IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA

22. SPOLJNOTRGOVINSKO AKCIONARSKO DRUTVO POSEBNO ZNAAJAN OBLIK SPOLJNOTRGOVINSKOG DRUTVA KAPITALA

Stupanjem na snagu Zakona o preduzeima, pojavljuje se novi oblik privrednih drutava akcionarska drutva, kao oblik drutva kapitala, pa se javljaju i spoljnotrgvoinska akcionarska drutva. Spoljnotrgovinsko akcionarsko drutvo osnivaju pravna tj. fizika lica radi obavljanja spoljnotrgovinske delatnosti iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene nominalne delatnosti. Spoljnotrgovinsko akcionarsko drutvo je pravno lice i i ima imovinu koju u poetku ini samo uplaena sredstva kao osnovni kapital, osnovna glavnica a kasnije ine i sva prava koja pripadaju drutvu za vreme postojanja. To znai da imovina moe da bude vrednosno manja ili vea od osnovne glavnice koji je prvobitno odreen. Ovo je drutvo kapitala to znai da se ovakvo drutvo konstituie na osnovu udruenja kapitala, a ne na osnovu udruivanja lica. Ovo drutvo se moe baviti svim delatnostima koje se odnose na uvoz i izvoz robe i pruanja usluga u meunarodnom trgovakom poslovanju kao to ini i spoljnotgovinsko preduzee. Akcionarsko drutvo se osniva ugovorom osnivanja a kada ga osniva samo jedan lan odlukom o osnivanju. Ugovor sadri odredbe o firmi i seditu drutva, firmi osnivaa i adresi, a kada je osniva fiziko lice, ime i adresu i matini broj gra|ana osnivaa, delatnost drutva, osnivaki ulog, pravo i obaveze i dr. Osnivai meusobno zakljuuju ugovor o osnivanju spoljnotrgovinskog akcionarskog drutva u pismenom obliku, iji sadraj je odreen Zakonom o preduzeima. Osnivai ovog drutva utvruju iznos sredstava koji je potreban za osnivanje i kod drutva koji ini osnovni kapital ovog drutva. Osnovni kapital ini zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Osnovni kapital je utvr|en i podeljen na akcije odreenih nominalnih vrednosti. Zakonodavac je odredio minimalni osnovni kapital ovod drutva osniva se na taj nain to se otkupe sve akcije prilikom njegovog osnivanja, a to znai da e se prvo upisati, a zatim i uplatiti akcije u celini i to bez upuivanja javnog poziva za upis i uplatu akcije i bez odravanja osnivake skuptine. Tada svi osnivai potpisuju ugovor o osnivanju i donose statut spoljnotgovinskog drutva. Akcije se mogu upisati ne samo u novcu, nego i u stvarima i pravima izraenim u novanoj vrednosti. Uloge u stvarima i pravima procenjuje ovlaeni procenjiva. Akcionar ne moe svoje potraivanje prema spoljnotrgovinskom drutvu prebijati svojom obavezom.

Javni poziv za otkup akcija . (prospekt) - pri sukcesivnom osnivanju, osnivai upuuju javni poziv za otkup akcija tzv. prospekt. Osnivai mogu sklopiti ugovor i meusobno reiti sve odnose u vezi sa upuivanjem javnog poziva, snoenjem trokova i sl. Javni poziv treba da sadri sledee elemente: ta se eli postii prikupljanjem sredstava, upuivanje na predlog statuta, iznos osnovnog kapitala, broj, vrsta i rod akcija koje se na osnovu posla mogu upisati kao i njihova nominalna vrednost: oznaku vremena u kojem se akcije mogu upisati, oznaavanje banke i mesta gde se akcije upisuju, mesto i vreme kada se mogu platiti akcije kod odreene banke, postupak u sluaju upisa vika akcije, osnivaka skuptina se saziva oglasom koji se objavljuje kao i javni poziv i to najmanje 15 dana pre dana odravanja. Osnivaka skuptina ima sledee ovlaenje: da utvrdi da je osnovni kapital upisan i uplaen u skladu sa zakonom, donosi statut i dr. Statut je najvaniji i najvii pravni akt u drutvu. Spoljnotrgovinsko akcionarsko drutvo se upisuje u sudksi registar kad sud utvrdi da je osnivaka skuptina sazvana i odrana, da je osnovni kapital upisan u celini i uplaen, da novani ulozi u celini predati spoljnotgovinskom akcionarskom drutvu koje se osniva, da je dato odobrenje od strane nadlenog saveznog organa za javni poziv za upis akcije.

U naem pravu ovo drutvo nastaje tek od momenta upisa u sudski registar. Primenjuje se normativni sistem nastanka drutva i sud prilikom upisa nije ovlaen da ceni svrsishodnost nastajanja spoljnotrgovinskog akcionarskog drutva. Sud samo utvr|uje da li su ispunjene sve predpostavke koje su zakonom propisane za osnivanje ovakvog drutva.

36. NEKE OPTE KARAKTERISTIKE I PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZAKLJUENJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH UGOVORAUgovori u meunarodnom poslovnom privrednom pravu koje zakljuuju dve ugovorne strane ili vie ugovornih strana iz dve ili vie razliitih drava javljaju se kao distancioni ugovori. Oni su znatno sloeniji od ugovora koji se zakljuuju o meunarodnom poslovnom pravnom okviru jedne drave. Mnogi ugovori koji postoje u privrednom pravu jedne zemlje, javljaju se i u meunarodnom privrednom pravu. Meunarodni privredni ugovori se sa razvojem proizvodnje, transporta i jaanjem ekonomskih meunarodnih korporacija, javljaju u vidu tipskih formularnih i standardnih ugovora. Oni su najee adhezioni ugovori tj. ugovori po pristupu. U takvim sluajevima ponueni moe da prihvati ili neprihvati unapred date uslove iz ponude. Ponueni ne moe da menja nita iz ponude, jer u suprotnom prvobitni ponudilac ne mora da prihvati ponudu. Prvobitni ponudilac kao ekonomski jaa strana unapred diktira uslove ugovora. Kod tipskih ugovora su mogua odstupanja od ponuenih ugovornih elemenata. Ponudilac prezentira ponuenom na formularu uobiajene elemente ugovora, ali doputa i izvesna odstupanja od elemenata u ponudi i spreman je da sa ponuenim pregovara o odreenim odstupanjima koja su data u formularu. Ugovorno jaa strana koristi unapred odtampane formulare koji su usled duge upotrebe podstali tipski ugovori. Postoje neki tipski ugovori koji se pojavljuju i u obliku standardnih ugovora, gde su ostavljene odreene praznine o kojima se ugovorne strane mogu dogovarati. O tano predvienim elementima u ovim ugovorima se ne moe pregovarati. Standardni ugovori najee nastaju u odreenoj oblast poslovanja sa standardnim klauzulama za odreenu branu. Za standardne ugovore u meunarodnom pomorskom prevozu je karakteristino da sadri odreene garancije i uslove prevoza. Kod standardnih brodarskih ugovora, brodar daje sledee garancije za : sposobnost broda za plovidbu, klasu broda, poloaj broda u asu zakljuivanja ugovora, za odreenu nosivost broda. Meunarodni tipski enevski privredni ugovori na meunarodnom privrednom planu javljaju se novi unificirani tipski ugovori koje je Evropska ekonomska komisija OUN. Tipski ugovori se javljaju u oblasti investicione opreme, kupoprodaju itarica i kupoprodaju itarica pri prevozu u unutranjem renom saobraaju. enevski ugovori predstavljaju vrlo znaajnu unifikaciju prava koja se razvija sve veom upotrebom formulara. Formulari doprinose brem zakljuivanju ugovora. Karakteristike ovih ugovora su to su izraeni na meunarodnom planu i to su pri izradi ovih ugvora uestvovale zemlje izvovznice i zemlje uvoznice. Strane ugovornice mogu da menjaju i nadograuju odredbe ovih ugovora. enevski ugovor i njegovi opti uslovi nisu formulari ugovora koje strane ugovornice moraju da prihvate. Obzirom da su enevski ugovori unapred odtampani u vidu formulara, a stranama ugovornicama se doputa prihvatanje niza alternativnih reenja koja su data u formularima, smatra se da je ugovor zakljuen kada su se strane ugovornice saglasile o svim elementima iz ugovora. Po teoriji prijema ugovor je zakljuen onog momenta kada je ponudilac primio saoptenje od ponuenog da je prihvatio ponudu. Po teoriji izjave ugovor se meu odsutnim licima smatra zakljuenim kada je ponueni na bilo koji nain javio da prihvata ponudu. Prema teorij saznanja ugovor je zakljuen kada je ponudilac saznao za prihvatanje ponude od ponuenog. 2. pitanje

Ponuda za zakljuenje ugovora ponuda za zakljuenje meunarodnog privrednog ugovora predstavlja izjavu volje odreenog lica ponudioca koja sadri sve bitne elemente konkretnog ugovora i koja je uinjena odreenom licu iz druge drave u cilju njenog prihvatanja i zakljuenja ugovora. Kod ugovora o meunarodnoj prodaji robe bitni elementi su predmet i cena, kod ugovora o lizingu su zakupljena stvar i iznos zakupnine. Meunarodni privredni ugovor sadri i druge elemente koji se nazivaju nebitnim, npr.: rok isporuke, ambalaa, nain transportovanja itd. Ako se ovi elementi ugovore smatraju se u tom sluaju bitnim elementima ugovora. U pravnoj teoriji razlikuje se pregovor od ponude. Pregovorima se nastoji doi do saglasnosti volja i stavova pregovarakih strana o nekom konkretnom pravnom poslu. Razlikuje se ponuda za zakljuenje ugovora od ponude za pregovore, jer ponuda za pregovore daje mogunost pregovaraima da mogu biti podjednako ponuai. U meunarodnoj trgovinskoj praksi se javljaju i vrste neobavezne ponude. Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu koja je uinjena od strane ponuenog a upuena ponudiocu. Ne postoji nezavisno od strane ponude. Prihvat od strane ponuenog u smislu sadraja mora da bude i nedvosmislen i da je uinjen u cilju zakljuenja odreenog ugovora. Prihvat ponude po svojoj sadrini mora da bude saglasan ponudi. Konvencija UN smatra odgovor na ponudu koji ukazuje na prihvatanje ponude ali sadri razliite i dopunske uslove koji u sutini ne menjaju uslove ponude, predstavlja prihvatanje ponude. Ako je prihvat ponude uinjen sa zakanjenjem ne dolazi do zakljuenja ugovora.

38. NEKE ZAJEDNIKE KOMPONENTE UGOVORA U MEUNARODNOM POSLOVNOM ( PRIVREDNOM ) PRAVU

Ugovori u meunarodnom privrednom ( poslovnom ) pravu imaju odreene karakteristike po kojima se razlikuju od ugovora graanskog i privrednog prava. 1) subjekti ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu subjektima ovih ugovora smatraju se spoljnotrgovinska preduzea i spoljnotrgovinska drutva koja stupaju u ugovorne odnose i zakljuuju ugovore iz predmeta poslovanja. Subjekti ugovora u meunarodnom poslovnom pravu mogu biti fizika lica koja obavljaju privrednu spoljnotrgovinsku delatnost u vidu zanimanja; preduzetnici. Po naem Zakonu o preduzeima to su preduzetnici koji obavljaju delatnost radi sticanja dobiti. 2) predmet ugovora u meunarodnom poslovnom pravu predmet ovih ugovora je promet roba i to najee telesnih pokretnih stvari i vrenje usluga. Nepokretnosti kao to su brodovi, zgrade koji su namenjeni za trite, takoe su ukljuene u promet roba; ali da ugovore zakljuuju privredni subjekti. Takoe se podrazumeva: promet prava koja se odnose na prava intelektualne svojine, model, patent, ig itd. 3) znaaj ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu ovi ugovori imaju poseban znaaj jer se neostvaruju samo interesi ugovornih strana nego i iri interesi drutvene zajednice. Drutveni interes se manifestuje i u pogledu intervencije od strane drave sa ciljem stvaranja povoljnih uslova na tritu i regulisanja cene. 4) forma ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu ugovori u meunarodnom poslovnom pravu su neformalnog karaktera jer za zakljuenje ugovora nije potrebna posebna forma, osim ako zakonom nije drugaije predvieno. Iz razloga velikog broja zakljuenja ovoih ugovora, koji se sklapaju veoma brzo, putm telefona, telefaksa, telegrama nije neophodna pisana forma. Zbog ove neformalnosti je izraena autonomija volja ugovornih strana. Meutim, za neke ugovore u meunarodnom poslovnom pravu je neophodna pisana forma ugovora i to se posebno odnosi na ugovore ija je vrednost predmeta ugovora vea ili kod sloenijih ugovora izmeu strana ugovaraa, meunarodni ugovor o investiconoj opremi je primer. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj ili ugovorom predvienoj formi, ne bi proizvodio pravno dejstvo i smatrao bi se nitavim. Beka Konvencija UN iz 1980. godine predvia sledee o meunarodnoj prodaji robe: ugovor o meunarodnoj prodaji robe se ne mora zakljuiti u pismenoj formi a nije ni podvrgnut bilo kojim zahtevima u pogledu forme; moe se dokazati na bilo koji nain; ukljuujui i svedoke. Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, a nije zakljuen u toj formi, smatre se punovanim ako su ugovorne strane izvrile vei deo obaveza koje iz njega proistiu. Meutim, postoje ugovori koji su neformalni ali se pod odreenim uslovima moraju zakljuiti u pismenom obliku, npr. brodarski ugovor na vreme za ceo brod i ugovor o zakupu broda. Za neke ugovore u meunarodnom poslovnom pravu ne moe se tano odrediti da li su formalni ili neformalni, npr. ugovor o osiguranju, ugovor o prevozu robe u pojedinim oblicima transporta itd. 5) pootrena dgovornost ugovornih strana u ugovorima u meunarodnom privrednom ( poslovnom ) pravu zahteva se pojaana panja prilikom njihovog zakljuivanja. '' Panja dobrog privrednika '' je pravni standard koji zavisi od svakog konkretnog sluaja, vrste ugovora, obiaja itd. '' Panja dobrog privrednika '' podrazumeva njegovu pootrenu odgovornost iz razloga to u meunarodnom poslovnom pravu zakljuuju strana lica iz odreene delatnosti koja poznaju pravila stranke i poseduju dovoljno znanja a tim imaju i vie odgovornosti. Kod ugovornih partnera se zahteva da pri zakljuenju ugovora, izvrenja i ostalim poslovima privrednog prava postupaju sa '' panjom dobrog privrednika '' i '' dobrog trgovca '' sa '' panjom dobrog strunjaka ''. 6) naelo savesnosti i potenja u ugovorima meunarodnog poslovnog ( privrednog ) prava ugovorne strane su dune da potuju ova naela pri zakljuenju meunarodnih privrednih ugovora. Naelo se zasniva na primerima moralnog ponaanja u ugovornim odnosima. Obzirom da su u pitanju pravila poslovnog morala, sankcije moe da preduzme i drutvo, komora, asocijacija privrednika itd. Mogu biti ekonomske sankcije predviene zakonom, gubljenje poslovnog ugleda, reputacije na tritu. U pravnoj literaturi se pod pojmom savesnog i potenog ponaanja ugovornih strana smatra njihova meusobna iskrenost i odanost, posebno pri izvrenju obaveza. Ovo naelo podrazumeva i zabranu prouzrokovanja tete drugom ugovornom partneru. 7)nadlenost posebnih sudova i arbitraa pri reavanju sporova za sporove koji nastaju iz ugovora u meunarodnom poslovnom pravu, predviena je posebna nadlenost privredni sudova. esto se ugovara i nadlenost arbitraa, kao posebno strunih tela koje ugovorni partneri dogovorno odreuju u samom ugovoru. Cilj ovih sudova, arbitraa je da se ubrzaju postupci reavanja sporova i da se dobiju kvalitetne sudske odluke kojima e ugovorne strane biti zadovoljne. 8) prekomerno oteenje u ugovorima u meunerodnom poslovnom pravu. Na Zakon o obligacionim odnosima predvia da strane ugovornice polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Ako doe do oigledne nesrazmere, oteena strana ima pravo da trai ponitenje tog ugovora.

39a.

VREME I MESTO ZAKLJUENJA UGOVORAVreme zakljuenja ugovora, izmeu prisutnih stranaPri zakljuivanju ovakvih ugovora, izmeu prisutnih lica,ponua je vezan svojom ponudom dok se druga prisutna ugovorna strana odmah ne izjasni o ponudi. U tom sluaju bilo bi potrebno da ponua bude obaveten odmah o prihvatanju ponude,sem u odreenim sluajevima,kada se ugovorne strane ne dogovore ili kada to iz prirode posla ne proizilazi,da ponueni razmisli u dreenom roku o prihvatanju ponude.Vreme zakljuenja ugovora izmeu odsutnih strana

Ugovor izmeu odsutnih strana je najee,zakljuen u trenutku kada ponudilac primi izjavu od ponuenog da prihvata ponudu za zakljuenje ugovora. Pod zakljuenjem ugovora izmeu odsutnih ugovornih strana smatra se najee,ono zakljuivanje kada stranke meusobno nisu odsutne ve se nalaze u razliitim mestima ili u istom mestu,ali u razliitim poslovnim prostorijama. Tada dolazi do situacije da obe izjave volje ugovornih strana,u vidu ponude i prihvata se vremenski ne poklapaju,sem u sluajevima kada je ponuda i prihvat ponude zakljuen putem telefona, telegrama, telefaksa ili su obe ugovorne strane bile u neposrednoj radio vezi, gde se smatra da se i ne radi o odsutnim licima ve da je ugovor zakljuen izmeu prisutnih lica. U drugim sluajevima,pri zakljuenju ugovora izmeu odsutnih lica postoji vremenska razlika izmeu uinjene ponude i prihvata ponude. Momenat zakljuenja ugovora je od ogromnog znaaja za ugovorne strane jer od toga momenta one ostvaruju svoja meusobna prava i obaveze. U pravima mnogih zemalja, postoje razliita shvatanja kada se ugovor izmeu odsutnih lica kao ugovornih partnera smatra zakljuenim. Tako se po teoriji izjave,ugovor smatra da je zakljuen kada je od druge ugovorne strane izjavljen prihvat ponude, po drugoj teoriji otpreme,smatra se da je ugovor zakljuen u momentu kad je ponueni otpremio prihvat ponude. Trea je teorija saznanja,po kojoj je dovoljno za zakljuenje ugovora to to je ponua saznao da je ponueni prihvatio ponudu. Shodno etvrtoj teoriji-teoriji prijema, smatra se da je ugovor zakljuen kada je ponua primio odgovor o prihvatanju ponude od strane ponuenoga.1)Teorija izjave Po ovoj teoriji izjave je dovoljno za zakljuenje ugovora, da je posle prispele ponude,ponueni napisao pismo,kao odgovor o prihvatu. 2)Teorija otpreme,odailjanja Shodno ovoj teoriji otpreme,odailjanja, smatra se da je ugovor zakljuen u trenutku kada je ponueni otpremio prihvat ponude. po ovoj teoriji je bitno da je prihvat ponude od strane ponuenog otposlat (predat na poti, poslat preporuenim pismom, otposlat putem telefaksa i si.) pa ak iako druga ugovorna strana jo i nije primila prihvat ponude. ak i u sluaju gubljenja otpremljenog prihvata ponude (na primer,na poti),ugovor se smatra zakljuenim.3)Teorija saznanja po teorija saznanja, se smatra da je ugovor zakljuen onog trenutka kada je ponudilac saznao za sadraj prihvata ponude. Tu nije bitno,kako je i na koji nain ponudilac saznao da je ponueni prihvatio ponudu (uvidom u pismo, telegram i sl.). To moe da dovede i do zloupotrebe ove teorije saznanja, od strane ponudioca-kao ugovorne strane,koji moe da odugovlai ili sprei zakljuenje ugovora,pod izgovorom da je kasno saznao ili da uopte nije saznao da je ponueni prihvatio ponudu.

4)Teorija prijema Postoji i teorija prijema,po kojoj se smatra da je ugovor zakljuen,tek od momenta kad ponudilac primi pismo, telegram,telefaks i si. kojim ponueni alje izjavu da prihvata primljenu robu. Na ovaj nain, rizik za gubitak odaslanog prihvata pada na teret ponuenog, jer ako prihvat ne stigne ponudiocu, nee ni doi do zakljuenja ugovora. U naem pravu je predvieno da je ponuda prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Smatra se da je teorija prijema,najprikladnija i najprihvatljivija od svih teorija, jer ona vezuje momenat zakljuenja ugovora za trenutak kada je ponudilac primio prihvat ponude od strane ponuenog.

Mesto zakljuenja i mesto ispunjenja ugovora1)Mesto zakljuenja ugovora

Mesto zakljuenja ugovora je od znaaja pri odreivanju nadlenosti suda, u sluaju eventualnog spora,a moe biti od znaaja i iz drugih razloga. U naem pravu se Zakonom o obligacionim odnosima istie da je ugovor zakljuen u mestu u kojem ponudilac ima svoje sedite, odnosno prebivalite, u trenutku kada je uinio ponudu. Smatra se da je ovakvo reenje bolje i da otklanja mogunost da se kao mesto zakljuenja pojavi i neko mesto koje je izvan sedita po nudi oca..2)Mesto ispunjenja ugovora

dunik je obavezan da ispuni obavezu,a poverilac je duan da primi ispunjenje u mestu koje je odreeno ugovorom. U sluaju,da nije odreeno mesto ispunjenja obaveze,a isto ne moe da se odredi ni po svrsi i cilju ugovora,prirodi obaveze i drugim okolnotima, ispunjenje obaveze se obavlja u mestu u kojem je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite,odnosno prebivalite,a u nedostatku prebivalita boravite. Kad je dunik-preduzee koje ima vie poslovnih jedinica u vie mesta,kao mesto ispunjenja,smatra se sedite one jedinice koja treba da izvri radnju koja je neophodna za ispunjenje obaveze.Novane se obaveze ,ispunjavaju u mestu u kojem poverilac ima sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita boravite. U sluaju kad se plaanje vri prenosom novca putem banke, novcane obaveze se ispunjavaju u sedistu banke, kod koje se vode poverioceva novcana sredstva.

40. OBEZBEENJA UGOVORA U MEUNARODNOM POSLOVNOM ( PRIVREDNOM) PRAVU

Postoji vie vrsta obezbeenja ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu i to su : 1) JEMSTVO predstavlja poseban blik linog obezbeenja, gde jemac odgovara poveriocu celokupnom svojom imovinom za obaveze dunika ako ovaj neispuni ili neadekvatno ispuni svoju punovanu i dospelu obavezu. Jemstvo moe da bude na bazi ugovra ili predvieno zakonom. Karakteristika jemstva je njegova akcesornost i subsidijarnost. Akcesornost oznaava da obaveza jemca zavisi od glavnog dunika i gde postoji primarna obaveza glavnog dunika, a sporedna obaveza jemca. Subsidijarnost jemeve obaveze se sastoji u tome, to jemac ne preuzima dug kao svoj, ve se obavezuje da e platiti i tui dug. Jemac nije u dunikom odnosu prema poveriocu iz ugovora o dugu. Glavni dunik je zasnovao duniko poverilaki odnos izmeu sebe i poverioca. Tako da se poverilac mora prvo odrediti glavnom duniku, a ako ne uspe da namiri svoje potraivanje od njega, moe se obratiti jemcu sa zahtevom da izvri obavezu dunika. Jemstvo u ugovorima u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu je solidarno i esto se primenjuje jer poverilac nema dovoljno poverenja samo u jedno lice koje je preuzelo jemstvo. esto vie lica garantuje ispunjenje glavne obaveze. 2) ZALOGA predstavlja stvarno pravno obezbeenje poverioca da naplati svoje potraivanje iz dunikove stvari koju je on zaloio, - sa kojom poverilac raspolae i to pre svih poverilaca ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Poverilac se obavezuje da e zaloenu stvar da uva i da je neoteenu vrati zalogodavcu po prestanku svog potraivanja. Runa zaloga je zaloga na pokretnim stvarima. Pravo zaloga se stie na osnovu Zakona i to je Zakonsko zalono pravo, tako da nije potrebno da poverilac i dunik zakljuuju poseban ugovor o zalozi. U ugovorima u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu predmet prava zaloge su robe, tj. pokretne stvari koje se nalaze u meunarodnom prometu. Predmet zaloge mogu biti i hartije od vrednosti, potraivanja. Kod bankarskih poslova, predmet rune zaloge mogu biti zlato, plemeniti metali, drago kamenje itd. Zalogodavac je obavezan da zalogoprimcu preda urednu dravnu robu stvar koja je predmet zaloge. Zalogoprimac stie zalono pravo na predmetnoj stvari i u obavezi je da uva sa panjom dobrog privrednika. Zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potraivanje iz zaloene stvari, ako potraivanje ne bude o dospelosti namireno. Moe da proda zaloenu stvar, u naem pravu nije da ona pree u svojinu poverioca ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Hipoteka predstavlja zalogu na nepokretnim stvarima i upisuje se u javne knjige u registru suda, ali ona ostaje u dravi dunika. Hipotekarni zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potraivnje iz vrednosti zaloene nekretnine pre drugih poverilaca. Hipoteka se esto koristi kao sredstvo obezbeenja vraanja dugoronih i srednjeronih kredita koji se koristi za izgradnju veih investicionih objekata. 3) UGOVORNA KAZNA predstavlja odreenu sumu novca ili neku drugu vrednost koja je predviena ugovorom. Plaanje ugovorne kazne se plaa u sledeim situacijama: kada jedna ugovorna strana ne ispunjava svoju ugovornu obavezu ili je ispuni sa zakanjenjem. Predvia se samo za nenovane naturalne obaveze. Ugovorna kazna proizvodi sledea pravna dejstva: kada je ugovorna kazna predviena za ne ispunjenje obaveze, tada poverilac ima pravo da trai od dunika ispunjenje obaveze ili da plati ugovornu kaznu, ako je ugovorna strana neuredno ispunila svoju obavezu, poverilac ima pravo da trai ispunjenje ugovora i plaanje ugovorne kazne, u sluaju neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze dunika, a ako poverilac nije pretrpeo tetu, ima pravo da naplati ugovornu kaznu, itd. 4 ) PENALI to su iznosi koje je obavezna da plati u odreenim zakonskim sluajevima, ugovorna strana koja neispuni ili neuredno ispuni svoju obavezu. Penali i ugovorne kazne imaju velike slinosti, ali postoje i razlike: penali se predviaju imperativnim normama, imaju pravno dejstvo nezavisno od volje ugovornih strana, stranka koja je ovlaena da zahteva naplatu penala ne moe odustati itd. 5) KAPARA- predstavlja odreenu sumu novca koju dunik daje poceriocu prilikom zakluenja meunarodnog ugovora. Proizvodi sledea pravna dejstva: slui kao obezbeenje da ugovorna obaveza bude uredno izvrena od strane koja je duna da preda kaparu, a i od druge strane. Iznos kapare se uraunava u izvrenje ugovora, ako je ispunjenje ugovorne obaveze nemogue zbog ega nije odgovorna nijedna strana, tada se kapara vraa i ako je davalac kapare odgovoran za neispunjenje, primalac kapare ima pravo da je zadri, itd. 6) ODUSTANICA predstavlja izvesnu sumu novca ili neku drugu vrednost koju jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u sluaju da odustane od ugovora. Strane ugovornice mogu ugovorom odrediti rok do kojeg mogu odustati od ugovora. Postoji jo vrsta obezbeenja ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu kao to su : avans, akontacija, zatezna kamata, bankarska garancija, itd.

41. Promene u ugovorima u medjunarodnom poslovnom (privrednom) pravu

Promene u ugovorima u medjunarodnom poslovnom(privrednom) pravu mogu nastati voljom samih stranaka ili nezavisno od volje stanaka. Stranke mogu sporazumno da izvrse promene u vec zakljucenom ugovoru i to promenom ugovornih strana i promenom sadrzine zakljucenog ugovora.

1) Promene poverioca ili duznika u ugovorima u medjunarodnom poslovnom pravu - do promene poverioca dolazi putem ustupanja potrazivanja zakljucivanjem posebnog ugovora izmedju poveroica i treceg lica. Na osnovu ovog ugovora dotadasnji poverilac ( cedent ) prenosi na svog poverioca ( cesionara, trece lice ) potrazivanja koje ima prema duzniku ( cezusu). Cedent mora da obavesti duznike o izvrsenom prenosu, a ugovor je punovazan uz suglasnost duznika. Cesionar stice prema duzniku sva prava koja je imao raniji poverilac zakljucivanjem ugovora o cesiji potrazivanja. Takodje moze doci do promene duznika na osnovu zakljucenog ugovora izmedju duznika i treceg lica, kojim duznik prenosi svoje obaveze. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo kada se saglasi poverilac i u tom slucaju dotadasnji duznik postaje jemac da ce trece lice izvrsiti svoje obaveze prema poveriocu.

2) Promena sadrzine ugovora voljom ugovornih strana - sporazumne izmene u sadrzini ugovora moraju da budu u istoj formi u kojoj je bio zakljucen prvobitni ugovor.

3) Promena sadrzine ugovora voljom jedne strane ugovornice - ovo se dogadja samo kad jedna ugovorna strana odustaje od ugovora , kada je ona na taj odustanak ovlascena zakonom, trgovinskim obicajima, uzansama ili na osnovu ugovora. Ugovorna strana moze odustati od ugovora uz placanje odustanice i kad poverilac odustaje od ugovora zbog toga sto duznik nije ispunio svoje obaveze ili ih je neblagovremano i delimicno ispunio.

4) Promena sadrzine ugovora povredom ugovornih obaveza - ovo se desava kad duznik uopste ne izvrsi svoju obavezu , izvrsi je sa zakasnjenjem, ne izvrsi na ugovoreni nacin i izvrsi neovlascenom licu. Tada dolazi do promene sadrzine ugovora na osnovu zakona, uzansi ili obicaja. Promena se sastoji u tome sto duznik pored glavne obaveze dobija i druge obaveze: placanje zatezne kamate, penala itd.

5) Promena sadrzine ugovora zbog promenjenihokolnosti - strana kojoj je otezano ispunjenje obaveze tj. strana koja zbog promenjenih okolnosi ne moze ostvariti svrhu ugovora, moze zahtevati da se ugovor raskine. Strane ugovornice polaze od toga da se ugovor moze izvrsiti pod okolnostima koje su postojale u vrema zakljucenja ugovora. Ugovorna strana moze da zahteva izmenu ili raskid ugovora usled promenjenih okolnosti ako ispuni sledece uslove: da su se okolnosti koje su postojale u momentu zakljucenja ugovora izmenile usled vanrednih dogadjaja; da strane u momentu zakljucenja ugovora nisu mogle da predvide vanredne dogadjaje; zbog vanrednih dogadjaja ispunjenje ugovora za jednu ugovornu stranu postalo je otezano i i zvrsenje ugovora bi prouzrokovalo velike gubitke; da ugovorna strana ne snosi krivicu za postojanje vanrednih dogadjaja. U ovim slucajevima ugovorne strane sporazumno mogu izmeniti odredbe ugovora u pogledu sadrzine, nacina ispunjenja, vremena itd.

6) Promena sadrzine ugovora usled promene propisa - prinudni propisi uticu na zakljucene ugovore na pr. propisi o kvalitetu proizvoda, uvoz - izvoz robe itd. U tom slucaju duznik treba da preduzme sve radnje kod nadleznih organa da bi izvrsio svoje ugovorne obaveze, u suprotnom smatrace se da je do ne izvrsenja doslo usled vise sile.

7) Promena sadrzine ugovora usled vise sile - da bi se dogadjaj smatrao visom silom treba da sadzi odredjene elemente: da se nije mogao predvideti u momentu zakljucenja ugovora; da se nije mogao izbeci; da je taj dogadjaj trajno ili privremeno onemogucio izvrsenje ugovornih obaveza. Pod visom silom se smatraju: zemljotres, susa, poplava, ratovi, politicki neredi, strajkovi,itd. U ovakvom slucaju svaka ugovorna strana snosi stetu koju bi pretrpela zbog vise sile.Duznik je obavezan da obavesti poverioca o nemogucnosti izvrsenja svoje obaveze.

8) Promena sadrzine ugovora usled prestanka jedne ugovorne strane - ako je kod jedne ugovorne strane otvoren stecajni postupak ili postupak likvidacije, to dovodi do promene sadrzine ugovora koji je zakljucen pre otvaranja stecaja ili likvidacije. Sva potrazivanja poverilaca prema stecajnom duzniku smatraju se dospelim, bez obzira na ugovorni rok.

42. Prestanak ugovora u medjunarodnom poslovno(privrednom) pravu

Ugovori u medjunarodnom poslovnom( privrednom) pravu mogu prestati usled volje ugovornih strana, ali i nezavisno od njihove volje.

1) Prestanak ugovora usled ispunjenja - ovo je najcesci nacin prestanka ugovora u medjunarodnom poslovnom pravu, odnosno sa ispunjenjem prestaje i ugovor. Svaka ugovorna strana koja je ispunila svoje ugovorne obaveze, ima pravo da trazi od druge strane pismenu potvrdu o ispunjenju obaveze.

2) Prestanak ugovora sporazumom ugovornih strana - ugovorne strane se mogu sporazumeti o raskidu ugovornog odnosa. Mogu se sporazumeti da raskid ugovora deluje samo u buducnosti, tako da svaka ugovorna strana zadrzava sto je primila do trenutka raskida ugovora. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje unazad retroaktivno i u tom slucaju ugovorne strane vracaju sto su dobile do momenta raskida ugovora. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje i od zakljucenja ugovora, pa se smatra da ugovor nije ni zakljucen.

3) Prestanak ugovora kompenzacijom - ugovori mogu prestati i kompenzacijom tj. prebijanjem uzajamnih potrazivanja ugovornih strana. U tom slucaju neophodni su sledeci uslovi: da su medjusobna potrazivanja istorodna, da se vrednost moze izraziti u novcu i da su porazivanja dospela. Do kompenzacije potrazivanja moze doci sporazumom stranaka ili odlukom suda, na osnovu zahteva jedne ugovorne strane.

4) Prestanak ugovora zbog propasti predmeta - ugovor u medjunarodnom poslovnom pravu moze da prestane i usled propasti predmeta ugovora osim ako su predmeti odredjeni po rodu, pa se sa propascu odredjene stvari moze izvrsiti ispunjenje ugovora drugom stvari.

5) Prestanak ugovora konfuzijom - ugovor moze da prestanekada dodje do spajanja ili pripajanja privrednih subjekata, prenosom potrazivanja, preuzimanjem duga itd. Na ova nacin je ugovor prestao konfuzijom ugovornih strana tj njihovim sjedinjenjem.

6) Prestanak ugovora voljom jedne ugovorne strane - ugovor moze da prestane i zbog volje jedne jedne ugovorne strane, ako je ugovorom dato pravo jednoj ugovornoj strani da moze odustati od ugovora uz placanje odustanice i kada poverilac odustane od ugovora zato sto duznik nije ispunio svoju obavezu ili je ispunio delimicno itd.

Ugovor moze prestati i iz drugih razloga.

43. Ugovor o medjunarodnoj prodaji robe

Ovaj ugovor predstavlja pravni posao gde se prodavac obavezuje da ce isporuciti robu kupcu, nad kojom kupac stice pravo svojine uz isplatu odredjene cene prodavcu.Ugovor o medjunarodnoj prodaji robe je dvostran, teretan i komutativni pravni posao.Privredni subjekti koji se nalaze u dve razlicite drzave i profesionalno obavljaju privrednu delatnost pojavljuju se kao ugovorne strane.

Bitni elementi ovog ugovora su: roba i cena a tu su jos i rok izvrsenja, uslovi izvrsenja,ambalaza

Nebitni elementi :kvalitet robe, mesto vreme i nacin isporuke robe, osiguranje robe, skladistenje robe itd.

Bitni i nebitni elementi ugovora zajedno cine sadrzinu ugovora o medjunarodnoj prodaji robe.I nebitni elementi ugovora postaju bitni ukoliko na njih insistira jedna od ugovornih strana.

Ugovor o medjunarodnoj prodaji robe u medjunarodnom poslovnom pravu ima obligaciono pravno dejstvo, gde prodavac ima obavezu da izvrsi isporuku robe a kupac da plati ugovorenu cenu.

Predmet ugovora o medjunarodnoj prodaji robe jeste konkretna i postojeca roba koja je sa svojim karakteristikama u momentu zakljucenja ugovora odredjena a moze biti i roba koja ce se sa sigurnoscu u buducnosti proizvesti.Kolicina robe predstavlja masu robe koju je prodavac u obavezi da isporuci kupcu a ugovorom se tacno navodi broj komada odredjene robe, tezina, dimenzija, zapremina sa oznakom jedinice mere(litra, kilogram, metar itd.). Kolicina se moze utvrdjivati na vise nacina: merenjem,vaganjem,prebrojavanjem.Troskove merenja snosi prodavac.

Kolicina isporucene robe utvrdjuje se u mestu i u vreme kada je prodavac duzan da izvrsi isporuku.U slucaju da prodavac ne pozove kupca da prisustvuje utvrdjivanju kolicine robe ili kupac iz drugog razloga nije bio prisutan, pretpostavlja se da je isporucena ona kolicina koju je utvrdio kupac u svojem skladistu.

Kvalitet robe podrazumeva skup mnogih svojstava o robi:hemijska, fizicka, estetska, tehnicka itd.Pored kvaliteta robe i trgovackog naziva robe navodi se i marka proizvoda: automobil marke "Fiat", tip,karakteristike motora, godina proizvodnje ili na primer kafa "minas"," italijansko vino" uz dodatak" extra kvalitet" i sl.Kupac je u obavezi da po prijemu isporuke utvrdi kvalitet robe.

U slucaju da su kupac i prodavac zakljucili medjunarodni ugovor o prodaji robe prema odredjenom uzorku, stoga je prodavac u obavezi da isporuci robu koja u svemu odgovara uzorku.

Kada je ugovoreno da se kvalitet robe utvrdjuje prema standardu, podrazumeva se standard koji vazi u mestu prodavca.Standard na opsti nacin odredjuje osobine ugovorene robe: oblik, dimenzija, kvalitet, namena i sl.On odredjuje minimum svojstava robe tako da ona moza biti i boljeg kvaliteta.Pored domacih postoje i medjunarodni standardi za kvalitet: ISO- 9000,9001, 9002 itd.

Cena robe je po pravilu odredjena u ugovoru i predstavlja bitan elemenat ugovor.Cenu moze odrediti i neko trece lice - neka agencija, vestak, s tim da treba da postupa posteno, savesno i razumno.Cena obuhvata neto tezinu robe, bez kasa skonta ili rabata pod kojim se podrazumevaju popusti koje prodavac daje kupcu.Ukoliko ovakvi popusti nisu ugovorom predvidjeni,oni se i ne priznaju.Obracun cene vrsi se fakturom ili racunom, to je isprava koju ispostavlja prodavac kupcu za isporucenu robu.

44. UGOVOR (POSAO) O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJU

Ugovor o meunarodnom trgovinskom posredovanju je poseban ugovor o spoljnotrgovinskim uslugama, kojim se trgovinski posrednik obavezuje od strane koje ele da zakljue ugovor, nalogodavac komitent i tree lice izvan domicila zemlje u kojoj je sedite nalogodavcu) o nekom meunarodnom trgovinskom poslu, dovede u vezu i da pomogne pri zakljuenju ugovora, uz odreenu proviziju. Meunarodnim posredovanjem u irem smislu se smatra delatnost privrednih subjekata koji pruaju meunarodne trgovinske usluge kao to su: meunarodno posrednitvo, meunarodna pedicija, meunarodni komision itd. U uem smislu, pod meunarodnim posredovanjem se smatra posao meunarodnog meetarenja, odnosno dovoenja dva licu u vezu putem posrednika u cilju zakljuenja meunarodnog privrednog ugovora. Meunarodno posrednitvo moe biti: trgovinsko poredovanje pri obavljanju raznih poslova kupovine i prodaje roba itd; berzankso poredovanje na berzi. Poslovi meunarodnog trgovinskog posredovanja se mogu podeliti u tri grupe: 1) obavljanje u svoje ime i za raun inostrane firme poslova koji prethode zakljuivanju ugovora o kupovini i prodaji robe ili vrenju usluge; 2) spajanje inostranih firmi sa domaim privrednim organizacijama radi zakljuenja meunarodnog ugovora o kupovini i prodaji robe ili vrenju drugih usluga: 3) poslovi koji se odnose na izvrenje ugovora meunarodne kupovine-prodaje robe i poslova u vezi izvrenja usluga. Ugovorne strane u ugovoru o meunarodnom trgovinskom posredovanju su spoljnotrgovinski posrednik (meetar) i njegov nalogodavac, komitetnt. Meunarodnim posrednikim poslovima bave se spoljnotrgovinska posrednika preduzea i drutva, trgovinske agencije. Predmet ovog ugovora je dovoenje u vezu nalogodavca sa treim licem u cilju zakljuenja meunarodnog privrednog ugovora. Ovaj ugovor je neformalan, moe se zakljuiti u bilo kakavoj formi, takoe je ugovor po pristupu, dvostrano obavezan i teretan jer obavezuje obe ugovorne strane posrednika i komitenta. Meunarodni posrednik ima sledee obaveze i da postupa sa panjom dobrog privrednika; da vodi posredniki dnevnik (posebna knjiga u kojoj se vode bitni podaci o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem); da uva poslovnu tajnu; da daje potrebna obavetenja nalogodavcu i o stanju na tritu, cenama, kvalitetu robe i da izda zakljunicu kao pismeni dokaz o zakljuenom poslu izmeu nalogodavca i treeg lica ( zakljunica sadri sve bitne elemente ugovora, a po jedan primerak posrednik daje komitetntu i treem licu). Posrednik kada dovidi u vezu nalogodavca sa treim licem, on moe da nalogodavcu pronae odgovorajueg poslovnog partnera, da izabere onog koji najvie odgovora nalogodavcu. Posrednik snosi odgovornost za izbor. Meunarodnog posrednik takoe odgovara za tete koje bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je on posredovao. Nalogodavac, komitent ima takoe odreene obaveze plaanje naknade za uinjenju uslugu i naknadu trokova. Meunarodni posrednik ima pravo na naknadu i kad ona nije ugovorena, a visina naknade se odreuje tarifom ili nekim optim aktom ili ugovorom. Meunarodni posrednik tokom izvrenja naloga moe da ima i posebne trokove, ali po pravilu nema pravo na naknadu osim u sluaju ako je to ugovoreno. Prava meunarodnog posrednika su ugovorena provizija po ugovoru itd, i pravo na naknadu u sluaju posebnih izdataka to se posebno predvia ugovorom.

45. Ugovor (posao) o medjunarodnom trgovinskom zastupanju( agenturi )

Ovim ugovorom se obavezuje zastupnik, trgovinski agent da ce u ime i za racun nalogodavca zakljuciti jedan ili vise madjunarodnih privrednih ugovora i da ce za taj posao dobiti odredjenu proviziju od nalogodavca. Trgovinski agent odnosno trgovinske agencije koje se bave profesionalno ovim poslom obavljaju poslove medjunarodnog trgovinskog zastupnistva, a kod nas se ovim poslom mogu baviti samo privredne organizacije kao sto su: spoljnotrgovinske org.,trgovinske org. itd. Postoji vise vrsta zastupnistva i mogu se podeliti : 1) unutrasnje i medjunarodno zastupanje u zavisnosti da li se obavlja u unutrasnjem ili medjunarodnom prometu. U unutrasnjem prometu poslovima zastupnistva se bave specijalizovane zastupnicke firme, a zastupnistvo u medjunarodnim privrednim odnosima i spoljnoj trgovini se najcesce obavlja preko isto zastupnickih firmi od strane domacih privrednih subjekata koja zastupaju inostranu firmu. Pomorski agent je lice koje na kopnu pomaze brodaru da pronadju teret za transport i dovede u vezu stranke radi zakljucenja ugovora o prevozu robe.

2) opste i specijalno medjunarodno trgovinsko zastupanje - po opstem zastupanju se ovlascuje trgovinski zastupnik da na odredjeno vreme u ime i za racun svog nalogodavca na odredjenom prostoru, obicno na teritoriji druge drzave zakljucuje sve ili odredjene ugovore u vezi sa predmetom posla nalogodavceve delatnosti. Kod specijalnog medjunarodnog trgovinskog zastupanja ovlascuje se posebnim ugovorom medjunarodni trgovinski zastupnik, koji u ime i za racun svog nalogodavca obavlja odredjeni pravni posao.

3) obicno i del credere medjunarodno zastupanje - ova podela zavisi od obima odgovornosti zastupnika za rad trecih lica. Obicni trgovinski zastupnik ima manju odgovornost i ne odgovara za rad trecih lica. Del credere zastupnik odgovara sire za izbor i rad treceg lica.

4) prema obimu ovlascenja

5) prema podrucju obavljanja delatnosti itd.

Prema zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju preduzeca i druga pravna lica iz SRJ mogu sa stranim licem da zakljuce ugovor o zastupanju stranih lica u nasoj zemlji: ugovor o medjunarodnoj prodaji robe , strane robe sa konsignacionih skladistau zemlji kao i pruzanje servisnih usluga. Generalni zastupnik u SRJ je obavezan da obezbedi potrosni materijal, pribor, servis, rezervne delove za odrzavanje uvozne opreme i trajnih dobara u roku od tri godine od dana izvrsenog uvoza.Poslovi medjunarodnog trgovinskog zastupanja obuhvataju : poslove koji prethode zakljucivanju ugovora, zakljucivanje ugovora i otvaranje i drzanje konsignacionih skladistai servisiranje robe. Ugovor o medjunarodnom trgovinskom zastupanju je dvostrano obavezani teretan, zakljucuje se u pismenoj formi i evidentira se u saveznom nadleznomorganu. Ovaj ugovor se zakljucuje tako sto zastupnicko preduzece od nalogodavca dobije nalog za zastupanje, a zastupnik je duzan da se izjasni da li prihvata nalog. Ugovor o zastupanju stranog lica sadrzi: naziv i sediste stranog lica, naziv i sediste preduzeca koje zakljucuje ugovor sa stranim licem, predmet ugovora, prava i obaveze ugovornih strana, visinu provizije itd.

Obaveze zastupnika su: da nastoji da u ime i za racun nalogodavca zakljuci jedan ili vise ugovora sa trecim licima i da postupa po uputstvima nalogodavca; obavezan je da se pridrzava naloga kako u odnosu na zakljucenje ugovora tako i na izvrsenje ugovora; obavezan je da cuva poslovne tajne nalogodavca u vezi sa poslom; obavezan je da cuva interes svog nalogodavca kako pri zakljucenju ugovora tako i pri izvrsenju; obavezan je da nalogodavcu daje sva potreba obavestenja; obavezan je da vodi pismenu knjigu tj. zastupnicki dnevnik, gde su upisani podaci o ugovorima koje je on zakljucio; obavezan je da izda zakljucnicu koju treba da potpise nalogodavac; obavezan je da po zavrsetku posla sa nalogodavcem izvrsi obracun i prenese mu ono sto je primio od treceg lica; obavezuje se da ce da otvori konsignaciono skladiste i da obavlja servisne usluge.

Obaveze nalogodavca su: stavljanje na raspolaganje dokumentacije zastupniku; obavezan je da obavesti zastupnika o tome da li prihvata ili odbacuje zakljucenje ugovora; obavezan je da isplati zastupniku proviziju za ugovore koje je on zakljucio. Medjunarodni zastupnik ima pravo na naknadu kad ugovor bude izvrsen a visina naknade se utvrdjuje ugovorom ili tarifom.

Ugovor koji je zakljucen na neodredjeno vreme moze da se raskine krajem svakog tromesecja, a ugovor koji je zakljucen na odredjeno vreme prestaje istekom tog vremena.

47. Medjunarodni ugovor o kontroli robe i usluga

Medjunarodni ugovor o kontroli robe je ugovor gde jedna ugovorna strana ( kontrolor, kontrolna organizacija) preuzima na sebe obavezu da objektivno i strucno obavi ugovorenu kontrolu robe ili izvrsi usluge u medjunarodnom privrednom prometu i izda sertifikat, a druga ugovorna strana se obavezuje da isplati ugovorenu naknadu za obavljenu kontrolu. Ugovor o kontroli robe ima sledece karakteristike: to je ugovor o obavljanju medjunarodnih privrednih i trgovinskih usluga; strane u ugovoru su privredni subjekti u obliku preduzeca i drustva koja se po pravilu nalaze u dve razlicite drzave; kontrolna organizacija je strucna organizacija koja kontrolne poslove obavlja u vidu zanimanja. Postoje dve vrste ugovora o kontroli: 1) ugovor o kontroli kolicine i kvaliteta robe - gde se kontrolor obavezuje da izvrsi kvalitativno i kvantitativno proveravanje robe. 2) ugovor o preuzimanju robe - gde se kontrolor obavezuje da izvrsi kontrolu ali i da preuzme robu iz nekr zemlje u ime i za racun komitenta.

Ugovor o medjun. kontroli zakljucuje se tako sto narucilac kontrole zahteva da druga ugovorna strana obavi ugovorenu kontrolu robe, obicno u drugoj drzavi, i da izda sertifikat, za cega se nalogodavac obavezuje da plati odredjenu naknadu. Smatra se da je ugovor zakljucen kada je postignuta saglasnost volja kod ugovora o kontroli robe i usluga. Ovaj ugovor spada u neformalne ugovore tj. on je adhezioni ugovor koji se sastavlja na bazi opstih uslova poslovanja kontrolnih organizacija. Kontrolor sastavlja isti takav ugovor. Dakle to je formularni ugovor i zakljucuje se na posebnim formularima. Bitni elementi ugovora o kontroli robe i usluga su predmet: predmet ugovora, cena,provizija kontrolora. Predmat ugovora su usluge koje kontrolor treba da izvrsi komitentu vezane za robu. Kontrolor ima vise obaveza : da izvrsi kontrolu robe ili kontrolu robe sa preuzimanjemna vrema i na nacin na koji je ugovoreno; kontrolor je obavezan da postupa po nalozima komitent i ako utvrdi da je neki od naloga nepravilan treba da upozori komitenta jer u suprotnom odgovara za naknadu stete; on mora da stiti interese komitenta u odnosima prema trecim licima; on mora da po zavrsetku kontrole izda sertifikat jer se na osnovu njega utvrdjuje da li je trece lice uredno izvrsilo svoju obavezu sto moze biti jako znacajno kod smanjenja cene itd. ; kontrolor ima obavezu da obezbedi robu od zamene; obavezan je da cuva uzorke odredjeno vreme (6 meseci); da izvrsi obracun komitentu.

Obaveza narucioca , komitenta: da isplati naknadu za obavljenu kontrolu i da naknadi troskove kontrole ako ih je uopste bilo. Naknada se najcesce ugovara u ugovoru o medjunarodnoj kontroli robe i usluga.

48. UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU (MEUNARODNOJ pediciji)

U ovom ugovoru se obavezuje meunarodni pediter da radi otpreme, dopreme odreene robe u i iz inostranstva zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca (komitenta) meunarodni ugovor o prevozu i druge ugovore koji su neophodni za izvrenje prevoza robe i da obavi ostale uobiajene poslove. Komitent je obavezan da za taj posao meunarodnom pediteru isplati odreenu naknadu. pediterska preduzea upisana u registar mogu obavljati poslove meunarodne pedicije. pedicija je samostalna privredna i usluna delatnost. Privredne funkcije meunarodne pedicije su : prostorna odnosi se na savladavanje udaljenosti izmeu proizvoaa i potroaa iz mnogih udaljenih zemalja; vremenska savladavanje vremnskih razlika izmeu proizvodnje i potronje; kvalitetna sniavanje trokova na koliini robe; kvalitativne, kreditne,propagandne. Vrste pedicije; unutranja i meunarodne pedicije. Pod unutranjom pedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe koja se obavlja unutar granica jedne drave, pod meunarodnom pedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe dve ili vie drava. Nepotpuna meunarodna pedicija je gde meunarodni pediter preuzima na sebe obavezu da otpremi ili dopremi robu svoj klijenta iz jedne u drugu dravu ali ne preuzima obavezu da izvri meunarodni transport robe ve sa vozarem zakljuuje poseban ugovor o meunarodnom prevozu. Potpuna meunarodna pedicija je kada meunarodni pediter pored peditnih poslova preuzme i obavezu meunarodnog prevoza robe. Fiksna meunarodna pedicija je kada komitent plaa meunarodnom pediteru fiksni iznos koji pokriva proviziju, trokove za pediterske usluge kao i vozarinu i ostale transportne trokove. Zbirna meunarodna pedicija je ona gde meunarodni pediter vri istovremeno otpremanje i dopremanje robe koja pripada njegovim razliitim komitentima i to u istom prevoznom sredstvu. Ugovor o meunarodnoj pediciji spada u neformalne ugovore i ako se u praksi najee zakljuuje u pismenoj formi zbog lakeg dokazivanja posla. Ugovor o meunarodnoj pediciji se zakljuuje na osnovu naloga komitenta ili na osnovu ponude peditera u kome se javljaju sledei poslovni odnosi: 1) komitenta i meunarodnog peditera; 2) meunarodnog peditera i meunarodnog prevoznika; 3) komitenat i meunarodnog prevoznika. Ugovorne strane su komitent i meunarodni pediter. Usluge meunarodne pedicije u jugoslaviji mogu obavljati preduzea i druga pravna lica koja su upisana u sudski registar za obavljanje meunarodne pedicije. Obaveze meunarodnog peditera su da primi robu, ako prima robu treeg lica, duan je da zatiti interese svog nalogodavca posebno ako je roba oteena. On je takoe duan da proveri ambalau, da izvri korisne radnje.Prijem robe moe da bude realan, faktiki, putem prijema robnih dokumenata. Meunarodni pediter ima obavezu da pre prijema robe obavi i neke tehnike radnje; sortiranje, pakovanje robe i dr. takoe je obavezan da obavesti nalogodavca na nedostatke pakovanja robe. Meunarodni pediter je obavezan da uva robu sa panjom dobrog privrednika sa pojaanom panjom. Ako robu smeta i u javno skladite, obavezan je i za izbor skladita. FCR pediterska potvrda predstavlja potvrdu peditera da je robu primio na otpremu do odreenog mesta. FCT pediterska transportna potrvda, podtvruje da je pediter robu primio i da e isporuiti u mestu opredeljenja podnosiocu ove potvrde, potvrda/prijema robe uz utvrivanje prevoznog puta i prevoznog sredstva. FBL pediterska potvrda je potvrda o prijemu robe kao i postojanju odgovornosti za meunarodnog prevozioca i robu. Obaveza meunarodnog peditera je da putem zakljuenja ugovora obezbedi otpremu i dopremu robe iz jedne u drugu zemlju ali da preduzima druge pravne radnje i zakljuivanje ugovora o osiguranju meunarodnom prevozu i skladitenju robe. Meunarodni pediter je obavezan da odredi put kojim treba da se izvri prevoz robe, ako to nije uinio komitent. Obavezan je da izvrava naloge nalogodavca i da titi njegove interese koa i da ga obavetava o toku posla. Prilikom obrauna trokova obavlja se istovremeno i obraun provizije i trokova meunarodnog peditera. pediter je u obavezi da zakljuuje posebne ugovore u interesu komitenta i ugovor o meunarodnom prevozu, osiguranju i dr. Obavezan je da preda robu primaocu i da obavesti komitetna. Meunarodni pediter ima pravo da samostalno istupa i da sam obavlja neke poslove i ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate na otpremanje. Obaveze komitenta su: 1) da isplati pediteru naknadu prema ugovoru, a ako ugovorom nije predviena naknada se plaa prema tarifi ili nekom drugom optem aktu. 2) meunarodni pediter ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova , vrlo esto komitent je obavezan da da odreenu akontaciju meunarodnom pediteru kao potrebnu sumu za trokove koji su neophodni za izvrenje ugovora. 3) komitent je obavezan da obavesti meunarodno peditera kada se radi o otpremanju opasnih stvari koje mogu da ugroavaju sigurnost lica i dobara ili o dragocenostima. 4) u sluaju da je dogovoreno da primalac stvari isplati potraivanje meunarodnom pediteru po primalac odbije da to uini pediter ima pravo da isplatu nadoknade trai od nalogodavca.

49. UGOVOR O MEUNARODNOM UsKLADIENJU ROBE

Ugovor u kojem se skladitar obavezuje da primi i uva odreenu robu i da je na zahtev ostavodavca ili drugog ovlaenog lica preda, a ostavodavac se obavezuje da za to plati skaditaru odreenu naknadu. Poslovima skalditenja robe bave se profesionalna pravna lica tj. Privredni subjekti. Vrste skladita: 1) javna skladita podrazumevaju se skladine organizacije i pravna lica koja profesionalno obavljaju ovu delatnost i primaju robu bez obzira na vrstu robe, na uvanje svih deponenata. Prilikom prijema robe na uvanje javno skaldite ima obavezu da deponentu izda skladinicu. Javna skladita smetaju i uvaju robu deponenata za njegov raun ali uz odreenu nadoknadu. 2) carinsko skladite predstavlja zatvoreni prostor ili ograeni pokriveni prostor koji je predvien za smetaj carinske robe. Carinskim skladitem upravlja preduzee i drugo pravno lice iji je predmet poslovanja skladitenje robe. U ovim skalditima se moe smeta uvozna neocarinjena roba, domaa roba, domaa roba ocarinjenja za izvoz. Roba je pod carinskim nadzorom. 3) carinsko smestite predstavlja zatvorenu prostoriju ili ograen prostor koji slui za privremeni smataj uvozne neocarinjenje robe koja pripada preduzeu ili drugom pravnom licu. Razlika izmeu carinskog skladita i smestita je to se u carinsko smestite roba vlasnika carinskog smestita a u carinsko skladite svih komintenata. 4) konsignaciona skladite je zatvoren prostor ili ograen prostor koje otvara preduzee i drugo pravno lice registrovano za spoljnotrgovinski promet robe zbog smetaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zakljuilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaem tritu uz prodaju za devize i plaanje carine u dinarskom iznosu. Roba je pod carinskim nadzorom.5) slobodne carinske prodavnice otvaraju se na vazduhoplovnim pristanitima, lukama i pristanitima otvrenim za meunarodni saobraaj kojima je organizovana pasoka i carinska kontrola i na graninim drumskim prelazima. Slobodne carinske prodavnice se snabdevaju stranom robom iz konsignacionih skladita i centralnim skladitima. 6) slobodne zone prema zakonu o slobodnim zonama, one u Jugoslaviji predstavljaju sastavni deo teritorije nae zemlje u kojima vai poseban reim poslovanja. Roba se proizvodi za izvoz bez plaanja carine na opremu i repromaterijal i ove zone je u slobodnoj zonu zbog proizvodnje robe koja je namenjema izvozu. 7) carinske zone pripradaju carinskom podruju Jugoslavije. U carinskoj zoni se primenjuju posebne mere carniskog nadzora, otvara se u pomorskoj luci, renom, vazduhoplovnom pristanitu koji su otvoreni za meunarodni javni saobraaj. Prema naem Carinskom zakonu u carinskoj zoni moe da se obavlja utovar, istovar, uskladitenje neocarinjenje robe koja se uvozi, domae ocarinjenje i neocarinjenje robe namenjene izvozu. Ugovor o meunarodnom uskladitenju robe je koncesualan ugovor koji se zakljuuje saglasnou volja ugovornih strana ostavadavca i skladitara. U praksi se ipak esto zakljuuje i na unapred odtampanim obrascima. Ugovor je zakljuen kod skladitar primi robu na uskladitenje. To je i dvostrani teretni ugovor a predmet ugovora je smetaj i uvanje robe osim uvanje novca, hartija od vrednosti, dragocenih predmeta. Obaveze meunarodnog skladitenja su i da objavi svoje opte uslove poslovanja koji ine sastavni deo ugovora, da primi robu na uvanje i skladitenje pa se skladita dele na opta javna skladita i specijalizovana javna skladita, da robu uva koa dobar privrednik i da obavesti deponenta za mane robe, neispravnu ambalau zbog kojih moe doi do tete na robi za koju meunarodni skladitar odgovara, osim ako tete nisu nastale usled vie sile pakovanje robe, obavezan je da vodi skladinu knjigu u koju se upisuju podaci o deponentu, robi koja je na skladitenju uslovima pod kojima je robe primljen itd., obavezan je da izda skladinicu koja predstavlja hartiju od vrednosti kojaima dela priznanicu i varant, obavezan je da na zahtev deponenta izda robu. Rok za izdavanje robe moe da bude odreen ugovorom, optim uslovima poslovanja ili trgovinskim obiajima. Obaveza ostavcavca su: duan je da meunarodnom skladitaru isplati naknadu za uvanje robe, a visina provizije se odreuje ugovorom, optim uslovima poslovanja ili trgovinskim obiajima i provizije se plaa kod preuzimanja robe iz skladita ali je mogue i plaanje unapred i skladite moe da zahteva od ostavodavca da naknadi trokove koji su bili potrebni za uvanje robe. Meunarodni skladitar ima pravo zaloge dok se roba nalazi kod njega.

50. UGOVRI O MEDJUNARODNOM PREVOZU

Ugovori o meunarodnom prevozu se obavezuje meunarodni prevozilac da preveze na odreeno mesto, do druge drave, neko lice ili neku stvar, a poiljalac se obavezuje da za to isplati naknadu meunarodnom prevozilacu- vozarinu, prevozninu. Opta karaktreristika ugovora o meunarodnom prevozu je da su to ugovori koji imaju za predmet obavljanje meunarodnih transportnih usluga odnosno prevozon stvari (robe) i prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da se kao ugovorne strane osim poiljaoca i prevoznika pojavljuje i primalac robe ako je u pitanju prevoz stvari. Poiljalac je lice koje daje na prevoz odreenu robu ili stvar, i moe da bude fiziko ili pravno lice. Meunarodni prevoznik vozar je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. Obaveza prevozioca u linskom saobraaju: duan je da redovno i uredno odrava objavljenu liniju i da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjava uslove koji su odreeni optim uslovima. Odustanak od ugovora poiljalac (putnik) moe da odustane od meunarodnog ugovora o prevozu i pre nego to je zapoeto njegovo izvrenje ali je u tom sluaju duan da naknadi tetu koju bi vozar pretrpeo. Visina naknade za prevoz ne moe biti ugovorena u veem iznosu od onog iznosa koji je odreen tarifom. Ugovori o meunarodnom prevozu imaju veliki ekonomski znaaj jer doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata a i boljem snabdevanju odreenim robama pravnih i fizikih lica.

51. Ugovori o medjunarodnom prevozu robe u pomorskoj plovidbi

Ugovor o prevozu robe u pomorskoj plovidbi podrazumeva takav ugovor gde se jedna ugovorna strana - brodar, obavezuje da ce izvrsiti prevoz robe pomorskim putem sa mesta ukrcaja do mesta iskrcaja, a krcatelj sa obavezuje da ce za to platiti odredjenu naknadu - vozarinu. Razlikujemo 2 oblika pomorske plovidbe: slobodna plovidba-to su brodovi koji nemaju vozni red vec lutaju od luke do luke u potrazi za teretom. Ovi brodovi obicno prevoze jednolicnu rinfuznu robu, brodski prostor se ekonomicnije koristi, troskovi vozarine su nizi.

linijska plovidba- to su brodovi sa voznim redom, povezuju luke veceg opsega i koje imaju razvijenu industriju, tako da u takvim lukama imaju obezbedjen teret za krcanje.

Plovidba koja se obavlja u okviru jedne drzave naziva se kabotaza, i ona je rezervisana za domacu mornaricu.

Pomorski agent- pomaze brodaru u pronalazenju tereta tj. prevoza robe u odredjenom vremenskom periodu i za odredjeni put, a imaocu tereta da pronadje odgovarajuceg brodara koji moze da izvrsi prevoz robe.

Lucki agent-obavlja u ime i za racun brodara sve poslove u vezi sa :prihvatanjem i otpremanjem brodova, u vezi pripreme broda za ukrcavanje i istovar robe, obavljanje zdravstvene i veterinarske kontrole robe, carinske kontrole itd.On za to naplacuje proviziju od vozarine ili u odgovarajucem procentu iz ugovora.Vrste ugovora: ugovor o medjunarodnom plovidbenom poslu- gde se brodar obavezuje da za narucioca obavi uslugu transporta ugovor o medjunarodnom carteru- gde se brodar obavezuje o prevozu robe i to celim brodom,jednim delim broda ili odredjenim brodskim prostorom, a narucilac se obavezuje da zato plati zakupninu za brod.

.Kod brodskog ugovora javljaju se odredjeni podoblici: ugovor o najmu broda u celosti, o zakupu broda bez posade i opreme, vremanski cartar, podcarter, brodarski ugovor na putovanje. I kod ovih ugovora brodar naplacuje odredjenu vozarinu imaocu tereta.

Smatra se da je ugovor o medjunarodnom pomorskom prevozu neformalan.Bitni elementi ugovora su: ugovorne strane (brodar i krcatelj), predmet ugovora i vozarina.

Obaveze brodara-priprema slobodnog broda za plovidbu, primanje robe radi prevoza kad god ima raspoloziv prostor na brodu, davanje garanije o sposobnosti broda za plovidbu, klasu broda i nosivost.Brodar je duzan da izda prevoznu ispravu- terertnicu, konosman i na taj nacin potvdi prijem robe na brod.Brodar moze ugovorom da preuzme obavezu ukrcaja ili iskrcaja robe s tim da to mora uraditi u vremenu koje je predvidjeno ugovorom.Vreme u kojem ima izvrsiti ukrcaj tj. iskcaj robe a za koji se ne placa naknada brodaru, zove se stojnica. Kad krcatelj i primalac ne uspeju da izvrse ukrcaj u predvidjenom vremenu, nastupaju prekostojnice.

Odgovornost brodara- on odgovara za svako ostecenje,gubitak ili manjak robe koju je primio na medjunarodni prevoz sve do njene predaje. On ne odgovara za stete koje bi nastale usled vise sile, ratnih dogadjaja, pomorske nezgode, pozar i iz bilo kojih drugih razloga koje ne poticu iz krivice brodara.

Obaveza krcatelja- predaja robe na prevoz,ukrcaj robe,pruzanje podataka brodaru, placanje vozarine.

Obaveza primaoca - da vrati teretnicu brodaru, da robu iskrca sa broda i da plati vozarinu ukoliko nije drugacije predvidjeno ugovorom.

52. Ugovori o medjunarodnom kombinovanom (multimodalnom,visegranskom) prevozu robe

Ovo je posebna vrsta ugovora gde se organizator obavezuje da preveze odredjenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme sa najmanje dva prevoza, sa jedinstvenom ispravom i odgovornoscu, a narucilac se obavezuje da za to plati odredjenu prevozninu.Kombinovani prevoz je daleko ekonomicniji, racionalniji, brzi i sigirniji a pri tom se koriste i savremena transportna sredstva kao sto su: kontejneri, palete, "Ro-Ro"(roll-on-roll-of) ," Lo-Lo"( lift-on-lift-off ) itd.

Postoji vise oblika odgovornosti organizatora medjunarodnog kombinovanog prevoza i to: - jedinstvena odgovornost-organizator kombinovanog prevoza odgovara nezavisno od pravila o odgovornosti koja su propisana za pojedinacne vozare.Ovde je tesko utvrditi gde je steta nastala.

- mrezasta odgovornost - organizator kombinovanog prevoza odgovara po propisima prevozioca na cijem je delu puta steta nastala.Ovde organizator nadoknadjuje stetu tacno u obimu u kojem se on moze regresirati od prevozioca.

- mesovita odgovornost - predstavlja kombinaciju prethodne dve odgovornosti, prema kojem ako bi se moglo ustanoviti na kom delu puta je nastala steta, primenjivao bi se sistem mrezaste odgovornosti, a ukoliko se to ne bi moglo uciniti, primenjivao bi se sistem jedinstvene odgovornosti organizatora kombinovanog prevoza.

Prema Konvenciji UN o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe,regulise se i gubitak robe, te se smatra da ako roba nije isporucena u roku od 90 dana od dana kada jke trebala biti isporucena smatra se izgubljenom.Tako da se shodno Konvenciji UN organizator multimodalnog prevoza smatra odgovornim za stetu usled gubitka ili ostecenja robe, a njegova odgovornost moze se ograniciti na iznos koji ne prelazi 920 obracunskih jedinica.

Konvencija predvidja i postupak prigovora i tuzbe,tj. prilikom prijema robe od prevozioca , primalac moze da postupi na dva nacina.

1. Da zajedno sa vozarom utvrdi stanje robe posle obavljenog prevoza i sacini zapisnik

2. U slucaju da prevozilac odbije da potpise zapisnik o utvrdjenom stanju, primalac je tada obavezan da stavi pismene prigovore na gubitak i ostecenje robe.

Kada se radi o nevidljivim nedostacima na robi prigovori se mogu staviti u roku od 6 dana od dana prijema robe, a vidljivi nedostaci prijavljuju se prvog dana.

54. Medjunarodni ugovor o osiguranju

Ugovor o osiguranju je takav ugovor na osnovu kojeg se jedna ugovorna strana ( osiguravac, osiguralac,osiguratelj) uz naplatu odredjene cena ( premije osiguranja), obavezuje da drugoj ugovornoj strani (saosiguracu, ugovaracu) tj. odredjenom licu ( osiguraniku ) naknaditi stetu do odredjene visine koja nastane na robi ili licima (predmetu osiguranja) a koja se dogodi usled ugovorom predvidjenih uzroka.U nasem pravu dana je definicija ugovora o osiguranju koja se odnosi i na imovinska osiguranja i osiguranja lica i prema kojoj se ugovarac osiguranja obavezuje da plati odredjeni iznos organizaciji za osiguranje, a takodje se obavezuje da ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj , isplati osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu. Jedna od karakteristika ovog ugovora je i njegova trajnost, sto znaci da ugovor traje duze vremena , sve dok je osigurac u obavezi da naknadi stetu. Ugovor o osiguranju se raskida i od momenta raskidanja deluje u buducnosti.

Zakljucenje ugovora - ugovor o osiguranju je konsesualni ugovor, tako da se moze zakljuciti i bez posebne forme. U praksi se zakljucuje pismenim putemuz izdavanje polise osiguranja. U nasem pravu ugovor je zakljucen kad ugovaraci- osigurac i ugovarac osiguranja, potpisu polisu osiguranja ili listu pokrica. U polisi ili listi pokrica koju ozdaje osiguravac, osigurac, moraju biti navedeni: ugovorne strane , osigurano lice,rizik obuhvacen osiguranjem, trajanje osiguranj, suma osiguranja,period pokrica, datum izdavanja polise, potpisi ugovornih strana.Ako se ovaj ugovor izmeni ili dopuni , pravi se dodatak polisi osioguranja(aneks). U praksi se moze dogoditi da se umesto polise izda sertifikat koji sadrzi samo osnovne podatke o uslovima pod kojim se osiguranje obavlja.

Elementi ugovora o medjunarodnom osiguranju: a) ugovorne strane su: osigurac i ugovarac osiguranja.Mogu se pojaviti jos i korisnik osiguranja i osigurano lice.

Pod osiguravacem podrazumeva se osiguravajuca organizacija, a ugovarac osiguranja je lice koje je ugovorilo osiguranje i koje se obavezalo na placanje premije osiguranja.

b) korisnik osiguranja - se pojavljuje kada je osiguranje ugovoreno za neko trece lice

osigurano lice - je ono lice kojem se moze dogoditi odredjeni rizik zbog cijih posledica sa zakljucuje osiguranje.

c) predmet osiguranja - podrazumeva rizik koji preti nekoj imovini ili licu koji je pokriven ugovorom o medjunarodnom osiguranju.

d) osigurani slucaj - buduci neizvestan dogadjaj koji je nezavisan od volje ugovornih strana i koji je predvidjen ovim ugovorom i koji treba da nastupi da bi osiguravac imao obavezu da naknadi stetu.

e) osigurana suma ili suma osiguranja - je najveci moguci novcani iznos naknade koji trba da bude isplacen osiguraniku kad nastupi osigurani slucaj.Osigurana suma ne moze da predje vrednost osigurane imovine a kod licnog osiguranja ona je predvidjena ugovorom.

f) premija osiguranja - je novcani iznos koju osiguranik placa osiguravacu unapred, prilikom zakljucenja ugovora ili na rate.

Vrste medjunarodnog osiguranja:

1) medjunarodno transportno osiguranje gde razlikujemo: - medjunarodno osiguranje robe- cargo osiguranje robe- podrazumeva se osiguranje robe i prtljaga koja se prevozi u pojedinim vidovima medjunarodnog transporta na osnovu ugovora o medjunarodnom prevozu; - medjunarodno osiguranje prevoznih sredstava( kasko osiguranje) obuhvata osiguranje pomorskih brodova,recnih brodova i drugih objekata u medjunarodnim vodama.

2) medjunarodno osiguranje robe u pomorskom transportu- osiguranje robe kod vecine zemalja spada u dobrovoljno osiguranje

3) osiguranje imovine,lica i osiguranje od odgovornosti

osiguranje imovine je osiguranje stvari i prava koji cine imovinu jednog lica

osiguranje lica je osiguranje zivota i od nesrecnog slucaja

osiguranje od odgovornosti- postoji u slucaju kada se neko lice osigura od odgovornosti za stetu koja moze da nastane od opasnih stvari ili delatnosti

4) dobrovoljno i obavezno osiguranje

obavezno osiguranje je ono gde su osiguranici obavezni da zakljuce ugovor o osiguranju jer ih na to tera zakon ( osiguraje putnika u medjunarodnom javnom prevozu )

dobrovoljno osiguranje - nije obavezno ( osiguranje imovine, osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti

Obaveze osiguravaca: obavljanje opstih uslova osiguranja, izdavanje polise osiguranja, isplata naknade iz osiguranja

Obaveze ugovaraca osiguranja: obaveza prijavljivanja osiguravacu svih okolnosti koje su bitne za ocenu rizika, cuvanje predmeta osiguranja, placanje premije od medjunarodnog osiguranja,obavestenje o promenjenim okolnostima , spasavanje osigurane stvari u cilju otklanjanja steten ili smanjenja stete,prijavljivanje nastale stete istog dana kada je saznao.

Prestanak ugovora o osiguranju: najcesce prestaje ispunjenjem, protekom ugovorenog roka ako je zakljucen na odredjeno vreme, sporazumnim raskidom.56. Medjunarodni ugovor o stranim ulaganjima i koncesiji

Medjunarodni ugovor o stranim ulaganjima - Zakon o stranim ulaganjima predvideo je da strana lica radi obavljanja delatnosti u nasoj zemlji mogu pod uslovima reciprociteta ulagati sredstva u preduzeca i druge oblike organizovaja u cilju obavljanja delatnosti, kao i osnivati preduzeca. Zakonom o stranim ulaganjima restriktivno su predvidjene odredjene oblasti kao sto su: proizvodnja i promet oruzja, javno informisanje,sistem veza, kao i na podrucjima koja su odredjena kao zabranjene zone u kojima strano lice ne moze samo ili sa drugim licem osnivati preduzece. Ugovor o stranom ulaganju je dvostrano obavezan,teretan,formala,pismen. Kao ugovorne strane pojavljuju se domaci i strani ulagaci. Kao strano lice pojavljuje se pravno lice sa sedistem u inostranstvu i fizicko lice sa boravistem u inostranstvu.

Sadrzina ugovora: oznacenje ugovornih strana;oznacenje preduzeca u koje se ulaze i koje vodi poslove za racun ugovorenih strana;ciljevi tj. poslovi koji su predmet ugovora;vrsta i visina uloga;nacin raspodele dobiti i pokrica gubitka;trajanje ugovora;nacin vracanja uloga;upravljanje poslovanja;uslovi i nacin raskida ugovora;resavanje sporova itd. Zakonom se predvidja da su ugovaraci duzni da autentican tekst ugovora o ulaganju na srpskom jeziku, kao i izmene i dopune, prijave Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom u roku od 30 dana od dana potpisivanja.Ulog stranog lica moze biti u devizama, uslugama, stvarima, imovinskim pravima, hartijama od vrednosti i dinarima koji se mogu transferisati u inostranstvo. Strani ulagaci imaju jednak i ravnopravan polozaj u pogledu prava i odgovornosti na jugoslovenskom trzistu sa domacim privrednim subjektima( princip nacionalnog tretmana stranog lica). Sporovi koji nastaju po osnovu stranih ulaganja resava nadlezni sud ili ugovorena arbitraza.

Medjunarodni ugovor o koncesiji - nas Zakon o stranim ulaganjima predvidja mogucnost da strano lice moze dobiti dozvolu(koncesiju) radi koriscenja privrednog bogatstva ili dobra ili za obavljanje delatnosti od javnog interesa u nasoj zemlji. Takodje, strano lice moze da izgradi ili rekonstruise objekat, postrojenje ili pogon.Strano lice moze dobiti koncesiju u trajanju od 30 godina.U taj rok se ne racuna vreme neophodno za obavljanje pripremnih radnji na nekom objektu.Koncesija se daje pod uslovom da se obavljenim delatnostima obezbedjuje odrzavanje tehnicko- tehnoloskog jedinstva sistema, njegovo efikasno funkcionisanje,racionalno upravljanje i da se ne ugrozava zivotna sredina.Po dobijanju koncesije,koncesionar osniva preduzece za obavljanje delatnosti koja je predmet koncesije u skladu sa Saveznim propisima.Ugovorne strane su: koncedent- davalac koncesije, koncesionar-primalac koncesije. Drzava odnosno neki drzavni organ se pojavljuje u ulozi davaoca koncesije, a u ulozi primaoca pojavljuju se pravna lica koja ispunjavaju uslove za dobijanje koncesije.Sa usvojenim izmenama i dopunama Zakona o stranim ulaganjima iz 1996 god., predvidjeno je da ugovor o koncesiji sadrzi sledece odredbe: ugovorne strane, predmet koncesije i vreme trajanja pripremnih radnji, vrema trajanja koncesije,uslovi koriscenja, nacin i rok obezbedjivanja sredstava za finansiranje, naknada za koriscenje,prava i obaveze,uslovi raskida ugovora, nacin resavanja sporova.Zakljucenje medjunarodnog ugovora o koncesiji vrse Vlade i koncesionar.

Vrlo cesto primalac koncesije, po ugovoru na koncesiju preuzima obavezejer se radi o dvostranom teretnom ugovoru.Radi se o obavezama kao sto su: da izgradi odredjene objekte,da exploatise prirodno bogatstvo, da izgradi puteve i infrastrukturu, da plati naknadu drzavi itd. Sporove koji nastaju resava nadlezni Sud u SRJ, kad ugovorom nije drugacije odredjeno.Do prestanka ugovora o koncesiji moze doci i istekom roka , raskidom ugovora,otkazom jedne od ugovornih strana, usled vise sile.

58. MEUNARODNI UGOVORI O VIIM OBLICIMA PRIVREDNE SARADNJE

Meunarodni ugovor o transferu tehnologije (licenca) ugovor u kojem davalac tehnologije, ustupa pravo na privredno iskoriavanje prava intelektualne svojine, kao i nezatienih prava zajedno sa opremom i odgovarajuim tehnolokim procesima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehniku pomo-odreenomprivrednom subjektu, tj., korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati odreenu naknadu.

U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava intelektualne svojine (patent, model, uzorak, ig, geogr.oznake proizvoda, know-how...).

Ovakav ugovor spada u dvostrano pravne, teretne i komutativne ugovore, ugovore sa trajnim prestacijama, ugovore intuitu personae, kao i formalne ugovore.

Jedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je da preda predmet me. ugovora, u cilju iskoriavanja, korisniku tehnologije, a u odreenom roku i uz svu potrebnudokumentaciju. Zatim, da garantuje za tehnika svojstva, itd.

Od obaveza korisnika tehnologije osnovna je da predmet ugovora iskoriava na ugovoreni nain, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama; obaveza korisnika je i da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju, itd.

Meunarodni ugovor o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji takav pravni posao kod kojeg ugovorni partneri (kooperanti), koji se nalaze u dve razliite drave, obezbeuju tehniki, tehnoloki, energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koja je predmet kooperacije. Obaveza je da ugovorni partneri iz ugovora o me. dugoronoj proizvodnoj kooperaciji isti ugovor, kao i njegove izmene i dopune, podnesu nadlenom saveznom organu, u roku od 30 dana od dana njegovog zakljuenja ili od dana njihovih izmena i dopuna, u originalu i overenom prevodu, sa specifikacijom robe koja se izvozi i uvozi i to zbirno i po godinama, za vreme trajanja ugovora, u cilju dobijanja odobrenja.

Ovaj ugovor je posebno znaajan kada se radi o kooperaciji domaih preduzea sa inostranim pravnim subjektima koji omoguava veu privrednu saradnju, vei obim proizvodnje, kvalitetniju proizvodnju, kao i vei devizni prihod iz inostranstva.

Pored osnovnih, ovaj ugovor sadri i druge elemente: cena, vreme poetka proizvodnje, odredbe o zajednikom programu razvoja, odredbe o osvajanju proizvodnje, vreme poetka isporuke sastavnih delova, specifikacija sastavnih delova, valuta i nain plaanja, itd.

Meunarodni ugovor o franizingu izraz franizing potie od engl.rei-franchising- koja oznaava sistem poslovnih odnosa (koji se zakljuuju ugovorom o franizingu). Ovim ugovorom se smatra poseban oblik neimenovanog ugovora kojim se davalac franizinga obavezuje da e obavljati sukcesivno isporuku roba i pruati odreene usluge, prenosei svoja znanja i iskustva (know-how) u poslovanju na primaoca franizinga, koji se obavezuje da za to plati odreenu naknadu, a koji se po pravilu nalaze u dve razliite zemlje.

Ovaj ugovor ima poseban znaaj sa gledita davaoca franizinga jer se putem njega omoguuje poveani promet roba i usluga, osvajanje novih trita i poveanja dobiti.

Obaveze davaoca franize: ustupanje prava iskljuive prodaje robe i vrenja usluge; obaveza ustupanja upotrebe robnog i uslunog iga, ustupanje prava upotrebe firme, ustupanje know-how,itd. Negativna obaveza: ne sme da pravi diskriminaciju izmeu primaoca franize.

Obaveze primaoca franizinga: odnose se na spoljni i unutranji izgled sedita (radnje); uz ime davaoca, upotrebljava i svoju firmu; mora da sledi poslovnu politiku koju je odredio davalac franizinga.

Postoje dve vrste franizinga: 1. prometni (ima se u vidu plasman robe, proizvoda krajnjem korisniku, gde se zakljuuju dva ugovora), 2. proizvodni (davalac franizinga ustupa primaocu ne samo pravo plasmana robe ve i pravo delimine proizvodnje (npr. Coca-Cola).

Meunarodni ugovor o forfetingu banka (forfeter) iz jedne zemlje, preuzima od svog klijenta, komitenta iz druge zemlje, potraivanja koje on ima prema treem licu i istovremeno se odrie prava da postavlja regresivni zahtev u sluaju da isto potraivanje ostane neplaeno, a komitent-klijent je obavezan da banci preda odgovarajue isprave o dugu, da joj isplati eskontnu kamatu, trokove i proviziju. Dakle, predmet ovog ugovora je uvek neko potraivanje sa dugoronim dospeem. Banka, primalac toga potraivanja snosi rizik u sluaju da ono ne bude naplaeno od treeg lica.

Me. ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz razloga to banka kod preuzimanja potraivanja ulaziu rizik da li e isto potraivanje moi da realizuje od treeg lica. Pri zakljuenju ugovora banka ceni sve rizike od kojih zavisi naplata potraivanja od treeg lica. Ovaj ugovor je sloen pravni posao izakljuuje se intuitu personae, izmeu banke i baninog komintenta, a u cilju ostvarivanjaodreenog potraivanja od treeg lica, gde je na banku takvo potraivanje preneo banin klijent.

Postoje vie oblika prenosa potraivanja: a) prenos potraivanja cesijom; b) forfetiranje po osnovu otkupa menice; c) prenos komitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva.

Meunarodni ugovor o lizingu nije regulisan materijalno-pravnim odredbama u domaem pravu. Sam naziv ugovor je dobio od engleske rei to lease, to u prevodu znai zakupiti. Me. ugovorom o lizingu smatra se posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana-davalac lizinga obavezuje da ustupi odreenu stvar na korienje i da obavi odreene radnje u vezi iskoriavanja takve stvari drugoj ugovornoj strani-primaocu lizinga koja se obavezuje da za izvrenu uslugu plati ugovorenu naknadu (zakupninu). Poto se radi o me. ugovoru, ove dve strane se nalaze urazliitim dravama.

Velikije znaaj ovog ugovora je u privredi, jer se pomou njega omoguava nabavljanje savremene opreme.

Vrste me. lizing poslova prema osobinama: me.lizing potronih dobara, me. investicioni lizing, pokretnih i nepokretnih stvari, korienih stvari;

Podela me.lizinga prema duini trajanja ugovora: kratkoroni i dugoroni;

Shodno poloaju davaoca me.lizinga razlikujemo: lizing preko lizing drutva, me. koncern lizing, proizvoaki lizing, me. proizvodno-finansijski lizing, sale-and-lease back.

Obaveze davaoca bi bile ustupanje stvari, opreme korisniku lizinga na korienje (u nekoj drugoj zemlji), a uz plaanje odreene cene zakupa; kao i obaveza odravanja i servisiranja objekta lizinga, zamene istroenih stvari ili zamene usled greaka u konstrukciji.

Obaveze korisnika je da plaa lizing naknadu (zakupninu), u skladu sa me. ugovorom o lizingu; iskoriavanje lizing objekta na ugovoreni nain i u skladu sa njegovom namenom..

Ugovor o me. faktoringu to je takav kreditni bankarski posao kojim se banin klijent obavezuje da na faktora (banku) prenese postojea ili budua potraivanja iz ugovora o me. prodaji robe, me. vrenja usluge, zakljuenih sa kupcem, korisnikom usluga, a faktor banka se obavezuje da uz proviziju i naplatu trokova naplati potraivanja, kao i da kreditira klijenta i vri druge faktoring usluge. Ovakva delatnost banke-faktora je u funkciji breg prometa roba i usluga, to direktno utie i na poveanje proizvodnje.

Vrste ugovora o me. faktoringu: 1.otvoreni me. faktoring (izvoznik prenosi na faktora svoje potraivanje koje ima prema kupcu, s tim to je duan da o tom prenosu potraivanja izvesti inostranog kupca i pozove ga da kupovnu cenu isplati banci-faktoru);

2. zatvoreni ili skriveni faktoring (izvoznik prodaje banci-faktoru robu za gotovinu i banka se u svojstvu prikrivenog principala pojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu inostranom kupcu na kredit (povoljnije za banku-nepovoljno za izvoznika)); 3. pravi i kvazi faktoring (pravim faktoringom se obavljaju funkcije: refinansiranje potraivanja, obezbeenja plaanja i pruanja strunih usluga u vezi sa plasmanom robe i naplate cene; kvazi faktoringom banka-faktor obavlja jednu ili dve od navedenih funkcija).

64. MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU

Ugovor o meunarodnom kreditu je bankarski posao kod kojeg se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreen iznos novanih sredstava na odreeno ili neodreeno vreme.Za neku namenu ili bez utvrene namene,a korisnik kredita se obavezuje da banci plaa odreenu kamatu i dobijeni iznos vrati na vreme i nain kako je utvreno u ugovoru.Ugovorne strane su domaa ili strana banka koja se pojavljuje u svojstvu poverioca,kreditora,zajmodavca i druga ugovorna strana je domai lili inostrani banin klijent u svojstvu zajmoprimaoca,dunika.Predmet ugovora je odreena suma novca.Ovaj ugovor predstavlja adhezioni ,pismeni i formularni ugovor.Sva vanija pitanjau vezi sa sadrinom ugovora su odtampani unapred na posebnom formularu od strane banke,a klijent samo potpisuje i zakljuuje ugovor.Meutim ugovor o kreditu mora da bude zakljuen u skladu sa zakonskim propisima,bankarskim optim uslovima poslovanja i objavljenim uslovima za davanje kredita.U sluaju da je kredit korien suprotno njegovoj nameni,ako je korisnik insolventan ili neplaa rate pri otplati kredita,meunarodni ugovor o kreditu banka moe da otkae i pre isteka ugovorenog roka.Takoe,korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo da koristi kredit,moe da vrati kredit pre isteka roka ali da obavesti banku,i tada banka neobraunava kamatu za vreme od dana vraanja kredita ,a do dana kada je kredit trebalo da bude vraen po ugovoru.

67. MEUNARODNI AKREDITIV

1) Pojam i znaaj meunarodnog akreditiva Pod akreditivom se podrazumeva odreeni instrument plaanja kojim se banka domaa ili strana obavezuje da po nalogu nalogodavca na osnovu ugovorenih dokumenata obavi plaanje ili ovlasti drugu banku korespodentnu banku da izvri plaanje treem licu korisniku akreditiva ili po nalogu izvri prenos novca.

Kreditna banka moe po nalogu nalogodavca ili uz pomo druge banke da plati, akceptira ili otkupi menicu vuenu od strane korisnika akreditiva. Kod ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica a nekada i etiri: klijent, nalogodavac, banka i korisnik akrditiva. tako se kod akreditiva kao nalogodavac, klijent pojavljuje odreeni kupac robe, investitor radova, akreditivna banka koja na zahtev nalogodavca, klijenta otvara akreditiv, korisnik akreditiva je po pravilu tree lice kojem se stavlja na raspolaganje odreena svota novca. Pored toga u ovom poslu moe se pojaviti i neka druga banka kod koje se otvara akrditiv.

Ekonomski gledano ovaj posao za banku je neutralan posao, kod kojeg banka nije ni poverilac ni du`nik, odnosno ne pojavljuje se ni u aktivni ni u pasivi banke.

Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime a za raun komintenta, kao komisionar. Druge isplatne banke istupaju u ime i za raun akreditivne banke, kao zastupnici.

Termin meunarodni akreditiv ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam meunatodnog kreditiranja. Iz razloga to su akreditivi kod banke najee pokriveni od strane nalogodavca u trenutku njegovog otvaranja. re akreditirati se ne upotrebljava u smislu rei davati kredit ve u smislu ovlastiti ,dati poverenje.

Na meunarodnom planu, akrditiv je regulisan prvi put jo 1933 godine. Jednoobranim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive Meunarodne trgovinske komore. Ista su pravila pretrpela pet revizija (1951, 1962, 1974, 1983 i 1993 godine) a predposlednjom revizijom 1983. godine Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, prilagoena su novim uslovima transporta robe i novim transportnim dokumentima.

2) Vrste meunarodnih akreditiva Pod obinim meunarodnim akreditivom smatraju se takvi akreditivi kod kojih isplata odre|ene ugovorene novane svote nije vezana nikakvom posebnom inidbom korisnika akreditiva. Kod ove vrste akreditiva razlikujemo: lini akrditiv, kreditno pismo, permanentni akrditiv i budetski akreditiv.

Kod meunarodnog linog akreditiva banka ne daje klijentu nikakvu posebnu ispravu, nego izdaje nalog nekoj drugoj banci da klijentu, korisniku meuanrodnog akreditiva stavi na raspoalganje odreenu sumu novca do odreenog isteka vremana. Akreditivna banka kad je meunarodni akreditiv otvoren, obavetava o tome korisnika meunarodnog akreditiva, korisnik isto pravo moe realizovati kad banci podnese kopiju meunarodnog akreditiva. U sluaju da korisnik meunarodnog akreditiva u predvienom roku ne naplati akreditiv, onda se isti gasi i sredstva koja su se nalazila na akreditivu vraaju se banci nalogodavcu koja ih vraa klijentu, odnosno licu po ijem je zahtevu otvoren meunarodni akreditiv.

Meunarodno kreditno pismo Smatra se posebnom ispravom pomou koje banka izdavalac isprave ovlauje svog klijenta korisnika isprave da kod neke druge banke naplati odreenu sumu novca do iznosa koji je predvien u toj ispravi.

Permanentni meunarodni akreditiv Predstavlja posebnu vrstu akreditiva gde nalogodavac ovlauje korisnika meunarodnog akreditiva da svakodnevno, nedeljno, meseno do isteka odreenog vremena podie odreene sume novca do predvienog najvieg iznosa.

Meunarodni, robni, dokumentarni, uslovljeni akreditiv Ovaj oblik meunarodnog akreditiva je najea i najznaajnija vrsta akreditiva. Korisnik realizuje svoje pravo iz meunarodnog akreditiva kod akreditivne banke deponujui robna ili transportna dokumenta. Najee se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o meunarodnoj prodaji ili kod nekog drugog meunarodnog ugovora.

Zatita interesa prodavca i kupca, kod dokumentarnog akreditiva meunarodni dokumentarni akreditiv titi i interese prodavca i interese kupca kod meunarodne kupoprodaje. Zatita interesa prodavca se ogleda u tome to se sa otvaranjem meunarodnog dokumetnarnog akrditiva obezbeuje njegova naplata prodate i izvezene robe.

69. KLIRINKI,KOMPEZACIONI POSLOVI I POSAO DOKUMENTARNOG INKASA

Klirinki poslovi su posebna vrstakompezacionih poslova,gde se uzajamna potraivanja,dugovanja prebijaju preko posredstvom drave.Ovi poslovi se obavljaju preko zbirnih raunapo kojima se obraunavaju sve uplate i isplate u prometu izmeu odreenih drava,a posle se vri prebijanje meusobnih potraivanja i dugovanja.Klirinki rauni se vode kod jednog predvienog klirinkog mesta.Po isteku vanostiklirinkog sporazuma,vri se utvrivanje klirinkog salda.Postoji vie vrsta u zavisnosti od broja uesnika:1. Jedinstveni kliring-to je oblik kliringa gde jedna zemlja svojim imperativnim propisima jednostavno obavezujesve dunike sa seditem u njenoj zemljida svoja potraivanja prema inostranim poveriocima izmiruju samo u domaoj valuti kod ovlaene banke u toj zemlji.Ovo vai i za poverioce sa seditem u toj zemlji.Ovaj kliring se javlja u bankovskom poslovanju.2. Dvosruki kliring-nastaje sporazumom dve drave.Svaka drava ugovornica izvrava svoje obaveze prema drugoj dravi u svojoj domaoj valuti preko odreene banke,a to banka kao obraunska banka vri prebijanje meusobnih potraivanja.Obino su to emisionebanke tih drava.Svrha ovog kliringa je spreavanje prenosa domaih sredstava plaanja preko granice.3.Viestrani kliring to je meunarodni sporazum gde se vie zemalja ukljuuje u zajedniki i istim sporazumom se odreuje valuta u kojoj e se obavljati obraun.Ova vrsta kliringa je zastupljena u odnosima potanskih organizacija,vazdunog saobraaja i eleznice.Postoji i podela na robni i nerobni kliring.Kompezacioni poslovi podrazumevaju prebijanje potraivanjaizmeu domaih i stranih privrednih subjekataili drugih lica,odnosno vri se prebijanje vrednosti uvoza sa vrednou izvoza.Ovi poslovi se obavljaju preko ovlaenih banaka.

Posao dokumentornog inkasa- bankarski posao ,kod kojeg banka preuzima obavezu da po nalogu i za raun svog nalogodavca naplati potraivanja prema treem licu,na osnovu menice i odreenih dokumenata na osnovu kojih moe raspolagati robom.Komitent nalogodavac je obavezan da plati proviziju banci i trokove kojeje imala pri izvravanju naloga.Uesnici u dokumentima inkosa su:nalogodavac koji angauje svoju banku sa ciljem naplate potraivanja dostavne banke-komitent,kupac-trasat koji je obavezan da izvri akcept menice i druge banke koje angaujedostavna banka-remitet. U zavisnosti od vrste isprave kojom se dokazuje postojanje potraivanja dokumentacija inkoso se dele:-isti inkoso i robni dokumentarni inkoso.Kod istog inkosa.naplata potraivanja se vri putem hartije od vrednosti,a kod robnog inkosa obavlja se naplata hartija od vrednosti sa robnim dokumentima,kao i naplata robnih dokumenata bez hartija od vrednosti.U zavisnosti od mesta, obavljanje se deli na:nostro inkase i loro inkase.

Dokumentarni inkas se reguliu jednoobrazovanim pravilima za inkase(koja je donela Meunarodna tgovinska komora u Parizu 1978 god.).U ovom poslu javljaju se odreeni pravni odnosi:prvi odnos je izmeu nalogodavaca(prodavca)i kasata(kupca)koji se zasniva na ugovoru o prodaji;drugi odnos je izmeu nalogodavca i dostavne banke koji predstavlja ugovor o dokumentovanom inkasu.Moe se pojaviti odnos izmeu dostavne banke i inkasa koji se zasniva na ugovoru o nalogu ili ugovoru o robi .Banka je odgovorna za gubitke dokumenata i ispravnost potpisa na menici, za ovlaena lica koja spropisuju menicu i dr.

70. POJAM, KARAKTERISTIKE I ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti se definie kao pismena isprava kojim se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj prismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu. Elementi hartije od vrednosti su: 1) hartija od vrednosti je pismena isprava; 2) ona sadri obavezu izdavaoca; 3) pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti se mora izvriti njenom zakonitom imaocu. U hartiji od vrednosti je inkoporisano odreeno pravo koje se moe prenositi i poto se i sama hartija od vrednosti prenosi. Prava iz hartije od vrednosti, koja su najee po svojoj prirodi obligaciono pravna, sjedinjuju sa pravom na hartiju, koje je po svojoj priprodi stvarno-pravne prirode. U naem pravu, postoji niz nedostataka zakonske definicije pojama hartije od vrednosti po nekim autorima i oni smatraju da se kod hartije od vrednosti ne moe raditi o svakoj vrsti obaveze, ve prvenstvo o onoj koja je imovinskog karaktera. Po ovim autorima najvea mana u naem Zakonu o obligacionim odnosima je to nije posebno istaknuta njihova inkorporanost, odnosno da se pravo koje je