Neki su se priklanjali svakoj ekonomsko-poliikoj ideologiji u poslednjih dvadese godina i pisali hvalospeve raznim privrednim sisemima, poevod samoupravljanja, nekada isicanog kao revolucionarni privredni sisem koji se ne priklanja ni isoku nizapadu (i koji zapravo nije bio ni na nebu ni na zemlji), pa sve do dananjeg izlea u vode markeinga i me-nadmena, kao i velianja liberalizma i rine ekonomije.Nije ba ni lako sluai ise ljude godinama, koji su mnogo oga rekli, a malo uradili. Hvala vam na vaimsrunim saveima, ali u ime sudenaa kao mladih i pamenih ljudi na kojima osaje ovaj sve, rekao bihda je dolo vreme da neke nove osobe pokuaju da neo uine za druvo. o bi rekao ore Balaevi:

Nemoje nas vie branii, priom ee nas sahranii. Moj on jese malo oriji, ali smaram da su sudenimoda i najpozvaniji da menjaju ovu zemlju i pokuaju da svojim enuzijazmom daju doprinos njenomrazvoju. Zao drage kolege, mislie svojom glavom i probudie se. Vi ee sura bii kreaori privrede Srbije i

vae odluke e uicai na njen razvoj. Budie uporni i napred u nove radne pobede!

Sten ERSIMOVI

ekSPertiza


16/40

16

ekonomija

iVoTPol Semjuelson je roen 15. maja 1915. u Ga-riju, u Indijani. odielji su mu bili dobroso-

jei jevrejski imigrani, koji su uekli iz Poljskeim je poeo Prvi sveski ra. Sa osam godinapreselio se u ikago, da bi kasnije sudirao naamonjem Univerzieu, a 1941. dokorirao

je na Harvardu u seri druvenih nauka. Dokje bio suden zavrne godine, predavale sumu neke od najuicajnih gura ekonomskeeorije: Joze umpeer, Vasilij Leonijev,Gorid Haberler, A. Hansen, Viner, Naj. Bi-an momena u njegovom obrazovanju bilo

je i ineresovanje za principe ermodinamike.Maemaika mu nije bila srana. Na Masau-

sess insiuu za ehnologiju poeo je da radi1940. Tu e osai do kraja ivoa. Preminuoje 13. decembra 2009. u 95. godini. u svojojkui u Belmonu. Sa suprugom iom Se-mjuelson, akoe ekonomisom, bio je u bra-ku dvadese osam godina i imali su esorodece i penaesoro unuadi.

naUni doPrinoSOvaj poznai ekonomski eoreiar podigao

je nivo maemaike analize u ekonomskojeoriji. Jednosavno je preinaio znaajan deoideja u ekonomiji, pokazujui znaaj spoja

izmeu same eoreske posavke problema ianaliikih ehnika koje su neophodne za nji-hovo reavanje, posebno kada je re o princi-pima maksimizacije. Znanje koje je sekao na

Harvardu u oblasi ermodinamike podsakloga je da primeni aelijeov (Chaelier) prin-cip - kako se ponaa sabilan sisem kada gapromena neke varijable izbaci iz ravnoee,sve dok ne pronae novi ekvilibrijum. Da-kle, Semjuelson korisi jedan hemijski zakonkako bi razjasnio rinu ravnoeu, o nikodo ada nije uradio. Ako se priseimo AdamaSmia i paralela koje su pravljene izmeu nje-ga i Isaka Njuna i njihovih osnovnih posu-laa, seiemo se da su i ranije posojala po-reenja izmeu egzaknih nauka i ekonomije,samo o se niko nije usudio da ode ako dale-ko da primeni maemaike principe na neoo u mnogome zavisi od psiholokih akora.Prvi nauni rad Semjuelson je objavio kaodvadesejednogodinjak na dokorskim su-dijama na Harvardu, i isi se icao upravo me-renja korisnosi. Funkcije korisnosi bile suiskljuivo apsrakni pojam sve do 1938, kadae mladi ekonomisa upoznai javnos sa kon-cepom okrivene preerencije poroasvojim izborima implicira da li je u boljoj ililoijoj siuaciji posle promene cene. Dokazao

je da se naizgled imaginarna unkcija korisno-si moe konsruisai i na osnovu objekivnihpodaaka.Nauni opus Pola Semjuelsona je, slobodnogovorei, kaalizaor maemaike revolucijeu ekonomiji. Jedan od njegovih udbenika,

Ekonomika moderne ehnike ekonomskeanalize, objavljen 1948, preveden je na ere-se jezika, a na engleskom je objavljen u de-

venaes izdanja. e je o najprodavanijemdelu iz oblasi ekonomije svih vremena, a popodacima MIT-a, do sada je prodao eirimiliona primeraka. Semjuelson je za sebe vr-dio da je poslednji generalisa u svojoj nauci.Tome u prilog govori injenica da je uicaona: eoriju poroaa i ekonomiku blagosa-nja, eorije, nansije, eorije kapiala, dinami-ku privrednih sisema, opu ravnoeu, ma-kroekonomsku analizu (poslovni ciklusi)Kada se radi o eoriji meunarodne rgovine,odigrao je izuzeno znaajnu ulogu pruaju-i maemaiku poporu Olinovoj eoremio izjednaavanju akora proizvodnje. Bio jeprvi koji je pokuao da prui deniciju javnogdobra na primeru nacionalne odbrane. Zaslu-an je za ormulisanje koncepa neoklasinesineze spoj uenja koja su zasupali klasi-ari i kejnzijanska makroekonomija. Mnogismaraju da je o njegov najznaajniji dopri-nos celokupnoj ekonomskoj eoriji. Svoj radkrunisao je i Nobelovom nagradom iz oblasiekonomije, 1970. godine.

PoSLediCe maTemaTike reVoLUCijeDa li se deskripcija sme i moe kvanikovai,pianje je na koje se i dalje eka adekvaan od-govor. Semjuelson je, oigledno, indukovaopravu revoluciju na polju ekonomske nauke.Sada se bavimo preciznim proraunima ipredvianjima ponaanja rinih uesnika,u emu se moda i oilo predaleko. Jednaopservacija se namee ljudi nisu hemijskielemeni, opruge ili sisem jednaina, a ljudi

su i koji donose odluke. Gde je bila maema-ika 2008?Selen IVaNOVI

Prvi Amerikanac koji je dobioNobelovu nagradu iz ekonomije

Brak iZmeU ekonomije

i matematikeSemjuelson je estobio okarakterisan kaonajvei ekonomskiteoretiar druge polovinedvadesetog veka. Smatrase jednim od osnivaaneokejnzijanskog pokreta,

ali mu se ne porie ni ulogau razvitku neoklasineanalize. Bio je ekonomskisavetnik dvojice amerikihpredsednika - DonaF. Kenedija i LindonaDonsona.

Jedino to znamo o

globalnoj nansijskoj krizi je

to da ne znamo ba puno.


17/40

17

ekonomijaItalijanski gigant uproizvodnji elika u apcu

aBaC - PriVLana

inVeSTiCiona deSTinaCija

Posle goovo deve meseci pregovora,predsavnici Vlade Srbije, grada apcai ialijanskog proizvoaa elika Dani-

jeli, popisali su krajem mara Memo-

randum o razumevanju za invesiciju vrednupola milijarde evra. e je o izgradnji abrikespecijalnih elika, u ijim pogonima e biizaposleno oko 1.500 radnika, a indirekno i

velikog broja drugih preduzea u Srbiji. IakoMemorandum nije obavezujui dokumen,Franko Alcea, operaivni direkor ove kom-panije, naglasio je da je on bina osnova za sa-radnju i naredne korake u realizaciji invesicije.Prema planovima ialijanske kompanije, napovrini od 120 hekara bie izgraena halapovrine 110.000 m2, uz dodanih 80.000 m2u drugoj azi realizacije projeka i 5.000 m2 za

adminisraivne prosorije. iava invesicijabie zavrena do 2015. godine, kada bi se o-poelo sa proizvodnjom 750.000 ona elika.eliana u apcu e kao energene korisii

gas i sruju, a polovina opadnog elika (kojije osnovna sirovina) kupovala bi se u Srbiji.Alcea ocenjuje da bi, u roku od dve godine odzavreka abrike, bilo mogue dosii punuproizvodnju u iznosu od 800 miliona evragodinje, u najveoj meri namenjenu izvozuu cenralnu Evropu. Ipak, konanu odluku oome da li e gradii elianu, Danijeli e do-nei ek poekom jula.

ZaTo aBaC?Prema reima reeg oveka kompanije Da-nijeli, Franka Alcee, niski rokovi proizvod-nje, dobra kulura i mnogo energinih ljudikoji imaju elju i volju da rade, samo su nekeod karakerisika koje Srbiju ine arakivnomza ulaganja. Meuim, bilo je porebno da Fi-

ja pone sa proizvodnjom da bi Danijeliozbiljnije razmorio lokalne uslove poslova-

nja i odluio se za ovakav poez. eliana ebii izgraena u apcu jer je u pianju pogodnalokacija sa dobrom saobraajnom inrasruk-urom i ineresannim podsicajima. Grado-naelnik apca, Milo Miloevi, rekao je da

je lokalna samouprava ve es godina angao-vana na izgradnji Severozapadne indusrijskezone, gde e bii podignua abrika, pri emu

je u inrasrukurno opremanje e zone dosada uloeno oko dese miliona evra. Milo-evi je, akoe, isakao da je Danijeli raiosaus najpovlaenijeg kupca kada je re ogasu, sruji i osalim energenima koji se ko-

rise u proizvodnji, zaim izgradnju auopuakoji e povezai abac sa auopuem Beograd-Zagreb, ienje koria reke Save i poveanjenjenih plovidbenih kapaciea. Zbog injeni-

ce da e poslovai u slobodnoj zoni, Danijelie bii osloboen plaanja PDV-a i carine nauvoz maina, opreme i graevinskog maerija-la, kao i plaanja poreza na dobi od 10%.

o PoSLoVanjUKompanija Danijeli posoji ve punih deve-dese osam godina. Kada su 1914. braa Marioi Timo Danijeli osnovali elezaru AngeliniSeelworks u Brei, u Ialiji, o je bila jednaod prvih rmi koja je korisila elekrine lunepei u proizvodnji elika, a bavila se i izradompomonih maina za valjaonice. Luii Danijeli(Luigi Danieli) 1955. preuzima upravljanjekompanijom, u kojoj je ada bilo zaposlenopedese radnika i poinje projekovanje i pro-izvodnju opreme za indusriju elika. Danijeli

je radio na maksimalnom korienju auomai-zacije, pojednosavljenju procesa i proizvodnji

najkonkurennije opreme, o je u velikoj meridoprinelo jaanju pozicije ovog preduzea.Decenije neprekidnog usavravanja, ulaganjau israivanje i razvoj, kao i saradnja sa po-znaim sveskim preduzeima, prevorili su

Danijeli u jaku mulinacionalnu kompanijusa najviim kvalieom proizvodnje. Vrednosovog preduzea na berzi iznosi 1,2 milijardeevra, uz osvareni prihod od prodaje u iznosuod 3,1 milijarde evra i proom pre oporezi-

vanja od 360 miliona evra. Danijeli poslujeu Francuskoj, Holandiji, vedskoj, Nemakoj,

Velikoj Brianiji, Ausriji, SAD, Indiji, Kini,

Japanu, Vijenamu i na Tajlandu, a broj zapo-slenih poveao se goovo pe pua: sa 1.870(1990. godine) na 9.392 radnika danas.

Min POPOVI ZaVII

Dok mu u pesmi MonaLiza alje poljupce, ustvarnosti se za abacinteresuju veliki investitori.Preciznije, radi se o jednomod tri najvea svetskaproizvoaa opreme

i proizvodnih linija zaindustriju gvoa i elika,italijanskoj kompanijiDanijeli. Nakon obilaskasvih ponuenih lokacija,menaderi Danijelijaocenili su abac kaoidealno mesto za izgradnjuproizvodnog pogona, uslobodnoj zoni na obaliSave. Kako se procenjuje,ovo je najvea greeneldinvesticija do sada, kojae u nau zemlju donetisavremene tehnologijei unaprediti domauindustrijsku proizvodnju.


18/40

18

Pl ut08:00h Juro u gradu u zapadnoj Sr-biji . Ceo im, sasavljen od sedam sru-njaka iz razliiih oblasi (porezi, pravoi inansije), prvu akivnos obavlja ranoujuru kod mee kupovine. Ovo jedruga nedelja due diligence projeka.Klijen je belgijski invesicioni ond,zaineresovan za srednje preduzee uoblasi komunikacija i medija, locira-no u zapadnoj Srbiji. Prvi zadaak imaje da klijenu ukae na poreske rizike,isplaivos invesicije i da ideniikuje

neiskorieni poreski poencijal, ukoli-ko se nakon izveaja klijen odlui zakupovinu. Poom sledi srukuriranjeransakcije i inkorporiranje mee uposlovni sisem klijena.

20:00h - Nakon krake enje cenromgrada, im se okuplja na veeri u re-soranu. Vodi se generalna diskusija omedijskom biznisu u Srbiji i njegovojperspekivi. Deo ima odluuje se zakaraoke zabavu u lokalnom baru, dok seosali vraaju u hoel.

S tvt08:30h - Sredina nedelje je i napokonsam u kancelariji . Nakon juarnje kaesa kolegama i prepriavanja zanimlji-vosi iz zapadne Srbije, im se okuplja izadaci su podeljeni. Kreemo u inaliza-ciju projeka i zapoinjemo sa pisanjemizveaja. Proveravaju se svi podaci i do-bijene inormacije, a nakon oga pravi seizveaj u ormau koji je dogovoren saklijenom i njegovim porebama. Rok za

izveavanje je evrak .Kraj poslovnogdana.

Pt12:00h - Sigao je novi zadaak. U pia-nju je sari klijen koji ima pianje veza-no za poreske implikacije poencijalnepromene biznis modela koji ukljuujees zemalja u okruenju. Sasavlja senovi im, koji kombinuje mlae i isku-snije savenike. Mlai saradnici e radiina inicijalnom reenju uz povremenosaveovanje od srane iskusnijih kolega.Ovakvi kompleksni zadaci predsavljajukrunu rada poreskog savenika, gde semoraju sagledai poreski, ekonomski,pravni i biznis aspeki savea, a neop-hodno je ukljuii i kolege iz okruenjaradi kvalienijih savea.

15:00h Sie i-mejl iz Belgije da suprouili na izveaj i da su spremni dase sasanu sa nama sledee nedelje kakobismo prodiskuovali o izveaju i sle-deim koracima u ransakciji.

18

ekonomija Kako izgledaju ritam i zaduenjaporeskog savetnika

Gore opisana nedelja je ipina nede-lja poreskog savenika u konsulanskojkui PwC.Zanimanje poreskog savenika podra-zumeva mulidisciplinarnos, koninu-

irano uenje i esa puovanja. Posaoporeskog savenika je da korisi znanjeo raunovodsvu, inansijama, pravu idrugim disciplinama ne bi li omoguioklijenima da na najeikasniji nain i uskladu sa propisima i zakonima nesme-ano obavljaju svoje poslovanje.Poreski savenik se najee susree sari vrse posla: poreska revizija inan-sijskih izveaja, saveovanje prilikompreuzimanja irmi i saveovanje u uemsmislu.

Ps vz fssh zvtCilj poreske revizije inansijskih izve-aja je da omogui revizoru da izrazimiljenje da li su poreske obaveze-sred-

sva klijena, po svim binim pianjima,sasavljeni u skladu sa poreskim pravili-ma i poreskim zakonima, odnosno da lidaju isiniu i objekivnu sliku.

Procedure i esiranja koje specijalisa

sprovodi usmerene su jedino ka uvri-vanju evenualnog posojanja maerijal-ne greke i propusa u vezi sa poreskimsaldima. Prilikom revizije poreski save-

nik duan je da sagleda i upozna poslo-vanje k lijena, sakupi revizorske dokaze,dokumenuje rad (rezulae uraenihesova) na nain koji e omoguii do-noenje zakljuka o prirodi, vremenu i

obimu izvrenih procedura, kao i obra-zloenje zakljuaka doneih na bazi sa-kupljenih revizorskih dokaza.Uesvovanjem u reviziji poreski save-nik sie neophodna znanja i iskusva(sagledava speciinosi pojedinih in-dusrija, prouava prakine implikaci-je odreenih odluka), sagledava i boljerazume zakonski okvir (sagledava nedo-sake i nedoslednosi) i razvija sposob-nosi i veine (komunikacija, pregova-ranje i sl).Seena znanja i iskusva poreski sa-

venik korisi u svom svakodnevnomsaveodavnom radu. Ona mu omogu-avaju da klijenima pronae prakinoprimenljiva reenja, koja su u skladu sa

PoreSki Savetnikkao ZanimanjeMeu zanimanjimakoja moete obavljatinakon to postanetediplomirani ekonomista,posao poreskog savetnika

spada u najzanimljivije inajdinaminije. Uverite se izato.


19/40

19

ekonomija

19

propisima i priom kompaibilna sa po-slovnom poliikom klijena.

Svtv pl puz fUloga poreskog savenika prilikompreuzimanja irmi je da uvrdi rizikeransakcije, sprovede opimalno sruk-uriranje preuzimanja sa cash-low (okgoovine) aspeka, kreira poreski eika-sno srukuriranje ransakcije i omoguireenje za inkorporiranje ciljanog pre-duzea u poslovni sisem klijena nakonpreuzimanja.Prilikom preuzimanja irmi sprovodi sedijagnosika analiza diligence, koja jeneophodna za ocenu isplaivosi invesi-cije, kao i za uvrivanje cene. Osnovniciljevi poreskog due diligencea su: iden-iikovai poreske rizike, kvaniikovairizik i ideniikovai neiskorieni pore-ski poencijal.Prilikom preuzimanja irmi javljaju serazliii modaliei angaovanja pore-skih savenika, akvizicije na srani pro-davca i na srani kupca.Speciinosi due diligence projekasu ogranienos vremena, rokova izve-avanja, broja ljudi i prisupa menad-menu i srikna procedura za spro-voenje projeka. Iz ovih razloga zaovakav ip projeka angauju se iskusni

savenici.

Svtv u u ssluCilj posla poreskog savenika je da kli-jenu prui jasan, aan i primenljiv upraksi save o odreenoj poreskoj svariklijena, koji e mu omoguii da mini-mizira svoje rokove poreza (direkne iindirekne) na zakoni nain.

Posoji vie oblika poreskog saveovanjai izazov ovog zanimanja je neizvesnoskoja vas eka kada odee na posao. Na-ime, vi obino unapred ne znae sa ko-jom indusrijom, klijenom i izazovomee se susresi.Neki od najeih oblika poreskog save-ovanja su sledei:Tumaenje poreskih propisa, j. davanje

usmenih i pisanih objanjenja o znae-

nju pojedinih zakonskih normi i o omekoje posledice one proizvode u kon-krenom sluaju klijena.Asisencija u ispunjenju poreskih oba-veza, odnosno vrenje odreenih ak-ivnosi za raun klijena u vezi sa vo-enjem poreske evidencije, obraunomporeza i podnoenjem poreskih prijava.Analiza poreskih rizika - predsavljakonrolu anosi i popunosi obrau-na poreskih obaveza u proeklom perio-du, inernih procedura i ideniikovanjeoblasi rizika kao o su greke, neade-kvana dokumenacija, proceduralneslabosi, nezakonia poreska evazija i sl.Unapreenje poslovanja je komplenaanaliza poslovanja klijena i uvrivanjeoblasi u kojima bi se mogle osvariiporeske uede.Asisencija u odnosima sa poreskomupravom, j. saveovanje u vezi sa pravi-ma i obavezama klijena u poreskom po-supku i preduzimanje odreenih radnjiza raun klijena.Poresko planiranje i srukuriranje -analiza kojom se planira budue poslo-vanje i akivnosi koje klijen nameravada preduzme, kao i saveovanje o omekako da se akve akivnosi srukurirajuna poreski najopimalniji nain.Analiza ransernih cena predsavljaanalizu poslovanja i kreiranje modelaransernih cena, koji je u skladu sa pro-pisima (svih zemalja u kojima klijenposluje), a uz o omoguava najpovolj-nije poreske rezulae.Poresko saveovanje zaheva viegodi-nje prakino iskusvo i odlino pozna-vanje: eori je i principa nacionalnogi meunarodnog oporezivanja, eko-nomske eorije i principa poslovanjapreduzea, celine poreskog sisema ipojedinanih poreskih propisa, drugih

propisa (raunovodsvo, poslovno pra-vo i sl), kao i meunarodne i lokalneprakse poslovanja irmi.Poresko saveovanje je kompleksno za-nimanje koje zaheva veliku odgovor-nos, ali odgovara ljudima koji imajumenalie i karaker za reavanje sloe-nih problema.Rad poreskog savenika je sadran udealjima i sloenim izazovima, ali o jeposao koji je veoma nagraujui, jer suipak, kako kae amerika poslovica, uivou samo dve svari izvesne.

Mtin PELEMI

Due diligence pojam

koji oznaava detaljno

upoznavanje svih aspekata

poslovanja poslovnog

partnera kao

i procenu koristi, obaveza

i odgovornosti vezanih za

mogunost kupovine nekog

preduzea.


20/40

20

ekonomija

Sadraj memorandUmaNBS i Vlada donele su ovaj dokumenkako bi se veom uporebom dinara u -nansijskom sisemu podigao nivo nansij-ske sabilnosi, umanjio rizik od promenedeviznog kursa i pojaala ekasnos mo-nearne poliike, o bi doprinelo svara-nju preduslova za odriv i snaan privred-ni razvoj.U om cilju predviene su ri grupe mera.Prvu grupu ine mere monearne i skal-ne poliike usmerene na sniavanje ina-cije i odravanje sabilnog deviznog kursaprimenom reima konrolisano ukuira-

jueg kursa. Drugu grupu ine akivnosiusmerene na razvoj ria dinarskih har-ija od vrednosi i svaranje uslova za uvo-enje novih dinarskih proizvoda, a reugrupu ine akivnosi koje su vezane zarazvoj insrumenaa zaie od deviznogrizika.Narodna banka e radii na obezbeivanjuinsiucionalnih i regulaornih prepo-

savki za razvoj primarnog i sekundarnog

ria dinarskih harija od vrednosi, kaoi na poveanju likvidnosi sekundarnogria, za a e, u saradnji sa drugim insi-ucijama, oormii radnu grupu. akoe,inenizivno e saraivai sa meunarod-nim nansijskim insiucijama, kako bi einsiucije izdavale dugorone dinarskeHOV i odobravale dinarske kredie. Pred-

viaju se i odgovarajue mere u pogledupoliike obaveznih rezervi, kao i kreiranjeinsrumenaa zaie od deviznog rizika(popu deviznih orvarda, uersa i va-lunih svopova). Sa druge srane, Vlada seobavezuje da e izdavai dugoronije di-narske obveznice, zaim da e nasojai dau ukupnom javnom dugu povea dinarskouee, kao i da nasavi sa subvencionisa-njem dinarskih kredia i simulaivnomporeskom poliikom u cilju poveanja di-narske ednje.ezulai sraegije dinarizacije redovnoe se praii i javno objavljivai, a krieri-

jumi za sepen dinarizacije nansijskogsisema bie uee dinarskih kredia uukupnim krediima, uee dinarskih de-pozia sekora sanovniva i privrede uukupnim depoziima, valuna srukura

javnog duga id.

neoPHodni PredUSLoViIzazovi za sraegiju dinarizacije su velikii brojni. Pre svega, neophodna je niska isabilna inacija u duem periodu, kako biprivredni subjeki i sanovnivo bili spre-mni da se zaduuju u dinarima i da edeu dinarima. Iako je okom ove godine in-acija u okviru dozvoljenog odsupanjaod cilja, ona je na dui rok nepredvidljiva.

Dovoljno je seii se epizode sa cenama

hrane, koje su meugodinjem rasu cenau periodu jun 2010 - mar 2011. od 9,9%doprinele sa ak 9%. Ne smemo zaboraviini da su neophodni proizvodi sa malomelasinou ranje najpodloniji rasucena. Ako ome dodamo evidenno prisu-svo monopola u proizvodnji hrane i ma-loprodaji, kojima po zakonima ekonom-ske logike odgovara da diu cene kako bipoveali prihode (o im se vie isplaizbog navedene male elasinosi ranje),posaje uoljivo koliki su rizici po visinuinacije u zemlji sa niskim ivonim san-dardom, niskim prosenim zaradama i ve-likom nezaposlenou. Upravo zbog ovihakora sanovnivo je prinueno da sezaduuje za skoro sva rajna porona do-

bra koja kupuje, a eso i za podmirivanjeekuih rokova ivoa. o akoe pred-savlja priisak na inaciju.Drugi preduslov efkasnosi dinarizacije

je sabilnos deviznog kursa. On je u po-slednje vreme relaivno nesabilan, jer jeod poeka godine dinar izgubio 11,3%svoje vrednosi u odnosu na evro, a ak20,5% u odnosu na dolar. Razlozi za a-kva kreanja su brojni, ali se isiu sma-njenje izvoza, slabiji priliv sranih direk-nih invesicija, odlaganje revizije sand

by aranmana sa MMF-om, ali i luajuispekulaivni kapial, koji se u Srbiji zadr-ava krae vreme zbog arakivnih kama-nih sopa na rezorske zapise i obveznice.Poekom ove godine dolo je upravo dodeliminog povlaenja ovih invesiora,ali i do plaanja obaveza prema inosran-svu i povlaenja manjeg dela bankarskogkapiala, o je negaivno uicalo na devi-

zni kurs. Zbog sabilizacije kursa dinaraneophodno je dinaminije poveavaiizvoz od uvoza simulisanjem realnogsekora privrede i poveai priliv sranihdireknih invesicija, iako je u om pogle-du Srbija prole godine osvarila dobrerezulae.Sve u svemu, dinarizacija je dugoroanproces koji ne moe dai vidljive rezula-e preko noi i na kome je porebno ne-presano radii. Sa razvikom i jaanjemdomae privrede i njene meunarodnekonkurennosi, doi e i do znaajnijih

deviznih priliva i, samim im, jaanja do-mae value i snienja inacije.

Sten ERSIMOVI

PLaajmo domaimDinarizacija finansijskog sistema

Tokom marta ove godineNarodna banka Srbije iVlada sainile su i potpisaleMemorandum o strategijidinarizacije nansijskogsistema Srbije, u kojemse predviaju ciljevii mere za poveanjekorienja domae valute uposlovnim transakcijama.


21/40

ekonomija

21

Pirot nije poznat samo po vicevima

k ptDavne 1935. godine, igar je osnovan kaoradionica za proizvodnju gumenih proi-zvoda i svih vrsa gumene odee, 1959.osnovana je abrika Auoguma, a ubrzo iabrika ehnika guma. Ugovor o licencisa irmom BF Goodrich (SAD) popisan

je 1974, a eiri godine kasnije ugovorenoje zajedniko ulaganje. U Velikoj Briani-ji je 1981. osnovan igar Europe, da bi seposle godinu dana kompanija igar ran-sormisala u akcionarsko druvo i ubrzouvela u svoju proizvodnju sandarde ISO9001. Neo kasnije (1997) sklopljen je

join-venure ugovor sa igarMichelinNorh America, a 2001. na snagu supaugovor o zajednikom ulaganju igra iMichelin Groupe i ormiranju zajedni-ke irme. ako Michelin direkno ulaziu Srbiju i svoj naziv Michelin Srbijamenja u igar yres. Mulicompanyosaje glavni disribuer igar yresa iposaje jedan od najveih parnera ovekompanije kod nas. U 21. veku igarPiro je reka kompanija na naim pro-sorima koja se moe pohvalii sledeimakivnosima: ormiranje zajednike ir-me igarMichelinIFC, uvoenje san-

darda ISO 14001, dodano invesiranje uigar MH, usaglaavanje sa sandardimaEvropske unije, emiovanje akcija kor-poracije i koacija na Beogradskoj berzi.Od 2006, ovu kompaniju prai posepenizlazak iz programa guma, uporedo sarazvojem programa u konrolnom vla-snivu i kupovina indusrijske lokacijeigar III, koja se proirila 2008. godine.akoe, igar posaje pr va kompanija naprime markeu Beogradske berze. Pokre-e se nova abrika igar Obua, kao i i-gar ehnika guma, sprovela se akvizicijadanske irme Bilguex, a pokrenue se ipogon za proizvodnju goovih proizvodaod gumenog reciklaa i uvode se sandar-di OHSAS 18001.

Svts, Uprava piroskog igra je 2007. godinedonela odluku da proda rancukoj kompa-niji Michelin svoj udeo u abrici auo gumaigar yres zbog, kako je saopeno, glo-

balnih rendova u auo-indusriji i nemo-gunosi da na pravi nain prai u kompa-niju. ri godine kasnije, uplaom poslednjerane, Michelin posaje soprocenni vla-snik. Direkor korporacije igar, DraganNikoli, izjavio je povodom ovog pianja zaagenciju Bea: Fabrika upoljava isi brojljudi koji su bili i kad je igar doneo odlukuda izae iz og programa. Zaposleni nasav-ljaju da rade uspeno kao i dosad. Osavilismo ekipu koja je kadra za aj program.Podseiemo da je broj zaposlenih u igruoko 2.000.

d st z...

Popredsednica Vlade za privredni i regio-nalni razvoj, Verica alanovi, uruila je uPirou ugovor o proirenju invesicija i za-poljavanju novih pedese radnika u kom-paniji igar yres. Ovo je jo jedan dokazda je Program za privlaenje invesicijadobar i da daje konkrene rezulae. Dana-nji rezula programa u Pirou je ovaranjenovih pedese radnih mesa, invesicija

vredna 3 miliona i 770 hiljada evra, veaproizvodnja i osvajanje novih ria, re-kla je alanovieva posle uruenja ugovoradirekoru kompanije igar yres, BrunuMasonu. ime e ova kompanija poveaiobim proizvodnje za dodanih 500 hiljadaguma za skuere i moore u proizvodnompogonu u Pirou. Za aj invesicioni proje-ka odobreno im je 200.000 evra za zapo-ljavanje pedese novih radnika. Poslednjanovos je da je piroska holding kompanijaigar uspeno realizovala penaesu emisi-

ju krakoronih obveznica. ako objavljujeCenralni regisar harija od vrednosi, oviduniki papiri prodai su u nominalnomiznosu od ridese dva miliona dinara sa ro-kom dospea od devedese dana. amaana mesenom nivou je 2% i obraunava seproporcionalnom meodom.

Ivn VUKOVI

i mi TiGra Za TrkU imamoKompanija Tigar Tyresje najvei domaiproizvoa pneumatika,lanica poslovnog sistemaMichelin i vie od pedesetgodina poznata pokvalitetu svojih proizvoda.

Prvi proizvod fabrike

Tigar obua bio je gumeniopanak. Prave se sa ili bez

kaia, a pogodni su za rad naselu, za sneg ili blato.

Kompanija Tigar se prolezime ukljuila u pomo

zavejanom stanovnitvui poklonila 130 pari

postavljenih gumenih

izama Optinskomi Okrunom tabu za

vanredne situacije u Pirotu

i pojedinim republikiminstitucijama, koje su

tih dana bile intenzivno

angaovane u ugroenimpodrujima.


22/40

22

drUtvo

22

Novosti u vezi sa FB

fB na BerziOvog meseca, Fejsbuk e ponudii 334,7 mi-liona svojih akcija na javnoj ponudi. Znai,

bilo ko sa dovoljno novca moi e da ih kupi.ompanija je objavila da iz ove operacijeplanira da izvue neo 5,6 milijardi dolara,ne raunajui rokove i provizije. Ono opredsavlja pravu vrednos Fejsa jese njego-

va markeinka vrednos, koja se procenjujena oko devedese milijardi dolara. Izlazak na

berzu ovorie nove mogunosi, kako zaproirenje usluga, ako i da se na pravi nainodgovori na konkurenski priisak namenuod srane Gugla. uveni invesior Voren Ba-e izjavio je da ne bi ulagao u Fejsbuk i Gugl

jer ne moe da odredi vrednos ih kompa-nija, j. ne zna kako e one poslovai u bu-dunosi. Sa druge srane, ruska invesicionakompanija DS, na elu sa Jurijem Milne-rom, 2009. uloila je oko risa miliona do-lara u Fejsbuk i planira da proda reinu svogudela za ak milijardu i po dolara. FormulaMilnerovog uspeha svodi se na ri koraka:deekovanje kompanije koja je lider u svojojkaegoriji, upumpavanje velikih invesicijakako bi se nadjaala konkurencija i uvrsilo

vosvo i, na kraju, usmeravanje kompanijeka ovaranju inicijalne javne ponude i izlaskuna berzu. o je od dvojice invesiora u pra-

vu, osaje da se vidi.

inoVaCije U komPanijiBroj korisnika Fejsbuka sve je blii milijar-di. Svako od njih renuno ima vie soina,a neki i vie hiljada prijaelja i uz o praerazne brendove. Posledica oga je da su sra-

nice sa novosima eso zarpane brojniminormacijama, oograjama i sausimakoje je zaisa eko uoii. ako bi reio ovajproblem, Zukerberg se seio da korisnicimaponudi da plae odreeni iznos ako ele danjihov pos na Fejsu bude izdvojen i da seprikae o veem broju njihovih prijaelja.Ova usluga, nazvana plai da bude popu-laran, renuno se esira na Novom Ze-landu i, iako jo uvek besplana, nailazi nanegaivne kriike.Fejsbuk e se uskoro nai i na riu mo-

bilnih eleona, gde e predsavii svoj prvi

pameni eleon. ajvanska kompanijaHC najverovanije e bii odgovorna zahardverski deo, poo se preporuila pro-logodinjim modelima salsa i a-a. Ovi

eleoni bili su prilino uspeni i jo uvekse dobro prodaju, a u prednosi su i jer jeFejsbuk inegrisan u ceo sisem i sadre po-sebne asere za pokreanje ove aplikacije.upovina Insagrama (popularna aplika-cija za deljenje oograja na mobilnim ure-ajima) i Glansija (aplikacija koja omo-guava da supie u konak sa ljudima kojise nalaze u vaoj blizini, a koji su, akoe,na njenoj lisi) dokazi su da se Fejsbuk oz-

biljno pripremao za izlazak na berzu. Obeaplikacije plaene su po oko milijardu dola-ra, ali je njihovo ukljuivanje u Fejs mnogo

vie povealo vrednos kompanije.

red, rad i diSCiPLinaDeavaju se promene i kada je re o Fejsbu-ku u Srbiji. U poslednja ri meseca, broj ko-risnika ove druvene mree smanjen je zaoko 250 hiljada. Na prvi pogled pomislie-e da Srbi masovno napuaju ovu, po brojusanovnika, renuno reu dravu svea.Meuim, upueni kau da je zanemarljiv

broj ljudi koji gase naloge i da se radi o po-kuajima amerike kompanije da uvede redmeu srpske ejsbukovce.

FejSBUk 1845.Isoriar Nej Sen Pjer nedavno je, isra-ujui Linkolnov muzej i njegovu arhivu uamerikom gradu Springldu, naleeo na lisSpringeld gazete iz 1845. godine. Ovenesvakidanje novine imale su jednu sranui bavile su se samo Abrahamom Linkolnom.U gornjem levom uglu nalazio se njegov por-re, leva kolona ispod slike bila je odvojena

linijom od osalog dela, a odmah pored slikesajao je boks sa njegovim imenom, adre-som i zanimanjem. Zvui poznao? I o nijesve. U prvoj koloni ispod slike navode se Lin-kolnova renuna ineresovanja, a u sledeeri kolone on sa iaocima deli ciae koje voli,dve pesme i kraku priu. Linkoln je predlo-io da svaki grad u Americi ima svoj sisemkako bi se njegovi sanovnici meusobnoupoznali. Gazea bi predsavljala cenralnomeso za prikupljanje dokumenaa u komebi svaki ovek imao svoju vlasiu sranicu.Linkoln nije dobio dozvolu da paenira ova-

kav sisem upoznavanja u o vreme, ali je nje-gova ideja zaivela 159 godina kasnije.

Ktin ILI

FaCeBook neWSModa najpopularnijadrutvena mrea nasvetu polako gubi svojupopularnost. Problemnije samo to to ljudivide Fejsbuk kaonegativca koji prikupljaveliki broj privatnihpodataka, ve misle dasajt vie nije kul kaonekad - delom zato to

je toliko rasprostranjeni vie nije novi klinacu kraju. Zukerberg

je pokrenuo Fejsbuk2004, a to je itavavenost za internet.Njegovi prethodnici,MajSpejs i Frendster,

nisu preiveli, tj. nisunastavili da rastutoliko dugo. Meutim,Fejsbuk se ne predaje u

borbi za ouvanje svogpoloaja...


23/40

23

drUtvo

Poznao je da su prve Olimpijskeigre odrane 776. godine p.n.e. uOlimpiji. Ipak, neki isoriari vr-de da su nasale mnogo ranije. Igre

su bile posveene vrhovnom bogu Zevsu.Olimpijski sporovi u drevnoj Grkoj bilisu ranje na krakim i dugim sazama,rvanje, borba pesnicama, pankraion(kombinacija rvanja i borbe pesnicama),peoboj (ranje, skok u dalj, bacanje dis-ka, bacanje koplja, rvanje) i konjske rke.Igre su organizovane svake evre godi-ne, a pravo uea imali su samo mukar-ci, koji su se akmiili bez odee. Pobed-nici su nosili lovorov venac i bili su vrlopoovani i cenjeni. Za vreme odravanjaIgara proglaavano je primirje i grkedravice su obusavljale raove. Godine393, rimski car Teodosije ukinuo je olim-pijske igre, prekinuvi ako goovo dvana-

es vekova dugu isoriju ovog sporskogdogaaja. Prveo l i m p i j -

s k ei g r e

modernog doba organizovane su u Aini,lea 1896. godine.

Zajedno Za LondonOlimpijski komie Srbije (OS), na elusa Vladom Divcem, osmislio je projeka

Zajedno za London, koji okuplja svesponzore i parnere OS sa ciljem da senaim sporisima omogue o bolji uslo-

vi za pripreme i nasupe na akmienjima.Do sada se kvalikovalo osamdese eiriolimpijaca i devenaes paraolimpijaca, alikvalikaciona akmienja jo uvek raju.Generalni sponzor je kompanija elenor,zlani sponzor - Merkaor, srebrni - Dunavosiguranje, bronzani - EPS, a ocijalna ban-ka je Vojvoanska banka.U Londonu, pod zasavom Srbije, koju e,najverovanije, nosii Novak okovi, a-kmiie se: aleiari (Olivera Jefi, Asmir

olainac, Dragana omaevi, Ivana pa-novi, Mihail Duda, Ana Suboi), rvai(Aleksandar Maksimovi), vaerpolisi,koarkai, rukomeai, kajakai, eniseri,sreliari (Bobana Velikovi, Jovana Mak-simovi), sonoeniseri (Aleksandar ara-

kaevi), plivai (Naa Higl i Milorad a-vi), biciklisi, veslaiNaroio uspeni na prehodnim Olimpija-dama bili su vaerpolisi, koji su osvojili akri zlane (1968, 1984. i 1988), pe srebrnih

i dve bronzane medalje. U individualnimsporovima isakla se Jasna ekari, koja

je, akmiei se u sreljavu, osvojila jednuzlanu, ri srebrne i jednu bronzanu meda-lju.Do sada je ukupno osvojeno devedeseosam medalja: dvadese osam zlanih, ri-dese pe srebrnih i ridese pe bronzanih,pa se nadamo sooj medalji na ovogodi-njim Igrama. Prve medalje (dve zlane),adanjoj raljevini Srba, Hrvaa i Slovena-ca doneo je Leon ukelj, nasupajui u gi-mnasici. Ivan Gubijan (1948. u Londonu)i Franjo Mihali (1956. u Melburnu) done-li su prve srebrne medalje jugoslovenskojaleici, u kladivu, odnosno u maraonu.

London - TroSTrUki domainLondon e od 27. jula do 12. avgusa ovegodine, na najvanijem sporskom akmi-enju, ugosii sporise iz celog svea. Pre-hodno, o je uinio prvi pu 1908, a drugi1948. godine. Nakon oga, odrae se i Pa-raolimpijske igre, od 29. avgusa do 9. sep-embra, sa preko 6000 uesnika. UesniciOlimpijskih igara bie smeeni u Olim-

pijskom selu u isonom delu grada, kojeraspolae sa 2818 komorno opremljenihsanova. Nedavno je u Londonu odranaceremonija ovaranja Olimpijskog sadio-na London Boul (London Bowl), kojoj

je prisusvovalo vie od 40.000 gledalacai brianskih umenika. Izgradnja sadionakoala je 486 miliona uni i on e bii cen-ralni deo Olimpijskog parka u Londonu.Na nama je samo da naim sporisima po-elimo srean pu u London, navijamo zanjih i ispraimo ih do kraja akmienja, uznadu da e nam brojnim medaljama ulep-

ai predsojee leo.Tm BEOaNIN

Mi OBrENI

U susret Olimpijskim igrama

london 2012Ovog leta, po trei put,prestonica Velike Britanije

bie domain Igara XXXOlimpijade. Takmiiese preko 16000 sportistau dvadeset est sportovai trideset est disciplina.Svojim nastupom uLondonu, Srbija e obeleitisto godina od prvog ueana Olimpijskim igrama uStokholmu 1912.

Karte za ulaz na atletskatakmienja se mogu

kupiti po ceni od 40-450evra, dok se za fudbalskeutakmice cene kreu od

20- 60evra.

EPS je sa predsednikomOlimpijskog komitetaSrbije (OKS), Vladom

Divcem, potpisao ugovoro sponzorstvu vaterpolo,

koarkakog, odbojkakog

i rukometnog olimpijskogtima Srbije.

Olimpijski tim Srbije nosie

odevnu kombinaciju odlana i pamuka u teget

i beloj boji, sa crvenimdetaljima


24/40

Internet revolucija zahvatilaje i muziku industrijudrUtvo

24

nekada davno, u mnogim svarima,pa i u muzici, kvalie je bio najva-niji. Muzika indusrija je, vreme-nom, praila rendove drugih in-

dusrija, e je ako i markeing posepenoposajao sve vei inilac uspeha pojedina-ca. Sve se o, pojavom inernea, vrogla-vom brzinom ubrzalo.a je o promenio inerne? Pa, novim mu-ziarima je danas daleko lake da posa-nu uspeni, a oni koji su o ve posaliimaju izuzeno vee i bolje promoiv-ne mogunosi. Inerne je vaskrsaosluanje radija, a polako gasi gledanjemuzikih v kanala. Svako je dobiomogunos da poslua bilo koju pe-smu ili album bilo kog izvoaa, i ou roku od par sekundi.Ipak, posoji i druga sra-na medalje. Pojava pirae-rije, odnosno nelegalnogskidanja muzike nanela jeogromne probleme muzikojindusriji. U reavanje ovogproblema, dodue neuspeno,ukljuile su se UN, EU, kao ivlade najmonijih sveskih dra-va. U poslednje vreme, sve je viemuziara koji hvaaju alas promena,

umeso da se bore proiv njega, pa ako, naprimer, nude svoju muziku besplano. I onije sve. Ti isi muziari, uz veliku pomoinernea, zarauju i na druge naine.Na koje se sve naine inerne korisi u mu-zikoj indusriji?Ako mislie da je asronomski proboj Da-sina Bibera meu muzike velikane slua-jan varae se. Inerne je olakao njegovomimu da sprovede israivanje meu inejd-populacijom, koje je pokazalo a, j. kogaoni ele da sluaju. Posle prvobinog pro-boja, bilo je porebno oslukivai dbek

sa druvenih mrea i prilagodii Dasinaeljama brojnih anova, o su srunjacikoji soje iza njega uspeno uradili.Poznao je da ljudi vole skandale i da su

mnogi muziari upravo uz pomo njih na-pravili velike karijere. Inerne pomae dase skandali bre i bolje proire po celomsveu. Najupealjiviji primer je prologo-dinja dodela MTV nagrada, kada se LejdiGaga pojavila na bini u haljini napravljenojod sveeg mesa. U roku od nekoliko sai, uzpomo druvenih mrea, svi su diskuovalio ovom dogaaju, a prodaja njenih pesamaje u narednim nedeljama zabelei la ogro-man poras.

eko koji muziar, bilo poenik, a pogo-ovo proesionalac, danas nema sopsveni

veb saj. Na njemu se nalaze akuelne vesio muziaru, njegova biograja i diskogra-

ja, galerija slika, najave konceraa, id. Nekiauori su omoguili sluanje svojih pesamana saju, a sve su ei oni koji daju posei-ocima besplaan maerijal za preuzimanje,u vidu pesama, pozadina za kompjuer, id.Mnogo njih ima i svoju onlajn prodavnicu,

gde anovi mogu da kupe albume, odeu isl.Druvene mree pruaju sasvim nove idrugaije promoivne mogunosi. Mu-

ziar koji ih, verovano, najbolje korisije Snup Dog. On kombinuje korienjeFejsbuka, Jujuba i Tviera. Preko njih jeu goovo neprekidnoj komunikaciji saoboavaocima, od kojih rai miljenje osvojim akcijama, spoovima, pesmama...Daje im razne mogunosi preuzimanja

besplanih sadraja, kao i opciju izboranjegovih budu

Documents

ML 80 (Zaista Pravi)