УВОД

Значај монетарне компоненте за несметано функционисање тржишних привреда је велики, имајући у виду чињеницу да се природа монетарних агрегата мења изузетном динамиком, с једне, као и да се и сам карактер савремених привредних система непрекидно трансформише, с друге стране.

Могуће је закључити да постоји аутономни монетарни механизам који превазилази једноставне идеје квантитативне теорије новца. Наиме, могуће је све економске активности пратити како у облику реалних, тако у форми новчаних тј. монетарних токова.

Основни економски циљ сваке државе је макроекономска равнотежа, а она подразумева истовремено постизање стабилности цена, високог нивоа запослености и спољно трговинске равнотеже , уз сталан привредни раст.

1. Монетарна политика

Монетарна политика је скуп правила, прописа, мера и инструмената којима се у монетарној сфери друштвене репродукције регулише ниво, структура и динамика новчане масе, као и циркулација новца у прометним каналима репродукције. Монетарна политика представља примењену научну област која се састоји из емисионе, кредитне и девизне политике, а уско је повезана са фискалном политиком у склопу финансијске, односно макроекономске политике. Она је део опште економске политике која се састоји од скупа мера које утичу на ток привредног живота стварањем, поништавањем, расподелом и прерасподелом куповне снаге новца и кредита у националној економији.

Монетарну политику утврђује и спроводи централна банка. У Србији је то Народна банка Србије. Основни циљ монетарне политике је да да обезбеди потребну количину новца за обнављање ресурса у производњи и за континуитет репродукције.

Кредитна политика је део економске политике којом се утврђује начин креирања новчаних средстава у коме преовлађује кредитни однос и начин усмеравања новчаних средстава у коме преовлађује кредитни однос и начин усмеравања новчаних средстава према потребама појединих грана субјеката у процесу репродукције.

Кредитна политика служи и као средство за остваривање циљне функције монетарне политике, пошто се давањем кредита ствара новац и врши прераспоређивање куповних снага. Кредитна политика може знатно допринети мобилизацији недовољно коришћених фактора производње, као и да утиче на обим и регионално усмеравање извоза и увоза и да, у одређеној мери, допринесе смањењу потрошње на одређеним подручјима: општа потрошња, лична потрошња и инвестиције.

Пошто су монетарна и кредитна политика међусобно испреплeтане и условљавају једна другу најчешће у пракси користимо израз монетарно-кредитна политика.1

1 Бјелица, В.: “Финансије (теорија и пракса)”, Висока пословна школа, Нови Сад, 2001. год. стр. 71

1

1.1 Циљеви и инструменти монетарно-кредитне политике

Помоћу монетарно - кредитне политике, као интегралног инструмента економске политике, остварују се бројни циљеви и задаци у националној привреди: повећање запослености, стабилност цена, стабилна стопа привредног раста, равнотежа платног биланса итд.

Главни циљеви монетарне политике су: економска ликвидност; монетарна равнотежа; стабилност домаћег новца и његовог девизног течаја.2

Активном и ангажованом монетарно-кредитном политиком осигурава се потребна количина новца у оптицају за несметано одвијање производње и промета, обезбеђује се ликвидност националне привреде и спољна ликвидност земље, усклађује се понуда и тражња новца, кредита и сл. У остваривању ових циљева монетарно-кредитна политика се служи одговарајућим инструментима:

1. Есконтном или дисконтном стопом;2. Каматном стопом;3. Стопом обавезне резерве;4. Стопом резерве ликвидности;5. Основицом за обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности;6. Селективним реесконтним кредитима;7. Политиком отвореног тржишта.3

Есконтна или дисконтна стопа је уствари каматна стопа по којој Народна банка Србије даје пословним банкама кредите за ликвидност. Повећањем или смањењем есконтне стопе смањује се или повећава понуда новца и кредита, у зависности од стабилности националне привреде. Тиме се води политика скупог и јефтиног новца и кредита.

Каматна стопа - Пословне банке воде експанзивну или рестиктивну монетарно-кредитну политику, у зависности од односа између укупне националне понуде и ефективе тржишта. Ако је тражња већа од понуде повећава се каматна стопа и пооштравају се остали услови кредитирања, и обрнуто, ако је реална понуда већа од ефективне тражње каматна стопа се смањује и либерализују се остали услови кредитирања.

2 Цветановић, С., Китановић, Д., Секуловић, М.: „Макроекономија“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997. год. стр. 1263Цветановић, С., Китановић, Д., Секуловић, М.: „Макроекономија“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997. год. стр. 129

2

Политику стопа обавезних резерви води Народна банка Србије. Повећањем или смањењем стопе обавезне резерве смањује се или повећава кредитни потенцијал пословних банака, па и могућност емитовања кредита. Централна банка прописује проценат на депозите оп видјењу, који пословна банка уплаћује као обавезну резерву на рачун код НБС. Тиме је стопа обавезне резерве ограничавајући фактор кредитне и монетарне мултипликације и регулисања креирања примарног раста.

Стопу резерве ликвидности самостално одређују пословне банке, ради регулисања сопствене ликвидности и солвентности. Резерве ликвидности зависе од нивоа депозита по виђењу и од осцилације у нивоу ових депозита, као и од стопе резерве ликвидности која се примењује на дати обим депозита по виђењу, код одговарајуце банке.

Основицу за обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности одређује ниво депозита по виђењу код банака. Проширењем или сужавањем основица за обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности, сужавају се и проширују краткорочни кредити - потенцијала банке, па следствено томе и кредитни потенцијал.

Селективни реесконтни кредити су наменски кредити за регулисање новчаног оптоцаја и ликвидности, као и остварење одређених циљева економске политике. Рефинансирање кредитних пласмана у одређене наменске правце (пољопривреда, продаја опреме и бродова у иностранству, трајна потрошња добара итд.) спада у домен инструменрарија квалитативног монетарно-кредитног регулисања. Суштина реестонтног лимита огледа се у следецем: уколико реесконтни лимит износи 40% и уколико кредитни пласман банке износи 100 милиона долара, Народна банка Србије треба да рефинансира кредитни пласман у износу од 40% што знаци да је у крајњој инстанци пословна банка дала кредит у износу од 60 милиона долара, а НБС осталих 40 милиона долара.

Политику отвореног тржишта спроводи Народна банка Србије у оквиру своје функције регулисања новца у оптицају. Народна банка Србије преко банака купује само преносиве краткороцне вредносне папире, која су издала предузећа на основу робно-новцаних трансакција и које су авалирале банке. Тиме се емисија примарног новца непосредно везује за робно-новчане односе привреде.

3

1.2 Монетарна стабилност и нестабилност

Стабилну вредност новца у једној привреди имамо када домаћи новац без тешкоћа обавља своје функције. Тада кажемо да је вредност домаћег новца стабилна. Вредност новца се састоји у његовој куповној снази. Новцем се купују разне робе па његова вредност стоји у обрнутој сразмери са ценама. При томе вредност новца опада или расте. Да вредност новца била стабилна, новцем се мора управљати како на домаћем тако и на иностраном тржишту. Зато разликујемо унутрашњу монетарну стабилност и нестабилност и међународну монетарну стабилност и нестабилност.

Унутрашња монетарна стабилност подразумева уравнотеженост робно- новчаних односа. Тада је домаћа вредност новца стабилна. Супротно, када дође до поремећаја у робно- новчаним односима, пораста или пада цена онда говоримо о унутрашњој монетарној нестабилности. Унутрашња монетарна нестабилност имамо када тражња на страни новца за робом буде већа од понуде робе.

Спојашњу монетарну стабилност имамо када постоји уравнотежен биланс плаћања и када постоје стабилни девизни курсеви тј. када постоји стабилност курсева домаћег новца на иностраним курсевима. У противном, када је неуравнотежен биланс плаћања и када девизни курсеви расту или падају онда говоримо о спојашњој нестабилности. При томе монетарна ситуација једне земље снажно делује на спојашњу монетарну ситуацију те земље и обрнуто.

2. Неутралност новца

Новац није само средство размене, него он представља и меру вредности свих осталих роба и услуга. Да бисмо знали да ли се вредност неке робе променила (порасла или опала) морамо бити сигурни да се вредност новца није променила.

Промена количине новца у оптицају мења његову куповну снагу, тако да промене цена могу да настану како због утицаја чинилаца који одређују цене, тако и због промене вредности самог новца. 4

На тржишту привредни субјекти доносе самостално одлуке о размени. Они располажу одређеним информацијама о општим условима на тржишту и процењују будуће стање на тржишту. Због брзине промена појединачних цена, како продаваца који продају робу тако и купаца који издвајају део свог доходка како би купили одређену врсту робе, долази до пораста новчане масе у оптицају. Економисти кажу

4 Лабус, М.: „Основи економије“, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 171

4

да се мењају релативне цене роба, односно да се мењају односи размене између различитих роба.

То даље утиче на то да одређени привредни субјекти почињу да продају више на тржишту, а други мање. Због тога се мењају приходи по предузећима, што даље условљава мењања масе расположивог доходка у домаћинствима што утиче на промену штедње и приватне потрошње.

На другој страни, долази до промене укупних пореских прихода државе. То посредно делује на јавну потрошњу и инвестиције, тако да се мења агрегатна тражња, док променом агрегатне тражње мења се стварни друштвени производ као и увоз. Једном речју, са променом новчане масе дошло је до промена у произведеним и реализованим количинама роба и услуга., што је морало да се одрази на ниво запослености.

Можемо закључити да новац није неутралан на кратак рок јер може да утиче на друштвени производ и запосленост. 5

3. Банкарски систем

3. 1 Појам и појава првих банака

Банке су финансијске интитуције, односно кредитне установе које се баве новчаним прометом, то јест прикупљањем слободних финансијских средстава, које врше њихову концетрацију и алокацију кроз одобравање кредита уз одређену камату.

Прве банке се појављују још у раном средњем веку. Њихова појава је била везана за развој трговине, а развиле су се из златара и залагаоница, које су у почетку служиле као институције за чување злата и осталих драгоцености грађана. Златаре су за прмљену вредност (злата или неке драгоцености), издавали потврду, а касније при преузимању свог злата, улагачи су показивали своју признаницу и уз плаћање одређене накнаде добијали своје злато назад. С временом, златари су приметили да не морају вратити баш исте комаде злата власнику који им је поверио на чување. Депоненти су пак били вољни прихватити било који комад злата све док је његова вредност одговарала њиховим комадима злата које су депоновали. Ова могућност издавања злата депонентима различитих комада, давала је слободу златарима да могу сами позајмљивати злато.6

У периоду капитализма убрзан развој производних снага условио је потребу развоја банака као институција, које се баве мобилизацијом и централизацијом

5 Лабус, М.: „Основи економије“, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 1726 Извор: www.nbs.rs

5

средстава као и њиховим пласманом. Основни послови банака везани су за кредитне односе.

3. 2 Централна банка – Народна банка Србије

Односи у области новчано-кредитног и банкарског система саставни су део привредног система. Упоредо са променама у привредном систему одвијају се промене у монетарно-кредитном систему и банкарском пословању. Новчано-кредитни и банкарски систем континуирано се мењају и прилагођавају функцијама и економском положају привредних субјеката.

Банкарски систем чине централна банка, као непрофитна финансијска установа , и остале пословне банке, које као основни циљ оснивања имају стицање профита. Развијеност привредног система може се пратити кроз ниво развијености банкарског система. Функционисање банкарског система, његова инкорпорираност у привредни систем, и подршка ликвидности читавог привредног система, основа су за убрзани привредни развој.

Централну улогу у банкарском систему има Централна банка, она је „банка банака“ и банка државе. Код нас је то Народна банка Србије. Улога Народне банке Србије одређена је Уставом Србије и Законом о Народној банци Србије који је усвојен 2003. године.7

Основни циљ Народне банке Србије је постизање ценовне стабилности. Поред тога, она за циљ има и очување финансијске стабилности. Основне функције Народне банке Србије су да утврђује и спроводи монетарну политику, води политику курса динара, чува девизне резерве и управља њима, издаје новчанице и ковани новац и стара се о функционисању платног промета и финансијског система. Законом о допуни Закона о Народној банци Србије8, Народној банци су проширене надлежности на надзор над обављањем делатности осигурања (давање дозвола за обављање послова осигурања, реосигурања и посредовања).

7 "Службени гласник РС", бр. 72/20038 "Службени гласник РС", бр. 55/2004

6

3. 3 Пословне банке

Пословне банке су финансијски посредници између зајмодаваца и зајмопрималаца. Зајмодаваоци штеде или привремено имају слободна новчана средства која су спремни да позајме на одређено време уз одређену камату, другим лицима. Сви заинтересовани клијенти долазе у банку и своја новчана средства стављају на свој депозитни рачун.

На тај начин банка прикупља слободна новчана средства од многих лица и ствара одговарајући новчани фонд којим привремено располаже. На другој страни банка одобрава кредите сектору становништва, сектору привреде као и држави, наравно уколико су они спремни да плате камату за коришћење тог новца.

Камата коју банка наплаћује од својих клијената назива се активна камата, док је она коју банка плаћа својим депонентима пасивна камата. Банка увек настоји да оствари позитивну разлику између активне и пасивне камате, а то представља каматну маргину и она чини основ за присвајање профита у банкарству.

Пословна банка се оснива као акционарско друштво, према Закону о банкама и другим финансијским организацијама. Њени оснивачи морају уплатити код Народне банке Србије оснивачки улог у износу најмање десет милиона еура у динарској противвредности обрачунатој на дан уплате по званичном девизном курсу динара. 9

Након пар година приватизације у банкарском систему имамо две трећине приватних банака, према висини билансне суме, а једну трећину државних банака. Код приватних банака има више страних, него домаћих банака.

25% домаћих приватних банака 40%

40% страних приватних банака35%

25% 35% државних банака

9 Лабус, М.: „Основи економије“, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 174

7

Слика 1.: Власничка структура банакаСве пословне банке дужне су да поднесу одређене извештаје о пословању

Народној банци Србије. Ти извештаји су: Биланс станања; Биланс успеха и Извештај о променама капитала.

3. 3. 1 Биланс стања банке

Биланс стања једне банке најлакше је приказати табеларно на следећи начин:Табела 1: Биланс стања банке

АКТИВА ПАСИВАI ДИНАРСКИ ПЛАСМАНИ 1. Краткорочни - кредити комитентима - пласмани у хартије од вредности 2. Дугорочни - дугорочни кредити

I ДЕПОЗИТИ 1. Динарски - краткорочни - дугорочни 2. Девизни - девизни депозити грађана - девизни депозити привреде

II СРЕДСТВА БАНАКА КОД НБС II ОБАВЕЗЕ ПРЕМА НБСIII ДЕВИЗНИ ПЛАСМАНИ И ПОТРАЖИВАЊА

- потраживања од иностранства- краткорочни кредити комитентима- дугорочни кредити комитентима- потраживања од других банака- депонована девзна штедња

III ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДРУГИМ БАНКАМА - динарске - девизне

IV ДЕВИЗНА СРЕДСТВА И ЕФЕКТИВА - девизни рачуни код страних банака - страна ефектива у трезору

IV ОБАВЕЗЕ ПО ИЗДАТИМ ХОВ

V ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ИНОСТРАНСТВУ - ино кредити

V ТРАЈНА СРЕДСТВА И УЛОЗИ - грађевински објекти - опрема - трајни налози

VI КАПИТАЛ, РЕЗЕРВЕ И ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА - трајни капитал - акцијски капитал - укупне резерве - нераспоређени добитак - дугорочна резервисања

VI ОСТАЛА АКТИВА VII ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ - динарске - девизнеVIII ОСТАЛА ПАСИВА

- укупне резерве- нераспоређени добитак- дугорочна резервисања

Извор: www.vps.ns.ac.rs

8

3. 3. 2 Биланс успеха банке

Биланс успеха је финансијски извештај банке у коме су приказани приходи и расходи банке, груписани на прописани начин. Биланс успеха једне пословне банке у Србији имао би следећу форму:

Табела 2: Биланс успеха банке

Извор: www.vps.ns.ac.rs

Губитак у пословању се покрива из резерви банке. При томе треба водити рачуна да у случају већег губитка, који резерве банке нису у могућности да покрију, у опасност долази и оснивачки капитал банке.10

10 Цветановић, С., Китановић, Д., Секуловић, М.: „Макроекономија“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997. год. стр. 167

1. Приходи од камата Расходи од каматаНето приходи/расходи од камата2. Приходи од накнада Расходи од накнадаНето приходи/расходи од накнада3. Други финансијски приходи Други финансијски расходиНето финансијски приходи/расходи4. Добитак/губитак из финансијског пословања5. Оперативни приходи Оперативни расходи и трошковиНето оперативни приходи/расходи6. Приходи од укидања резервисања Расходи од резервисањаНето приходи/расходи резервисања7. Непословни вандредни приходи - ненаплаћена отписана потраживања Непословни вандредни расхдои - ненаплаћена потраживања расхода, индиректних отписа пласмана и губици по основу расходовања и отписаНето непословни и вандредни приходи/расходи

8. Добитак/губитак - порези и доприноси9. Нето добитак/ губитак

9

3. 3. 3 Извештај о променама на капиталу

Извештај о променама на капиталу представљ деео финансијског извештаја у коме се приказују подаци о променама (повећањима и смањењима) сопственог капитала једног правног лица, у нашем случају банке, у периоду од почетка пословне године до дана билансирања.

3. 4 Механизам креирања новца

За креирање новчане масе у домћем економском систему је највжнији

механизам креирања новца од стране банкарског система.

Примањем готовог новца у депозит и издавањем кредита читав банкарски систем учествује у креирању и повлачењу новчане масе из оптицаја. При томе основни ток емисије новчане масе је крирање банкарских кредита, односно кредитирање свих небанкарских сектора од сектора банака. Креирање новчане масе у отвореној економији која значи присуство економских трансакција са иностранством има изузетан утицаја на стварање девизних и динарских средстава .Извозне трансакције по правилу доводе до повећања новчане масе, јер представљају прилив девизних средстава, док увозне трансакције значе смањење новчане масе јер значе одлив средстава у иностранство.

У састав новчане масе улазе сва финансијска потраживања небанкарског сектора према сектору банака. Та потраживања можемо поделити на:

1.трансакције средстава;2.инвестициона средства.11

Концепт новчане масе заснива се на најзначајнијој предпоставци да мора

постојати равнотеж количне новца у оптицају и редности роба у промету.

11 Ћировић, М.: “Монетарно кредитни систем”, КИЗ, Београд, 1982. год. стр.98

10

4. Примарни новац Народне банке Србије

Народна банка Србије емитује готов новац (новчанице и ковани новац). Почетна маса новца коју емитује Народна банка назива се примарни новац и обележава се са H.

Највећи део примарног новца састоји се из готовог новца. Он покреће читав процес мултипликације новчане масе који се одбија кроз депозитно-кредитне операције пословних банака. Због свега овог примарни новац се још назива и монетарном основом на којој се гради целокупна новчана маса једне земље.

Табела 3: Примарни новац Народне банке Србије на дан 31. 12. 2007. године (у милијардама динара)

Актива ПасиваПласмани банкама 15 2% Готовина 64 8%Пласмани држави 16 2% Обавезне резерве 30 4%Девизне трансакције 744 92% Слободне резерве 16 2%Остали пласмани 35 4% Депозити државе 182 22%

Хартије од вредности 173 21%Девизни депозити 296 36%Капитал и остало 51 6%

Укупно 810 100% Укупно 810 100%

Извор: Статистички билтен, јул 2007. године

5. Монетарни мултипликатор

Процес стварања новца се заснива на уможавању или мултипликацији примарног новца као основе новчаног система. То се одвија кроз кредитне и депозитне операције пословних банака у којима су кључне две величине за коначан ефекат формирања укупне понуде новца.

Једна величина је однос резерви банака према депозитима, а друга величина је однос готовине коју желе да држе привредни субјекти према депозитима банке.

Ове величине утичу на висину новчаног мултипликатора који показује колико се повећава примарни новац у односу на полазну новчану основу. Заправо, новчани мултипликатор показује за колико ће се повећати маса новца ако се примарни новац повећа за један динар. 12

12 Лабус, М.: „Основи економије“, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 182

11

У том смислу укупна новчана маса добија се по обрасцу:

Маса новца = Новчани мултипликатор * Примарни новац

M1 = m * H

где је:

M1 – новчана маса (монетарни агрегат М1); m – новчани мултипликатор, H – примарни новац.

Што је удео резерви према депозитима мањи, то ће више новца бити у банкарским каналима и банке ће лако моћи да створе већу укупну масу новца. Међутим, са ниским резервама готовог новца банке врло лако могу да упадну у замку неликвидноси и да на тај начин уздрмају поверење у читав банкарски систем.

С друге стране на новчани мултипликатор утиче и однос готовине према депозитима банака. Готов новац држе привредни субјекти изван банкарског система. Колико ће они желети да уложе у банку у виду депозита искључиво зависи од степена поверења становништва у банкарски сектор.

Уколико становништво има поверења у банкарски сектор тада жели да већу количину готовог новца да да банкама у виду депозита. У том случају долази до повећања новчаног мултипликатора.

Када Народна банка жели да смањи количину новца у оптицају она повећава обавезне резерве и тако утиче на пословне банке које морају да повећају обавезне резерве код Народне банке. 13

Готов новац Резерве

H

М1 Готов новац Депозити Слика 2.: Новчани мултипликатор

Новчани мултипликатор је већи што је мањи однос готовог новца према депозитима и мањи однос банкарских резерви према депозитима.

13 Лабус, М.: „Основи економије“, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 183

12

6. Потражња за новцем

Тражња новца зависи од трансакције роба и услуга у привреди. Држава, предузећа и становниство држе новац да би њиме могли куповати робу, опрему, плацати раднике, што зависи од нееластицности потреба и стања на тржисту новца.

Потражња за новцем је спремност да се држи реална маса новца. Ако се на тржишту налази више роба или услуга, по сталним ценама, или се иста количина роба и услуга нуди по вишим ценама, сасвим је логично закључити да је за њихову куповину потребна већа количина новца у оптицају. Што је већи доходак појединих лица или што су већи приходи предузећа, то ће они да потражују већу количину новца. Међутим нису доходак и цена роба једини фактори који утичу на потражњу новца, на потражњу новца још утиче и каматна стопа која утиче на привредне субјекте да се определе да ли ће држати новац код себе или ће га у виду депозита дати у банку.

Каматна стопа

L(r, Y)

Реална маса новца

Слика 3.: Потражња за новцем

Управљањем резервама Централна банка држи под контролом укупну понуду новца. Промена каматне стопе одражава се на промене инвестиција, међутим такође се промена каматне стопе одражава и на тражњу новца.Пад каматне стопе доводи до пораста инвестиција, а пораст инвестиција доводи до мултиплицираног раста националног дохотка. Ако у привреди влада пуна запосленост укупни ефекат монетарног раста ће се одразити на раст цена, чиме се равнотежа успоставља само на номинално већем износу националног дохотка.

Потражњу за новцем можемо изразити помоћу формуле:14

Потражња за новцем = ƒ ( Каматна стопа, Реални доходак)

L = ƒ(r, Y)

14 Лабус, М.: „Основи економије“, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 186

13

7. Равнотежа на тржишту новца

Потражња за новцем представља спремност да се држи одређена количина реалног новца. Она зависи од реалног доходка домаћинстава, односно од реалног друштвеног производа и каматне стопе. Реални новац представља однос између новчане масе М1 према нивоу цена Р.

Народна банка Србије може да контролише номиналну понуду новца, али реална количина новца зависи од кретања цена на тржишту.

Потражња за реалним новцем је обрнуто сразмерна промени каматне стопе, што значи да уколико дође до пада каматне стопе, потражња за реалним новцем ће бити већа.

Каматна стопа M1/P

r* E L(r, Y)

Реална маса новца

Слика 4.: Равнотежа на тржишту новца

7. 1 Равнотежа на тржишту новца

Равнотежа на тржиишту новца се мења. Те промене могу настати како због промена на страни тражње, тако и због промена на страни понуде.

Каматна стопа M1*/P* L(Y,r)

M1/P

L(Y,r)* r*

Реална маса новца

Слика 5.: Стабилизација каматне стопе

14

Ако порасте новчана маса због раста друштвеногпроизвода са L(Y,r)* на виши ниво L(Y,r), Народна банка ће или смањити обавезне резерве или купити извесну количину својих хартија од вредности и тиме повећати масу реалног новца у оптицају са М1/Р* на М1/Р. Због тога ће каматна стопа r* остати на истом нивоу.

Каматна стопа M1*/P*

r

L(Y,r)Е

r* L(Y,r)*

Реална маса новца

Слика 6.: Стабилизација новца

Ако порасте новчана маса због раста друштвеногпроизвода са L(Y,r)* на виши ниво L(Y,r), Народна банка ће држати исту количину новца у оптицају М1* да би се одржао жељени ниво цена Р*. Због тога ће каматна стопа r* порасти на r.

15

Закључак

Равнотежа на тржишту новца и капитала се успоставља као и на другим тржиштима на којима влада конкуренција. Практично би то изгледало овако:

Ако Народна банка Србије повећа понуду примарног новца долази до опадања реалних каматних стопа. Нижа каматна стопа подстиче инвестиције, са повећаним инвестицијама расте агрегатна тражња, бруто друштвени доходак и расположиви доходак домаћинства. Раст бруто друштвеног производа условљава пораст обима трансакција на тржишту новца чиме долази до раста тражње за новцем. Раст тражње за новцем успорава пад каматних стопа. Дакле, са порастом бруто друштвеног производа долази до смањења стопе незапослености и до пораста пореских прихода. Буџет који је раније био у дефициту прелази у суфицит. Већи су јавни приходи него јавна потрошња и то би чинило суштину кретања на тржишту новца.

На понуду и тражњу новца не утиче само Народна банка која спроводи разне мере за спорвођење монетарне политике већ читав банкарски систем (укључујући и пословне банке), као и низ других фактора као што су и цене одређених роба и услуга, затим каматна стопа као и новчана маса тј. количина новца у оптицају.

16

Литература

1. Лабус, М.: „Основи економије“, Економски факултет, Београд, 2007.

2. Ћировић, М.: “Монетарно кредитни систем”, КИЗ, Београд, 1982. год.

3. Цветановић, С., Китановић, Д., Секуловић, М.: „Макроекономија“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997. год.

4. Бјелица, В.: “Финансије (теорија и пракса)”, Висока пословна школа, Нови Сад, 2001. год. стр. 71

5. „Службени гласник РС“ бр. 72/2003, бр. 54/2004

6. Интернет (www.znanje.org, www.nbs.rs, www.vps.ns.ac.rs, sr.wikipedia.org

17