AKTUELNA PONUDA GRANDS CRUS CLASSÉS VINASvakog ponedeljka na vašoj e-mail adresi Broj 30, 04. Jun 2012. godine Cena 25.200 RSD

Nedeljni Enograf

Šato O’Brion, Bernar Magre i drugi doniraju sredstva za novi Kulturni centar Bordoa

Posed-vinograd O’Brion, Bernar Magre, posed-vinograd Domen d’Ševalije i drugi bordoškidonirali su preko €2.5m za novi Kulturni centar Bordoa koji e biti u potpunosti posve en vinima.

Za sada, projekat KCB vredan ukupno €63m pomogli su donacijama Domen Klarens Dilon vlasniciposeda-vinograda O’Brion sa €1m, kompanija Vinjobl Bernar Magre vlasnik poseda Pap Kleman sa€500.000, negosian Milezima takoðe sa €500.000, kao i posed Domen d’Ševalije.

Negosian Žoan donirao je €100.000, dok su još €500.000 obezbedili Trgova ka komora Bordoa i Vinexpo.O ekuje se da još nekolicina zna ajnih donacija bude realizovana u narednim mesecima.

Imena donatora staja e na ulazu u muzej, dok e donatori imati savetodavnu ulogu tokom razli itihdogaðaja i izložbi naveo je Filip Masol, direktor Kulturnog centra. U zavisnosti od visine donacije,donatori e imati mogu nost da budu sponzori specifi nih delova muzeja, od soba za degustaciju, pa dovelikih slušaonica. izjavio je Masol,

Decanter, 29.05.2012.

„prosvetitelji“

„Donirana sredstva su, naravno, veoma bitna za projekat“ „jednako

kao i ose aj poverenja i podrške koji imena donatora donose projektu.“

ć ć

č

č č

ć ć č

ć ć č

ć

ŠOKANTNO: ENOFIL PROPAO KOD SUSEDAPasionirani ljubitelj vina iz Beograda A.R. (42) pokušao da u svom stanu napravi

vinski podrum. Tek kada je propao kroz rupu u podu setio se da živi na drugom spratu.

Broj 30, 04. Jun 2012. godine Strana 2Nedeljni Enograf

Direktor trgova ke ku e (negosiana) Milezima, Patrik Bernar veoma je sre an što ima mogu nost dau estvuje u ovakvom projektu. Bernar je izjavio

Ideja je da Kulturni centar Bordoa godišnje privla i oko 425.000 posetilaca, sa 15 tema u stalnomizložbenom prostoru, kao i da redovno i esto organizuje razli ite radionice, degustacije i interaktivnedogaðaje. U ekonomskom smislu Kulturni centar e obezbediti oko 750 novih radnih mesta, a o ekujese godišnji prihod od oko €40m. Putem donacija treba da se obezbedi oko 20% ukupnih troškovaizgradnje. Otvaranje je zakazano za Jun 2015. godine, u toku održavanja sajma Vinekspo.

Zvani nici poseda-vinograda Lafit Rotšild objavili su da e sve boce vina po evši od vina berbe 2009.godine biti obeležene Pruftegom, odnosno pe atom (žigom) protiv falsifikata. Pored toga, flaše vina svihprethodnih berbi koje budu izlazile direktno iz vinskog podruma proizvoða a, bi e takoðe obeležene naisti na in. Drugo vino poseda, Karuad d’Lafit bi e zašti eno po evši od berbe 2010. godine. Prufteg jepe at na kapsuli flaše koji sadrži kod od 13 brojeva kojim se identifikuje svaka pojedina na flaša vina.

Kao deo jedinstvene strategije protiv falsifikata, elnici poseda Lafit Rotšild odlu ili su da buduaktivniji u odnosu sa kineskim kupcima, te su otvorili nalog na mreži Weibo, koja je poznatija kaokineski tviter. Problem sa falsifikatima je naro ito izražen u Kini, ija se Vlada sve aktivnije bori protivovog vida prevara, i to iz dva razloga - zdravlja njenih graðana, ali i o igledne evazije poreza.

izjavio je Džejms de Roani,savetnik francuske vlade za sektor izvoza vina i alkoholnih pi a. Kineske vlasti odobrile su upotrebuPruftega pre 18 meseci. Direktor marketinga kompanije Prufteg, Frank Burier, izjavio je

Trenutno sistem koriste i drugi posedi-vinogradi Prveklase Šato Margo i Šato Latur, kao i posed Ozon u vinogorju Sent Emilion. Drugi važni posedi kojikoriste sistem su Smit O Lafit i Palmer.

Karuad d’Lafit našao se na primarnom tržištu31.05., a cena za navedeno vino bila je 108€ poflaši (ex-negociant), što je ista primarna cenakao za vino berbe 2010. god, odnosno ak 184%viša cena u odnosu na vino berbe 2008. godinekoje je koštalo 38€ po boci.

Do 2004. godine (pre nego što su vina posedaLafit postala naj eš i izbor kupaca u Aziji),prose an odnos izmeðu cena prvog i drugog vinaposeda bio je 5:1. Ali do Jula 2011. zahvaljuju irastu vrednosti druge etikete poseda taj odnosje smanjen na 3:1.

č ć ć ć

č

č ć č

č

č ć

č ć ć č

č č

č č

č č

č

ć

č

č ć

č

ć

„Ovo je pravi projekat u pravom gradu. U Bordo svake

godine doðe oko 1.5m posetilaca, koje privla i reputacija Bordoa kao svetske prestonice vina. Bordo je kao

grad deo Svetske baštine UNESKA, a navedeni projekat Kulturnog centra pokazuje našu volju da i dalje

unapreðujemo našu poziciju.“

Decanter, 30.05.2012.

„Svaka druga flaša vina poseda Lafit Rotšild na tržištu Kine je falsfikovana“

„Niko

pouzdano ne zna obim problema sa falsifikovanim flašama vina. Ali, ono što sasvim sigurno znamo je da

problem postoji. Ovo je jasan i nedvosmislen signal sa poseda Lafit Rotšild da e se zajedno sa trgovcima, ali

i potroša ima upustiti u borbu protiv falsifikata.“

Liv-ex, 01.06.2012.

č

ć

č

č

č č

ć č

Sve flaše Lafit Rotšilda bi e obeležene Pruftegom (Prooftag)ć

Carruades de Lafite 2011.

Broj 30, 04. Jun 2012. godine Strana 3Nedeljni Enograf

Viu Šato Sertan (Vieux Château Certan)

Klasifikacija:Lokacija vinograda:Vlasnik:Površina poseda:Zemljište:Prose na starost vinove loze:Sorte u vinogradu:

Kupaža berbe 2004:Gustina zasada:Ukupna proizvodnja 2004:Drugo vino:

Pomerol nema klasifikacijuPomerol (AOC Pomerol)

Porodica Tjenpon14 hektara u jednom komadu

na površini šljunak, dublji slojevi glina35 godina

60% Merlo, 30% Kaberne Fran,10% Kaberne Sovinjon

70% Merlo, 30% Kaberne Fran,5.800 okota po hektaru

4.585 sandukaGravette de Certan

(Alexandre Thienpont)

č

č

Naziv poseda poti e od stare francuske re i , a odnosi se na zemlju koja nije pogodna zapoljoprivredu, te se na nju ne pla aju lokalni porezi. U 19. veku i po etkom 20. veka posed Viu ŠatoSertan proizvodio je najbolja vina vinogorja Pomerol, a tek posle Drugog Svetskog rata sa sjajnimvinom berbe 1945. primat je preuzeo Petrus. Vinograd se nalazi u srcu zaravni vinogorja Pomerol iokružuju ga slavni posedi La Konsejant , L’Evanžil i Petrus. PorodicaTjenpon, belgijskog porekla, kupila je posed 1924. godine.

Berba 2004. godine je trajala od 20. Septembra do 6. Oktobra.Vinifikacija je vrlo tradicionalna, obavljase zasebno za svaku sortu, sa fermentacijom koja traje 5 dana u drvenim sudovima na temperaturi od32°C za Merlo i 30°C za Kaberne Fran kako bi se obezbedila nežna, postepena ekstrakcija. Maceracijatraje tri nedelje u sudovima od nerðaju eg elika. Zatim, vino se preliva u potpuno novu hrastovu buradu kojoj odležava od 18 do 20 meseci (2004. vino je odležavalo 18 meseci) u zavisnosti od berbe.Pretakanje se vrši na svaka 3 meseca, a bistrenje se obavlja, na tradicionalan na in, belancem jajeta uistom buretu u kojem je vino i odležavalo. Vino se razliva u flaše bez filtriranja.

č č

ć č

ć č

č

Sertan

(La Conseillante) (l’Evangile)

Wine Advocate #171, Jun 2007, Robert ParkerVieux Château Certan, Pomerol 2004, ocena 93+/100

Napomena:

Wine Spectator, 31 Mart 2007, Džejms SaklingVieux Château Certan, Pomerol 2004, ocena 94/100

Napomena:

Sjajna kupaža 70% Merloa i 30% Kaberne Frana razme e se gustom rubin crvenom bojom sa nijansomljubi aste, zajedno sa velikim, slatkim aromama crnih višanja, slatkog korena, sušenog lekovitog bilja,dima i likera od borovnica. Elegantno, od srednjeg do punog tela, istog izraza, koji otkriva umerenosnažne tanine, ali i superiornu koncentraciju i bogatstvo ukusa. Viu Šato Sertan trebao bi biti jedan odnajdugove nijih i najkompleksnijih vina berbe 2004 godine. Predviðena zrelost od 2012. do 2025. godine.

Parker je u istom broju Vajn Advokejta slede a vina berbe 2004. ocenio nižom ocenom93 Petrus, Pomerol93 Château Margaux, 1er Grand Cru Classé, Margaux92 Château Mouton Rothschild, 1er Grand Cru Classé, Pauillac92 Château Haut Brion, 1er Grand Cru Classé, Pessac Leognan90 Château Cheval Blanc, 1er Grand Cru Classé „A“, Saint Emilion

Neverovatne arome mrvljenog bobi astog vo a, vanile i okolade, jasnog vo nog izraza. Punog tela,svilenih tanina i duga kog završetka koji kao da miluje nepca. Sve je u teksturi. Veli anstveno izavodljivo mlado vino. Kupažu ini 30% Kaberne Frana (normalno je 15%). Najbolje posle 2009. god.

Sakling je u istom broju Vajn Spektejtora slede a vina berbe 2004. ocenio nižom ocenom93 Petrus, Pomerol93 Château Lafite Rothschild, 1er Grand Cru Classé, Pauillac

ć

č

č

č

ć

č ć č ć

č č

č

ć