Motoricki testovi

PPrrooff.. ddrr FFrraannjjaa FFrraattrriiććMOTORIČKI TESTOVI U

DIJAGNOSTICI

Pobednici traže načine, a gubitnici razloge.

160 Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini------------------------------------------------------------------------------------

Motorički testovi i funkcionalna dijagnostika Korišćenje motoričkih testova u kompleksnoj evaluaciji

funkcionalnih sposobnostiTestovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti

Testovi za procenu eksplozivne snage tipa sprintaTestovi za procenu eksplozivne snage tipa bacanja

Testovi za procenu agilnosti i koordinacijeTestovi za procenu brzine ponavljajućih pokreta

Testovi za procenu fleksibilnostiTestovi za procenu ravnoteže

Testovi za procenu repetativne i statičke relativne snageTestovi za procenu brzine

Testovi za procenu izdržljivostiTestovi za procenu aerobnog kapaciteta

Testovi za procenu anaerobnog kapaciteta

ilj ovog poglavlja je da informiše o mogućnostima i značajukorišćenja testova u funkcionalnoj dijagnostici treniranostisportista, a koji su znatno saturirani motoričkim

sposobnostima (rezultati u značajnoj meri zavise od motoričkihsposobnosti i uzajamnoj povezanosti raznih bio-fiziološkihpokazatelja).

Motorički testovi i funkcionalna dijagnostika

Među najčešće korišćenim funkcionalnim testovima, koji seupotrebljavaju u području sporta, postoji velik broj različitihmotoričkih testova. Ovi testovi procenjuju različite psiho-fiziološkesposobnosti organizma, koje su rezultat bio-fiziološkog kapaciteta,psihosocioloških faktora (npr. motivacija, agresivnost) i određenihusvojenih motoričkih znanja (sportske tehnike). Motorički testovi su

C

Motorički testovi u funkcionalnoj dijagnostici 161

pouzdan instrument za merenje, koji se na žalost u sportsko-medicinskoj praksi nedovoljno koristi. Osnovni problem kodmotoričkih testova je činjenica da objektivno izmeren rezultat (npr.vreme trčanja na 60m) po pravilu integriše više različitih faktora(mišićnu silu, koordinaciju, tehniku, motivaciju…). Ukoliko se želeanalizirati pojedinačni faktori, koji su kod nekog sportiste natprosečni,često moramo koristiti velike baterije motoričkih testova ili pribećiklasično koncipiranoj funkcionalnoj dijagnostici. Drugi problem kodmotoričkih testova je velik broj originalnih testova i njihovihmodifikacija (gotovo da nema istraživača i praktičara na ovompodručju koji nije "izmislio" neki motorički test, od kojih su nekipokazali svoju vrednost i opravdanost za dalju primenu. Međutim,veliki broj tih testova je pokazao i veoma sumnjive vrednosti).Osnovna prednost motoričkih testova je njihovo brzo i relativnojeftino izvođenje, te su iz tih razloga pogodni za masovnuimplementaciju pri čemu njihova velika varijabilnost ne predstavljasmetnju. Kod ispitivanja vanserijskih pojedinaca kakvi su u sporturekorderi - "unikati", u cilju dobijanja precizne informacije o efektimanekog treninga i/ili trenažnog procesa, ovi testovi znatno zaostaju zaklasičnim bio-fiziološkim merenjima. Iz ovog razloga savremenasportska dijagnostika mora da bude bazirana na pronalaženjunajadekvatnijih testova koji čine kombinaciju motoričkih sposobnostii biofiziološkog-energetskog kapaciteta. S obzirom na velik brojmotoričkih testova koji se koriste u funkcionalnoj dijagnostici, ovajdeo knjige nema pretenziju da ih "sve" iznese i sistematski prikaže.Osnovni cilj je da ukaže (informiše) o mogućnosti i značaju korišćenjamotoričkih testova u funkcionalnoj dijagnostici i uzajamnojpovezanosti raznih bio-fizioloških pokazatelja, sa nekim odprimenjivanih testova.

Korišćenje motoričkih testova u kompleksnoj evaluacijifunkcionalnih sposobnosti

Visoka funkcionalna efektivnost u sportu se ostvarujezahvaljujući optimalnom nivou razvijenosti snage, brzine iizdržljivost, dok fleksibilnost i ravnoteža omogućuju racinalnije(efikasnije i ekonomičnije) izvođenje kretnih struktura putem kojih seodvijaju pomenute sposobnosti. Za sve to su potrebne i specifičnorazvijene funkcionalne sposobnosti. Iz ovog razloga motorički testovi


su ujedno i testovi za ocenu određene funkcionalne oblasti, koja serazvija putem direktnog uticaja na izabranu motoričku sposobnost.Baterija testova koja će omogućiti uvid u stanje specifičnefunkcionalne efikasnosti, treba da obuhvati procenu sledećihsposobnosti:

- Fleksibilnosti- Agilnosti- Koordinacije- Ravnoteže- Snage (apsolutne ili relativne, repetativne ili statičke)- Eksplozivne snage (brzine, bacanja, skočnosti i podizanja)- Brzine (startna brzina, max brzina)- Brzinske anaerobne izdržljivosti- Aerobne izdržljivosti

Tabela 32. Motorički testovi u kompleksnoj evaluaciji funkcionalnihsposobnosti

Poligonnatraške

Koraci ustranu

96369 –napred / nazad

Izdržaj uekstenziji

leđa

Izdržaj uvisu zgibom

Izdržaj usklopki

Izdržaj učučnju

Tapping rukom

Tappingnogom

Cating –naizmenični

preskoci

Čučnjevi u60 sek

Bench presssa 70 % TT

Podizanjetrupa u 60

sek

Iskretpalicom

Pretklonraznožno

Sit and reach

Prednoženjeležeći

Zanoženjeležeći

Odnoženjeležeći bočnoEkstenzija

stopala

MMOOTTOORRIIČČKKEESSPPOOSSOOBBNNOOSSTTII

KoordinacijaAgilnost

Snaga

Repetitivnasnaga

Statičkasnaga

Maksimalnasnaga

Brzinaponavljajućih

pokreta

Fleksibilnost RavnotežaSnaga

96369 – saokretom za

180o

Eksplozivnasnaga tipaskočnosti

Skok izčučnja (SJ)

Skok izčučnja sa

pripremom(CMJ)

Max skok sapripremom(CMJmax)

Višepovezanihskokova izčučnja saprip (CJb)

Višepovezanihskokova izskočnog

zgloba (CJs)

Eksplozivnasnaga tipa

sprinta

Prolazi na5,10 m kod

sprinta na 20i više m

Sprint na 20-30 i višemetara

Latentnovreme

reakcije

Eksplozivnasnaga tipabacanja

Eksplozivnasnaga tipa

dizanja

Bacanjemedicinke

Bacanje lopte

Stajanjeotvorenih

ilizatvorenih

očiju

Stajanjena jednoj

ili dvenoge

poprečno

Stajanjena jednoj

ili dvenoge

uzdužno

Statičkaravnoteža

Dinamičkaravnoteža

Skok u daljiz mesta

Ajaksov test5 x 10m

Cik-caktrčanje sa i bez

lopte


Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti

Laboratorijski testovi za procenu skočnostiNamena testova je procena eksplozivne snage tipa vertikalne

skočnosti. Izvode se u laboratorijskim uslovima na tenzometrijskojplatformi po posebnom protokolu (Quatro Jump Bosco Test), kojiomogućuje objektivno merenje: sile skoka u odnosu na vreme,manifestovanu snagu, visinu skoka i vremena reakcije. Bosco testprotokol čine:

Skok iz čučnja (Squat Jump-SJ) se izvodi iz statičnogpoložaja. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog maxizolacije prilikom skoka), on stoji u uspravnom položaju nekolikosekundi iz kog se spušta u poziciju polučučnja (noge su flektirane ukolenima pod uglom od 90º) gde miruje 2 sekunde. Nakon fazemirovanja sledi maksimalni vertikalni skok, te doskok sa laganomfleksijom u kolenima. Sledi ponovno zauzimanje početnog položaja.Test procenjuje koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka(visina skoka izmerena u centimetrima).

Slika 33. Izvođenje skoka iz čučnja (Squat Jump - SJ)

Skok iz čučnja sa pripremom (Counter Movement Jump-CMJ). Tokom izvođenja testa sve faze skoka su povezane, tj. nemapauze u trenutku promene smera kretanja. Ispitanikove ruke sufiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji uuspravnom položaju nekoliko sekundi iz kog se spušta u pozicijupolučučnja (noge su flektirane u kolenima pod uglom od 90º) i bez


zaustavljanja u tački promene smera kretanja, izvodi maksimalnivertikalni skok. Sledi meki doskok sa laganom fleksijom u kolenima.Sledi ponovno zauzimanje početnog položaja. Test procenjujeekscentrično-koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visinaskoka izmerena u centimetrima).

Slika 34. Izvođenje skoka iz čučnja sa pripremom (Counter Movement Jump-CMJ)

Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi (One-leggedCounter Movement Jump-CMJ L/D) se izvodi iz statičnog položajana jednoj nozi. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog maxizolacije prilikom skoka). Noga kojom se izvodi skok je flektirana ukolenu pod uglom od 90º, a izolovana noga se postavlja u položaj daje potkolenica odignuta od podloge (sa tim da je koleno u ravni sakolenom noge kojom se izvodi skok). On stoji u uspravnom položajunekoliko sekundi iz kog se spušta u poziciju polučučnja i bezzaustavljanja u tački promene smera kretanja, izvodi maksimalnivertikalni skok na jednoj nozi. Doskok je na istoj nozi sa laganomfleksijom u kolenu. Sledi ponovno zauzimanje početnog sunožnogpoložaja. Test procenjuje koncentričnu komponentu eksplozivnostiskoka jedne noge (visina skoka izmerena u centimetrima).

Maksimalni skok sa pripremom (Maximal CounterMovement Jump-CMJmax) se identično izvodi kao skok iz čučnja sapripremom. Razlika je u tome da se ruke ne izoluju na kukovima, većsu u funkciji zamaha (radi postizanja max visine skoka). Ruke se upočetnom položaju nalaze u predručenju u visini grudi. Koordinisanosa spuštanjem u čučanj ispitanik izvodi zaručenje, sledi maksimalniodraz i zamah rukama kroz fazu predručenja do uzručenja. Pokret jekarakterističan za većinu situacija koje se javljaju tokom sportskeaktivnosti. Koordinisan zamah rukama u funkciji skoka doprinosivećoj visini skoka za 10% (Harman i sar., 1990). Test procenjuje


ekscentrično-koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visinaskoka izmerena u centimetrima) i koordinaciju ekstremiteta uizvođenju skoka.

Više povezanih skokova iz čučnja sa pripremom (ContinuousJump with Bent Legs-CJb) u trajanju od 15 do 60 sekundi. Zahtevitesta su visina skoka i frekvencija skokova u zadatom vremenskomintervalu. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog maxizolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom položaju nekolikosekundi, a nakon zvučnog signala počinje izvoditi kontinuiraneskokove iz čučnja sa pripremom. Prilikom kontaktne faze sapodlogom (faza doskoka) noge moraju biti flektirane u kolenima poduglom od približno 90º. Zavisno od trajanja, test procenjuje:maksimalnu anaerobnu snagu (15sek) i snažnu izdržljivost uizvođenju aktivnosti eksplozivnog karaktera (45 ili 60sek). Vrednostisu izražene u obliku visine izmerenog skoka (cm) ili kao prosečnamehanička snaga (W/kg). Najčešće se koriste u sportovima u kojimapostoji potreba za kontinuiranim eksplozivnim odrazima (brzinskoklizanje, skijanje...).

Slika 35. Izvođenje više povezanih skokova iz čučnja sa pripremom (ContinuousJump with Bent Legs-CJb)

Više povezanih skokova iz skočnog zgloba (Continuous Jumpwith Straight Legs-CJs) je test za procenu reaktivne eksplozivnesnage mišića zadnje strane potkolenice i mišića stopala. Našao jesvoju opravdanost u sportskim disciplinama (troskok, skok u vis) kojeod ispitanika traže snagu i veliku toleranciju na elastičnu energijutetivnog aparata. Test se sastoji od izvođenja serije od 6 do 7 skokova,pri čemu se izoluje i analizira 5 tehnički i rezultatski najboljih.Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacijeprilikom skoka). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi, azatim kontinuirano započinje izvođenje skokova. Obratiti pažnju danoge budu ispružene u zglobu kolena u fazi kontakta sa podlogom


(skokovi se izvode iz skočnog zgloba). Vrednosti su izražene u oblikuvisine izmerenog skoka (cm) ili kao reaktivni indeks (trajanje faze letai kontakta sa podlogom).

Terenski testovi za procenu skočnostiVertikalni skok sa zamahom rukama je test za procenu

eksplozivne snage donjih ekstremiteta. Zadatak ispitanika je da izvedemaksimalan odraz i dominantnom rukom dodirne što je više mogućepostavljeni merni listić (Merni sistem Vertec) ili ostavi otisak prsta namernoj skali na zidu (Sardžent). Potrebno je izvesti dva ispravnavertikalna skoka. Odmor između skokova je 30 sek. Od izmerenevisine dohvata u skoku oduzima se visina dohvata zabeležena ustojećem položaja. Dobijeni rezultat u centimetrima (cm), predstavljavisinu skoka ispitanika.

Slika 36. Prikaz izvođenja vertikalnog skoka primenom sistema Vertec

Skok u dalj iz mesta je test za procenu eksplozivne snage tipaskočnosti.

Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom je test zaprocenu eksplozivne snage tipa daljinske skočnosti.


Testovi za procenu eksplozivne snage tipa sprinta

Terenski testoviSprint 30m sa prolaznim vremenom na 5m i 10m je testa za

procenu akceleracije (5m i 10m) i max brzine (sprint 30m). Prilikommerenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnostmerenja od 1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljajuvisoke greške). Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnogsignala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči označenu udaljenost.Test se završava nakon dva ispravno izvedena sprinta (odmor izmeđusprinteva je 2 minuta).

Slika 37. Prikaz izvođenja testa Sprint 30m

Testovi za procenu eksplozivne snage tipa bacanja

Bacanje medicinke (3kg) iz ležećeg položaja je test za procenueksplozivne snage ruku i ramenog pojasa. Bacanje se izvodi sa oberuke (aut tehnika), vodeći računa da leđa sve vreme ne gube kontaktsa strunjačom. Meri se daljina na koju je ispitanik bacio medicinku.

Bacanje medicinke (3kg)’’aut tehnikom’’ je test za procenueksplozivne snage kinetičkog lanca izbačajnog tipa (noge-trup-ruke irameni pojas). Meri se daljina na koju je ispitanik bacio medicinku.

Bacanje lopte sa grudi je test za procenu eksplozivne snageruku i ramenog pojasa. Meri se udaljinost na koju je ispitanik bacioloptu.

Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz seda je test zaprocenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanjalopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od 4m.


Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz osnovnog stava jetest za procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzinakretanja lopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od6m.

Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz skok šuta je testza procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanjalopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od 9m.

Slika 38. Radar za merenje brzine kretanja lopte

Testovi za procenu agilnosti i koordinacije

Laboratorijski i terenski testoviTest 9-6-3-6-9 sa okretom za 180º se koristi za procenu brzine

promene pravca kretanja sa zadanim rotacijama oko ose tela za 180º,sa naglaskom na frontalnu agilnost.Ispitanik zauzima položaj visokogstarta tako da je grudima okrenut ka cilju. Na znak merioca, počinjeda trči maksimalnom brzinom do linije udaljene 9m od starta, dotakneliniju stopalom, okrene se za 180º i nastavi da trči (grudima okrenutprema startnoj liniji) do linije udaljene 6m od starta. Ponovo dotakneliniju, po drugi put se okrene i nastavi da trči do linije udaljene 12m


od starta. Još jednom dotakne liniju, okrene se po treći put za 180º inastavi da trči do linije 9m udaljene od starta. Na toj liniji po četvrtiput menja smer kretanja za 180º. Zadatak je završen kada ispitanik,trčeći maksimalnom brzinom, grudima prođe zamišljenu liniju cilja(udaljenu 18m od starta). Test se izvodi tri puta. Upisuju se vremenasva tri pokušaja, a uzima se najbolji rezultat. Prilikom merenjavremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške).

Slika 39. Izvođenje testa 9-6-3-6-9

Test 9-6-3-6-9 napred-nazad (Vučetić, 2009b) se koristi zaprocenu koordinacije i agilnosti ispitanika, sa naglaskom na čeonuagilnost. Test se izvodi na identičan način kao i prethodno opisan(razlika je u tome što se sada nakon dodira linije, započinje trčanjeunazad). Zadatak je završen kada ispitanik, trčeći maksimalnombrzinom, grudima prođe zamišljenu liniju cilja (udaljenu 18m odstarta). Test se izvodi tri puta. Upisuju se vremena sva tri pokušaja, auzima se najbolji rezultat. Prilikom merenja vremena neophodna jeupotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, usvakom drugom slučaju se javljaju visoke greške).

Kretanje u dva trougla je test za procenu čeone i bočneagilnosti. U njemu ispitanik ima zadatak da se kreće dokoračnomtehnikom. Započinje kretanje tako što mu je leva noga napred (odtačke A do tačke B), zatim u levom dijagonalnom stavu kretanjem unazad (od tačke B do tačke D), a zatim bočnim kretanjem (od tačke Ddo tačke A) završava prvi ciklus. Ciklus se ponavlja i u drugom smeru


(bez pauze između dva ciklusa), što znači: dokoračnom tehnikomkretanja - desna noga napred (od A do B), u desnom dijagonalnomstavu kretanjem u nazad (od B do C), a zatim bočnim kretanjem (od Cdo A) se završava drugi ciklus. Test se završava nakon dva ispravnoizvedena kretanja.

Slika 40. Izvođenje testa kretanje u dva trougla

Ajaksovog testa 5 x 10m se koristi za procenu agilnosti(Marković i Bradić, 2008). Prilikom merenja vremena neophodna jeupotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, usvakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik izpoložaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak damaksimalno brzo pretrči udaljenost od 10m pet puta. Test se završavatako što ispitanik nakon petog sprinta protrči između fotoćelija. Testse izvodi dva puta, sa odmorom od tri minuta između ponavljanja.

Slika 41. Prikaz izvođenja Ajaksovog testa 5 x 10m

Testa Cik-Cak trčanje bez i sa loptom se koristi za procenuagilnosti i veštine vođenja lopte. Prilikom merenja vremenaneophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100


sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške).Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala imazadatak da maksimalno brzo pretrči postavljenu cik-cak stazu ukupnedužine 20m. Ispitanik zauzima isti položaj kao u prethodnom slučaju,ali sa fudbalskom loptom pored noge koja je bliže startnoj liniji.Ponavlja prethodni zadatak ovoga puta vodeći loptu. Test se ponavljadva puta, sa odmorom od 90 sekundi između ponavljanja.

Index veštine (sposobnost kontrole lopte u kretanju) = Najboljirezultat bez lopte / Najbolji rezultat sa loptom

Slika 42. Prikaz izvođenja testa Cik-Cak trčanje bez i sa loptom


Testovi za procenu brzine ponavljajućih pokreta

Laboratorijski i terenski testoviCatting – naizmenični preskoci je test za procenu brzine

frekvencije pokreta donjih ekstremiteta (fleksora i ekstenzoranatkolenice). Ova motorička sposobnost je odgovorna za svamikropomeranja i izvođenje ponovljenih pokreta. Test se izvodi umestu, a beleži se broj promena pretkoračne noge.

Tapping rukom je test za procenu brzine frekvencije ruku iramenog pojasa. Ova sposobnost je usko povezana sa startnomreakcijom, startnim ubrzanjem i brzinom promene smera kretanja.Dominantnom rukom se izvodi test. Za to vreme druga ruka se nalaziu relaksiranom položaju u predručenju, između dve okrugle pločeprečnika 12cm. Zadatak je da ispitanik za što kraće vreme napravi 25punih ciklusa (50 tapinga), dodirujući naizmenično ploče koje su nameđusobnom rastojanju od 60cm (prelazi dominantnom rukom iznad ipreko ruke koja miruje na središnjem delu).

Slika 43. Test taping rukom

Tapping nogom o zid je test za procenu brzine frekvencijedonjih ekstremiteta (aduktora i abduktora). Ispitanik stoji u spetnomstavu licem okrenut zidu, na kojem je označen kvadrat. Zadatispitanika je da za 15 sekundi što je brže moguće, naizmeničnojednom pa drugom nogom, udara prednjim delom stopala u obeleženiprostor dvostrukim udarcima. Rezultat je broj ispravno izvedenihudaraca. Zadatak se ponavlja tri puta.


Testovi za procenu fleksibilnosti

Laboratorijski i terenski testoviPrednoženje iz ležanja na leđima je test za procenu

fleksibilnosti zadnje lože buta. Merilac postavi ispitanika da ležileđima na strunjači, tako da mu se kraj natkolenice (kuk) poklapa saosom rotacije uglomera. Na znak, ispitanik podiže opruženu nogu(prednoži) i primiče je prema telu. U trenutku dostizanja maksimalneamplitude, testirana noga ne sme biti pogrčena u kolenu niti se druganoga sme odvajati od strunjače. Potrebno je izvesti po dva ispravnapokušaja svakom nogom. Odmor između ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 44. Prikaz izvođenja testa prednoženje iz ležanja na leđima

Raznoženje iz ležanja na leđima je test za procenufleksibilnosti preponske regije. Ispitanik bez obuće leži leđima nastrunjači, sa opruženim nogama u vis i oslonjenim na zid. Merilacpostavi ispitanika, tako da mu se sredina tela poklapa sa osom rotacijeuglomera. Na znak, ispitanik maksimalno raširi opružene noge(raznoži). Prilkom izvođenja testa noge se ne smeju grčiti u zglobukolena. Potrebno je izvesti po dva ispravna pokušaja. Odmor izmeđuponavljanja je 10 sekundi.

Slika 45. Prikaz izvođenja testa raznoženje iz ležanja na leđima


Test ’’Sit and Reach’’ je test za procenu fleksibilnostilumbalnog dela trupa i karličnog pojasa. Ispitanik se nalazi u sedećempoložaju bez obuće, sa potpuno opruženim nogama i oslonjenimstopalima o prednju stranu klupice. Ruke su opružene i postavljene napočetak gornje strane (dodiruju klizni graničnik). Na znak merioca,ispitanik se spušta u pretklon (noge moraju biti opružene). Test sezavršava nakon izvođenja dva ispravna pretklona u sedu. Odmorizmeđu ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 46. Prikaz izvođenja testa Sit and Reach

Iskret palicom je test za procenu fleksibilnosti ruku i ramenogpojasa. Ispitanik u stojećem stavu ispred sebe drži palicu tako dadesnom šakom obuhvati palicu neposredno do nulte tačke, a levomšakom obuhvati palicu neposredno pored merne skale. Iz početnogpoložaja, ispruženim rukama ispred sebe, ispitanik lagano podižepalicu i razdvaja ruke klizući desnom rukom (leva ostaje fiksirana napočetak palice). Zadatak je da ispitanik izvede iskret iznad glavedržeći palicu pruženim rukama, trudeći se da pri tom ostvari najmanjimogući razmak između unutrašnjih ivica šaka. Zadatak se bez pauzeizvodi tri puta.


Slika 47. Prikaz izvođenja testa iskret palicom

Zanoženje ležeći na grudima je test za procenu fleksibilnostiprednjeg dela natkolenice i dela karličnog pojasa. Ispitanik legne nastomak, bokom je prislonjen na mernu skalu tako da linija kojaoznačava 90º bude u tački spinae iliacae anterior. Ruke se nalazeopružene po podu u uzručenju, a noge su opružene u nastavku trupa.Zadatak ispitanik je da nogu bližu mernoj skali, opruženu u kolenu isa punom ekstenzijom u stopalu, maksimalno podigne u zanoženje izadrži 3 sekunde. Pri tom, ispitanik ne sme odvajati kukove odpodloge niti izvoditi fleksiju u zglobu kolena. Zadatak se završavanakon izvođenja 3 ispravna pokušaja, svakom nogom.

Slika 48. Izvođenje testa zanoženje ležeći na grudima


Pretklon raznožno iz seda je test za procenu fleksibilnostilumbalno-karlično-natkolenog dela ligamentarno-zglobno-mišićnogkompleksa. Ispitanik sedne na pod tako da su mu trup i glavaoslonjeni o zid, noge su u položaju raznoženja pod uglom od 45º, aruke se postave na pod ispred tela tako da se dlanovi preklope.Zadatak je da ispitanik izvrši što dublji pretkloni, tako da vrhoviprstiju klize po mernoj površini koja je postavljena u produžetku ruku.Tokom izvođenja testa kolena se ne smeju savijati. Zadatak sezavršava nakon izvođenja 3 ispravna pokušaja.

Slika 49. Izvođenje testa pretklon raznožno

Testovi za procenu ravnoteže

Laboratorijski i terenski testoviStajanje otvorenih ili zatvorenih očiju je test za procenu

ravnoteže.Stajanje na jednoj ili obe noge poprečno – uzdužno su testovi

za procenu.ravnoteže. Ispitanik stoji na klupici za procenu ravnotežepoprečno na obe ili na jednoj nozi. Meri se vreme sa preciznošću od1/10 sekunde (maksimalno 180 sekundi). Zadatak se ponavlja 3 puta.

Testovi za procenu repetativne i statičke relativne snage

Laboratorijski i terenski testoviPodizanje trupa u 30 ili 60 sek je test za procenu repetativne

relativne snage mišića trupa.


Bench press sa 70% telesne težine je test za procenurepetativne relativne snage mišića ruku i ramenog pojasa.

Čučnjevi u 60 sek je test za procenu repetativne relativnesnage mišića donjih ekstremiteta.

Izdržaj u ekstenziji trupa je test za procenu statičke relativnesnage mišića leđa.

Testovi za procenu brzine

Laboratorijski i terenski testoviModifikovani Bangsboov test služi za procenu specifične

brzine i brzinske izdržljivosti. Prilikom merenja vremena neophodnaje upotreba foto-ćelija koje imaju tačnost od 1/100 sekunde (u svakomdrugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz položajavisokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalnobrzo pretrči postavljenu cik-cak stazu i ciljnu ravninu (tačka B).Nakon toga ispitanik usporava i nastavlja se kretati laganim tempomdo tačke C. Zadat je da za 23 sekunde ispitanik ponovo bude nastartnoj liniji. Nakon isteka pauze od 25 sekundi, ispitanik ponovosprinta (svaki put menja smer u kom sprinta). Sprinteve treba izvoditimaksimalno brzo. Test se izvodi samo jednom, a kraj je nakon štoispitanik šesti put prođe kroz ciljnu ravninu. Rezultat u testupredstavlja: najbolji rezultat (najbrži sprint) - mera specifične brzinesprinta, prosek rezultata svih 6 sprinteva-mera brzinske izdržljivosti,razlika između najboljeg i najslabijeg rezultata (Indeks zamora) - merabrzinske izdržljivosti.

Slika 50. Prikaz izvođenja modifikovanog Bangsboovog testa


Test 300 yardi se koristi za procenu brzinske izdržljivostianaerobnog kapaciteta. U njemu se uzastopno bez odmora, trčedeonice od 20 metara (u testu 300m se istrčava 15 deonica od 20m) ili25 jardi (testu 300 jardi u kojem se istrčava 12 deonica po 25 jardi, tj.22.87m). Preporuka je da se mere prolazna vremena kako bi seomogućila naknadna analiza pada brzine kroz deonice i analiza % odmaksimalne postignute brzine trčanja na 20m, istrčane u zasebnomtestu sprinta na 20m (pogledati grafike xx i xx u poglavlju 7).

Test trčanja po linijama odbojkaškog terena - ’’Jelka’’ sekoristi za procenu specifične brzinske izdržljivosti u odbojci. Merenjese izvodi u dvorani, na odbojkaškom igralištu. Na sredini i neposrednoiza osnovne linije nalazi se kvadrat dimenzija 30 x 30 centimetara.Udaljen je 4.35m od bočnih linija, tj. postavljen je na sredini zone zaserviranje i odmah do osnovne linije. Na spojevima bočnih linija ilinija napada postave se čunjevi, kao i na spojevima bočnih linija iosnovne linije suprotnog polja (suprotno od startnog mesta). Naigralištu nema odbojkaške mreže ili je podignuta, te ne ometaispitanike u izvođenju trčanja.Ispitanik se nalazi iza i na sredini osnovne linije odbojkaškog igralištau visokom odbojkaškom stavu. Stopalo noge koja je napred,postavljeno je na oznaku (kvadrat napravljen od samolepljive trakedimenzija 30x30 cm). Zadatak je da ispitanik nakon znaka “Pozor -sad!” maksimalno brzo trči udesno do desnog čunja koji ruši desnomrukom, te se vraća do startnog mesta gde mora nagaziti u postavljenikvadrat. Nastavlja trčati u levu stranu, te levom rukom ruši prvi čunj.Ispitanik se vraća maksimalno brzo prema startnom mestu i sve istoponavlja naizmenično rušeći čunjeve na desnoj, pa na levoj strani.Kada sruši posljednji čunj na levoj strani, trči prema startnom mestu.Vreme se zaustavlja kada ispitanik pretrči osnovnu liniju, tj. nagazi uzadani kvadrat. Zadatak se izvodi samo jednom. Test se ponavlja akoispitanik ne ugazi u kvadrat, tokom bilo kojeg od 6 povratnih trčanja,ili ako sruši čunj pogrešnom rukom. Čunjevi na desnoj strani ruše sedesnom rukom, a čunjevi na levoj strani ruše se levom rukom. Merilacstoji sa strane igrališta u produžetku startne osnovne linije. Meri sevreme ispravno izvedenih trčanja.


Slika 51. Prikaz testa ’’Jelka’’ rađenog na odbojkaškom terenu

Testovi za procenu izdržljivosti

Terenski testoviYo-Yo Intermittent Endurance Test je test za procenu aerobne

aciklične izdržljivosti. Može se istovremeno testirati veći brojispitanika. Na zvučni signal sa CD uređaja svi igrači trče do drugogčunja udaljenog 20m (oznaka B) i nazad na start. Nakon dolaska nastart, ispitanici imaju pauzu od 5 sekundi tokom koje moraju otrčatilagano do trećeg čunja (oznaka C) udaljenog 2.5m i vratiti se nazad.Na novi signal ponavlja se trčanje. Brzina trčanja progresivno raste.Test se prekida kada ispitanik dva puta uzastopce ne uspe istrčatideonicu, zadatom brzinom. Rezultat u testu je ukupno pretrčanadeonica u metrima.


Slika 52. Prikaz izvođenja Yo-Yo Intermittent Endurance Testa

Yo-Yo Intermittent Recovery Test je test za procenu brzineoporavka tokom intenzivne aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnogkaraktera. Na zvučni signal sa CD uređaja svi igrači trče do drugogčunja udaljenog 20m (oznaka B) i nazad na start. Nakon dolaska nastart, ispitanici imaju pauzu od 10 sekundi tokom koje moraju otrčatilagano do trećeg čunja (oznaka C) udaljenog 5m i vratiti se nazad. Nanovi signal ponavlja se trčanje. Brzina trčanja progresivno raste. Testse prekida kada ispitanik dva puta uzastopce ne uspe istrčati deonicu,zadatom brzinom. Rezultat u testu je ukupno pretrčana deonica umetrima.

Slika 53. Prikaz izvođenja Yo-Yo Intermittent Recovery Testa

Water Polo Intermittent Shuttle Test (WIST) je test zaprocenu aerobne izdržljivosti (Mujika, McFaden, Hubbard, Royal &Hahn, 2006).


Hit & Turn Tennis Test se koristi za procenu specifičneizdržljivosti (Ferrauti, 2008). Ispitanik započinje kretanje sacentralnog dela osnovne linije terena do jednog od štapova zasimulaciju udaraca (ball pendulum), koji su postavljeni na uzdužnimstranama terena i međusobno su udaljeni 11m. Ispitanik izvodi udarceforhendom i bekhendom (moraju imati tu jačinu, da vrh štapa prilikomudarca dodirne tlo). Nakon udarca ispitanik se do centralnog mestavraća bočnim dokoračnim korakom (side steps), dok je prilazsledećem štapu moguć i pretrčavanjem (sidewards). Test se sastoji od20 intervala, gde se vremenski interval u svakoj sledećem intervalusmanjuje za 0.1 sek. Pauza između intervala je 10 sek, dok je pauzaizmeđu nivoa 4, 8, 12 i 16 nešto duža (iznosi 20sek zbog mogućnostiuzimanja uzorka krvi za određivanje koncentracije laktata). Brzinukretanja ispitanika određuje zvučni signal koji se reprodukuje sa CD.Test je završen kada ispitanik u zadanom vremenu ne uspe da stignedo zadanog mesta, tj. više nije u mogućnosti da izvrši udaracprihvatljivom tehnikom.

Slika 54. Prikaz ’’Hit and Turn Tennis Testa’’

Testovi za procenu aerobnog kapaciteta

Harvard step test je po svojoj prirodi vrlo stresan, a svojuprimenu je pronašao u testiranju osoba koje se rekreativno bavesportom. Gotovo obavezna je pojava upale mišića donjih ekstremiteta


nakon obavljenog testa (što potvrđuje veliku opterećenost mišićaprilikom testiranja), tj. pored opšteg javlja i lokalni mišićni zamor.Potvrđeno je da fizički napor tipa penjanja i silaženja niz stepeniceprimarno predstavlja opterećenje i meru lokalne mišićne snage iizdržljivosti (više nego opšte cirkulatorne efikasnosti). Brojnimistraživanjima je potvrđeno da ispitanici sa višom telesnom visinomlakše podnose ovaj test, od ispitanika nižeg rasta. Na rezultate testamogu da utiču antropometrijski parametri - dužina noge i telesnisastav (mada ima rezultata studija koji su kontradiktorni po ovompitanju).

U novije vreme su izrađeni posebni tipovi step-ergometara sapokretnim stepenikom, koji se podiže i spušta pomoću elektromotora.Harvardski step test uveden u praksu od strane Brouha i sar. (1943) uHarvard-laboratoriji za zamor, danas predstavlja klasičan test zaispitivanje fizičkih sposobnosti rekreativaca. Vrednost Harvardskogstep testa je višestruka:

Kada se testira grupa rekreativaca nepoznatih fizičkihsposobnosti, ovaj test dobro diferencira: slabije, prosečne,dobre i odlične rezultate.

Izvođenjem testa, pre i posle planiranog i programiranogtreninga, mogu se ustanoviti razlike u rezultatima koje trebeprepisati samom treningu.

Kod potpuno identično sprovedenog treninga, doći će doznačajnijeg poboljšanja rezultata testa kod onih rekreativaca,koji su imali slabije početne funkcionalno-motoričkesposobnosti.

Test je jeftin za izvođenje, a rezultati se dobijaju u kratkomvremenskom roku.

Velika praktična izvodljivost testa.

Za izvođenje Harvard step testa potrebna je klupica visine 50.8cm, metronom i štoperica. Testirana osoba se penje i silazi sa klupiceu neprekinutom vremenskom intervalu od 5 min (u jednoj minutiizvrši 30 penjanja i 30 spuštanja sa klupice). Test se izvodi ovimredosledom:

Ispitanik zakorači desnom nogom na klupicu / zakoračilevom nogom i ispravi se na klupici / silazi desnom nogomsa klupice / silazi levom nogom sa klupice.


Ako ispitanik ne može da izdrži 5 min, treba test prekinuti izabeležiti broj sekundi koliko je test trajao.

Nakon završenog testa ispitanik vreme oporavka od 3minuta, provede u sedećem položaju. Frekvenca srca uoporavku se beleži 3 puta, nakon svake pune minute odzavršetka testa. Na osnovu izmerenih vrednosti srčanefrekvence u oporavku, izračunavaju se bodovi. Algoritam je:

B = n x 100 / 2 x (P1 + P2 + P3)

B - broj postignutih bodova, n - trajanje testa u sekundama, P – srčana frekvenca.

Tabela 33. Interpretacija rezultata originalnog Harvard step testaBodovi Nivo sposobnostido 55 slaba sposobnost

55 do 64 nizak prosek65 do 79 visok prosek80 do 89 dobra sposobnostpreko 90 odlična sposobnost

Originalan Harvardski step test je za 55 godina svoje primene,modifikovan od strane mnogih autora. Menjala se visina klupice,ublažavao ritam penjanja, skraćivalo vreme trajanja testa, dodatno seopterećivao ispitanik određenim teretom.... Određeni autori su uveli iklupicu sa dva stepenika. Neke od modifikovanih testova su:

The Harvard "Pack test" (Johnson)Test je sličan originalnom samo što se sportista prema telesnoj

težini opterećuje odgovarajućim teretom (kako bi sam test bio još težiza izvođenje).

Step test za žene (Sloan)Razlika je u smanjenoj visini klupice (40cm), sve ostalo je

identično originalnom testu.

Bergmanova modifikacijaKoristi za praćenje ženske populacije svih uzrasta i muške

populacije mlađe od 18 godina. Izvođenje testa i izračunavanjeindeksa je identično originalnom, samo je skala za rangiranje


sposobnosti izmenjena (započinje sa 30 do 40 poena za lošu, a iznad60 poena za odličnu funkcionalnu sposobnost).

Modifikovani step test po Master-uTest se izvodi na klupici sa dva stepenika, svaki je visok 23cm.

Traje 12 minuta, sa tim da se opterećenje povećava svake 3 minute.Počinje se sa 10 ciklusa, a zatim sledi povećanje intenziteta na 15, 20 i25 ciklusa. Kod slabijih ispitanika test se započinje sa 8 ciklusa ipovećava na 12, 16 i 20.

Postoji još mnogo modifikacija originalnog testa, ali su onauglavnom prilagođena kliničkim ispitivanjima (starije osobe i osobesa određenim zdravstvenim problemima). Cilj ovog izlaganja jeisticanje važnosti poznavanja specifičnosti svakog sporta i sportskediscipline, kako bi se mogao odabrati onaj test koji će najboljeproceniti baš tu specifičnost. Iz tog razloga treneri moraju dobropoznavati fiziološke specifičnosti sportske discipline, kao i svakogsportistu individualno. Samo u tom slučaju će moći da interpretirajurezultate testiranja na valjan način.

Diskontinuirani progresivni test plivanja (7 x 200m) sekoristi za prikupljanje informacija o ekonomičnosti plivanja i proceniaerobnog kapaciteta. Stepenasto rastuće opterećenje provociraorganizam i pruža mogućnost praćenja same reakcije organizma naaplikovano opterećenje, putem kardiovaskularnog (srčana frekvenca) imetaboličkog parametra (vrednosti laktat u krvi). Test se sastoji odisplivavanja sedam deonica od 200m prvom tehnikom (specijalisti zadelfin i mešovito plivanje, test plivaju kraul tehnikom) upetominutnom režimu (tehnika prsno u šestominutnom). Pre početkatesta ispitanik se zagreje na standardni način (1000 - 1500m).Preporučljivo je završiti zagrevanje isplivavanjem jedne do dvedeonice od 100m, tempom kojim će se započeti test (brzina prvedeonice 200m). Svaka deonica se započinje startom ’’iz vode’’, azadati tempo plivanja se određuje na osnovu najboljeg ličnogrezultata (LR) za deonicu od 200m, na sledeći način:


Interval Tempo plivanja (sek) % od LR1 30 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 702 25 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 753 20 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 804 15 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 855 10 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 906 5 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 957 Maksimalna brzina plivanja 100

Beleže se prolazna vremena na svakih 100m, krajnje isplivanovreme, broj zaveslaja tokom poslednjih 50m u svakoj deonici, srčanafrekvenca se memoriše u petosekundnom intervalu uz pomoć POLARmonitora srčane frekvence (zabeležite pik vrednost HR). Uzorak krvise uzima iz resice uha pre početka testa i nakon svake isplivanedeonice (kraj prvog minuta oporavka). Ispitanik startuje naredniinterval po isteku petog minuta od početka deonice (pauza nije 5 min,nego je to režim plivanja!!!). Ispitanik ulazu u bazen 15 sek prepočetka narednog intervala i startuje odgurujući se nogama od ivicebazena. Nakon isplivane sedme deonice uzima se uzorak krvi (u 1minuti oporavka - max vrednost La), u četvrtoj minuti (rana fazaoporavka) i 10 minuti (kasna faza oporavka).

Tabela 34. Primer dobijenih vrednosti za ’’Test 7 x 200m’’

Int200m

(min:s)Prvih100m(sek)

Drugih100m(sek)

AV100m(sek)

Puls(otk/min)

Laktati(mmol/L)

Brojzaveslajana 50m

1 2:21.40 71.0 70.4 70.7 120 1.8 382 2:18.10 69.3 68.9 69.1 133 1.9 373 2:11.15 65.1 66.1 65.6 142 2.2 384 2:05.13 62.5 62.6 62.6 156 3.3 385 1:59.47 59.5 60.0 59.7 172 5.7 386 1:55.99 57.5 58.3 57.9 178 8.2 387 1:51.91 56.1 55.9 56.0 181 11.2 38

Na osnovu izmerenih podataka moguće je iscrtati grafikone ukojima će se pratiti korelacija srčane frekvence i vrednosti laktata (y –osa) sa srednjom brzinom plivanja (x – osa).


Grafikon 17. Odnos srednje brzine plivanja i srčane frekvence tokom testa 7 x200m, u tri različite vremenske tačke

Posmatrajući grafike može se zaključiti da li dolazi do pada ili dopoboljšanja nivoa treniranosti. Ukoliko kriva ima tendeciju skretanjana levo i penje se strmoglao u vis, to je siguran pokazatelj da je došlodo pada u nivou treniranosti. Nasuprot ovome - ukoliko kriva imatendeciju skretanja na desno i pritom su vrednosti srčane frekvence ilaktata niže, sigurno je došlo do poboljšanja nivoa treniranosti ipovećanja brzine plivanja na nivou ANP.

Grafikon 18. Odnos srednje brzine plivanja i koncentracije laktata tokom testa 7 x200m


Vrednosti laktata na kraju testa i tokom oporavka, predstavljajusenzitivni pokazatelj stepena adaptacije organizma na trening. Ranafaza oporavka se ocenjuje merenjem razlika u koncentraciji laktatadobijenim 4 minuta nakon opterećenja i u 10-oj minuti oporavka.Vrednosti oporavka su dobre, ako je razlika u koncentracijama laktatanajmanje 1.5 –2.0 mmol/L.

Za samog trenera veliki značaj imaju sledeći podaci, dobijeniovim testom: brzina plivanja na nivou ANP, vrednost srčanefrekvence na nivou ANP, vrednost laktatnog praga, maksimalnakoncentracija laktata i brzina oporavka.

Modifikacija ovoga testa za vaterpolo je sledeća: igračiplivaju 5 x 200m kraul tehnikom, a golmani 3 x 200m prsnomtehnikom.

Int IgračiTempo plivanja (sek)

% od LR GolmaniTempo plivanja (sek)

% od LR

1 25 sek sporije od LR 80 30 sek sporije od LR 752 20 sek sporije od LR 84 15 sek sporije od LR 853 15 sek sporije od LR 88 6 sek sporije od LR 954 10 sek sporije od LR 925 5 sek sporije od LR 96

Test trčanja na različitim deonicama (ACSM) se koristi zaindirektnu procenu maksimalne potrošnje kiseonika (pomoćuponuđenih algoritama i prosečne brzine trčanja (km/č) na deonicamaod 1500m, 3000m, 5000m, 10.000m i 42.195m). Tabela 35, poredalgoritama za izračunavanje pokazuje i visinu korelacije indirektnoprocenjenog VO2max sa stvarnom vrednošću (direktno izmerenom).

Tabela 35. Procena VO2max preko srednje brzine trčanja na određenim distancamaDISTANCA FORMULA KORELACIJA

1500m METS=2.4388 + (0.9343 x km/č) .953000m METS=2.5043 + (0.8400 x km/č) .985000m METS=3.1747 + (0.9139 x km/č) .98

10.000m METS=4.7226 + (0.8698 x km/č) .8842.195m METS=6.9021 + (0.8246 x km/č) .85

Primer: 1 MET = 3.5 ml/kg/min5000m = 18min 30sek = 16.2 km/č (5 x 60 / 18.5)

METS = 3.1747 + (0.9139 x 16.2) = 18 METS


18 x 3.5 = 63 ml/kg/min

Test trčanja na 1.5 milju se koristi za određivanje fitnesskategorije. Ukupna dužina koju treba pretrčati u sopstvenommaksimalno brzom tempu je 1.5 milja (2414 metara). Rezultat seizražava u minutama i sekundama (procenjuje se nivokardiorespiratorne izdržljivosti). Kategorije su prikazane u tabeli 36.

Tabela 36. Kategorije kardiorespiratorne izdržljivosti na osnovu testa trčanja na 1.5milju (2414 metara)

Kategorija Pol 13-19 godina 20-29 godina 30-39 godinaVrlo slabo M

Ž> 15:31> 18:31

> 16:01> 19:01

> 16:31> 19:31

Slabo MŽ

12:11 - 15:3016:55 - 18:30

14:01 – 16:0018:31 – 19:00

14:44 - 16:3019:01 - 19:30

Srednje MŽ

10:49 - 12:1014:31 - 16:54

12:01 – 14:0015:55 – 18:30

12:31 - 14:4516:31 - 19:00

Dobro MŽ

9:41 - 10:4812:30 - 14:30

10:46 – 12:0013:31 – 15:54

11:01 - 12:3014:31 - 16:30

Odlično MŽ

8:37 - 9:4011:50 - 12:29

9:45 – 10:4512:30 – 13:30

10:00 - 11:0013:00 - 14:30

Vrhunsko MŽ

< 8:37< 11:50

< 9:45< 12:30

< 10:00< 13:00

UKK test hodanja na deonici od 2km je razvijen na FinskomInstitutu "President Urho Kaleva Kekkonen" kao doktorska disertacijadr Raija Laukkanena. Cilj je bio istražiti korelaciju izmeđupretpostavljene i direktno izmerene aerobne snage (VO2max). U testuse koriste sledeći parametri: vreme postignuto hodanjem na 2km,srčana frekvencana kraju intervala, godine života i indeks telesnemase (BMI). Pre početka testa potrebno je da se ispitanik zagreje 10-15 minuta. Važno je održati konstantnu brzinu hodanja (bez trčanja).Ispitanik koristi monitor srčane frekvence tokom testa.

Primer:Testirana osoba je stara 20 godina, telesne težine 83 kg, visine 188cm, a BMI je 23.5 kg/m².


Tabela 37. Vrednosti BMIBMI TEŽINA< 20 Težina ispod idealne

20 - 25 Idealna težina26 - 30 Blago povećana težina

> 30 Velika gojaznost

Algoritam za izračunavanje Fitness indeksa glasi:Za muškarce od 18 do 65 godina

420 - (11.6 x min + 0.2 x sec + 0.56 x FS + 2.6 x BMI) + 0.2 xgodine starosti

Za žene od 18 do 65 godina304 - (8.5 x min + 0.14 x sec + 0.32 x FS + 1.1 x BMI) + 0.4 x

godine starosti

Min i sec = vreme postignuto u testu hodanja 2 km, FS = frekvenca srca na krajutesta

Dobijene vrednosti se uporede sa tabličnim vrednostima, azatim se odredi Fitness kategorija.

INDEX FITNES KATEGORIJA FREKVENCAVEŽBE

TRAJANJEVEŽBE

< 70 Značajno ispod proseka 2 do 5 puta nedeljno 20 - 30 min70 – 89 Malo ispod proseka 3 do 4 puta nedeljno 30 - 40 min90 – 95 Slab prosek 3 do 4 puta nedeljno 30 - 40 min

96 – 105 Prosečno 3 do 4 puta nedeljno 30 - 40 min106 – 110 Dobar prosek 3 do 4 puta nedeljno 30 - 60 min111 – 130 Malo iznad proseka Svaki drugi dan 45 - 60 min

> 130 Značajno iznad proseka Svaki drugi dan 60 min

Podaci dobijeni upotrebom softvera Polar ProTrainer su prikazani unastavku.

2KM UKK WALKING TESTDatum testiranja: 17/10/2008

PERSONALNE INFORMACIJE

Ime i prezime: V.B.Godine: 20Telesna visina: 188 cmTelesna težina: 84 kg


BMI: 25.1 kg/m²

REZULTATI TESTA

Postignuto vreme u testu: 12min 13secSrčana frekvenca: 196 otk/minEnergy expenditure: 197 kcal/826 kJFitness Index: 113Fitnes kategorija: Malo iznad prosekaPredicted VO2max: 55.1 ml/kg/min

Testovi za procenu anaerobnog kapaciteta

Wingate test se koristi za procenu anaerobnog kapaciteta.Tokom testa dobijamo sledeće rezultate: Peak Power - maksimalnumanifestovanu snagu (apsolut. vrednosti-W i relativ. vrednosti-W/kg),vremena u kom je dostignut pik, prosečna snaga tokom testa iukupnog ostvarenog rada. Razvijen je tokom 1970. godine od straneWingate Instituta iz Izraela i pripada grupi testova koji se izvode nabicikl-ergometru. Vremenski period izvođenja (30 sekundi) jedovoljan da obezbedi maksimalno naprezanje ispitanika tokom kogase priliv energija obezbeđuje anaerobnim radom. Opterećenje koje seaplikuje na točak bicikl-ergometra je 0.075kg po 1kg telesne maseispitanika. Sportovi u kojima je dominantna snaga ili su sprinteri,koriste opterećenje od 1 do 1.3kg po 1kg telesne mase ispitanika.

Grafikon 19. Profil krive manifestovane snage tokom Wingate testa


PREDLOG BATERIJE TESTOVA ZA VRHUNSKESPORTISTE U POJEDINIM SPORTOVIMA

Atletika (400m, 800m, 1500m i 400m prepone)Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Submaksimalni 60 sekundni test na pokretnoj traci. Procena

peaka SF, akumulacije laktata i pH krvi Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Više

povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs; Skok iz čučnja sapripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražitiu velikom značaju elastične eksplozivnosti koja se manifestujeamortizacijom u početnoj fazi kontakta stopala sa podlogom ifazi odraza

Terenski test: Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom Sprint 30m sa prolazom na 10m RAST test Catting nogom

BiciklizamLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na bicikl-ergometru (VO2max,

vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobneizdržljivosti

Wingate test na bicikl-ergometru

Terenski testovi: Hronometarski test 30 minuta


FudbalLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,

FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobneizdržljivosti

Izokinetičko testiranje snage (procena max snage i mišićneizdržljivosti pojedinih mišićnih grupa)

Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformiIgrači (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Skok iz čučnja sapripremom na jednoj nozi - CMJ L/D; Više povezanih skokovaiz skočnog zgloba - CJs).Golmani (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalniskok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Onipokret započinju iz pozicije stojećeg stava ili polučučnja uzpomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama.

Testiranje ravnoteže (modifikovani Rombergov test)

Terenski testovi: Vertikalni skok sa zamahom rukama (procena eksplozivne

snage donjih ekstremiteta) Sprint 30m sa prolaznim vremenom na 10m (procena

akceleracije + max brzine) Ajaksov test 5 x 10m (procena agilnosti) Cik-Cak trčanje bez i sa loptom (procena agilnosti i veštine

vođenja lopte) Prednoženje iz ležanja na leđima (procena fleksibilnosti zadnje

lože buta) Raznoženje iz ležanja na leđima (procena fleksibilnosti

preponske regije) Test ’’Seat and Reach’’ (procena fleksibilnosti donjeg dela

leđa) Modifikovani Bangsboov test (procena specifične brzine i

brzinske izdržljivosti) Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične

izdržljivosti)


Yo-Yo Intermittent Recovery Test (procena brzine oporavkatokom aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera)

KošarkaLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,


Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok izčučnja – SJ; Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalniskok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja sa pripremomna jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje je u dinamici sameigre. Pored trčanja i promene smera kretanja, košarka se sastojiod skokova iz pozicije: čučnja, stojećeg stava ili nakondoskoka.

Terenski testovi: Kretanje u dva trougla Skok u dalj iz mesta Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom Izbačaj lopte sa grudi Catting test Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične

izdržljivosti) Yo-Yo Intermittent Recovery Test (procena brzine oporavka

tokom aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera)

RukometLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,


Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi


Igrači (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Skok iz čučnja sapripremom na jednoj nozi - CMJ L/D; Više povezanih skokovaiz skočnog zgloba - CJs).Golmani (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalniskok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Onipokret započinju iz pozicije stojećeg stava ili polučučnja uzpomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama.

Terenski testovi: Kretanje u dva trougla Sprint 30m sa prolaznim vremenom na 10m (procena

akceleracije + max brzine) Bench press sa 70% telesne težine Izdržaj u ekstenziji trupa Catting test Pretklon raznožno iz seda Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz seda Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz osnovnog stava Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz skok šuta Test 300 yardi Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične

izdržljivosti) Yo-Yo Intermittent Recovery Test (procena brzine oporavka

tokom aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera)

OdbojkaLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,


Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok izčučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom –CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Oni pokret započinju izpozicije stojećeg stava ili polučučnja uz pomoć ruku ili sa većunapred ispruženim rukama


Terenski testovi: Test 300 yardi Test ’’Jelka’’ (brzinska izdržljivost) Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične

izdržljivosti)

VaterpoloLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Iskret palicom, zaklon trupa, duboki pretklon, spoljna rotacija

u zglobu kolena, fleksija u skočnom zglobu, supinacija stopala Merenje sile zaveslaja uz pomoć plivačkog dinamometra

(max. sile zaveslaja)

Terenski testovi: Bench press sa 70% telesne težine Iskret palicom Progresivni diskontinuirani test plivanja igrači (5 x 200m kraul

teh.), golmani (3 x 200m prsnom teh.) (75%, 85%, 95% odnajboljeg rezultata)

Water Polo Intermittent Shuttle Test (WIST) Brzina preplivavanja deonice od 25m, bez i sa loptom Preciznost pogađanja cilja u golu Procena brzine kretanja lopte Iskok iz vode

VeslanjeLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na veslačkom ergometru (VO2max,

vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobneizdržljivosti

Wingate test na veslačkom ergometru


PlivanjeLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz

čučnja – SJ; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs;Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja sapripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražitiu rezultatskoj prednosti koja se može napraviti prilikom start iokreta u vodi.

Iskret palicom, zaklon trupa, duboki pretklon, spoljna rotacijau zglobu kolena, fleksija u skočnom zglobu, supinacija stopala

Merenje sile zaveslaja uz pomoć plivačkog dinamometra(max. sile zaveslaja)

Terenski testovi: Progresivni diskontinuirani test (7 x 200m) Merenje aktivnog otpora plivanja (Kolmogorov) Test Index opšte izdržljivosti Test brzinske izdržljivosti 6 x 50m (p-10sek); Intenzitet 90-

95%

RvanjeLaboratorijski testovi:

- Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije- Submaksimalni 60 sekundni test na pokretnoj traci. Procena

peaka SF, akumulacija laktata i pH krvi- Spiroergometrijski test na bicikl-ergometru (VO2max,

vVO2max, FSmax, vANP, FS na APN); Procena opšteaerobne izdržljivosti

- Testovi motoričkih sposobnosti:, gipkost u leđima, gipkostramenog pojasa, , brzina jednostavnih pokreta rukom: procenakoordinacije

- Testovi za procenu sile i snage: sila ruku i ramenog pojasa, silatrbušnih mišića, sila leđnih mišića, sila opružača nogu,eksplozivna snaga nogu


Terenski test:- Rvački 6 minutni test sa lutkom- Testovi snage: čučanj, benč, nabačaj, zgib, penjanje uz konop

od 5 m

TenisLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,

FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobneizdržljivosti.

Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok izčučnja – SJ; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs;Skok iz čučnja sa pripremom – CMJ; Skok iz čučnja sapripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražitiu potrebi za brzom promenom smera kretanja radi zauzimanjašto bolje pozicije za izvođenje kvalitetnog udarca.

Terenski testovi: Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične

izdržljivosti) Hit & Turn Tennis Test (procena specifične izdržljivosti) Bacanje medicinke (3kg) iz ležećeg položaja Catting test Podizanje trupa u 30 ili 60sek Izdržaj u ekstenziji trupa

TriatlonLaboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Spiroergometrijski test na pokretnoj traci i/ili bicikl-ergometru

(VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšteaerobne izdržljivosti


Terenski testovi: Yo-Yo Endurance test Progresivni diskontinuirani test plivanja (7 x 200m) Hronometarski test 30 minuta

PPOOGGLLAAVVLLJJEE 1111

PSIHODIJAGNOSTIKA U SPORTU

Mi smo jedina stvorenja na Zemlji koja mogu da promene svojubiologiju, onim što mislimo i osećamo. Granica između biologije i

psihologije se ne može sa sigurnošću povući.

224..Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini------------------------------------------------------------------------------------

Pojam - PsihodijagnostikaPrimena psiholoških testova

Psihološko testiranje

Pojam - Psihodijagnostika

sihodijagnostika podrazumeva proces utvrđivanja nivoarazvijenosti pojedinih psihičkih karakteristika sportista, temoguće obrasce reagovanja u pojedinim situacijama.

Psihodijagnostički postupak se sprovodi koristeći skup psihološkihmetoda i postupaka koji omogućuju procenu karakteristika pojedincaili ekipe. Psihodijagnostička obrada predstavlja osnovu za planiranje irealizaciju psihološke pripreme sportista, ali može služiti i za analizuaktuelnog stanja u klubu ili ekipi, te kao pomoć treneru u donošenjuodluka kako raditi sa sportistom ili ekipom.

Segmenti psihodijagnostikePsihologija sporta se deli na nekoliko segmenata: Istraživanje Edukacija Psihološka priprema Psihodijagnostika

Psihodijagnostika sportista omogućava: Procenu individualnih i timskih karakteristika i potencijala Uvid u nivo psihološke pripremljenosti sportiste ili ekipe Procenu različitih faktora koji mogu delovati na individualnu i

timsku sportsku uspešnost Uvid u potencijale pojedinca (što može biti jedan od faktora

preporuke za izbor adekvatnog sporta)

P

Psihodijagnostika u sportu 225

Psihodijagnostički postupak podrazumeva: Primenu psiholoških testova Intervju sa sportistom Intervju sa trenerom Situacijsko praćenje ponašanja sportiste ili ekipe (trening,

takmičenje) Analizu grupne dinamike u ekipnim sportovima

Primena psiholoških testova

Podaci koji se dobiju psihodijagnostičkim postupkomprvenstveno su od praktične važnosti za trenera ili rukovodstvo kluba,te omogućavaju informacije potrebne za postizanje kvalitetnijihrazultata i višeg nivoa opšte sportske uspešnosti.U daljem tekstu detaljnije ćemo opisati svaki od pomenutihpsihodijagnostičkih postupaka.

Intervju sa sportistomPostupak se sprovodi u obliku struktuiranog razgovora sa

sportistom, u trajanju oko 45 min, a u cilju identifikacije potencijalasportiste, njegovih jakih i slabih strana, motivacije, doživljajasopstvene uloge u timu, kao i odnosa unutar kluba ili ekipe.Postupkom struktuiranog razgovora sa sportistom, dobijaju seinformacije koje predstavljaju veoma važnu dopunu saznanjimadobijenim psihološkim testiranjem.

Intervju sa treneromOsnovna funkcija ovog intervjua jeste utvrdjivanje trenerovih

očekivanja i ciljeva zbog kojih mu je potrebna psihodijagnostičkaprocena. U razgovoru koji traje oko 30 min, prikupljaju se opštipodaci o timu, mišljenje trenera o odnosima među sportistima, kao iproblemima pojedinog sportiste ili ekipe.

Situacijsko praćenje ponašanja pojedinca ili ekipePostupak se najčešće sprovodi na zahtev trenera ili

rukovodstva kluba. Podrazumeva opservaciju jednog ili više treninga,


ili praćenje psihološke strukture ekipe ili reakcija pojedinačnogsportiste tokom utakmice.Konkretno, posmatra se i beleži ponašanje ireakcije sportista koje predstavljaju nivo psihološke pripremljenosti,identifikaciju i praćenje pozitivnih i negativnih karakteristika igre,procenu i identifikaciju rizičnih faktora, kao i analizu i procenuproduktivnosti meča neophodnu za budući rad pojedinca ili ekipe.

Analiza grupne dinamikePodrazumeva procenu timske kohezivnosti, funkcionalne i

emocionalne povezanosti igrača u ekipi, kao i identifikaciju rizičnihfaktora koji mogu narušiti saradnju i sportsku uspešnost tima.

Psihološko testiranje

Psihološko testiranje se sprovodi koristeći baterijepsihodijagnostičkjih testova, gde se za razliku od kliničke dijagnostikeu kojoj se identifikuju disfunkcionalna stanja, simptomi i sindromi,psihodijagnostika u sportu koristi instrumentima kojima se otkrivajupsihološke komponente kao važne determinante sportskog postignuća.Testiranje se sprovodi individualno ili grupno, najčešće u pismenomobliku i garantuje tajnost dobijenih podataka.Testiranje se koristi za ispitivanje i procenu ličnosi sportiste. U tusvrhu mogu se koristiti različiti inventari ličnosti (PIE - JRS, Cattell16 pf, KON 6, EPQ...), testiranjem se može ustanoviti nivoanksioznosti sportiste (SCAT), kao i procena motivacije.

Za ispitivanje kognitivnih sposobnosti sportiste, osim papir-olovka testova, sve češće se koristi CRD serija psihodijagnostičkihtestova koja obuhvata: Perceptivne testove Testove mišljenja Testove pamćenja Testove za merenje psihomotornih reakcija.

Testovi CRD serije namenjeni su utvrđivanju (dijagnostici ipraćenju) vremena i tačnosti ostvarivanja pomenutih mentalnih ipsihomotornih funkcija, te dimenzija sposobnosti i funkcionalnih


specifičnosti individualnog mentalnog potencijala. Kao takvi se čestokoriste kao pomoćno psihodijagnostičko sredstvo, kojim se naefikasan i brz način dobijaju potrebni podaci o sportisti.Rezultat psihodijagnostičke procene dobija se u vidu pisanog izveštaja- mišljenja psihologa (pogledati u prilogu). Ukoliko se radi sa celomekipom, osim pojedinačnih izveštaja za svakog sportistu, dobija se iizveštaj o kompletnoj ekipi. On sadrži: analizu grupne kohezivnosti,motivacionu strukturu tima, analizu odnosa među igračima, analizuponašanja trenera, kao i moguće posledice na odnose unutar ekipe(relacija individua-ekipa).Izveštaj psihologa daje informacije koje pomažu trenerima darazvijaju potencijale sportista, unaprede komunikaciju izmeđusportista i time smanje uticaj rizičnih faktora na ekipu, kao i efikasnijereše potencijalne konflikte. Psihodijagnostička procena predstavljapoverljivu informaciju i može se koristiti, isključivo, u svrhuunapređenja rada sa sportistom ili ekipom, radi postizanja boljihsportskih rezultata i povećanja sportske uspešnosti.

Mišljenje da je psihologija sporta namenjena samo vrhunskimsportistima pokazalo se kao pogrešno, jer rad sa sportskimpsihologom namenjen je svim sportistima, kako početnicima tako irazvijenim sportistima. On omogućava da se nakon psihodijagnostičkeobrade, napravi plan psihološke pripreme čime će se sportistiomogućiti da pokaže ono najbolje što ima u sebi, onda kada je topotrebno.

Slika xx. Savremeni sistem za psihodijagnostiku (CRD – Kompleks ReakciometarDrenovac)


Primer:Izveštaj psihološke procene rađene u Pokrajinskom zavodu za sport

PSIHOLOŠKI NALAZ I MIŠLJENJE

Ime i prezime: NN Datum rođenja: 25.05.1992.Sportska disciplina: Tenis Datum testiranja: 20.07.2009.

Primenjene metode: Testovi KOG 3, KON 6, PIE, EPQ, CRD baterija testova,intervju.

Razlog psihološkog testiranja: Procena i opis psihosocijalnih karakteristikavažnih za sportsko postignuće. Po rečima sportiste, neposredan povodtestiranja su problemi koji se javljaju kada u toku meča sportista ne uspeva dapostigne željeni rezultat, što se manifestuje kroz slabiju kontrolu ponašanja naterenu (viče, baca reket) i pad koncentracije (potrebno mu je puno vremena dase vrati u igru). Ovi problemi rezultiraju slabim krajnim rezultatom u meču.

PROCENA LIČNOSTI

Sportista potiče iz porodice u kojoj vlada pozitivna i podsticajnaklima, bez pretranih očekivanja i opterećenja u vezi sportskih postignuća.

U toku razgovora sportista ostavlja utisak osobe kojoj je potrebnodosta vremena da stekne poverenje da bi otvoreno pričao o sebi, te pokazujerelativno nizak novo aspiracija u kontekstu životnih ciljeva koji nisu vezani zasport (npr. škola).

Sposobnosti opažanja i razlikovanja materijala koji je vizuelnoprisutan, orijentacije u prostoru, učenja i pamćenja, kao i intelektualnesposobnosti su u skladu sa očekivanjima zasnovanim na uzrastu i obrazovnomnivou sportiste, što predstavlja faktor koji omogućava dalji takmičarskinapredak.

U profilu ličnosti dominiraju crte opreznosti, plašljivosti i pasivnosti,te često prepuštanje vodstva drugima. U interpersonalnoj komunikaciji(ophođenju sa drugima) je teško prilagodljiv i nesiguran. Često je opterećenmislima da stvari mogu krenuti loše, razdražljiv je, sklon depresivnimosećanjima, kao i katastrofiziranju ishoda vezanih za budućnost. Kada steknepoverenje u osobu prihvata savete i sugestije, što predstavlja osobinu na kojutrener može da računa.

Pokazuje nizak nivo tolerancije na frustraciju što dovodi do besaprema samom sebi, slabije kontrole ponašanja na terenu i gubitka trenažne itakmičarske stabilnosti u neočekivanim situacijama.


Sportista postavlja pred sebe visoke ciljeve vezane za tenis i izuzetnoje motivisan da ih ostvari (uporan, marljiv, poseduje osećaj usmerenosti uživotu, fokusiran je na sport).

ZAKLJUČAK

Na osnovu pokazanih sposobnosti i osobina ličnosti može se zaključitida je kod sportiste potrebno razvijati: samopouzdanje i veru u sopstvenesposobnosti da ostvari uspeh u otežavajućim okolnostima, da se prilagodi, damože savladati neočekivane situacije, povećati nivo tolerancije na frustraciju, terazvijati realna očekivanja prema ciljevima koje postavlja samom sebi(kratkoročnim i dugoročnim) u vezi sa sportskim postignućima. Dalji trenažni rad je potrebno dopuniti sa: mentalnim treningom,vežbama disanja i vežbama za održavanje fokusa pažnje i koncentracije.

Neosporno je da su psihološke komponente važnedeterminante sportskog uspeha. One su istovremeno i prediktoriopstanka pojedinca u profesionalnom sportu (Smith i Christensen,1995). Iz tog razloga je važno identifikovati relativna psihološkaobeležja posmatranog sportiste i informisati sportske trenere o tomekako ih usmeriti, koristiti i razvijati. Ukoliko sportski treneri dobijupodatke o psihološkim karakteristikama sportiste sa kojim rade, tepreporuke o komunikacijskim i interakcijskim uslovima u kojima je tekarakteristika moguće staviti u funkciju igračeve i ekipne efikasnosti,njihov se trenažni programi može istovremeno fokusirati i na razvojtehničko-taktičkih veština. U nizu podataka koje trener koristi priodređivenju sadržaja treninga i okolnosti pod kojima se izvoditrenažni program, podaci dobijeni psihodijagnostičkom metodommogu u velikoj meri proširiti i pojačati područje trenerovog uticaja ikontrole.

Uključivanje psihologa u postupak određivanjapsihosocijalnog statusa članova jedne sportske ekipe, te korišćenjepsiholoških rezultata u kreiranju programa sportskog treninga,doprinos je interdisciplinarnom pristupu radu u vrhunskom sportu.


Umesto sažetka

Duboko unutar nas nepoznata našim čulima, nalazi senajdublja nemerljiva suština našeg postojanja, polje nepromenljivostikoje stvara ličnost, ego i telo. Pošto je to naše osnovno stanje - to jeono što mi zapravo jesmo. Svaka ličnost doživljava i stvara svojvlastiti svet. Ona je sklona da nešto prihvata stvarnim zato što to možeda vidi i dohvati. Uverenja stvaraju misli i osećanja i pokrećuhemijske reakcije koje podržavaju život u svakoj ćeliji. Mnoge odovih reakcija se mogu meriti, ali su procedure složene i skupe(merenje nivoa hormona, transmitera ili elektro-hemijskih procesa). Iztog razloga, iako izuzetno važne, nisu našle široku primenu u sportu.Testovima možemo (prilično grubo) proceniti kakvo je nečijezapažanje. Zapažanje je (subjektivno) direktno vezano za ličnost inaučeno. Doživljaj je diktiran time kako smo naučili da zapažamo. Onmože biti prepreka, ali i motiv i oružje u borbi ka uspehu. Prepreka jenaše uslovljavanje, naš zajednički pogled na svet koji smo naučili odsvojih roditelja, nastavnika i društva. Ta prepreka je ’’hipnozadruštvenog uslovljavanja’’ koja ima snažan uticaj na naš pogled nasvet. Iz takvog privida se stvaraju pravila koja nisu ništa drugo, negoizmišljotine ljudskog uma. Iako je sasvim jasno da nauka ipsihodijagnostika treba da otkrivaju objektivnu stvarnost koja jenezavisna od posmatrača, u ovom trenutku to se čini nemogućim jer jepreviše saturirana uslovljenim mislima. Posmatrač je pun predrasuda opojavama koje mu prenose njegova čula. Čula podržavaju poruku dasu stvari takve kako izgledaju, dok u stvarnosti to može biti sasvimdrugačije.

Inteligencija se može izraziti bilo kao misao, bilo kao molekul.Osnovna emocija (kao što je strah) se može opisati kao apstraktanosećaj ili kao dodirljiv molekul hormona adrenalina. Bez osećajanema hormona, bez hormona nema osećanja. Na isti način: nema bolabez nervnog signala koji prenosi bol; nema uklanjanja bola bezendorfina koji odgovaraju receptorima za bol i zaustavljaju te signale.

Kud god ide misao, hemija ide za njom. Svako mentalno stanjeima i svoju specifičnu biohemiju.

Documents

Motoricki testovi