Mudre Izreke, Aforizmi, Anegdote i Sl. - Anegdote Poznatih

5/21/2018 Mudre Izreke, Aforizmi, Anegdote i Sl. - Anegdote Poznatih

1/35

1

ANEGDOTE O POZNATIMA

DOZEF ADISON (1672-1719)

Pisac je svojevremeno pozajmio svom prijatelju, Templu Stanganu, veusumu novca, a ovaj, poto je novac primio poeo je da se, kao neki slabi,slae sa svime to Adison kae. Prestao je da se, kao pre, raspravlja. Tajodnos se ponavljao iz nedelje u nedelju, na Adisonovo velikonezadovoljstvo, dok jednog dana vie nije mogao da izdri, pa se izleteo:

"Do vraga, ovee, ili mi se suprotstavi ili mi vrati moje pare!"

DVAJT AJZENHAUER

Ameriki dravnik general Dvajt Ajzenhauer (1890-1969) jednom je uuem krugu ovako definisao rat:

- Rat je razdoblje kada se meusobno ubijaju ljudi koji se uopte nepoznaju, i to po zapovesti onih koji se meusobno veoma dobro poznaju,pa se ipak ne ubijaju.

* * *

General Ajzenhauer priao je eni francuskog diplomate da Francuskinjepotroe na lepotu toliko novca koliko iznosi francuski budet zanaoruanje.

- To je istina - ree Parianka - ali zato nae ene osvoje dva puta vie od

nae vojske!ALFONS ALEA (Alphons Allais, 1854-1905)

U nekom drutvu u prisustvu knjievnika Allaisa govorilo se kakoShakespeare nije nikada postojao i da je njegova dela napisao neko drugi.Iznerviran tim tvrdnjama on im ree:

- I ja drim da nikada nije postojao. Njegova dela napisao je neko drugi,samo to se i taj drugi, sasvim sluajno, zvao Shakespeare!

* * *

Alphonsu Allaisu neki nadobudni pisac stade govoriti kako se on osea kaoBalzac. Ne mogav trpeti samohvalisavca, Allais mu ree:

- A ja se oseam kao Napoleon!- Kako to?- Lepo! Moja ena se zove Giuseppina!


2/35

2

KRALJ ANRI

Kada je francuski kralj Anri R (1553-1610) posetio pariski zatvor,razgovarao je s zatvorenicima o uzrocima i okolnostima koje su ih ovamodovele. Svi su vrsto tvrdili da su neduni, samo je jedan jedini priznaosvoje prestupe i izjavio da mu se ini da mu je kazna pravedna. Tada kralj

uzviknu:

- Skinite mu lance i pustite ga na slobodu, kako ne bi zarazio ove neduneovce koje su zatvorili s njim!

MIROSLAV ANTI

Na jednom knjievnom sastanku u Novom Sadu, za domaina odreen jeMiroslav Anti. On je primio goste u svom ateljeu, na Petrovaradinskojtvravi, gde je tada iveo sa drugom enom (prvoj je ostavio troje dece istan). Mika i njegova mlada supruga poastili su piem i stavili evape iranjie na rotilj. Da bi stvorio vedro raspoloenje, Dragan Luki je, iako

potpuno trezan, poeo da oponaa pijanca. Kad je razbio jednu rakijskuau, Mika Anti ga je estoko izgrdio. Nastala je muna atmosfera i svi suse razili pre nego to su ranjii i evapi bili peeni. Shvatili su zato jeMika tako reagovao - njemu je, kao hroninom alkoholiaru, bilozabranjeno da pije alkohol, pa je zavidljivo gledao kad drugi piju, apogotovo kad lumpuju.

ASKARTI (ASQURTEE)

Peter Asqurtee je napisao i dao u tampu svoj prvi roman. Ali, kupacaromana nije bilo. Neprekidno je razmiljao to da uradi kako bi prodaotampane primerke knjige. Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u

novine narednog sadraja: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muziar,rado bi se oenio s gospoicom koja bi bila u svemu slina junakinjiromana "Ljubav je pobedila" koji je napisao Peter Asqurtee. Roman jeubrzo rasprodan.

AUGUST MONI

Poljski kralj August Moni (1670-1733) nije podnosio nikakav prigovor.Samo mu je dvorska luda Frelih smeo ponekad protivreiti. August jeumiljao da mu je drava mona, kao ona Aleksandra Velikog, pa je stogavoleo kada ga je Frelih ponekad nazivao "Aleksandrom".

Jednom je luda to ime izgovorio suvie podrugljivo, pa je kralj na njegabacio teak kip. I bio bi ga ubio da se luda nije na vreme sklonio.

- Gospodine, rekao je Frelih prekorno, zar ni lude ne smeju vie govoritiistinu?

- Govori ludo! Otvoreno reci da li veruje u nau veliku dravu?

- Razume se da verujem. Ta zna se, da sam luda!


3/35

3

OKTAVIJAN AVGUST

Rimski imperator Oktavijan Avgust (63 pne - 14 ne) bio je iznenaen kadaje video da je neki seljak veoma nalik na njega. Da bi se naalio, zapitao

ga da li je njegova majka vie puta bila u Rimu.

Seljak, koji je primetio isto, meutim mu odgovori:

- Ne, ve je tamo vie puta zalazio moj otac.

BALZAK

Balzak je uhvatio svog podvornika u lai. Stoga ga je ovako pouio:- Laje najrunija od svih mana. Zapamti: svog blinjega ne smemo nikadaslagati. - A zato onda, gospodine, izjavljujete uvek, kada dolazi sudskiizvritelj, da vas nema kod kue - upita podvornik.

- Sudski izvritelji nisu nai blinji.

GAJ JULIJE CEZAR

Rimski dravnik Gaj Julije Cezar (100-44 pne), nakon uspenih osvajanjana zapadu i u Maloj Aziji, uputio se prema Africi. Kad je sa lae silazio naafriko tlo, spotakne se i padne u pesak. Posto bi njegova vojska taj padmogla da tumai kao lo znak, bistri vojskovoa brzo uzviknu:

- Imam te, ve te drim u svojim rukama, Afriko!

MILO CRNJANSKI

Vladimir Bunjac u knjizi "Kamenovani Crnjanski" opisuje taj dvoboj:

"Ove je godine bio zamalo kraj naem piscu. Bio je na ivici pukinovsketragedije. Nedaleko od Vrca, na istini, u jednom umarku, pred njim jestajao mrki oficir Tadija SONDERMAJER SA UPERENIM PITOLJEM. Poonome to su mi priali Milo Crnjanski i Duan Mati, Milo se posvaaosa svojim vazduhoplovcima i njih petoricu, sa Tadijom Sondermajerom naelu, pljuskao po licu svojim belim rukavicama. (Mati je u svom salonukasnije priao da je svaa nastala oko toga koji su avioni bolji, nemakikako je tvrdio Sondermajer, ili francuski kako je tvrdio Crnjanski). Pozvaoih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku znajui da je to pogibeljno zaCrnjanskog, sem Tadije koji je ostao da brani oficirsku ast. Tadija je biokomandant vazduhoplovstva i jugoslovenski heroj, jer je na frontu oboriotri protivnika aviona. Sekundanti Miloa Crnjanskog bili su reditelj BrankoGavela i knjievnik Duan Mati. Poto je njih nagovorio, Crnjanski jeimao problema kako da nae oruje za dvoboj. Najzad, neko se setioporodice Dunerski i tako su krenuli u Vrac sa drvenom kutijomukraenom sedefom, ispod mike. Za dvoboj je bilo jo rano pa su odseliu vrakom hotelu koji se, mislim, isto kao i danas zvao "Srbija". Na


4/35

4

veliko zaprepaenje Matia i Gavele, Crnjanski je odmah zaspao snompravednika. U odreeno vreme krenuli su na zakazano mesto. Vrac suizabrali jer su u tom delu zemlje jo uvek vladali stari austrougarskizakoni koji nisu zabranjivali viteki in dvoboja. Sve je ilo pouobiajenom ritualu. Posle kratkog dogovora o propozicijama, svedociSondermajera i Crnjanskog zauzeli su svoja mesta. Crnjanski i

Sondermajer stali su nasred poljaneta okrenuti leima. I onda krenulibrojei korake, okrenuli su se. Pravo prvog pucnja imao je pesnikCrnjanski. Naravno, promaio je. Pucanj je odjeknuo kao grom, otkinuolie i poplaio ptice. Oficir Sondermajer die ruku, niani u glavu, gledajuga svetle i valjda zaplaene oi Crnjanskog, povlai oroz jedanput, drugiput, trei, ne ide.

- Ovo je loe punjeno, neto nije u redu - kae Sondermajer.

U stvari Sondermajer se spetljao, nije imao aristokratske manire i navike,nije znao kako se puca iz starinskog, nakinurenog pitolja porodiceDunerski. Hvatao je umesto oroza kitnjasti sedef ispod oroza. To je

spaslo Crnjanskog. Mati je priao u svojstvu sekundanta i traio odobojice prihvatanje zadovoljenja. Sondermajeru je dozvoljeno da opali uvis da bi se dokazalo da je pitolj ispravan. Odjeknuo je jo jedan hitac aliu vrhove kronji, u vracko nebo, otprhnuvi avke"

VINSTON ERIL

Engleskog dravnika Vinstona erila (1874-1965) molio je njegov mladiroak da mu objasni ta ustvari znai diplomata. ercil se najpre dubokozamisli, a zatim ree:

- Diplomata je ovek koji svoje vreme troi na to da miri sporove kojihnikada ne bi bilo da nije diplomata!

* * *

Jedne veeri eril je trebao da govori preko radija. Poto se mnogo urio,pozvao je prvi taksi. ofer, koji ga u tami nije prepoznao, ree da nemavremena.

- A zato ne? - upita ga stari politiar.

- Zato jer e sada preko radija govoriti ercil, a voleo bih da ga ujem.

eril je bio, naravno, zadovoljan s tom oferovom izjavom. Zavue rukuu dep i dade mu pet funti napojnice. Voza uze novac, a zatim odsenoree:

- Neka avo nosi erila. Uite, gospodine, odveu vas.


5/35

5

BRANKO OPI

Na ulicama mnogi prolaznici su se zaustavljali, glasno izgovarajuci: "Gle,Branko opi! Eno Branko! Pogledajte, ono je Branko opi!" To ga jenerviralo. Jednom ak nije mogao da se uzdri, ve jednoj sredovenojeni ljutito uzvratio: "Pa sta ako je opi, nije medjed!"

* * *

U jednoj seoskoj koli doekalo ga je puno dece zbijene u prostranojuionici. S puno panje, u potpunoj tiini, sluali su onu matovituopievu priu o deaku koji leti na zmajevim krilima. U tom jedan odzanesenih maliana glasno ree: "Ala lae!" Uitelji otro pogledae izapretie deaku, a Branko nastavi da ita.

* * *

Posle svakog knjievnog susreta pisci su dugo bili opsednuti decom koja

su traila autograme. Obino smo sedeli jedan do drugog, a pored nas suu redu prolazili aci i prinosili nam svoje knjige, sveske i papirie. opinas je u ali upozorio: "Pazite da vam mangupi ne podnesu kakvumjenicu, kao to je meni podvalio neki Rale Bubnjar".

JOVAN DUI

Dui je ve nekoliko godina poslanik na strani. Jednog leta doao je uBeograd na odsustvo i otiao je s Jaom Prodanoviem i profesorom MilomPavloviem, zvanim Krpa, na veeru kod Gospa-Jele". Naruili su svaki pokriglu piva i po dvanaest evapia. Kad im je momak doneo evapie s

lukom, Dui je vratio tanjir i traio je porciju evapia bez luka."Tako, tako, Duka! - dobacio mu je Mile Krpa. - Dosta si gutao lukac bezevapia, sada moe evapie bez luka."

* * *

Za vreme Prvog svetskog rata Dui je bio u Atini. Padala je kia i on seetao s Ivom ipikom ispod jednog kiobrana. Naila je Jelena MilanaGavrilovia i Dui e joj tek rei:

"Vidite li, gospo-Lela, ispod ovog kiobrana nalaze se tri etvrtinejugoslovenske knjievnosti."

Posle nekoliko godina, ista se scena ponavlja u Beogradu. Na Terazijama,stoje ispod jednog kiobrana Dui, ipiko i Vojislav Jovanovi - Marambo.Marambo, koji je znao za ovu Duievu doskoicu, tek e rei:

"Ispod ovog kiobrana nalaze se tri etvrtine jugoslovenske knjievnosti."

"Potpuno tano! - uzvratio mu je Dui. - Vi ste nam prili, ali se procenatknjievnosti nije poveao.


6/35

6

* * *

Dr eda Mihajlovi, poznati lekar iz Vrnjake Banje, ministar i predsednikmnogih drutava i ustanova, rekao je Duiu, i to u najviem usponusvoje karijere:

"Molim Vas, Duka, pomenite me negde u svojim delima, pa ma rekli iOnaj magarac eda", kako biste me sauvali od zaborava."

* * *

Umro Milan Raki. Neko sretne Duia i kae mu:

"Kad je umro ura Jaki, Zmaj mu je spevao pesmu Svetli grobovi". I Viete, valjda, neto da uinite za Rakia?

"Dobro ste me setili! - odgovorio je odmah Dui -. Dau hiljadu dinara i

upisau ga negde za dobrotvora!"* * *

Traio Dui od Nikole Paia da ga primi i molio ga je za nekounapreenje. Pai ga je primio dosta hladno i nita mu nije obeao.Razoaran i ljut, Dui je sreo Slobodana Jovanovia i rekao mu:

"Onaj Pi s onom velikom bradom, lii na matorog Jevrejina. Nita neeuiniti za mene."

Posle izvesnog vremena, Dui je unapreen i otiao je Slobodanu

Jovanoviu da mu se pohvali:"Ona bela brada zaista daje Paiu svetiteljski izraz!"

* * *

Naljutio se Dui na svog mlaeg druga i kolegu Jovana Markovia,zvanog Golubar, koga nije mario i ljutito mu je doviknuo:

"Sluajte, Jovo.Posle Vae smrti, Va prvi komija rei e: Ama kako sezvae onaj to nedavno umre?"

A Dui odgovori "Ali e Vai unuci, znajte, pasti na maturi ako ne buduznali godinu roenja Jovana Duia"

* * *

Drugom jednom prilikom, doao je Dui Jovi Markoviu, koji je biopomonik ministra inostranih dela, da mu trai poveanje nekogotpravnikog dodatka. Jova Markovi je poeo da mu ita pridiku i da muobjanjava kako je raspikua i kako, na taj nain, nikad nee stei svojukuu.


7/35

7

"Kuu neu - odgovorio mu je Dui - ali u stei svoju ulicu. A Vi veimate nekoliko kua, ali ulicu nikad neete stei!"

* * *

U kancelariji Jevrema Tadia, generalnog politikog direktora Ministarstvainostranih dela, u ormanu, bilo je jedno ogledalo u drvenom ramu shartijom na poleini. Tadi je uvek pred tim ogledalom nametao svojeir i doterivao iku. Kad je Dui to video, napisao je sledea dva stihana poleini ogledala:

"Ogledalo nekad ovo bee

Horizonat direktora Jee!"

* * *

Dopala se Duiu Ljubica irkovieva. Vrlo esto odlazi njoj na aj i svakiput zatie docenta, docnije profesora Miletu Novakovia, koji se njom ioenio. Neko e od drugova rei Duiu:

"ta se Vi tamo muvate kad znate da je devojka ve begenisana?"

"Ne mislite, valjda, da mi moe da bude takmac onaj Mileta, na ijoj glavisvakog jutra proklija nova bubuljica?"

DORD I

Engleski kralj Dord I (1660-1727) vie puta bio je u Holandiji u kojoj sumu uvek skupo naplaivali usluge. Zato rei da se vie ne zadrava ugostionicama.

Vozei se kroz grad Alkmar morali su da zamene konje. On tada narui damu donesu tri svea jaja. Ispivi ih, upita za cenu.

- Dve stotine goldinara, odvrati gostioniar.

- Kako? Dve stotine goldinara, upita kralj preneraen. Zar u Alkmaru imatako malo jaja?

- E, jaja ima dosta, jedino kraljeva nema! - odbrusi gostioniar.

LOJD DORD

Engleski dravnik Lojd Dord (1863-1945) bio je malen rastom. Nekidiplomata mu ree da se maltene razoarao kada je ugledao njegov stas.

- Dragi moj - ispravi ga Lojd Dord - zavisi od toga kako ljude merimo:od brade dolje ili gore!


8/35

8

* * *

Lojd Dord je bio originalan ovek i nije nikad krio svoje ubeenje. Zavreme ruka na dvoru upita ga kralj Dord II

- Zato su moji prihodi tako maleni?

Slavni dravnik na te rei iz srebrnog suda za ampanjac uze komad leda ipredade ga svom susedu s molbom da ga predaju dalje dok komad ledane doe do kralja. Najzad, kad dospe u kraljeve ruke, nae se sasvimmalo pare. Tad Lojd Dord dade odgovor:

- Sada valjda vidite zato su prihodi Vaeg Velianstva tako maleni.

* * *

Lojd Dord je jednom u Parlamentu, kao ef liberalne stranke, ljuto

napao konzervativce. Neka dama mu tada ljutito ree:- Da sam ja vaa ena, sipala bih vam otrov u aj.- A da sam ja va mu, ja bih taj aj popio - odseno odvrati Lojd Dord.

EZOP

uveni pisac basni Ezop jednom je zamiljen etao gradom. Sreo ga jeinovnik visokog ranga i, budui da mu je bio sumnjiv, upitao ga:

"Kuda ide ? "

"Ne znam" - odgovorio je Ezop rastreseno.

ovek je pomislio da je to neka skitnica i naredio je da ga zatvore. Kadasu ga odvezli u zatvor, Ezop se okrenuo prema njemu i rekao mu:

"Vidi da sam ti rekao istinu. Zaista nisam mogao znati da me put vodi uzatvor."

DORD FEJDO (Feydeau, Georges, 1862-1921)

Jedan od najduhovitijih pisaca vodvilja, uao je u knjiaru u nameri dakupi neku knjigu. Ugleda svog prijatelja kako ve kupuje jednu, pa ga jezanimalo koju je to knjigu kupio taj njegov prijatelj, priblii mu se s lea,te zaviri u naslov Kako postati bogat.

- Savetujem ti, ree mu Feydeau tiho, na uvo, da odmah kupi iKrivini zakonik, jer ja jo nisam uo da se neko na poten nainobogatio.


9/35

9

GETE (GOETHE)

Pisac i pesnik Goethe sedeo je jedne veeri u gostionici i pio vino svodom. Kod susednog stola sedelo je drutvo obesnih studenata koji supili vino. Jedan od njih upita Goethea:- Zato meate vino s vodom i timega kvarite? Pesnik im objasni: - Sama voda ini iva bia nemima. To

dokazuju ribe. Samo vino vodi u glupost. To dokazujete vi, mladagospodo. A poto ne elim biti ni jedno ni drugo, meam vino s vodom.

* * *

Kau da je Gete imao izvanredno pamenje. Jednom prilikom ga je sreoneki prolaznik i upitao koje mu je omiljeno jelo. Gete je odgovorio "Jaja"

Nakon godinu dana, isti taj prolaznik ponovo sree Getea i upita:

A sa ime

"Sa solju", odgovori Gete.

DANTE ALIGIJERI

Pisac remek dela svetske knjievnosti, Boanstvene komedije, tvrdi se,u braku nije bio mnogo srean. Neki prijatelji savetovali su mu da oteraenu koja ga vara. Dante ih upita:

- Recite mi, poznajete li ivot moje ene bolje vi ili ona?- Ona! - odgovorie prijatelji.

- Dobro, ona tvrdi da vi ne govorite istinu. Pustite me, dakle, na miru

GUSTAV VI ADOLFO

vedskom kralju Gustavu VI Adolfu (1778-1837) javila su se tri stranca iponudila da rade u njegovoj obavetajnoj slubi. Za oveu svotu novca bilisu spremni da izdaju vane podatke o svojoj domovini. Gustav je ponuduprihvatio i potom im isplatio ugovoreni iznos. Tada jedan od obavetajacaree:

- Velianstvo, novac koji ste nam dali falsifikovan je.- Za izdajnike svoje domovine dobar je i falsifikovani novac - odgovorikralj i otera ih.


10/35

1 0

IBZEN (IBSEN)

Kada Henrik Ibsen jo nije bio toliko poznat u svetu, primio je od izdavaaza roendan na poklon lep sat. Za nekoliko dana pisac se poali izdavauda mu sat ne ide. A izdava ga upita: - A vi mislite da vae stvari idu?

URA JAKI

ura Jaki je napisao pesmu Otadbina i imao je ugovoreno saizdavaem u kom roku da je uredi i preda. ura je u brzini, u poslednjias, odneo pesmu napisanu na masnom papiru sa kojeg je upravo pojeoburek.

* * *

Sedeli tako u kafani za dva razliita stola srpski pesnici ura Jaki iRadomir Brzak. U jednom trenutku konobar donese uri Jakiu ceduljicu

od Radomira Brzaka na kojoj je pisalo:"Stihoklepcu koji je svakom mrzakmuak jaje, muku daje,

Brzak."

A ura mu na poleini pomenute ceduljice odgovori:

"Oj, pesnie glasa tura!

pa zar daje koji prosi?

Pa zar uran jaja nosi?

ura."

JOSIP II

Austrijski car Josip II (1741-1790) voleo je da putuje inkognito. Kad jedoputovao u Lvov, on se u hotelu upisao pod imenom grof, Hohberski izcareve pratnje. Zatim je otiao u sobu i poeo da se brije. Radoznalasobarica poela je da se vrzma oko njega i najzad ga upita kakvu slubuima kod cara. Josip se mirno brijao dalje i odvratio:

- Ponekad ga obrijem.

* * *

Josip II jednom je osudio etiri vojnika na smrt. Kasnije je to opozvao inaredio da streljaju samo jednoga od njih. Vojnici su trebali da bacajukocku, a bio bi streljan onaj koji bi dobio najmanji broj. Trojica su bacilikocke i dobili visoke brojeve. etvrti nije hteo da uzme kocku u ruku.


11/35

1 1

Kada je car saznao za to, pozvao je neposlunog vojnika sebi i upitaozato nije hteo da baci kocku.

- Velianstvo - odgovori vojnik - ako sam se ve jedanput ogreio, neu idrugi put. Kockanje je, koliko mi je poznato, zabranjeno u zemljama

Vaeg Velianstva.

Caru se taj odgovor toliko svideo da je pomilovao svu etvoricuosuenika.

* * *

Josip II, poznati reformator, voleo je da otvoreno kae svoje miljenje oministrima. Njegov kancelar Kaunic mu je jednom doneo na potpis vieakata. Meutim, car jednim aktom nije bio zadovoljan pa je ispodnapisao:

- Kaunic je magarac.Josip II

Na sednici Ministarskog saveta Kancelar je glasno proitao akt:- Kaunic je magarac, Josip drugi.

KANT

Jednom se filozof Kant uputio u etnju i ne primetivi da mu je kaput nalaktu poderan. Znanac koji se hteo naaliti s njim, ree:

"Tu ti uenost proviruje!"

"A glupost viri unutra." - odgovori filozof.

DANILO KI

U Parizu Danilo Ki imao je svoj omiljeni bistro u kojem je radio konobarJapanac. Ki je u trenucima dokonosti Japanca uio na jezik, ali scrnogorskim akcentom. Prijatelji bi dolazili u posetu velikom piscu, prialobi se o svemu, najvie o Balkanu, a konobar, lik iz Kurosawinih vizija,uveseljavao bi ih pitanjima tipa: "A, to e, muenie, popiti?"

VEDSKA KRALJICA KRISTINA

Kada su vedskoj kraljici Kristini, (vladala 1636-1654) rekli da su Englezisvom kralju odrubili glavu, ona samo slegnu ramenima i ree:

- To im ne zameram. T arls nije znao ta da radi sa svojom glavom.


12/35

1 2

* * *

Engleski diplomata upitao je kraljicu Kristinu:

- O Vama, velianstvo, govore da silno mrzite mukarce.

- Ba suprotno, veoma ih volim. Ali ne zato to su mukarci, ve zato tonisu ene.

GUSTAV KRKLEC

Gustav Krklec imao je prelepu kerku. U tu armantnu lepoticu bili suzaljubljeni mnogi mladi pesnici, meu kojima i Brana Petrovi. Jednom suse na vrhu kalemegdanske tvrave nali Gustav, njegova kerka i Brana.U jednom trenutku Brana se nadneo preko vrlo visokog zida, odakle sumnogi izvrili samoubistvo, i glasom vatrenog zaljubljenika kliknuolepotici:

- Ako ti kae da skoim u ambis, odmah u skoiti!

Gustav je pourio da posavetuje kerku:

- Nemoj mu ni u ali kazati da skoi. Koliko je lud, on bi to i uinio!

* * *

Gustav Krklec je bio najlaki i najveseliji gost u kafanama. Stari gospodinje bio vazda raspoloen i spreman da ispria poneku anegdotu. Bilo mu jevano samo da ima gemit i nita vie, stalno je aa bila pred njim, a

nikad nije bio pijan. Znao je odravati stanje kad vino dri oveka na onojarobnoj granici, pa mu sve lepo i on zadovoljan i raspoloen, a pametpotpuno trezna. "Pije li ti, Gustave, ikad vodu?" pita ga Jan, a namigivanam: "Kad mi je bilo dvadeset godina napio sam se vode i dobio upaluplua. Otad nikad", odgovara eretski i primie au s gemitom.

* * *

Ispriao nam je dogaaj iz mladosti, kad je kralj Aleksandar ukinuo Ustav.On je bio mlad pesnik, tek poinjao, a boem. "Zapio se ja s drutvom,"pria stari pa se drutvo razilo, a ja nemam gde prespavati. Odem upark. Slatko sam spavao na klupi kad me neija ruka kucnu po ramenu.Probudih se, vidim policajac.

"Gospodine, linu kartu" - trai strogo, a ja nemam.

"Kako se zovete, molim?"

"G" - kaem, a on se udi, misli provociram ga.

"Kako?" zaueno pita.


13/35

1 3

"Gospodine, ja se sada zovem G."

"Vi se sa mnom sprdate, ljuti se policajac, a hvata se za pendrek. Prepaosam se i pourio objasniti

- Gospodine, ja sam do jue bio Gustav, a poto je kralj jue ukinuo

Ustav, ja sam sada samo G."

LEONIDA, SPARTANSKI KRALJ

Pred slavnu bitku kod Termopila (480 pne) brojano jai Persijancihtedoe da se narugaju malobrojnim Spartancima i saoptie im pokuriru:

- Ima nas toliko da e od naih strela potamneti sunce.

Spartanski kralj Leonida, heroj Termopila, ne ostade im duan odgovora:

- Tim bolje, boriemo se u hladovini.

LUJ XV

Dravnici u istoriji, osim malobrojnih, nesu bili naroite tedie. Za vremefrancuskog kralja Luja XV (1710-1774) vailo je naelo: "Uivajmo! Poslenas moe doi i potop". Prilike su bile tako oajne da ak ni dvorskiinovnici nesu primali platu na vreme. Kada su se poalili kralju i operskipevai, on im ree:

- Gospodo moja! Najpre moram umiriti one koji plau, tek onda dolaze nared oni koji pevaju.

LUJ XIV

Francuski kralj Luj XIV (1638-1715), ije su omiljene rei bile: "Drava -to sam ja", jednom ree okupljenim dvorjanima:

- Kraljevi imaju vlast od Boga. Ako vam naredim da skoite u Senu,morate to bez ustezanja uiniti.

Na te rei vojvoda od Giza uputi se vratima. Kralj ga upita:

- E, kuda, vojvodo?

- Idem da uim plivanje.

* * *


14/35

1 4

Kralj Luj XIV upita jednom svog dvorskog budalu:- Kako bi ti se dopalo da si ti francuski kralj, a ja tvoja budala?- Veoma bih se stideo, odgovori budala.- Kako? Ti bi se stideo da bude francuski kralj?- Ne to! Stideo bih se svoje dvorske budale.

DESANKA MAKSIMOVI

Ostae zabeleena i anegdota o susretu dve dive pisane rei, onako kakoje ispriala Astrid Lindgren.

- Gospoa (Desanka Maksimovi) je sigurno veoma dobar pisac, ao mi jeto nisam proitala ni jedan njen stih. E, kako smo se samo lepo"ispriale". Ona je sedela sa moje leve strane, a ja slabo ujem na levouvo. Sve vreme mi je govorila neto na francuskom, a ja od svih jezikanajmanje znam francuski, pa sam joj sve vreme odgovarala nanemakom.

MARAK

Prema jednoj anegdoti, ruski pesnik Samuil Jakovljevi Marak je, prilikomprvog boravka u Londonu 1914. godine, sreo oveka na ulici i upitao ga:"ta je vreme?" Marak je, u stvari, hteo da sazna koliko je sati ali, poto

jo uvek nije dobro govorio engleski, umesto "What time is it?" pitao je"What is time?" Zbunjeni prolaznik je odgovorio: "Pa to je filozofskopitanje. Zato ga meni postavljate?"

ANTUN GUSTAV MATOMato je voleo postavljati svojim poznanicima neobine zagonetke tako je

jednom prilikom u drutvu izrekao i ovu zagonetku: - U jednu rupu ulazi,na dvije izlazi i kada misli da si izaao tek se onda nae unutra. to jeto?

Niko nije znao odgovor.

- Toan odgovor je: hlae.

* * *

Mato je video na ulici jednu enu kako tue svoje dite po glavi. Revoltirantakvim postupkom on joj pristupi i ree: - Kad ve mislite batinama daodgajate svoje dijete, onda ga bar ne tucite po glavi. To moe imati tetneposljedice!

- Vrlo vano! I mene su moji roditelji tako odgajali. - odgovori ena.

- Uviate, dakle, da ja imam pravo! - ree joj Mato i ode pre nego to jezbunjena ena razumela Matoevu reenicu.


15/35

1 5

KNEZ METERNIH

Knez Meternih (1773-1859), austrijski dravnik i kancelar, poznat je kaobeskrupulozni politiar, zbog ega je 1848 morao da bei u emigraciju.Jednom prilikom neka dvorska dama je spomenula Meternihu da je njoj

tek etrdeset godina. Poznati cinik joj odgovori:

- Kako da vam ne verujem, pa vi me ve punih dvadeset godinauveravate u to.

MONTESKIJE (MONTESQUIE)

Svojom knjigom "Duh zakona" Montesquie je izazvao pravu revolucijuduhova. Jednom se prepirao s parlamentarcem iz Bordeauxa zbog jednefilozofske uzreice. Politiar je po svaku cenu hteo biti u pravu i na krajue:

- Ako ne bude tano tako kao to kaem dajem vam svoju glavu.

Na to e Montesquie: - Primam je, maleni pokloni uvruju prijateljstvo.

GI DE MOPASAN

Konano sam dobio sifilis! Ni bedni triper, ni crkvenjake kristalice, niburoaske petlove kreste ni bobiavu cvetau, ve pravi sifilis od kakvog

je umro i Fransoa Prvi. I ponosim se time i ponad svega preziremgraane. Aleluja, imam sifilis! Prema tome, vie ne moram da strahujem

da u ga dobiti!"(Na ovoj izjavi stoji datum od 2. marta 1877)

NAPOLEON BONAPARTA

Na maru u Italiju Napoleon Bonaparte (1769-1821), budui francuski car,imao je pomonika generala Ozeroa koji je smatrao da ne mora sluatinareenja mladog efa. Napoleon je neko vreme podnosio generalovunedisciplinu, a kad je prevrio meru, zapreti generalu:

- Gospodine! Vi ste za glavu vii od mene, ali ako ne budete izvravalimoja nareenja, ta razlika e uskoro nestati.

* * *

Francuski general Sent-Iler, veliki Napoleonov prijatelj, neposredno predizbor Napoleona za doivotnog konzula, drao je pred svojim vojnicimaovakav govor:


16/35

1 6

- Prijatelji. Narod, a to ste vi, mora da odlui da li da se Napoleon proglasiza doivotnog konzula. Slobodno moete da izrazite svoju volju. Nikakoneu da utiem na vas, samo neto bih vam sada rekao: oni, koji ne buduglasali za Napoleona, bie javno streljani. ivela sloboda!

* * *

U uzbudljivom razgovoru sa engleskim poslanikom Napoleon uzviknu:- Znate li da u napasti Englesku?- To je Vaa stvar - odvrati poslanik.- Ali morate znati da u Englesku i unititi!- To je, meutim, naa stvar - odgovori mirno Englez.

* * *

Kad je osvojio Moskvu, Napoleon je mislio da je ostvario svoj cilj i da jepostao prvi gospodar Evrope zato je naredio da se izrade nove kolajne nakojima je na jednoj strani bio utisnut njegov lik, a na drugoj strani ove

rei:- Boe, nebo je tvoje, a ova zemlja je moja!

Nekoliko tih kolajni poslao je u Orenburg zajedno s dokumentimaizaslanika koji su trebali da s Rusima pregovaraju o miru. Rusi su nekolikodana kasnije vratili Napoleonu kolajne, ali u izmenjenom obliku. Na drugojstrani kolajne njegov lik je bio izgreban, a umesto njega stajale su rei:

- Lea su tvoja, a bi je moj.

NERONOkrutni rimski car Neron (vladao 54-68 ne) ubio je svoju majku, svogvaspitaa Seneku, nekoliko drugih predstavnika rimske aristokratije,zapalio Rim Niko mu nije smeo nita prigovoriti, samo je Seneka, njegovnekadanji vaspita, imao dovoljno milosti da mu u lice kae:

- Ako bude jo i dalje tako ubijao, svog naslednika ipak nee moiubiti.

NIKOLJAJ, RUSKI CAR

Ruski car Nikolaj (1868-1918, vladao 1894-1917) pozva engleskogdiplomatu na ruak. Ovaj nehotice prosu jednu posudu, pa mu zbog togabi veoma neprijatno. Car htede da se dobroduno naali i ree:

- Je li to u vas u Englesko navika?

- Ne, Velianstvo, dodue, vie puta se neto tako dogodi, ali to kod nasniko i ne primeti!


17/35

1 7

BRANISLAV NUI

Elem, Nui je, pria tako otprilike ide, esto, gotovo svakodnevno sretaona ulici nekog starijeg gospodina koji mu se usrdno javljao. Naravno, iNui se njemu odjavljivao. Sve bi bilo u redu, e da se ovaj Nuiu nijesvakodnevno obraao sa: "Dobar dan, gos'n oko". Poto je to potrajalo,

komediograf ne izdra no ga jednog dana zadra, te mu ree: "Izvinitegospodine, ali vi mene drite za oku, a ja sam Brana."

ANDRONIK PALEOLOG

Vizantijski car Andronik II Paleolog (vladao 1282-1328) odravao jeljubavne veze sa najlepim enama Konstantinopola, svoje prestonice. Dabi njihove mueve lake zavarao, svima je dodelio pravo na lov, iji suznak bili rogovi. Taj znak su smeli privrstiti na svojim kuama, kao znakpriznanja i privilegije. Muevi su se tome radovali, a ene su im radopomagale da ga opravdaju. Samouvereni car je takve znao javno istai

reima.- Moji dragi rogonje!

Otada kau o muevima, koji imaju neverne ene, da "nose rogove"!

SIMA PANDUROVI

U jednoj anegdoti sama igra sudbine napravila je i jedan neverovatanjeziki paradoks. Krajem 1944. godine, prvi ovek srpske policije,Slobodan Penezi, poznatiji pod partizanskim nadimkom Krcun, posetio je

beogradski kazamat, u kojem su pored ostalih bili smeteni i vienijigraani pod optubom saradnje sa vlastima pod tek minulom okupacijom.Krcun je prolazei pored postrojenih zatvorenika meu kojima se nalazioi na pesniki bard zastajkivao pored ponekog od njih, zapitkujui ihponeto:

Kako se ti zove?

Sima Pandurovi.

Jeste li Vi onaj pesnik Sima Pandurovi? iznenaeno je proslovio Krcun(koji je uoi rata bio beogradski student)

Jesam.

Pa otkad ste Vi u zatvoru? sa nevericom je uzviknuo Penezi.

Od osloboenja! mirno je odgovorio stari pesnik.


18/35

1 8

NIKOLA PAI

Kada je pesnik Milan Raki prvi put stupio u diplomatiju, otiao je ipredstavio se Paiu.

- Ovaj zna onaj ja sam uo da ti peva pesme u pevanje, ali jeste

onaj u spoljnu politiku nema pevanje nego ima da uva sve u dravnutajnu, kao to devojka ima da uva ovaj pre nego to se uda onajodgovori mu Pai.

* * *

Za vreme aneksije Bosne i Hercegovine, Brana Nui bio je na poznatimdemonstracijama, pa u oduevljenju jaui na konju, utera ga uMinistarstvo spoljnih poslova. Istoga dana pred vee, poseti Paia dr MikaPopovi, ispria mu tok demonstracija i ree:

- Ovo je, gospodine Paiu, prilino neozbiljno eto, molim vas, Brana

Nui na konju uleteo u Ministarstvo spoljnih poslova.- Ovaj zar na gornji sprat!? - upita Pai zaueno.

- Jeste, molim Vas! - opet potvrdi dr Mika.

- Ovaj zna ja sam znao da on dobro pie knjige, ali ovaj da moe dajae konja, to nisam znao

* * *

ini mi se da je to bilo negdee u 1905. godini. Bila ministarska kriza i Kralj

bio poverio sastav kabineta Paiu. Posle dugog konferisanja sa politikimprvacima, doao Pai da Kralju referie o situaciji.

- Kakva je situacija, gospodine Paiu? - upita ga Kralj Petar.

- Ovaj onaj Velianstvo situacija je poteka i vlada ne moe dabidne ovaj nego moramo ii u izbore na narod - odgovori Pai.

- Ama zar opet izbori, ako Boga!? Zar nema drugog izlaza? - ree kraljPetar koji nije voleo este izbore.

- Ovaj Velianstvo, jeste zna ima izlaz, ali nee da izaemo -odgovori Pasi.

* * *

Susreo se Pai sa dopisnikom pariskog "urnala", novinarom Barbijem, izdravili se.

- Molim Vas, gospodine ministre, ja bih eleo da govorim Vama o jednojhitnoj stvari! Molim Vas, kad mogu doi k Vama? - upita g. Barbi.


19/35

1 9

Pai se malo zamisli i posle nekoliko trenutaka ree:

- Ovaj jeste onaj znate najbolje doite sutra!

- U koliko sati? - upita Barbi.

- Ovaj najbolje doite, tako, znate dakle, ali samo tano najboljeizmeu 8 i 12 na podne! - odgovori Pai.

* * *

Bora Prodanovi poao jednoga dana da moli Paia da bi dobio malozaposlice.- Ovaj kako se ti zove? - upita ga Pai.- Ja sam Bora Prodanovi! - odgovori on.- A ovaj ti si Jain, je li? - upita ga Pai.- Jesam! - odgovori Bora.Pai malko zastade pa e opet:

- A ti nisi onaj to si poginuo!- Nisam ja poginuo jo ni jednom! - odgovori mu Bora.- A jeste, ti si jo mlad

* * *

Poetkom Balkanskog rata i Pai obukao vojniku uniformu i postavioajkau. Izgledao je vrlo lepo. U Skoplju pred crkvom Svetoga Spasa,susree Pai Velizara Jankovia i pita ga:

- Ovaj ti li si, deme?- Ja sam! - odgovori Velizar.

- Ovaj jeste, zna ja obukao uniformu, pa ne mogu da te poznam! -ree mu Pai.

* * *

Nekoliko gospoa Kola srpskih sestara dole kod Paia da ga zamole zaizvesnu pomo u pogledu okrepljenja neke crkve u Makedoniji.

- Ovaj jeste onaj srpske sestre su naa braa iz humanitarnih poslovaza propagandu i ovaj onaj treba da rade solidarno, a ne da se cepaju -odgovorio je Pai.

* * *

Doao Sreten Koji kod Paia da mu saopti tunu i neprijatnu, vest osmrti radikalskog prvaka Sime Kostia, advokata iz Kragujevca.

- Gospodine Paiu, sad ovog asa primih depeu iz Kragujevca. Javljajuda je umro Sima Kosti! - ree Sreten.

- Ovaj Sima umro!? O.,, ovaj a je li umro sam? - upita Pai.


20/35

2 0

* * *

Bila zima i padao veliki sneg. Pai bio u svome kabinetu i kroz prozorposmatrao, kako padaju krupne pahuljice snega. U tome asu ulazi knjemu Velizar, ministar privrede.

- Ovaj dete, pada li sneg tamo u ministarstvu privrede? - upita ga Pai.

* * *

Na nekoliko dana posle smrti radikalskog prvaka Stanka Petrovia, naese Pai sa njegovim sinom Mihailom.

- Ovaj a pokojni Stanko umre, je li! - upita Pai.

- Jeste, gospodine Paiu - odgovori mu Mihailo.

- Ovaj Bog da mu prosti zna on je tu skoro bio u Beogradu, ali minita o tome nije govorio! - ree Pai.

* * *

Svetozar Tomi, profesor i bivi inspektor Ministarstva prosvete zaKosovsku oblast, doao je u Beograd i pred Kalemegdanom susreo Paia,poklonio mu se i pored partijskih stvari preao i na kulturno-nacionalneprilike na Kosovu, pa mu, izmeu ostalog, rekao:

- Gospodine predsednie, ja Vas molim da zaloite svoj visoki autoritet ida se u ovome kraju na kulturnom polju pokloni vie panje!

- A ovaj moliu, je li to kulturno polje vee od Kosovskog? - upita Pai.

PETAR VELIKI

Ruskog cara Petra Velikog (1672-1725) izvetavali su svakog dana ovelikom broju kraa koje su se svuda deavale. Jednom se car zbog togasilno rasrdi i naredi svom sekretaru:

- Napiite proglas da e svaki lopov i za najmanju krau bez milosti bitiobeen.

- Ako Vae Velianstvo eli da ostane bez podanika, napisau taj proglas,ree sekretar s potovanjem.

Car se nasmeja i sve ostade po starom.


21/35

2 1

MILORAD PETROVI

Milorad Petrovi je u mladosti bio gotovo uvek vien u umadijskojnarodnoj nonji, a ispod gornje koulje, kau, nosio je amajliju-platnenizamotuljak u kome je uvao grumen zemlje sa njiva svoj rodne VelikeIvane. Iz Petrovievog beogradskog perioda pomenimo i njegova

drugovanja sa Borom Stankoviem, Disom i Simom Panduroviem i jednuanegdotu.

Poali se Milorad jednom prilikom, poznatom beogradskom optiaruajnesonu na izdavaa Gecu Kona, koji je odbio da mu plati obeanuakontaciju. ajneson tada predloi pesniku da mu ovaj napie reklamu ustihu, za koju e biti dobro plaen. Znajui u kakvoj je nevolji, Miloradbrzo smisli sledee:

"Oi kvari Geca Kon,A popravlja ajneson."

Kao nagradu, za svaku re Milorad je dobio po jedan dukat.PIRRANDELO

Dramatiar i prozni pisac Luigi Pirrandelo doao je advokatu da mu sastavitubu za razvod braka.

- Kakvi su vai razlozi? - upita ga advokat.

- Oenjen sam! - uzvrati Pirrandelo.

* * *

Neposredno pred smrt, veliki dramatiar i prozni pisac Pirandell doao je uPariz. Tamo su mu njegovi oduevljeni oboavaoci pripremili banket.Nakon sveanih zdravica morao je progovoriti i slavljenik. Na poetkusvog govora on se izvinio reima:

"Toliko sam vremena utroio na uenje kako treba pisati da nisam uspeonauiti kako treba govoriti."

PUKIN

Jednom Pukin i Gogolj izali na dvoboj. Pukin veli:- Ti prvi pucaj!- Zato ti? Ne, ja!- Ah, ja? Ne, ti!Tako da nije ni dolo do dvoboja.

* * *

Pukin je bio pesnik i stalno je neto pisao. Jednom ga ukovski zatekaokako pie I uzviknuo:


22/35

2 2

- Ala si ti neko piskaralo!

Otad je Pukin veoma zavoleo ukovskog i prozvao ga, od milja, ukov.

* * *

Kao to je poznato, Pukinu nije raskla brada. Pukina je to mnogo muiloi uvek je zavideo Zaharinu kome je brada, naprotiv, prilino rasla. "Njemuraste, a meni ne raste" - esto je govorio Pukin i pokazivao noktimaZaharina. I uvek je bio u pravu.

* * *

Jednom petruevski razbio sat i pozvao Pukina. Pukin je doao,pogledao sat Petruevskog i vratio se na sto.

"Ne radi" - rekao je Pukin.

* * *Kad je Pukin slomio obe noge, morao je da se kree na tokovima.Pukinovi prijatelji voleli su da ga izazivaju i hvataju za te tokove. Pukinse srdio i posveivao prijateljima pogrdne stihove. Te je stihove nazivao"erpigarmima".

* * *

Leto 1829. godine Pukin je proveo na selu. Ustajao je rano, ispijao vrtek pomuenog mleka i jurio na reku da se okupa. Poto bi se okupao,Pukin bi se izvalio u travu i spavao do ruka. Posle ruka, Pukin bi

zaspao u mrei za ljuljanje. Kad bi sreo smrdljive muike, Pukin bi klimaoglavom, zapuivi nos prsima. A smrdljivi muici bi skidali kape igovorili:"Nije to nita"

* * *

Pukin je voleo da baca kamenje. im ugleda kamen, odmah ga baca.Ponekad se tako razgoropadi da stoji sav crven, mlatara rukama, bacakamenje, uas jedan!

* * *

Pukin je imao etiri sina, sve idiote. Jedan ak nije umeo ni da sedi nastolici, stalno je padao. Pa i sam Pukin se na stolici nije najbolje snalazio.Bio je to pravi urnebes: sede svi oni za stolom, a na jednom kraju pada sastolice Pukin, dok na drugom kraju pada sa stolice njegov sin. Prostonepodnoljiv prizor.

* * *

Vjazemski je imao stan koji je gledao na Tverski bulevar. Pukin je veomavoleo da mu dolazi u goste. I kako doe - prie ragastovu, nagne se kroz


23/35

2 3

prozor i gleda. Ponekad tu i prenoi. ak su mu kupili poseban duek, alion za njega nije hteo da uje. "emu" - veli, - "toliki luksuz!" I baci duekkroz prozor. A onda se celu noc vrti, ne moe da spava.

* * *

Jednom se Gogolj preobukao u Pukina, otiao kod Pukina i pozvonio navrata. Pukin mu otvara i dovikuje:

"Gle, gle, Arina Rodionovna, doao nam ja!"

* * *

Ljermontov hteo da odvede Pukinovu enu na Kavkaz. Stalno jeprovirivao kroz kolonadu, vrebao je Odjednom se postideo svog nauma."Pukin je" - misli on - "ogledalo ruske revolucije, a ja sam - svinja." Iode, klekne pred Pukina na kolena i kae:

- Pukine - veli - gde ti je kinal? Evo ti moje grudi!Pukin se strano smejao.

* * *

Sedi Pukin u svojoj sobi i razmilja: "U redu, ja sam genije. Gogolj jetakoe genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski, pokoj mu dui, takoegenije! Pa gde je tome kraj?"

* * *

Lav Tolstoj veoma je voleo decu. Jednom etao Tverskim bulevarom, kad,ispred njega ispade Pukin. Kao to je poznato, Pukin je bio niskog rasta."Naravno, ovaj vie nije dete, pre e biti da je deak" - pomisli LavTolstoj. - "Ali svejedno, stii u ga i pomilovati po glavi." I potra dasustigne Pukina. A Pukin, koji nije znao ta Tolstoj namerava, uhvatimaglu. Beei pored pozornika, on ga uzbuni tom neprilinom jurnjavomna javnom mestu, te gorepomenuti pandur nagne za njim s ciljem da gazaustavi. Posle je zapadna tampa pisala da se u Rusiji knjievnicipodvrgavaju progonu od strane vlasti.

DORD VILIJAM RASEL (1867-1935)

Rasel je imao veoma neobino umetniko ime, skraenicu rei eon, koju jejednom iz nekog razloga koristio u potpisu. Na skupu knjievnika uHamburgu, kada ga je neko ponudio piem, kotski pesnik je odgovorio:

"Ne hvala, ja sam roen pod gasom".

AN AK RUSO


24/35

2 4

Didro pria da mu je Ruso, kad je ovaj jednom prilikom doao da gaposeti u Monmoransiju, pokazavi mu jedno jezerce, poverio: "Ovde samdvadeset puta pokuavao da skoim i da tako sebi prekratim ivot."

"A zato niste?"

"Zato jer bi mi se voda, svaki put kad bih zamoio ruku, uinilaprehladnom!", odgovorio je Ruso.

FRANKLIN DELANO RUZVELTAmeriki predsednik Franklin Delano Ruzvelt (1882-1945) upravo sepripremao da odri svoj predizborni govor. Protivnici su prikupili veliki brojpristalica koji su poeli skandirati:

- Hoemo da pojeftini mleko!

Ruzvelt se ipak snaao i povikao:

- Ja sam predsednik, a ne krava muzara!

SENUSERT TREINajpoznatiji faraon 12-te dinastije srednjeg egipatskog carstva, SenusertTrei (oko 1850. p.ne.), ponekad je znao da zarobljene kraljeve upregne usvoja trijumfalna kola. Jedan kralj se, koji je morao da vue kola,neprestano osvrtao na toak kola, to pobudi Senusertovu panju. Upitazarobljenika ta znai njegovo ponaanje. Kralj odgovori:

- U toku vidim slike prolazne slave ovog sveta. Jedva je deo toka gore,na suncu, odmah je na zemlji, u praini, i obratno.

Senusert se zamisli i vrati kralju slobodu.

JAN SOBJERSKI

Poljski kralj Jan Sobjeski (1624-1694) bio je primio odabrano drutvo ugoste. Proao je dan, dva, tri, prola je ve itava nedelja, i jo vie, aniko od gostiju nije nameravao da ode. Kralj je bio, dodue, gostoljubiv,ali je video da je gozba i pored svega prevazila svaku meru. Naredio jeda mu upregnu koiju. Kad su ga svi zaueno pitali ta to znai, on im jemirno odgovorio:

- Ako vi neete otputovati, moram, razumljivo, ja.

STEVAN SREMAC

Sremac je bio beskrajno duhovit. Poznati profesor, akademik i viegodinjipredsednik SANU-a, Aleksandar Beli, bio je kratkovid. Jednom je ruao ukafani nagnut nad tanjirom, seckao meso i prebirao po tanjiru, kad ga jeSremac upitao: "ta radite?"

Kad je Beli rekao da rua, Sremac je dodao:


25/35

2 5

"Ja sam mislio da opravljate sat."

* * *

Knjiar Valoi predlagao je Sremcu da izda "Ivkovu Slavu" ali da skrati

uvod, sredinu i kraj. Sremac je rekao: "Misli da je moja pria, pas ratler,da mu se mogu potkusiti rep i ui."

* * *

Kada je zavrio "Pop iru i pop Spiru", P. Popovi je celu no, sa njimetao po Kalemegdanu. Priajui o knjizi, Popovi je rekao da je knjigaizvrsna, ali ima epizoda koje se ne uklapaju. Sremac je pitao: "Nosite liaket?"

Popovi je odgovorio: "Nosim!"

"ta e ona dva dugmeta ostrag na njemu? E, pa, tako je sa onimepizodama u mojoj knjizi."

* * *

Kad se Sremac pojavio na vratima jedne kafane doekao ga je uzvik"Aha". Tu su bili Simo Matavulj, Stevan Mokranjac, Brzak, Veselinovi, koji

je slavio desetogodinjicu svog knjievnog rada. Slava je bila skromna:kafa, vino, pivo, duhovit razgovor, prekidan sviraima. Kada je vinceudarilo u lice, a rakija re otvorila, kako kae pesma, nizale su se zdraviceJanku Veselinoviu. Pisac je bio tronut, ustao je i rekao drugovima:

"Molim vas brao, pijte malo lake, ako mislite da doekamo zoru, jer nasima mnogo, a od tree banke ostalo je samo est dinara, a ja vie nimarjaa ne mogu da dodam."

* * *

Janko Veselinovi, filosof Boa Kneevi i pesnik Vojislav Ili sedeli su ukafani "Kod prestolonaslednika". Sremac kae da su tamo sedeli oni kojivole da popiju a ne pitaju koliko su popili nego koliko imaju da plate.Jednog dana nau se sva trojica i u horu dobace kelneru:

"Mome, rakije!"

Kelner nije dobro uo pa pita:

"Rakije? Kakve, molim?"

"Zelene, brate - ree Vojislav - One zelene, vidi da je ve jesen, daj dajo malo uivam u zelenilu"

"Te brate, te" - potvrdi Janko - "One zelene to je gorka. Krvavo zaradim,gorko pijem."


26/35

2 6

"Oh-hoj, Boe moj" - huknu filozof Boa - "Zaboga to pitate, pa gorkedabome. Gorke, ta i ivot je gorak"

* * *

Pisac Stevan Sremac bio je u drutvu u kojem se poveo razgovor i oporezu. Neko vreme je sluao razgovor, a zatim se i on ukljui: - Mislimda bi od svih poreza najunosniji bio onaj na ensku ljepotu.

- Kako to?

- Jer bi ga svaka ena s oduevljenjem plaala.

BERNAR O (BERNARD SHAW)

Veliki engleski knjievnik nikako nije podnosio kritiare i smatrao ih je

uglavnom promaenim piscima. U jednom veem drutvu neki kritiar jenadglasavao sve prisutne, uporno hotei da vodi glavnu re. Ne mogavvie podnositi nametljivca, Shaw se glasno obrati svom susedu:

- Eh, gospodine moj, kritiar vam je kao automobil: to je gori, sve viebui!

* * *

Neki engleski dramski pisac, poetnik, proitao je Shawu svoju dramu.Poznati pisac ovako je ocenio tekst:

- Za vas je jo vrlo rano da piete tako slabe stvari. Na to imaju pravosamo najpoznatiji knjievnici!

* * *

Sluio kod Shawa neko vreme ovek po imenu Edward. Bio je sklon piu,pa ga je Shaw morao otpustiti:

- Otputam vas iz slube ne zato to prekomerno pijete, ve zbog toga tovam to pie prekomerno udara u glavu!

* * *

Upitae ga jednom da kae ta je, po njegovom miljenju, ivot.Odgovorio je:

- Budali radost, a oveku zagonetka!

* * *


27/35

2 7

Kada je u New Yorku prikazivana njegova nova komedija, Shaw je,saznavi za veliki uspeh to ga je komedija postigla kod publike i kritike -iz Londona poslao telegram nosiocu glavne uloge:

- Ovakav uspeh jo nije zabeleen!

Glumica je odgovorila:

- Preterujete!

Shaw je poslao naredni telegram:

- Mislio sam na komediju!

A glumica je odgovorila:

- I ja!

* * *Shaw, koji je bio mrav, i pisac Gilbert Chesterton, koji je bio neobinodebeo ovek, svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog danaree debeli Chesterton mravom Shawu:

- Kad god ovek pogleda vas pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!

- A kad ovek pogleda vas, pomislio bi da ste za to krivi vi! - uzvratiShaw.

* * *

Jednom prilikom u drutvu upitae Shawu (zbog njegovog netipinogmiljenja o braku):

- Verujete li da je svako ko se oeni u petak itavog ivota nesrean?

- Naravno da verujem. A zato bi petak bio izuzetak?

* * *

Mlada knjievnica ispitivala je Bernarda Shawa kakve su anse mlade eneza udaju pa e:

- No, ta kaete kakve su moje anse?

- Draga moja, na to bolje da ne mislite. - umiruje je Shaw.

- A zato da ne? - htela je znati mlada dama.

- Zato to vas smatram suvie inteligentnim da bi se zadovoljili muemkoji bi bio toliko glup da vas uzme.


28/35

2 8

* * *

Mlada, lepa glumica pisala je Shawu pismo u kojem je izrazila elju da snjim ima dete koje bi po njenom miljenju bilo izvanredno jer bi nasledilonjenu ljepotu i pievu duhovitost. Shaw je meutim vrati u stvarnost

jednom jedinom reenicom:

- A ta ako dete bude glupo kao vi, a lijepo kao ja?

* * *

Jednom je drutvo temperamento raspravljalo o tome kako u Indiji smrtvim muem sahranjuju i njegovu enu. Mlada ena e na to Shawu:

- Zar to nije strano?

- Naravno, jadni mu! - potvrdi Shaw.

* * *Shaw je jednom prilikom prisustvovao premijeri svoga dela. Publika jeburno pljeskala, a jedan gospodin je uporno zvidao. Kada se oduevljenjepublike stialo, Shaw se okrene u pravcu odakle se ulo zvidanje i ree:

- Gospodine s vaom ocenom svoga rada potpuno se slaem. Ali tamoemo nas dvojica protiv itave publike.

* * *

Shaw poveri mladom novinaru nekoliko podataka o svom buduem delu.

Zatim mu ree:- Da vam ispriam i sadraj komedije koju sam upravo napisao.

- Dobro. - ree novinar.

- Prvi in. Mu pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam te.".Drugi in. Mu pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam te.".Trei in. Mu pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam te.".Zavesa.

- Divno! Ali oprostite gde je tu zaplet? - upita novinar.

- Zaplet? Zaplet je u tome to u sva tri ina glumi ista ena dok je usvakom inu drugi mu.

* * *

Mladi "neotkriveni" pisac poslao je Shawu svoje novo delo da izrazi svojemiljenje. Shaw odgovori:


29/35

2 9

- Vae delo sadri mnogo lepog i mnogo novog. Ali ono to je novo nijelepo, a to je lepo nije novo.

* * *

Mladi glumac molio je Shawa da mu napie preporuku i Shaw mu na svoj

nain izae u susret:

- Najtoplje preporuujem glumca gospodina R. Igra Hamleta, Cezara,Shaylocka, brid i bilijar. Bilijar igra najbolje.

* * *

Shawu doe jedan mladi i poe mu nadugo i nairoko objanjavati da jeostavio studije medicine jer se eli posvetiti knjievnom radu i timekoristiti oveanstvu.

- Zato nije potrebno da postanete knjievnik.

- Zato?

- Vi ste poslali zasluni za oveanstvo ve time to ste se odrekli studijamedicine.

* * *

Shaw nikako nije mogao podneti uobraenu aristokratiju. Kada je jednomprimi pozivu kojem je pored ostalog pisalo:

- Lord C. bie kod kue u utorak izmeu etiri i est sati, Shaw ga je

vratio dopisavi " George Bernard Shaw takoer."

TAMERLANVeliki kan Tamerlan (Timur Lenk, 1336-1405) naruio je od slikara da muizradi portret. Poto je vladar imao samo jedno oko, zapretio je slikaru dae mu skinuti glavu ako se bude videla ta njegova mana. Borei se daizbegne tu nesreu, umetnik se doseti i nacrta svog okrutnog gospodarakao borca koji lukom gaa neprijatelja i pri tom, razume se, zamuri na

jedno oko.

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednoga dana neka gospoica upita Marka Twaina, uvenog amerikoghumoristu, kakva je, po njegovom miljenju, vrednost knjige.

- ujte, vrednost knjige je neprocenjiva - odgovori Twain - ali variraprema prilici. Knjiga uvezena u kou odlina je za otrenje britve. Malaknjiga, kakve obino prave Francuzi, moe odlino posluiti da se stavipod nogu od stola, ako je kojim sluajem malo kraa, pa se sto drma.Antikvarna knjiga, uvezena u pergament, moe izvanredno posluiti za


30/35

3 0

bacanje na maku kada je ovek eli isterati iz kue. I, najzad, atlas savelikim stranama nezamenljiv je za cicenje prozora

* * *

Jednom je bio pozvan na ruak kod jedne porodice koja je mnogo drala

do forme. Kad je prineo usnama prvu kaiku supe i srknuo, opekao je ustai jezik i ispustio i sadraj iz usta i kaiku u tanjir.

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika izmeuinteligentnog oveka i budale. Budala bi progutala ovu kaiku vrele supe ine bi nita rekla.

* * *

Neko je jednom zamolio Twaina da definie griu savesti. Veliki pisac je

umesto odgovora ispriao ovu anegdotu:- Kada sam bio mali, priao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i,iskoristivi priliku dok je taj razgovarao s muterijom, ukrao sam mu

jednu kruku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. im samzagrizao kruku, osetio sam griu savesti. Vratio sam se piljarovimkolicima, stavio sam ukradenu kruku na njeno mesto i uzeo druguzreliju!

* * *

Kad je bio mlad, uio je za brodskog krmanoa. Prolazei svakodnevno

kroz neki tesnac, kapetan mu je esto govorio:- Mark Twain (na engleskom jeziku to znaci: zabelei dva).

Kad je kasnije postao humorista, setio se toga merenja, pa je uzeopseudonim Mark Twain, po kojem ga i danas svi znaju.

* * *

Videvi da ispred groblja radnici podiu zid, Mark Twain upita:- ta to radite?- Ograujemo groblje zidom - odgovore radnici.- Mislim da je to suvian posao. Oni koji su unutra nee izai, a oni koji sunapolju nemaju nameru da uu!

* * *

Jednom je sluajno u jednoj radnji oborio vazu. Videvi to, trgovac odmahzatrai pola dolara kao odtetu za razbijenu vazu. Kako nije imao sitno davrati Twainu ostatak od jednog dolara, ponudi mu:

- Moete uzeti jo jednu vazu!


31/35

3 1

- O, hvala, radije u jo jednu razbiti - ree Twain i udari vazom o pod.

* * *

Dva amerika novinara, koji su se zabavljali intervjuiui poznate ljude,

obratili su se Marku Twainu s pitanjem ta misli o raju, a ta o paklu.

- Na alost, moram biti neutralan i uzdrati se od odgovora. Imam dobreprijatelje i u jednom i u drugom ambijentu!

* * *

Neki mesar koji je stanovao u susedstvu Marka Twaina, upita ga da li jeon, zaista, napisao sve one knjige koje se nalaze u izlogu knjiare, a onmu odgovori:

- Jeste, ja sam ih napisao, ali vi ste ih stvorili

TIN UJEVI

uvena anegdota vezana je za Tina Ujevia poznatog po nekonvencionomponaanju. Moda sebi ne bi nikada kupio novo odelo da ga konobarihotela "Moskva" jednog dana zbog neurednosti nisu izbacili iz restoranarekavi mu: "Upristoji se, pa doi." Ujevi je kupio belu koulju i frak, alisakrivene u torbi, poneo je i svoje stare stvari. Uao je u hotel lepoodeven i naruio odmah pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao iponovo se pojavio u uobiajenom izdanju sa frakom koji je potopio uerpu sa rakijom, a zaprepaenom kelneru poruio: "E, a sad prodaj ovaj

frak, pa naplati pie".

VAJLD (WILDE)

Oscar Wilde odlui prisustvovati premijernoj pozorinoj predstavi jednogusputnog poznanika. U njegovoj loi sedeo je i autor drame. Wilde niposle prvog ni posle drugog ina ne izusti ni re. Zatim se autor ohrabri iupita ga kako mu se dopada predstava. Wilde zamiljeno ree:

- Napolju mora da pada strana kia.

- Zato?

- Jer niko ne odlazi s predstave.

FRIDRIH VILJEM II

Pruskog kralja Fridriha Viljema II (1744-1797) je u njegovoj poslednjojbolesti leio hanoverski lekar Cimerman.

- Da li ste mnogo ljudi poslali na onaj svet? - upita ga kralj.


32/35

3 2

- Ne toliko kao Vi, pa ni slavan nisam postao kao to ste postali Vi.

FRIDRIH VILJEM III

Pruski kralj Fridrih Viljem III (1770-1840) bio je veoma utljiv. Ako je ve

morao da otvori usta, izgovorio bi samo po neku re. Kada se jednomleio u banji, saznao je da se meu gostima nalazi i jedan Maar koji je,navodno, jo utljiviji od njega. Zato je odluio da ga upozna.

Na prvoj narednoj etnji pretstavili su mu Maara. Njihov razgovor vodiose zaista odsecno.- Reuma? - poeo je kralj.- u!- Vojnik?- Magnat!- Tako.- Detektiv? - upitao je Maar.

- Kralj.- estitam.- Hvala.

VOLTER (VOLTAIRE)

Voltaire je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Friedricha. Jednomje s kraljem krenu na reku na veslanje. Kada su stupili u amac Voltaireprimeti da u amac ulazi voda i naglo skoi na obalu. Kralj, koji je ostao uamcu, s osmehom ree:

- Zar se toliko bojite smrti?

- Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedanVoltaire.

DORD VAINGTON

Prvi predsednik SAD, Dordz Vaington (1723-1799), nije imao smisla zahumor. Zabeleeno je da se samo jedanput u ivotu naalio, i to za vremerasprave o amerikom Kongresu, kada su predlagali da redovna vojskabroji samo tri hiljade vojnika.

- U redu! - ree Vaington. Ali samo pod uslovom da unesemo uzakon i odredbu po kojoj nau dravu moe napasti samo dvehiljade neprijateljskih vojnika.

POSLE RUKA

Jednog dana or Sand je ruala kod Balzaka u njegovom stanu u uliciKasini u drutvu jednog svog prijatelja. Meni ruka je bio izvanredan:supa sa mlekom, kuvana govedina, dinja i ampanjac. Balzak je sve


33/35

3 3

nadgledao, obuen u svoju napadnu kunu haljinu, svilenu, sa cvetiima,u kojoj je izgledao vrlo gordo. Kad su se gosti spremali da pou svojimkuama, on htede da ih otprati do Odeona u toj kunoj haljini. U to vremekvart Opservatorije nije imao plinskih svetiljki. Imao je rune svenjake ukoje su se postavljale upaljene svee. or Sand htede da ga odvrati odnamere da je prati.

- Ostanite kod kue, ree mu ona, da vas ne pokradu za vreme dok naspratite ili da vas po povratku ne ubije kakav zloinac.

- Nema opasnosti, odgovori Balzak smejui se - ako me lopovi budusmatrali za ludaka, imae obzira prema mojoj smuenosti, a ako me dreza princa, u tom sluaju e se plaiti da su privukli revnosnu policiju.

I tako je autor "agrinske koe" otpratio svoje goste do Odeona, ogrnutsvojim lepim sobnim ogrtaem, gologlav i nosei upaljeni svenjak u ruci

KAFA I AJ

Kakve je samo boje kafa bila i kakvog ukusa! Balzak ju je sam kuvao ili unajmanju ruku morao je biti prisutan uvek dok se kuva - znalaki, saizvesnom suptilnou i zadivljenjem, kafa je za njega bila vana koliko injegov talenat. Tu kafu su sainjavale tri vrsta zrna: burbon, martinik imoka. Burbon je on kupovao u ulici Monblan, martinik je kupovao u uliciVijej Odrijet, a moku u predgrau Sen ermen kod jednog bakalina izUniverzitetske ulice. Ja sam ga jednom ili dva puta pratio na timputovanjima u potrazi za dobrom kafom. Te trke za kafom po Parizu uveksu trajale najmanje po pola dana. Ali za dobru kafu vredi i vie trati.Stoga je Balzac-ova kafa bila uvek bolja od ostalih. Pokatkad se pila posleaja.

A taj aj, fini kao duvan iz Latakija, ut poput venecijanskog zlata, bezsumnje je bio dostojan hvale kojom ga je Balzak obasipao pre no to vamponudi da ga degustirate: ali uistinu trebalo je izdrati tu vrstu preirokoguvoda njegovog pre no to dobijete pravo da uivate u toj degustaciji.Samo prilikom zvonjave zvona o praznicima on ga je vadio iz jednekamatske limenke u koju ga je zatvarao kao nekavu relikviju, pa ga jepolako izvlaio iz hartije ispisane hijeroglifima

Balzak je tvrdio, da ako se ko tri puta napije ovog aja, ooravi u jednooko, a ako ga popije est puta, postaje potpuno slep. Neophodno je daklebilo prethodno ga konsultovati. I tako, kad je an Loran hteo da popije

jednu olju tog famoznog aja koji simoblizuje mesta iz Hiljadu i jednenoi, uzviknuo je:

- Ja rizikujem jedno oko, sipajte!

MARK TVEN

Jednom je bio pozvan na ruak kod jedne porodice koja je mnogo dralado forme. Kad je prineo usnama prvu kaiku supe i srknuo, opekao je ustai jezik i ispustio i sadraj iz usta i kaiku u tanjir.


34/35

3 4

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika izmeuinteligentnog oveka i budale. Budala bi progutala ovu kaiku vrele supe ine bi nita rekla

* * *

Neko je jednom zamolio Twaina da definie griu savesti. Veliki pisac jeumesto odgovora ispriao ovu anegdotu:

- Kada sam bio mali, priao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i,iskoristivi priliku dok je taj razgovarao s muterijom, ukrao sam mu

jednu kruku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. im samzagrizao kruku, osetio sam griu savesti. Vratio sam se piljarovimkolicima, stavio sam ukradenu kruku na njeno mesto i uzeo druguzreliju!

DANTE ALIGHIERI (1265-1321)

Pria se da je Dante imao neverovatno dobro pamenje. Jednoga danasreo je oveka koji ga upita:

- Koje je najbolje jelo?

- Jedno jaje - odgovori pesnik.

Godinu dana kasnije isti prolaznik sretne Dantea i upita ga:

- Sa ime?- Sa solju - odgovori spremno Dante.

DEJMS METJU BARI (Autor Petra Pana)

Barijev prijatelj nije mogao a da ne primeti kako ovaj iz dana u dan zaruak naruuje prokelj. Kada ga je upitao zato to ini, Bari je odgovorio:Sam naziv tako lepo zvui da prosto ne mogu a da ga ne naruim.

Jednom je na nekoj veeri sedeo pored Dorda Bernarda oa kada suuvenom piscu doneli njegov uobiajeni vegetarijanski obrok koji sesastojao od zelene salate i nekog preliva. Bari se sagnuo, zagledavi seprvo u salatu, a potom u oa upitavi onako u poverenju, Reci mi jednustvar o, jesi li ti to ve jeo ili e tek sada da pone?

ARNOLD BENET

Pisac je bio neurotini ekscentrik koji je sve radio po specijalno odreenimpravilima. Kada bi njegova kuna pomonica stavila aj u prokuvanuvodu, gledao bi na sat i tano etiri minuta kasnije izdao uputstvo da muse aj sipa.


35/35

3 5

(Piev kraj bio je ironiniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro jeod tifusa koji je dobio poto je u Parizu ispio au vode kako bi dokazaoda je ista bezbedna za pie.)

KOLET de UVENEL (erka uvene francuske knjievnice Kolet)

erka je bila ponosna na svoju slavnu majku i oboavala je. Ni kao detenije zamerala majci to sate i sate provodi za radnim stolom piui, ni toesto putuje na knjievne veeri i promocije svojih knjiga. Jer kad je bilakui, Kolet je bila veoma nena i portvovana majka. Dodue, puritanskodrutvo poetkom XX veka smatralo je da su ivot i ponaanje oveknjievnice skandalozni, jer se razvela i od svog drugog mua, oca svojekeri, promenila nekolicinu ljubavnika i u mlaim danima igrala upozoritu uloge u kojima je bila veoma oskudno obuena.

Nisu mogli da joj oproste ni to se posle desetogodinje ljubavne veze sa16 godina mlaim Morisom Gudekoom udala za njega, a imala je 62

godine. Kada je izbio II svjetski rat Morisa su Nemci zatvorili, pa je kerkapozvala svoju oboavanu majku da napusti Pariz i preseli se kod nje, uKorezu. Kolet je pristala, ali je bila veoma nesrena jer je brinula za mua.Ali i dalje se bavila pisanjem.

Da bi razveselila majku, kerka je za majin prvi roendan u izbeglitvupripremila malu sveanost, na koju je pozvano i nekoliko prijatelja. Kolet

je bila duboko dirnuta ovom panjom, a posebno trudom keri da u ratnimdanima oskudice nabavi namirnice i uz savete lokalnog poslastiaranapravi roendansku tortu.

Torta je nazvana "Kolet". Kasnije je Kolet isticala da je ni 4 dobijena

ordena Legije asti, ni izbor za Gonkurovu akademiju koja dodeljujenajvee knjievne nagrade u Francuskoj, nisu toliko obradovali i uzbudilikoliko ta jednostavna, ali ukusna torta u danima rata.

Documents

Mudre Izreke, Aforizmi, Anegdote i Sl. - Anegdote Poznatih