SEMINARSKI RAD

Predmet: Teorija i analiza bilansa

Tema: Analiza ocjene kreditnog boniteta preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina za period od 2012. do 2014. godine

Mentor: Student:Prof. dr Vitomir Starčević Nena Veselinović 012/2011 Bijeljina,februar, 2016. godine

Republika SrpskaUniverzitet u Istočnom Sarajevu

Fakultet poslovne ekonomijeBijeljina

Republic of SrpskaUniversity of Eastern SarajevoFaculty of Business EconomicsBijeljina

SADRŽAJUVOD.............................................................................................................................................................................3

Sažeti bilans stanja preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina...........................................................4Sažeti bilans uspjeha preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina........................................................6

1. OCJENA KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA „DUVAN“ A.D. BIJELJINA PO TRADICIONALNOM POSTUPKU...........................................................................................................................8

2.1. Finansijski položaj preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina..........................................................81.1.1. Finansijska ravnoteža.....................................................................................................81.1.2. Likvidnost...................................................................................................................11Redukovana likvidnost..........................................................................................................111.1.3. Solventnost..................................................................................................................141.1.4. Zaduženost...................................................................................................................151.1.5. Adekvatnost kapitala..................................................................................................16

1.2. Imovinski položaj preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina.........................................................181.2.1. Struktura imovine........................................................................................................181.2.2. Stanje i efikasnost imovine..........................................................................................191.2.3. Koeficijenti obrta.........................................................................................................21

1.3. Prinosni položaj preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina............................................................221.3.1. Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda..................................................221.3.2. Struktura prihoda i rashoda......................................................................................241.3.3. Profitabilnost preduzeća...........................................................................................261.3.4. Rizik ostvarenja finansijskog rezultata........................................................................271.3.5. Rentabilnost.................................................................................................................29

1.4. Rekapitulacija finansijskih pokazatelja ocjene kreditnog boniteta po................................31tradicionalnom postupku preduzeća “Panaflex” a.d. Bijeljina..................................................31

2. NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA „DUVAN“ A.D. BIJELJINA - „Z-skore“ i „ZETA“ ANALIZA.......................................................................................................33

“Z-score” i “ZETA” analiza......................................................................................................353. ANALIZA NETO NOVČANOG TOKA PREDUZEĆA “DUVAN” A.D. BIJELJINA..................................36ZAKLJUČAK.............................................................................................................................................................38LITERATURA............................................................................................................................................................39

2

UVOD

U ovom radu prikazana je analiza ocjene kreditnog boniteta preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina u periodu od 2012. do 2014. godine.

Bonitet preduzeća ima svoj uži i širi smisao. U užem smislu bonitet izražava kreditnu sposobnost i likvidnost firme, a u širem smislu njegovu ukupnu poziciju - organizacionu, kadrovsku i materijalno - finansijsku konstituciju, poziciju na tržištu, poslovnu reputaciju, razvojne programe i poslovnu perspektivu, kao i kreditnu sposobnost i likvidnost.

Postoje različiti pristupi ocjeni boniteta preduzeća, zavisno od toga da li se ta ocjena odnosi samo na analizu pokazatelja koji potvrđuju da je preduzeće siguran dužnik, ili na indikatore koji potvrđuju položaj preduzeća na tržištu, ukazuju na njegovu perspektivu poslovnog razvoja i poslovnu orijentaciju.

Bonitet preduzeća ne može se izjednačiti sa njegovom likvidnošću. Neko preduzeće može biti nelikvidno u određenom vremenskom periodu, a da se pri tome izvedu pozitivne ocjene o njegovom bonitetu.

Vrlo pojednostavljeno shvatanje boniteta preduzeća svodi se na solventnost preduzeća, a ocjena boniteta preduzeća na ocjenu vjerojatnoće nastupanja insolventnosti, odnosno na njenu prognozu. Prema ovom shvatanju preduzeće ima dobar bonitet ukoliko pravovremeno podmiruje dospjele obaveze.

Rad je podijeljen na 5 dijelova:

U prvom dijelu rada analizira se finansijski položaj preduzeća. U ovom dijelu donosi se ocjena o finansijskoj ravnoteži, likvidnosti, solventnosti, zaduženosti i na kraju o adekvatnosti kapitala preduzeća.

U drugom dijelu rada vrši se analiza imovinskog položaja preduzeća u kojoj se sagledavaju i analiziraju: struktura bilansa stanja, efikasnost imovine i koeficijenti obrta.

U trećem dijelu seminarskog rada analizira se prinosni položaj preduzeća koji obuhvata analizu strukture prihoda i rashoda, profitabilnost preduzeća, rizik ostvarenja finansijskog rezultata i rentabilnost preduzeća.

Četvrti dio rada odnosi se na tabelu rekapitulacije preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina u periodu od 2012. do 2014 godine.

Peti, poslednji dio rada, obuhvata „Z-score“ i „Zeta“ analizu koje služe za ocjenu kreditnog boniteta preduzeća.

3

Sažeti bilans stanja preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina

  - u KM -

P O Z I C I J A AOPIznos

2012 2013 2014

A K T I V A        A. STALNA IMOVINA 001 1.640.855,- 1.783.319,- 1.778.628,-I Nematerijalna ulaganja 002 - - -II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine 008 1.631.306,- 1.783.319,- 1.778.628,-III Dugoročni finansijski plasmani 021 9.549,- - -B. TEKUĆA IMOVINA 031 3.477.783,- 3.350.068,- 3.639.712,-I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji 032 2.901.941,- 1.597.708,- 1.503.718,-II. Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina 039 575.842,- 1.752.360,- 2.135.994,- 1. Kratkoročna potraživanja 040 276.606,- 680.597,- 447.352,- 2. Kratkoročni finansijski plasmani 046 263.695,- 274.004,- 1.506.503,- 3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 055 35.047,- 790.674,- 127.888,- 4. Aktivna vremenska razgraničenja 059 - 6.961,- 3.496,-V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 061 - - -G. POSLOVNA AKTIVA 062 5.118.638,- 5.133.387,- 5.418.340,-D. VANBILANSNA AKTIVA 063 - - 4.090,-Đ. UKUPNA AKTIVA 064 5.118.638,- 5.133.387,- 5.422.430,-P A S I V A      A. KAPITAL 101 4.673.163,- 4.922.726,- 4.933.217,-I OSNOVNI KAPITAL 102 4.951.658,- 4.951.658,- 4.951.658,- 1. Akcijski kapital 103 4.951.658,- 4.951.658,- 4.951.658,- 2. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću 104 - - - 3. Zadružni udjeli 105 - - - 4. Ulozi 106 - - - 5. Državni kapital 107 - - - 6. Ostali osnovni kapital 108 - - -II UPISANI NEUPLAĆENI KAPITAL 109 - - -III EMISIONA PREMIJA 110 - - -IV REZERVE 111 - - -V REVALORIZACIONE REZERVE 114 - 181.333,- 171.874,-VI NERASPOREĐENI DOBITAK 117 - 68.230,- 19.950,-VII GUBITAK DO VISINE KAPITALA 122 278.495,- 278.495,- 210.265,-B. DUGOROČNA REZERVISANJA 125 - 22.000,- 18.651,-V. OBAVEZE 132 445.475,- 188.661,- 466.472,-I. Dugoročne obaveze 133 - - -II. Kratkoročne obaveze 142 445.475,- 188.661,- 466.472,- 1. Pasivna vremenska razgraničenja 159 - - -G. POSLOVNA PASIVA 161 5.118.638,- 5.133.387,- 5.418.340,-D. VANBILANSNA PASIVA 162 - - 4.090,-Đ. UKUPNA PASIVA 163 5.118.638,- 5.133.387,- 5.422.430,-

4

Bilans stanja predstavlja „sliku zdravstvenog stanja“ preduzeća u jednom trenutku. U njemu se prikazuju sredstva kojima preduzeće raspolaže (aktiva) i koji su finansijski izvori ovih sredstava (pasiva, odnosno obaveze i kapital). U njemu je uvijek izražena ravnoteža u smislu da je aktiva jednaka zbiru obaveza i kapitala.

Bilans stanja može se izraziti jednačinom: Aktiva = Obaveze + Kapital

Jednakost aktive (imovine) i pasive ( kapitala i obaveza) znači da je svaka obaveza preduzeća prema povjeriocima pokrivena imovinom iskazanom na strani aktive. Ipak, to ne znači da se pojedinačne obaveze preduzeća mogu vezivati za pojedinačne imovinske dijelove, već da se ukupne obaveze preduzeća pokrivaju ukupnom imovinom preduzeća.

Ukupne obaveze preduzeća nisu pokrivene imovinom jedino ako je na strani aktive iskazan gubitak veći od sopstvenog kapitala, jer je u tom slučaju imovina manja od obaveza.1

Bilans stanja se sastavlja po propisanoj formi u skladu sa važećim zakonskim propisima i računovodstvenim standardima, uz uvažavanje principa urednog knjigovodstva i bilansiranja.

Bilans stanja pomaže onome koji posjeduje kompaniju da brzo uvidi finansijsku snagu i sposobnosti poslovanja. Bilans stanja može otkriti i analizirati kretanja, posebno u zoni potraživanja i obaveza. Takođe, uz bilans uspjeha, bilans stanja je osnovni element u finansijskom izvještavanju potencijalnim kreditorima kao što su banke, ulagači, i snabdjevači koji treba da donesu odluku koliko novca se može posuditi kompaniji.

1 Maleševic, Đ, Starčević, V, Poslovna analiza, Bijeljina 2010.god, str.305

5

Sažeti bilans uspjeha preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina

      - u KM -

P O Z I C I J A AOPIznos

2012 2013 2014

A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI      I POSLOVNI PRIHODI 201 4.577.223,- 4.120.632,- 4.076.662,-1. Prihodi od prodaje robe 202 3.893.734,- 2.999.069,- 2.439.241,-2. Prihodi od prodaje učinaka 206 1.093.094,- 2.154.537,- 1.553.297,-3. Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe I učinaka 210 - - -4. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 211 - - 62.755,-5. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 212 428.470,- 1.055.350,- -6. Ostali poslovni prihodi 215 18.865,- 22.376,- 21.369,-II. POSLOVNI RASHODI 216 4.840.822,- 4.257.522,- 4.081.185,-1. Nabavna vrednost prodate robe 217 3.812.734,- 2.935.069,- 2.389.241,-2. Troškovi materijala 218 483.150,- 674.520,- 983.395,-3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 219 308.407,- 332.700,- 373.747,-4. Troškovi proizvodnih usluga 222 130.077,- 194.034,- 232.227,-5. Troškovi amortizacije i rezervisanja 223 64.102,- 85.351,- 64.129,- 5.1.Troškovi amortizacije 224 64.102,- 63.351,- 64.129,- 5.2. Troškovi rezervisanja 225 - 22.000,- -6. Nematerijalni troškovi 226 33.060,- 26.718,- 24.641,-7. Troškovi poreza 227 9.036,- 8.858,- 11.311,-8. Troškovi doprinosa 228 256,- 272,- 2.494,-B. POSLOVNI DOBITAK 229 - - -V. POSLOVNI GUBITAK 230 263.599,- 136.890,- 4.523,-G. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI I FINANSIJSKI PRIHODI 231 66.558,- 70.548,- 86.730,-

II FINANSIJSKI RASHODI 238 21.716,- 6.758,- 2.157,- 1. Rashodi kamata 240 21.716,- 6.758,- 2.157,-D. DOBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 244 - - 80.050,-Đ. GUBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 245 218.757,- 73.100,- -E. OSTALI PRIHODI I RASHODI I OSTALI PRIHODI 246 116.062,- 178.020,- 120.424,-II OSTALI RASHODI 257 77.395,- 2.197,- 28.697,-Ž. DOBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA 268 38.667,- 175.823,- 91.727,-Z. GUBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA 269 - - -I. PRIHOD I RASHOD OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI IMOVINE I Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine 270 47.526,- 1.221,- 62.536,-II Rashodi od usklađivanja vrednosti imovine 280 - 6.000,- 211.657,-J. DOBITAK I GUBITAK PRE OPOREZIVANJAI Dobitak pre oporezivanja 293 - 68.230,- 22.117,-P O Z I C I J A AOP

Iznos

6

2012 2013 2014

II Gubitak pre oporezivanja 294 (137.452,-) - -

TEKUĆI I ODLOŽENI POREZ NA DOBIT 295 - - 10.680,-

NETO DOBITAK I NETO GUBITAK PERIODA1. Neto dobitak tekuće godine 298 - 68.230,- 11.437,-2. Neto gubitak tekuće godine 299 (137.452,-) - -LJ.UKUPNI NETO REZULTAT U OBRAČUNSKOM PERIODUI Ukupni neto dobitak u obračunskom periodu 317 - 68.230,- 19.950,-II Ukupni neto gubitak u obračunskom periodu 318 (137.452,-) - -

UKUPNI PRIHODI 325 4.807.369,- 4.377.397,- 4.346.352,-

UKUPNI RASHODI 326 4.944.821,- 4.309.167,- 4.324.235,-

Bilans uspjeha je finansijski izvještaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi privrednog društva sa ciljem utvrđivanja rezultata poslovanja (ostvarene dobiti ili gubitka) u određenom vremenskom periodu. Sadržinu bilansa uspjeha čine prihodi i rashodi.

Prihodi su razvrstani u četiri grupe:

Prihodi od prodaje robe i usluga (poslovni prihodi) — ova vrsta prihoda čini osnov poslovanja privrednog društva.

Finansijski prihodi — ovu vrstu prihoda čine uglavnom prihodi od kamata i dividendi. Vanredni prihodi — ova vrsta prihoda nastaje po osnovu prodaje hartija od vrijednosti,

osnovnih sredstava za rad privrednog društva, smanjenja obaveza i sl. Revalorizacioni prihodi — nastaju po osnovu revalorizacije osnovnih sredstava, kapitala,

finansijskih plasmana i dr.

I rashodi, kao i prihodi, podijeljeni su u četiri grupe:

Poslovni rashodi — u poslovne rashode spada nabavna vrijednost prodate robe, troškovi materijala, zarada, amoritizacije i slično.

Finansijski rashodi — uglavnom su to rashodi po osnovu kamata ili negativnih kursnih razlika.

Vanredni rashodi — nastaju kao posledica nepredviđenih poslovih događaja na koje privredno društvo ne može da utiče.

Revalorizacioni rashodi — ova vrsta rashoda nastaje po osnovu revalorizacije kapitala.

7

1. OCJENA KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA „DUVAN“ A.D. BIJELJINA PO TRADICIONALNOM POSTUPKU

2.1. Finansijski položaj preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina

1.1.1. Finansijska ravnotežaFINANSIJSKA RAVNOTEŽAu KMP O Z I C I J A AOP 2012 2013 20141. Kratkoročna potraživanja 040 276.606,- 680.597,- 447.352,-2. Kratkoročni finansijski plasmani 046 263.695,- 274.004,- 1.506.503,-3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 055 35.047,- 790.674,- 127.888,-4. Aktivna vremenska razgraničenja 059 - 6.961,- 3.496,-I. Kratkoročno vezana sredstva (1 do 4)   575.348,- 1.752.236,- 2.085.239,-   5. Kratkoročne obaveze 142 445.475,- 188.661,- 466.472,-II. Kratkoročni izvori finansiranja (5)   445.475,- 188.661,- 466.472,-   KRATKOROČNA FIN. RAVNOTEŽA (I/II)   1,292 9,288 4.470REFERENTNA VREDNOST - Kratkor. fin. ravnoteža (Veće od ...)   1,000 1,000 1,000

   7. Upisani neuplaćeni kapital 109 - - -8. Stalna imovina 001 1.640.855,- 1.783.319,- 1.778.628,-9. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji 032 2.901.941,- 1.597.708,- 1.503.718,-III. DUGOROČNO VEZANA IMOVINA (7 do 9)   4.542.796,- 3.381.027,- 3.282.346,-   10. Kapital 101 4.673.163,- 4.922.726,- 4.933.217,-11. Dugoročna rezervisanja 125 - 22.000,- 18.651,-12. Dugoročne obaveze 132 445.475,- 188.661,- 466.472,-IV. TRAJNI I DUGOROČNI KAPITAL (10 do 12)   5.118.638,- 5.133.387,- 5.418.340,-   DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA (III/IV)   0,886 0,659 0,606

REFERENTNA VREDNOST - Dugor. fin. ravnoteža (Manje od ...)   1,000 1,000 1,000

   13. Trajni i dugoročni kapital 101,125,132 5.118.638,- 5.133.387,- 5.418.340,-14. Stalna imovina i upisani neuplaćeni kapital 001,109 1.640.855,- 1.783.319,- 1.778.628,-15. Neto obrtni kapital (13–14)   3.477.783,- 3.350.068,- 3.639.712,-16. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji 032 2.901.941,- 1.597.708,- 1.503.718,-STOPA POKRIVENOSTI ZALIHA (15/16´ 100)   119,84% 209,68% 242,05%REFERENTNA VREDNOST - Stopa pokrivenosti zaliha (Veće od ...)   100,00% 100,00% 100,00%

8

Analiza finansijske ravnoteže je najvažnija karika u analizi finansijskog položaja preduzeća. Ona je direktno povezana sa načelom stabilnosti finansijske politike, a kroz postojanje ili nepostojanje finansijske ravnoteže, cijeni se kvalitet finansijskog upravljanja.

Kaže se, da preduzeća ima finansijsku ravnotežu, ako su njegova sredstva po obimu i rokovima vezivanja (neunovčivosti) jednaka obimu i vremenu raspoloživosti izvora finansiranja. S obzirom da se kod analize finansijske ravnoteže preduzeća posmatra jednakost sredstava i izvora finansiranja, sasvim je jasno da je bilans stanja akcionarskog društva osnovni dokument ove analize.

Da bi se napravila kvalitetna analiza finansijske ravnoteže preduzeća nije dovoljno imati samo poslednji bilans stanja, već je u cilju sagledavanja dinamike ili razvoja ove pojave, potrebno obezbijediti vezane bilansne izvještaje za najmanje tri protekla perioda. Na taj način je moguće izvršiti vremensko poređenje i ustanoviti da li je finansijski položaj društva u tom periodu poboljšan ili ne.

Analiza finansijske ravnoteže odnosi se na:

Kratkoročnu finansijsku ravnotežu; Dugoročnu finansijsku ravnotežu i Stopa pokrivenosti zaliha.

1.1.1.1. Kratkoročna finansijska ravnoteža

Koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže dobija se iz odnosa kratkoročno vezane imovine i kratkoročnih izvora finansiranja. Referentna vrijednost ovog koeficijenta je 1. Na primjeru preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina kratkoročno vezana sredstva u periodu od tri godine su niža od kratkoročnih izvora finansiranja samo u prvoj godini posmatranja preduzeća, dok u naredne dvije godine vrijednost ovog koeficijenta je iznad referentne vrijednosti i to znači da je preduzeće u u 2012. i 2013. godini ostvarilo kratkoročnu finansijsku ravnotežu, odnosno da su kratkoročno vezana sredstva u ove dvije godine posmatranja pokrila kratkoročne izvore finansiranja.

2012 2013 20140

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

Kratkorocno vezana sredstva

Kratkorocno vezani izvori

Grafikon br. 1- Odnos kratkoročno vezanih sredstava i njihovih izvora

9

1.1.1.2. Dugoročna finansijska ravnoteža

Koeficijent dugoročne finansijske ravnoteže dobija se iz odnosa dugoročno vezane imovine i trajnog i dugoročnog kapitala. U preduzeću „Duvan“ a.d. Bijeljina, dugoročno vezana imovina opada u posmatranom periodu. Referentna vrijednost koeficijenta dugoročne finansijske ranvoteže je 1. U sve tri godine posmatranog perioda koeficijent je ispod referentne vrijednosti, što znači da je preduzeće u posmatranom periodu ostvarilo dugoročnu finansijsku ravnotežu.

2012 2013 20140

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

Dugoročno vezana imovinaDugoročni izvori finansiranja

Grafikon br.2 – Odnos dugoročno vezane imovine i njenih izvora

1.1.1.3. Stopa pokrivensti zaliha

Stopa pokrivenosti zaliha dobija se stavljanjem u odnos neto obrtnog kapitala i stalnih zaliha. Neto obrtni kapital se dobija kada se trajni i dugoročni kapital umanjuju za stalnu imovinu i neuplaćeni upisani kapital. Ukoliko je stopa pokrivenosti zaliha manja od 100% tada ne postoje realni uslovi za održavanje permanentne likvidnosti. Kada je stopa pokrivenosti 100% i veća od 100% tada je uspostavljena ravnoteža u oblasti dugoročnog finansiranja.

Kod posmatranog preduzeća u sve tri godine ostvarena je stopa pokrivenosti zalihama preko 100% što znači da postoje realni uslovi za održavanje permanentne likvidnosti i da je uspostavljena ravnoteža u oblasti dugoročnog finansiranja. U poslednje dvije godine posmatranja preduzeća ova stopa prelazi 200%, što i nije baš dobro za preduzeće.

2012 2013 20140

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

3000000

3500000

4000000

Neto obrtni kapitalZalihe, stalna sredstva, …

Grafikon br.3 – Odnos neto obrtnog kapitala i zaliha, stalnih sredstava…

10

1.1.2. Likvidnost LIKVIDNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2012 2013 2014

         Tekuća likvidnost:

Tekuća imovina /Kratkoročne obaveze 031/142 7,807 17,757 7,803

REFERENTNA VREDNOST - Tekuća likvidnost (Veće od ...)   2,000 2,000 2,000

 

Redukovana likvidnostgotovina + kratkoročna potraživanja / kratkoročne obaveze (055+040)/142 0,700 7,798 1,233

REFERENTNA VREDNOST – Redukovana likvidnost (Veće od …) 1,000 1,000 1,000

   Trenutna likvidnostgotovina / kratkoročne obaveze 055/142 0,079 4,191 0,274

REFERENTNA VREDNOST – Trenutna likvidnost 1,000 1,000 1,000

   Prosečan broj dana naplate potraživanjaPotraživanja x 365 / Prihodi od prodaje

(033*365)/ (202+206) 29 3 3

Likvidnost je sposobnost da se u svakom momentu mogu izmiriti obaveze prema povjeriocima. Riječ je o permanentnoj sposobnosti preduzeća da svoje ukupne finansijske napore orijentiše i vodi tako da su krunisani sposobnošću preduzeća, da iz priliva novčanih sredstava: kratkoročno unovčivih ekvivalenata i naplate kratkoročnih (promptnih) potraživanja redovno izmiruje (plaća) dospjele kratkoročne obaveze.2

Likvidnost kao jedna od načela finansijske politike, je determinisana brzinom pretvaranja imobilisanih sredstava u novac i brzinom dospjeća obaveza za plaćanje. Na stepen likvidnosti utiču vrste i veličine pojedinih izvora sredstava. Likvidnost u ovom primjeru posmatramo kroz analizu:

tekuće (opšte) likvidnosti redukovane (ubrzane) likvidnosti i trenutne likvidnosti.

Pored navedenog u okviru analize likvidnosti preduzeća, određuje se i prosječan broj dana naplate potraživanja.

2 Maleševic, Đ, Starčević, V, Poslovna analiza, Bijeljina 2010.god., str.352

11

Dobavljači 181 odnosno 365

1.1.2.1. Koeficijent tekuće (opšte) likvidnosti

Opšta likvidnost podrazumijeva da osnovna sredstva treba da budu finansirana sopstvenim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoročnim izvorima finansiranja. Koeficijent opšte likvidnosti pokazuje sa koliko je konvertibilnih maraka obrtnih sredstava pokrivena jedna konvertibilna marka kratkoročnih obaveza. Stavljanjem u odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza dobija se koeficijent opšte likvidnosti. Referentna vrijednost koeficijenta opšte likvidnosti je 2.

Kod preduzeća “Duvan” a.d. u posmatranom periodu koeficijent opšte likvidnosti tokom cijelog posmatranog perioda je iznad referentne vrijednosti, što znači da je preduzeće tokom ovog perioda ostvarilo opštu likvidnost. Koeficijent raste u drugoj godini posmatranja, što je dobro za preduzeće, a zatim opada.

2012 2013 20140

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

14,000

16,000

18,000

20,000

Grafikon br. 4 – Koeficijent tekuće likvidnosti

1.1.2.2. Koeficijent redukovane (ubrzane) likvidnosti

Ovaj koeficijent pokazuje sposobnost preduzeća da otplati kratkoročne dugove. Koeficijent ubrzane likvidnosti dobija se stavljanjem u odnos gotovine i kratkoročnih potraživanja s jedne i kratkoročnih obaveza s druge strane. Referentna vrijednost ovog koeficijenta je 1.

U posmatranom periodu preduzeće „Duvan“ a.d. nije ostvarilo redukovanu likvidnost u prvoj godini posmatranja, ali jeste u poslednje dvije.

2012 2013 20140

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

Grafikon br. 5 – Koeficijent redukovane likvidnosti

12

1.1.2.3. Koeficijent trenutne likvidnosti

Koeficijent trenutne likvidnosti se dobija stavljanjem u odnos gotovine i kratkoročnih obaveza. Ovaj koeficijent se odnosti na likvidnost preduzeća na posmatrani dan, te na osnovu toga, pokazuje samo trenutnu mogućnost plaćanja dospjelih obaveza. Da bi preduzeće posjedovalo trenutnu likvidnost potrebno je da koeficijent trenutne likvidnosti bude veći od 1.

Pošto je koeficijent trenutne likvidnosti preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina samo u drugoj godini posmatranja iznad referentne vrijednosti, to znači da je ovo preduzeće samo u 2013. godini ostvarilo trenutnu likvidnost.

2012 2013 20140

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

Grafikon br. 6 – Koeficijent trenutne likvidnosti

1.1.2.4. Prosječan broj dana naplate potraživanja

Prosječan broj dana naplate potraživanja pokazuje za koji vremenski period će se moći naplatiti potraživanja. Svako preduzeće teži tome da prosječan broj dana naplate potraživanja bude što manji kako bi u što kraćem roku naplatili svoja potraživanja. U praksi, prihvatljiv broj dana naplate potraživanja je 30. Kod posmatranog preduzeća prosječan broj dana naplate potraživanja u sve tri godine posmatranog perioda je u okviru prihvatljivog broja.

2012 2013 20140

5

10

15

20

25

30

35

13

Grafikon br. 7 – prosječan dan naplate potraživanja

1.1.3. SolventnostSOLVENTNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2012 2013 2014         1. Poslovna aktiva 062 5.118.638,- 5.133.387,- 5.418.340,-2. Dugovi 125,132 445.475,- 210.661,- 485.123,-   KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (1/2)   11,490 24,367 11,169REFERENTNA VREDNOST - Koeficijent solventnosti (Veće od ...)   1,000 1,000 1,000

Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da izmiri svoje obaveze kad-tad pa makar to bilo i iz stečajne, odnosno likvidacione mase. Solventnost se mjeri odnosom poslovne imovine i ukupnih dugova.3

Koeficijent solventnosti se dobija iz odnosa poslovne aktive i dugova, pri čemu se dugovi sastoje iz zbira dugoročnih rezervisanja i ukupnih obaveza. Referentna vrijednost ovog koeficijenta iznosi 1. Ukoliko je koeficijent solventnosti ispod 1, preduzeće je nesolventno, odnosno ono unovčenjem svoje imovine po vrijednostima iskazanim u bilansu ne bi moglo da plati ukupne dugove u visini razlike između ukupnih dugova i poslovne aktive.

2012 2013 20140

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

Poslovna aktivaUkupni dugovi

Grafikon br. 8 – Odnos poslovne aktive i ukupnih dugova

Kod posmatranog preduzeća u sve tri godine koeficijent solventnosti je iznad njegove referentne vrijednosti, tj. iznad 1, što znači da je preduzeće “Duvan” a.d. u posmatranom periodu solventno i da bi bilo u stanju platiti ukupne dugove unovčenjem svoje imovine po vrijednostima iskazanim u bilansu.

2012 2013 20140

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

Grafikon br. 9 – Koeficijent solventnosti

3 Maleševic, Đ, Starčević, V, Poslovna analiza, Bijeljina 2010.god., str. 444

14

1.1.4. ZaduženostADEKVATNOST KAPITALAu KM

P O Z I C I J A AOP 2012 2013 2014Iznos % Iznos % Iznos %

1. Kapital 101 4.673.163,- 91,30 4.922.726,- 95,90 4.933.217,- 91,052. Dugovi 125,132 445.475,- 8,70 210.661,- 4,10 485.123,- 8,95PASIVA (1 + 2)   5.118.638,- 100,00 5.133.387,- 100,00 5.418.340,- 100,00REFERENTNA VREDNOST - Kapital/Dugovi:  Kapital: 50%Dugovi: 50%

Zaduženost preduzeća ispituje se analizom pasive bilansa stanja, sa aspekta vlasništva nad izvorima finansiranja. Struktura pasive utiče na rentabilnost, sigurnost i autonomiju dužnika. Stepen zaduženosti preduzeća mjeri se odnosom vlastitih izvora finansiranja, odnosno kapitala i tuđih izvora finansiranja, odnosno obaveza.

Kapital preduzeća čine vlastiti i tuđi (pozajmljeni) kapital. Smatra se da je prihvatljiva struktura za preduzeće ako sopstveni kapital iznosi 50%, a pozajmljeni 50% zbira pasive. Medjutim u teoriji i praksi optimalan iznos sopstvenog i pozajmljenog kapitala je 80% prema 20%.

Na osnovu podataka iz tabele (2.1.4. Zaduženost), vidimo da u strukturi pasive posmatranog preduzeća preovladava sopstveni kapital, odnosno da se preduzeće najviše finansiralo iz sopstvenih sredstava. Posmatrano preduzeće u periodu od tri godine, kapitalom pokriva dugove, posjeduje vlastiti kapital i u svakom trenutku može odgovoriti dospjelim obavezama.

2012 2013 20140

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

Sopstveni kapitalDugovi

Grafikon br. 10 – Odnos sopstvenog kapitala i dugova

15

1.1.5. Adekvatnost kapitala

Adekvatnost kapitala mjeri se učešćem kapitala u poslovnoj pasivi, bez dugoročnih rezervisanja. Na osnovu podataka iz tabele (2.1.5. Adekvatnost kapitala) vidi se da kod posmatranog preduzeća najveće učešće ima akcijski kapital i da je on u sve tri godine posmatranog perioda nepromijenjen. Takođe, na osnovu tabele vidimo da preduzeće posjeduje revalorizacione rezerve i neraspoređeni dobitak u poslednje dvije godine posmatranog perioda.

Akcijski kapitalNeraspoređeni dobitakRevalorizacione rezerveGubitak do visine kapitala

Grafikon br. 11 – Struktura kapitala u 2012. godini

16

STRUKTURA KAPITALAu KM

P O Z I C I J A AOP

2012 2013 2014Iznos % Iznos % Iznos %

1. Akcijski kapital 103 4.951.658,- 94,68 4.951.658,- 90,36 4.951.658,- 96,27Akcijski kapital - ukupno   4.951.658,- 94,68 4.951.658,- 90,36 4.951.658,- 96,273. Udeli društva sa ograničenom odgovornošću 104 - - - - - -

4. Zadružni udeli 105 - - - - - -5. Ulozi 106 - - - - - -6. Državni kapital 107 - - - - - -7. Ostali osnovni kapital 108 - - - - - -I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL (1 do 7)   4.951.658,- 94,68 4.951.658,- 90,36 4.951.658,- 96,27II. EMISIONA PREMIJA 110 - - - - - -III. REZERVE 111 - - - - - -IV. REVALORIZACIONE REZERVE 114 - - 181.333,- 3,31 171.874,- 3,34V. NERASPOREĐENI DOBITAK 117 - - 68.230,- 1,25 19.950,- 0,39VI. GUBITAK DO VISINE KAPITALA 122 278.495,- 5,32 278.495,- 5,08 210.265,- 4,09

UKUPNI KAPITAL (I do VII)   5.230.153,-100,0

0 5.479.716,- 100,00 5.143.482,- 100,0

0

U 2013. godini akcijski kapital i gubitak do visine kapitala su nepromijenjeni, ali preduzeće posjeduje revalorizacione reserve i ostvarilo je neraspoređeni dobitak.

Akcijski kapitalNeraspoređeni dobitakRevalorizacione rezerveGubitak do visine kapitala

Grafikon br. 12 – Struktura kapitala u 2013. godini

U 2014. godini, akcijski kapital je nepromijenjen, preduzeće ima neraspoređeni dobitak i revalorizacione rezerve, a gubitak do visine kapitala je opao.

Akcijski kapitalNerasporedjeni dobitakRevalorizacione rezerveGubitak do visine kapitala

Grafikon br. 13 – Struktura kapitala u 2014. godini

17

1.2. Imovinski položaj preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina

1.2.1. Struktura imovineBILANS STANJA

P O Z I C I J A2012 2013 2014Iznos %

Iznos % Iznos %

A K T I V A        A. STALNA IMOVINA 1.640.855,- 32,06 1.783.319,- 34,74 1.778.628,- 32,83I Nematerijalna ulaganja - - - - - -II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine 1.631.306,- 31,87 1.783.319,- 34,74 1.778.628,- 32,83III Dugoročni finansijski plasmani 9.549,- 0,19 - - - -

B. TEKUĆA IMOVINA 3.477.783,- 67,94 3.350.068,- 65,26 3.639.712,- 67,17I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji 2.901.941,- 56,69 1.597.708,- 31,12 1.503.718,- 27,75II. Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina 575.842,- 11,25 1.752.360,- 34,14

2.135.994,-39,42

1. Kratkoročna potraživanja 276.606,- 5,40 680.597,- 13,26 447.352,- 8,26 2. Kratkoročni finansijski plasmani 263.695,- 5,15 274.004,- 5,34 1.506.503,- 27,80 3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 35.047,- 0,68 790.674,- 15,4 127.888,- 2,36 4. Aktivna vremenska razgraničenja - - 6.961,- 0,14 3.496,- 0,06V.GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA - - - - - -G. POSLOVNA AKTIVA 5.118.638,- 100,00 5.133.387,- 100,00 5.418.340,- 100,00D. VANBILANSNA AKTIVA - - - - 4.090,-Đ. UKUPNA AKTIVA 5.118.638,- 100,00 5.133.387,- 100,00 5.422.430,- 100,00P A S I V A    A. KAPITAL 4.673.163,- 91,30 4.922.726,- 95,90 4.933.217,- 91,05I OSNOVNI KAPITAL 4.951.658,- 96,74 4.951.658,- 96,46 4.951.658,- 91,05 1. Akcijski kapital 4.951.658,- 96,74 4.951.658,- 96,46 4.951.658,- 91,05 2. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću - - - - - - 3. Zadružni udjeli - - - - - - 4. Ulozi - - - - - - 5. Državni kapital - - - - - - 6. Ostali osnovni kapital - - - - - -II UPISANI NEUPLAĆENI KAPITAL - - - - - -III EMISIONA PREMIJA - - - - - -IV REZERVE - - - - - -V REVALORIZACIONE REZERVE - - 181.333,- 3,53 171.874,- 3,17VI NERASPOREĐENI DOBITAK - - 68.230,- 1,33 19.950,- 0,37VII GUBITAK DO VISINE KAPITALA 278.495,- 5,44 278.495,- 5,43 210.265,- 3,88B. DUGOROČNA REZERVISANJA - - 22.000,- 0,43 18.651,- 0,34V. OBAVEZE 445.475,- 8,70 188.661,- 3,68 466.472,- 8,61I. Dugoročne obaveze - - - - - -II. Kratkoročne obaveze 445.475,- 8,70 188.661,- 3,68 466.472,- 8,61 1. Pasivna vremenska razgraničenja - - - - - -G. POSLOVNA PASIVA 5.118.638,- 100,00 5.133.387,- 100,00 5.418.340,- 100,00D. VANBILANSNA PASIVA - - - - 4.090,- -Đ. UKUPNA PASIVA 5.542.484,- 100,00 5.118.638,- 100,00 5.422.430,- 100,00

18

Analiza imovinskog položaja se odnosi na strukturu aktive i pasive bilansa stanja. Imovinski položaj preduzeća čini aktiva posmatranog preduzeća. Ova analiza obuhvata: analizu strukture aktive, analizu fiksne (stalne) imovine i obrtne imovine, analizu obrta poslovne imovine i roka povraćaja i analizu investiranog kapitala. Ukupna aktiva koja je predmet analize dijeli se na poslovnu i vanposlovnu aktivu. Za preduzeće je bolje da struktura imovine bude pomjerena u korist obrtne imovine, jer se obrtna imovina može brže transformisati u novac nego stalna imovina. Na osnovu tabele, možemo zaključiti da kod posmatranog preduzeća najveći dio aktive zauzima tekuća imovina što je dobro za preduzeće.

Strukturu pasive čini kapital i obaveze. U strukturi pasive najveće učešće ima sopstveni kapital i gubitak do visine kapitala. Što se tiče obaveza preduzeća, one su najmanje u drugoj godini posmatranog perioda (2013. godina).

1.2.2. Stanje i efikasnost imovineEFIKASNOST IMOVINEu KMP O Z I C I J A AOP 2012 2013 2014       

1. Ukupan prihod 325 4.807.369,- 4.377.397,- 4.346.352,-2. Prosečna poslovna imovina 062/2 5.330.561,- 5.126.012,5 5.275.863,5 3. EFIKASNOST IMOVINE (1/2) 0,900 0,850 0,832REFERENTNA VREDNOST - Efikasnost imovine (Veće od ...)  0,000 0,000 0,000

Efikasnost imovine se dobija iz odnosa ukupnog prihoda i prosječne poslovne imovine. Prosječna poslovna imovina se dobija tako što se zbir poslovne imovine tekuće i poslovne imovine prethodne godine podijeli sa brojem 2. Dobijeni odnos pokazuje koliko se ukupnog prihoda ostvaruje na jednu konvertibilnu marku prosječne poslovne imovine. Efikasnost imovine je veća što je veći koeficijent efikasnosti imovine. Referentna vrijednost koeficijenta efikasnosti imovine je 0.

Ukupan prihod je najveći u prvoj godini posmatranja i opada iz godine u godinu.

2012 2013 20144100000

4200000

4300000

4400000

4500000

4600000

4700000

4800000

4900000

Grafikon br. 14 – Kretanje ukupnog prihoda

19

Na sljedećem grafikonu prikazan je odnos ukupnog prihoda i prosječne poslovne imovine u posmatranom periodu.

2012 2013 20140

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

Ukupan prihodProsjecna poslovna imovina

Grafikon br. 15 – Odnos ukupnog prihoda i prosječne poslovne imovine

Na osnovu podataka iz tabele (2.2.2. Efikasnost imovine), vidimo da je koeficijent efikasnosti imovine za sve tri godine veći od referentne vrijednosti, tj. veći od 0 i može se reći da je preduzeće u posmatranom periodu ostvarilo efikasnost imovine.

2012 2013 20140.78

0.8

0.82

0.84

0.86

0.88

0.9

0.92

Grafikon br. 16 – Koeficijent efikasnosti imovine

20

1.2.3. Koeficijenti obrtaIMOVINSKI POLOŽAJu KMP O Z I C I J A AOP 2012 2013 20141. Prihodi od prodaje 202,206 4.986.828,- 5.153.606,- 3.992.538,-2. Prosečna obrtna imovina 031/2 3.664.402,5 3.413.925,5 3.494.890,-3. Prosečne zalihe 032/2 3.046.786,5 2.249.824,5 1.550.713,-4. Prosečna potraživanja 040/2 337.445,- 478.601,5 563.974,5 5a. Koeficijent obrta obrtne imovine (1/2) 1,363 1,511 1,1425b. Dani vezivanja obrtne imovine 268 242 320 6a. Koeficijent obrta zaliha (1/3) 1,64 2,29 2,5746b. Dani vezivanja zaliha 223 159 142 7a. Koeficijent obrta potraživanja (1/4) 14,78 10,77 7,0797b. Dani vezivanja potraživanja 25 34 52

Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna imovina obrnula u periodu za koji se mjeri taj obrt. Koeficijent obrta se dobija stavljanjem u odnos efekata (učinaka) obrtne imovine, odnosno prihoda od prodaje s prosječnom obrtnom imovinom.

Dani vezivanja, odnosno broj dana trajanja obrta pokazuje koliko je dana trajao jedan obrt. Što je veći broj dana vezivanja obrtne imovine sve je više ugrožena likvidnost preduzeća. Za preduzeće je povoljnije da koeficijent obrta bude veći, jer se povećanjem koeficijenta obrta smanjuju dani vezivanja.

2012 2013 20140

50

100

150

200

250

300

350

Koeficijent obrtaDani vezivanja

Grafikon br. 17 – Koeficijent obrta obrtne imovine i dani vezivanja

Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko se puta prosječne zalihe obrnu u toku godine. Koeficijent obrta zaliha dobijamo iz odnosa prihoda od prodaje i prosječnih zaliha.

2012 2013 20140

50

100

150

200

250

Koeficijent obrta zalihaDani vezivanja zaliha

Grafikon br. 18 – Koeficijent obrta zaliha i dani vezivanja zaliha

21

Koeficijent obrta potraživanja se dobija stavljanjem u odnos prihoda od prodaje i prosječnih potraživanja. Koeficijent obrta potraživanja predstavlja najvažniji koeficijent za preduzeće.

2012 2013 20140

10

20

30

40

50

60

Koeficijent obrta potrazivanjaDani vezivanja naplate po-trazivanja

Grafikon br. 19 – Koeficijent obrta potraživanja i dani vezivanja naplate potraživanja

1.3. Prinosni položaj preduzeća „Duvan“ a.d. Bijeljina

1.3.1. Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashodaPOSLOVNI PRIHODI I RASHODIu KM

P O Z I C I J A2012 2013 2014Iznos % Iznos % Iznos %

             Struktura poslovnih prihoda:            

1. Prihodi od prodaje robe 3.893.734,-85,07 2.999.069,- 72,78

2.439.241,- 59,83

2. Prihodi od prodaje učinaka 1.093.094,- 23,88 2.154.537,- 52,291.553.297,

- 38,103. Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe I učinaka - - - - - -

4. Povećanje vrednosti zaliha učinaka - - - - 62.755,- 1,545. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 428.470,- 9,36 1.055.350,- 25,61 - -6. Ostali poslovni prihodi 18.865,- 0,41 22.376,- 0,54 21.369,- 0,52

I. Poslovni prihodi (1 do 6) 4.577.223,- 100,00 4.120.632,- 100,004.076.662,

- 100,00

 Struktura poslovnih rashoda:

1. Nabavna vrednost prodate robe 3.812.734,- 78,76 2.935.069,- 68,942.389.241,

- 58,542. Troškovi materijala 483.150,- 9,98 674.520,- 15,84 983.395,- 24,103.Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 308.407,- 6,37 332.700,- 7,81 373.747,- 9,164. Troškovi proizvodnih usluga 130.077,- 2,69 194.034,- 4,56 232.227,- 5,695. Troškovi amortizacije I rezervisanja 64.102,- 1,32 85.351,- 2 64.129,- 1,586. Nematerijalni troškovi 33.060,- 0,68 26.718,- 0,63 24.641,- 0,607. Troškovi poreza 9.036,- 0,19 8.858,- 0,21 11.311,- 0,28

22

8. Troškovi doprinosa 256,- 0,005 272,- 0,006 2.494,- 0,06

II. Poslovni rashodi (1 do 8) 4.840.822,- 100,00 4.257.522,- 100,004.081.185,

- 100,00

 III. REZULTAT POSLOVNIH AKTIVNOSTI (I - II) (263.599,-) (136.890,-) (4.523,-)REFERENTNA VREDNOST - Rezul. posl. aktivnosti (Veće od ...) 0 0 0 IV. ODNOS POSL. PRIHODA I RASHODA (I / II) 94,55% 96,78% 99,89%REFERENTNA VREDNOST - Odnos posl. prihoda i rashoda (Veće od ...) 100,00% 100,00% 100,00% V. RELATIVNA RAZLIKA POSL. PRIHODA I RASHODA ((I/II)-100%) (5,45%) (3,22%) (0,11)REFERENTNA VREDNOST - Relativna razlika posl. prihoda i rashoda (Veće od ...) 0,00% 0,00% 0,00%  

Predmet analize prinosnog položaja preduzeća jeste bilans uspjeha posmatranog preduzeća u tri obračunska perioda. Izračunavanje ostvarenog periodičnog rezultata je osnovni cilj sastavljanja bilansa uspjeha. Osnovni elementi bilansa uspjeha su prihodi i rashodi. Prihodi predstavljaju povećanje ekonomske koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza, što rezultira povećanjem kapitala. Rashodi predstavljaju smanjenje ekonomske koristi tokom obračunskog perioda u vidu odliva ili smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza, što dovodi do smanjenja kapitala. Pri analizi prinosnog položaja vrši se vremensko i prostorno poređenje. Vremensko poređenje pokazuje razvoj, napredovanje preduzeća u ostvarivanju prinosnog položaja. Prostorno poređenje je važno radi ocjene o tome kako preduzeće stoji u odnosu na konkurenciju.

Poslovni prihodi Poslovni prihod predstavlja glavnu komponentu ukupnog prihoda. Poslovni prihodi su

prihodi od osnovnih aktivnosti kompanije. Poslovni prihod čini prihod od prodaje uvećan za povećanje vrijednosti zaliha učinaka, odnosno umanjen za smanjenje vrijednosti zaliha učinaka. U preduzeću „Duvan“ a.d. preduzeće ostvaruje značajne prihode od prodaje robe i od prodaje učinaka u sve tri godine posmatranog perioda. U prvoj godini ovo preduzeće ima i povećanje vrijednosti zaliha učinaka, dok u sljedeće dvije ima smanjenje vrijednosti zaliha učinaka što dovodi do smanjenja poslovnog prihoda.

Poslovni rashodi Poslovni rashodi nastaju u procesu poslovanja preduzeća i rezultat su poslovanja

preduzeća. U poslovne rashode ubrajamo: materijalne troškove, amortizaciju, nematerijalne troškove, troškove proizvodnih usluga, ukalkulisane troškove rada, itd.Kada pogledamo strukturu poslovnih rashoda preduzeća „Duvan“ a.d. vidimo da najveće učešće u strukturi ima nabavna vrijednost prodate robe, pa troškovi materijala, troškovi proizvodnih usluga, troškovi zarada i troškovi amortizacije. Manje učešće imaju nematerijalni troškovi, troškovi poreza i troškovi doprinosa.

23

Rezultat poslovnih aktivnosti se dobija kao razlika između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. U posmatranom periodu preduzeće „Duvan“ a.d. je u sve tri godine ostvarilo negativan poslovni rezultat.

Najveći negativan rezultat preduzeće je ostvarilo u 2012. godini.

2012 2013 2014

-300000

-250000

-200000

-150000

-100000

-50000

0

Grafikon br. 20 – Kretanje poslovnog rezultata preduzeća

1.3.2. Struktura prihoda i rashodaBILANS USPEHAu KM

P O Z I C I J A AOP2012 2013 2014Iznos % Iznos % Iznos %

               

1. Poslovni prihodi 201 4.577.223,-

95,21 4.120.632,- 94,28 4.076.662,-

93,80

2. Finansijski prihodi 231 66.558,- 1,38 70.548,- 1,61 86.730,- 1,993. Ostali prihodi 246 116.062,- 2,41 178.020,- 4,07 120.424,- 2,77I PRIHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (1+2+3)   4.759.843,

-99,01 4.369.200,- 99,97 4.283.816,

-98,56

4. Vanredni prihodi 267 47.526,- 0,99 1.221,- 0,03 62.536,- 1,445. Revalorizacioni prihodi 269 - - - - - -

II UKUPNI PRIHODI (I+4+5)   4.807.369,- 100,00 4.370.421,- 100,00 4.346.352,

- 100,00

   

6. Poslovni rashodi 216 4.840.822,- 97,99 4.257.522,- 99,65 4.081.185,

-92,58

7. Finansijski rashodi 238 21.716,- 0,44 6.758,- 0,16 86.730,- 1,978. Ostali rashodi 257 77.395,- 1,57 2.197,- 0,51 28.697,- 0,65III RASHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (6+7+8)   4.939.933,

- 100 4.266.477,- 99,86 4.196.612,- 95,20

9. Vanredni rashodi 268 - - 6.000,- 0,14 211.657,- 4,80

10. Rashodi revalorizacije i 270 - - - - - -

24

priznavanja imparitetnih gubitakaIV UKUPNI RASHODI (III+7+8)   4.939.933,

- 100,00 4.272.477,- 100,00 4.408.269,- 100,00

Struktura prihoda i rashoda pokazuje kako i na osnovu čega su ostvareni prihodi, odnosno rashodi. Ukupne prihode čine poslovni prihodi, finansijski prihodi i ostali prihodi, odnosno prihodi redovne aktivnosti i vanredni i revolarizacioni prihodi. Kod posmatranog preduzeća najveće učešće u strukturi prihoda imaju prihodi redovne aktivnosti. Najviši iznos prihoda redovne aktivnosti je u 2012. godini, zatim opadaju.

Finansijske prihode čine prihodi od kamata, pozitivne kursne razlike i ostali finansijski prihodi koji u posmatranom preduzeću, u posmatranom periodu, imaju značajno učešće u ukupnim prihodima.

Ostali prihodi imaju veće učešće u strukturi prihoda u odnosu na finansijske prihode, a njihove vrijednosti osciliraju.

2012 2013 20140

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

3000000

3500000

4000000

4500000

5000000

Poslovni prihodiFinansijski prihodiOstali prihodi

Grafikon br. 21 – Struktura prihoda

Ukupne rashode čine poslovni rashodi, finansijski rashodi i ostali rashodi, tj. rashodi redovnih aktivnosti i vanredni i revalorizacioni rashodi.

U strukturi rashoda u posmatranom preduzeću najveće učešće imaju poslovni rashodi. Znatno učešće u strukturi rashoda imaju i finansijski rashodi. I oni osciliraju iz godine u godinu. Ostali rashodi takođe imaju znatno učešće.

25

2012 2013 20140

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

Poslovni rashodiFinansijski rashodiOstali rashodiVanredni rashodi

Grafikon br. 22 – Struktura rashoda

1.3.3. Profitabilnost preduzećaBILANS USPEHAu KM

P O Z I C I J A AOPIznos 

  

2012 2013 2014               1. Dobitak/(Gubitak) pre oporezivanja 293,294 (137.452,-) 68.230,- 22.117,-2. Tekući I odloženi porez na dobit 295 - - 10.680,-3. Ukupni neto dobitak (gubitak) u obračunskom periodu 317,318 (137.452,-) 68.230,- 19.950,-

4. Ukupan prihod 325 4.807.369,- 4.377.397,- 4.346.352,-   KOEFICIJENT PROFITABILNOSTI PREDUZEĆA (3/4)   (0,29) 0,016 0,005

REFERENTNA VREDNOST - Koef. profitabilnosti (Veće od ...)   0,000 0,000 0,000

Profitabilnost preduzeća pokazuje da li je preduzeće sposobno da opstane na duži vremenski period, odnosno da li ima proizvodnju koja će mu ostvariti ukupan prihod, kako bi opravdalo uložena sredstva ostvarenjem dobitka. Koeficijent profitabilnosti se dobija iz odnosa ukupnog neto dobitka (gubitka) u obračunskom periodu i ukupnog prihoda. Referentna vrijednost ovog koeficijenta je 0, što znači da koeficijent mora biti veći od referentne vrijednosti da bi preduzeće bilo profitabilno.

Iz tabele vidimo da je kod posmatranog preduzeća u 2012. godini koeficijent profitabilnosti ispod referentne vrijednosti, odnosno negativan. U ovoj godini preduzeće nije ostvarilo profitabilnost, što znači da nije imalo proizvodnju koja bi mu ostvarila ukupan prihod, da bi preduzeće opravdalo uložena sredstva ostvarenjem dobitka. U 2013. i 2014. godini, koeficijent profitabilnosti je iznad referentne vrijednosti, ali neznatno. Međutim, može se reći da je preduzeće ostvarilo profitabilnost u ovoj godini.

26

2012 2013 2014

-0.35

-0.3

-0.25

-0.2

-0.15

-0.1

-0.05

0

0.05

Grafikon br. 23 – Koeficijent profitabilnost

1.3.4. Rizik ostvarenja finansijskog rezultataRIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATAu KMP O Z I C I J A 2012 2013 2014       1. Poslovni prihodi 4.577.223,- 4.120.632,- 4.076.662,-2. Varijabilni rashodi 4.425.961,- 3.803.623,- 3.604.863,-3. Marža pokrića (1 - 2) 217.820,- 387.557,- 471.799,-4. Fiksni i pretežno fiksni rashodi 414.861,- 453.899,- 476.321,-5. Rashodi kamata 21.716,- 6.758,- 2.157,-6. Poslovni rezultat (3 - 4) (263.599,-) (136.890,-) (4.523,-)7. Bruto finansijski rezultat (6 - 5) (285.315,-) (143.648,-) (6.679,-) 8. FAKTORI RIZIKA :8.1. Poslovnog (3/6) (0,831) (2,833) (70,641)8.2. Finansijskog (6/7) 0,922 0,951 0,6778.3. Ukupnog (8.1. * 8.2.) (0,762) (2,691) (47,823) 9. Koeficijent marže pokrića (3/1) 0,048 0,094 0,11610. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka (4/9) 8.642.937,- 4.828.713,- 4.106.215,5

11. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka ((1–10)/1)´100 (88,82)% (17,18)% (0,725)%

12. Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti (4+5)/9 9.095.354,- 4.900.606,- 4.124.810,-

13. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti ((1–12)/1)´100 (98,71)% (18,93)% (1,181)%

Svako preduzeće u svom poslovanju izloženo je riziku ostvarenja finansijskog rezultata koje može pozitivno ili negativno uticati na ostvarenje finansijskog rezultata. U analizu rizika ostvarenja rizika finansijskog rezultata uključeni su poslovni prihodi i rashodi, kao i finansijski prihodi i rashodi, odnosno finansijski rezultat iz redovnog poslovanja. Na osnovu ovih podataka

27

izračunata je marža pokrića koja predstavlja razliku između poslovnih prihoda uvećanih za finansijske prihode i varijabilnih rashoda. Zatim je izračunat poslovni rezultat koje predstavlja razliku između marže pokrića i fiksnih rashoda uvećanih za pretežno fiksne rashode. Na kraju, izračunat je bruto finansijski rezultat koji predstavlja poslovni rezultat umanjen za rashode kamata.

Faktor poslovnog rizika se utvrđuje iz odnosa marže pokrića i poslovnog rezultata. Ovaj faktor pokazuje koliko se brže mijenja poslovni rezultat nego što se mijenja marža pokrića. Za preduzeće je povoljnije kada je faktor poslovnog rizika niži, jer, u suprotnom, smanjenje marže pokrića izaziva znatnije smanjenje finansijskog rezultata.4

Preduzeće u posmatranom periodu ima visok faktor poslovnog rizika dok je finansijski rizik manje zastupljen. Ukupan rizik ne odstupa mnogo od poslovnog rizika. Na osnovu podataka iz tabele može se zaključiti da je posmatrano preduzeće više izloženo poslovnom nego finansijskom riziku. Faktor finansijskog rizika se utvrđuje iz odnosa poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata. Ovaj faktor pokazuje koliko se brže mijenja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat promijeni za jedan procenat. U interesu je preduzeća da faktor finansijkog rizika bude što niži. On zavisi od neto rashoda finansiranja ili troškova kapitala koji prouzrokuju taj rizik.

2012 2013 2014

-80

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

Poslovni rizikFinansijski rizikUkupni rizik

Grafikon br. 24 – Kretanje rizika u preduzeću

Koeficijent marže pokrića dobija se iz odnosa marže pokrića i poslovnih prihoda. Ovaj koeficijent pokazuje da li se ostvari dovoljno poslovnih prihoda da bi se pokrili varijabilni rashodi i da li ostaje da bi se ostvario profit.5 Što je ovaj koeficijent veći preduzeće je u povoljnijoj poziciji. Na osnovu podataka iz tabele može se zaključiti da je koeficijent marže pokrića na zadovoljavajućem nivou, što znači da je ostvareno dovoljno marže pokrića da se

4 Tuševljak, S, Rodić, J, Finansije preduzeća, Consseco Institut, Beograd – S. Sarajevo, 2003, str. 432

5 Tuševljak, S, Rodić, J, Finansije preduzeća, Consseco Institut, Beograd – S. Sarajevo, 2003, str. 437

28

pokriju fiksni i pretežno fiksni troškovi, kao i varijabilni troškovi. Iz godine u godinu ovaj koeficijent raste.

2012 2013 20140

0.02

0.04

0.06

0.08

0.1

0.12

0.14

Grafikon br. 25 – Koeficijent marže pokrića Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka dobije se iz odnosa fiksnih i pretežno fiksnih troškova, s jedne strane, i marže pokrića, sa druge stane, i pokazuje koliko je potrebno poslovnih rashoda da bi finansijski rezultat bio neutralan.

Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka dobija se tako što se od poslovnih prihoda oduzme potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka pa podjeli sa poslovnim prihodom. Zatim se dobijeni rezultat pomnoži sa 100. Ova stopa pokazuje za koliko se procenata poslovni prihod može smanjiti da bi poslovni rezultat “pao” na nulu.

Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti se dobija tako što se saberu fiksni i pretežno fiksni rashodi sa rashodima kamata pa se zatim dobijeni rezultat podijeli koeficijentom marže pokrića. Iznos koji se dobije na ovakav način pokazuje koliko je potrebno ostvariti prihoda da bi se ostvario neutralan dobitak redovne aktivnosti.

Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti se dobija tako što se od poslovnih prihoda oduzme potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti pa podijeli sa poslovnim prihodom. Zatim se dobijeni rezultat pomnoži sa 100. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka pokazuje koliko je više ostvareno poslovnog dobitka nego što je potrebno za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka redovne aktivnosti.

1.3.5. RentabilnostRENTABILNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2012 2013 20141. Neto dobitak / (gubitak) 298 (137.452,-) 68.230,- 19.950,-2. Rashodi kamata  240 21.716,- 6.758,- 2.157,-3. NETO PRINOS NA UKUPAN KAPITAL (1+2)   159.168,- 74.988,- 22.107,-4. Prosečan sopstveni kapital  102/2 4.951.658,- 4.951.658,- 4.951.658,-5. Prosečan ukupan kapital  101/2 4.741.889,- 4.797.945,- 4.927.971,56. Prosečan investirani kapital  (102+114)/2 4.951.658,- 5.042.325,- 2.561.766,-   7. Rentabilnost sopstvenog kapitala (1/4)100   (2,78)% 0,01% 0,40%

29

REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost sopstvenog kapitala (Veće od ...)   0,00% 0,00% 0,00%

   8. Rentabilnost ukupnog kapitala (1/5)100   (2,90)% 1,42% 0,40%REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost ukupnog kapitala (Veće od ...)   0,00% 0,00% 0,00%

   9. Rentabilnost investiranog kapitala (3/6)x100   (2,78)% 1,35% 0,86%REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost investiranog kapitala (Veće od ...)   0,00% 0,00% 0,00%

Rentabilnost se izražava kao zahtjev da se ostvari maksimalan dohodak sa što manje angažovanih sredstava u procesu reprodukcije.

Rentabilnost se mjeri i analizira sa stanovišta: sopstvenog kapitala, ukupnog kapitala i investiranog kapitala.

Rentabilnost sopstvenog kapitala se dobija stavljanjem u odnos neto dobitka (gubitka) i prosječnog sopstvenog kapitala, a zatim se taj iznos pomnoži sa 100.

Rentabilnost ukupnog kapitala se dobija iz odnosa neto dobitka (gubitka) i prosječnog ukupnog kapitala i taj odnos se pomnoži sa 100.

Rentabilnost investiranog kapitala utvrđuje se na osnovu odnosa neto prinosa na ukupan kapital i prosečnog investiranog kapitala. Zatim se dobijeni rezultat pomnoži sa 100. Neto prinos na ukupan kapital predstavlja zbir neto dobitka (gubitka) i rashoda kamata. Investirani kapital predstavlja zbir osnovnog kapitala i revalorizacionih rezervi.

Na osnovu podataka iz tabele može se konstatovati da preduzeće nije ostvarilo rentabilnost nijedne vrste kapitala u prve dvije godine posmatranog perioda, ali je u poslednjoj godini uspjelo ostvariti rentabilnost i sopstvenog i ukupnog i investiranog kapitala.

30

2012 2013 2014

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Rentabilnost sopstvenog kapitalaRentabilnost investiranog kapitalaRentabilnost ukupnog kapitala

Grafikon br. 26 – Kretanje rentabilnosti kapitala u preduzeću

1.4. Rekapitulacija finansijskih pokazatelja ocjene kreditnog boniteta potradicionalnom postupku preduzeća “Panaflex” a.d. Bijeljina

31

REKAPITALUCIJA FINANSIJSKIH POKAZATELJA

P O Z I C I J A 2012 2013 2014I Finansijska ravnoteža1 Kratkoročna finansijska ravnoteža 1,292 9,288 4.4702 Dugoročna finansijska ravnoteža 0,886 0,659 0,606II Likvidnost1 Tekuća likvidnost 7,807 17,757 7,8032 Redukovana likvidnost 0,7 7,798 1,2333 Trenutna likvidnost 0,079 4,191 0,274III Solventnost 11,49 24,37 11,169IV Zaduženost1 Kapital 91,30% 95,90% 91,05%2 Dugovi 8,70% 4,10% 8,95%V Stanje i efikasnost imovine 0,90 0,85 0,832VI Koeficijent obrta1 Koeficijent obrta obrtne imovine 1,36 1,51 1,1422 Koeficijent obrta zaliha 1,64 2,29 2,5743 Koeficijent obrta potraživanja 14,78 10,77 7,079VII Koeficijent profitabilnosti preduzeća (0,29) 0,016 0,005VIII Rizik ostvarenja finansijskog rezultata1 Poslovni rizik (0,83) (2,83) (70,641)2 Finansijski rizik 0,92 0,95 0,6773 Ukupni rizik (0,76) (2,69) (47,823)4 Koeficijent marže pokrića 0,048 0,094 0,116IX Rentabilnost 1 Rentabilnost sopstvenog kapitala (2,78)% 0,01% 0,40%2 Rentabilnost ukupnog kapitala (2,90)% 1,42% 0,40%3 Rentabilnost investiranog kapitala (2,78)% 1,35% 0,86%

Tabela rekapitulacije posmatranog preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina pokazuje sveukupnu sliku poslovanja preduzeća.

Na osnovu podataka iz tabele može se konstatovati da posmatrano preduzeće u posmatranom periodu nije ostvarilo kratkoročno ravnotežu u prvoj godini posmatranog perioda, ali jeste u naredne dvije godine. Dugoročnu finansijsku ravnotežu preduzeće je ostvarilo svake godine. Takođe, preduzeće je u sve tri godine ostvarilo tekuću likvidnost, ali redukovanu i trenutnu ostvaruje samo u 2013. godini. Preduzeće “Duvan” a.d. je u posmatranom periodu od tri godine bilo solventno, s tim što je potrebno naglasiti da koeficijent solventnosti u cijelom posmatranom period bio veoma visok.

Što se tiče zaduženosti, kod posmatranog preduzeća preovladava sopstveni kapital nad pozajmljenim, što znači da preduzeće nije prezaduženo.

U sva tri obračunska perioda preduzeće je ostvarilo efikasnost imovine.

Zatim treba istaći da su koeficijenti obrta obrtne imovine, zaliha i potraživanja bili na zadovoljavajućem nivou za sve tri godine.

Posmatrano preduzeće je imalo visok stepen poslovnog rizika, dok je stepen finansijskog rizika niži. Zbog visokog stepena poslovnog rizika i stepen ukupnog rizika je visok.

Koeficijent marže pokrića je u sve tri godine bio na zadovoljavajućem nivou kod posmatranog preduzeća.

Preduzeće je imalo rentabilnost sopstvenog, ukupnog i investiranog kapitala samo u 2013. godini. Na osnovu podataka iz tabele može se reći da posmatrano preduzeće “Duvan” a.d. Bijeljina u periodu od 2012 – 2014. godine nije poslovalo zadovoljavajuće. Potrebno je istaći da u ovom periodu kod posmatranog preduzeća poslovni i ukupni rizici imaju visok stepen i da preduzeće ne ostvaruje rentabilnost sopstvenog, ukupnog i investiranog kapitala u dvije od tri posmatrane godine, kao da je profitabilnost negativna u prve dvije godine posmatranja.

32

2. NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA „DUVAN“ A.D. BIJELJINA - „Z-skore“ i „ZETA“

ANALIZA

„Z - skore“ i „Zeta“ su novije metode analize ocjene kreditnog boniteta preduzeća.

„Z – skore“ model je razvio Edvard Altman. „Z – skore“ nije mnogo od koristi za nova preduzeća sa malo ili bez zarade, jer će ta preduzeća, bez obzira na finansijsko zdravlje, dati niži rezultat „Z – skore“ analize. Izračunavanje „Z – skore“ se vrši se pomoću sledeće formule:

Z = 1,2X1 + 0,01X2 + 3,3X3 + 0,6X4 + 1,0X5

X1 – izražen odnosom kapitala i ukupne aktive. Ovim odnosom Altman u svoj model uvodi uticaj likvidnosti na poslovanje. Ako je X1 pozitivan, preduzeće će biti u stanju da podmiri svoje kratkoročne obaveze bez većih problema.

X2 – izražen odnosom neto dobiti i ukupne aktive. Ovaj pokazatelj odražava stepen finansijske poluge kroz mjerenje relativne veličine reinvestirane zarade. Visok odnos neto dobiti i ukupne

33

aktive sugeriše profitabilnost poslovanja preduzeća i sposobnost preživaljavanja kroz periode nepovoljnih okolnosi.

X3 – izražen odnosom bruto dobiti i ukupne aktive. Ovaj pokazatelj koristi se za ocjenu sposobnosti preduzeća da iz svoje imovine „izvuče“ zaradu.

X4 – izražen odnosom tržišne vrijednosti kapitala i ukupnih obaveza. Ovim odnosom je u model, utemeljen isključivo na fundamentalnim pokazateljima, uveden element tržišne valorizacije.

X5 – izražen odnosom prihoda od prodaje i ukupne aktive. Iz ovog odnosa ocjenjuje se sposobnost menadžmenta za uspješnost u „konkurentskoj utakmici“, kao i uspješnost u stvarivanju prodaje upotrebom svoje imovine. Ako je ovaj odnos nizak ili čak opadajući, znači da tržišni udio preduzeća stagnira ili, što je veoma nepovoljno, opada.

Ako je „Z“ faktor manji od 1,81 u tom slučaju preduzeće ne posjeduje dobre performanse poslovanja i kod preduzeća postoji totalni rizik, što znači da se preduzeće nalazi u crnoj zoni, a to predstavlja znak investitorima da ne ulažu u dato preduzeće.

Ukoliko je „Z“ faktor između 1,81 i 2,99 znači da se preduzeće nalazi u sivoj zoni i da posjeduje pozitivne performanse poslovanja s tim da je u preduzeću prisutan rizik i tada se investitorima preporučuje da mogu ulagati u preduzeće ali sa dozom opreznosti.

U slučaju kada je „Z“ faktor veći od 2,99 znači da se preduzeće nalazi u bijeloj zoni i da posjeduje izuzetno dobre performanse u poslovanju gdje je rizik minimalan, a investitorima se preporučuje ulaganje u preduzeće.

U cilju poboljšanja „Z – skore“ modela, Altman je sa grupom naučnika sedamdesetih godina razvio „Zeta“ model, koji daje mnogo strožije kriterijume od „Z – skore“ modela.

„Zeta“ analiza predstavlja vrstu multidiskriminacione analize koja je u finkciji predviđanja finansijskih uslova firme. Ovaj model daje mnogo bolje rezultate od „Z – skore“ modela.

„Zeta“ model se izračunava pomoću sledeće formule:

34

Z = 0,012X1 + 0,014X2 + 0,033X3 + 0,006X4 + 0,999X5,

a pokazatelji X1, X2, X3, X4, X5 se tumače na isti način kao i kod „Z – skore“ modela.

“Z-score” i “ZETA” analiza

R. br. OPIS 2012 2013 2014

1. Kapital 4.673.163,- 4.922.726,- 4.933.217,-2. Ukupna aktiva 5.118.638,- 5.133.387,- 5.422.430,-

Х1 (1/2) 0,912 0,963 0,910

3. Neto dobit - 68.230,- 11.437,-4. Ukupna aktiva 5.118.638,- 5.133.387,- 5.422.430,-

Х2 (3/4) - 0,013 0,002

5. Bruto dobit - 68.230,- 22.117,-6. Ukupna aktiva 5.118.638,- 5.133.387,- 5.422.430,-

Х3 (5/6) - 0,013 0,004

7. Tržišna vrednost kapitala 4.673.163,- 4.922.726,- 4.933.217,-8. Ukupne obaveze 445.475,- 188.661,- 466.472,-

Х4 (7/8) 10,493 26,094 10,575

9. Prihodi od prodaje 4.986.828,- 5.153.606,- 4.046.538,-10. Ukupna aktiva 5.118.638,- 5.133.387,- 5.422.430,-

Х5 (9/10) 0,971 1,000 0,746

'' Z '' Z= 1,2Х1+ 1,4Х2 + 3,3Х3 + 0,6Х4 + 1,0Х5

8,36 17,87 8,19

35

ZETA

Z= 0,012Х1 + 0,014Х2 + 0,033Х3 + 0,006Х4 + 0,999Х5 1,04 1,17 0,82

Može se zaključiti da je „Z“ faktor kod posmatranog preduzeća, u posmatranom periodu od tri godine, oscilirao u svojim vrijednostima i je iznad 2,99 prema čemu se preduzeće nalazi u bijeloj zoni poslovanja. Međutim, kada je riječ o „Zeta“ modelu, koji ima strožije kriterijume izračunavanja, može se konstatovati da se preduzeće nalazi u crnoj zoni, što znači da preduzeće ne posjeduje dobre performanse poslovanja i kod preduzeća postoji totalni rizik, a to predstavlja znak investitorima da ne ulažu u dato preduzeće.

3. ANALIZA NETO NOVČANOG TOKA PREDUZEĆA “DUVAN” A.D. BIJELJINA

P O Z I C I J A Oznaka za AOP

Iznos

2012 2013 20141 2 3 4 5

A. TOKOVI GOTIVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3)

301 6.435.660,- 6.161.471,- 5.534.471,-

1. Prilivi od kupaca 302  6.313.690,- 6.059.205,- 5.489.200,-2. Prilivi od premija, subvencija, dotacija i sl. 303 - - -3. Ostali prilivi iz poslovnih aktivnosti 304  121.970,- 102.266,- 45.271,-II Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti ( 1 do 5 ) 305 6.283.730,- 5.392.525,- 6.107.967,-1. Odlivi po osnovu plaćanja dobavlјačima 306 5.800.188,- 4.599.775,- 4.611.387,-2. Odlivi po osnovu plaćanja zaposlenim 307 308.350,- 330.646,- 399.630,-3. Odlivi po osnovu kamata 308 21.100,- 7.986,- 736,-4. Odlivi po osnovu poreza na dobit 309  - - -5. Ostali odlivi iz poslovnih aktivnosti 310  154.092,- 454.118,- 1.096.214,-III Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I - II) 311 151.930,- 768.946,- -IV Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II - I) 312 - - 573.496,-B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANјA I Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja ( 1 do 7 )

31373.218,-

451.239,- 2.822.700,-

1. Prilivi po osnovu kratkoročnih finansijskih plasmana 314 70.686,-  441.183,- 2.765.636,-

36

2. Prilivi po osnovu prodaje akcia i udjela u kapitalu 315 -  - 16.338,-3. Prilivi od prodaje dijelova preduzeća 316 -  690,- -

4. Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 317 52,-  9.366,-

-

5. Prilivi po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana 318  2.480,-  -

-

6. Prilivi od kamata 319 40.726,-7. Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 320 -  234.558,- -II Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 1 do 5 ) 321 - 212.789,- 3.311.990,-1. Odlivi po osnovu kratkoročnih finansijskih plasmana 322 -  - 2.757.609,-2. Odlivi po osnovu kupovine akcija i udjela u kapitalu 323 -  21.769,- -3. Odlivi po osnovu kupovine dijelova preduzeća 324 -  - -

4. Odlivi po osnovu nabavke nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

32573.218,- 

216.681,-103.861,-

5. Odlivi po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana 326 - 

- 450.520,-

III Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( I - II ) 327 468.610,- 220.000,- -IV Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( II - I ) 328 - - 489.290,-

  

 

1 2 4V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANјA I Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 1 do 3 )

329-

- 460.000,-

1. Prilivi po osnovu povećanja osnovnog kapitala 330 400.000,-  220.000,- -2. Prilivi po osnovu dugoročnih finansijskih obaveza 331 68.610,- - -3. Prilivi po osnovu kratkoročnih finansijskih obaveza 332 -  - 460.000,-II Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 1 do 5 ) 333 670.000,- 450.000,- 60.000,-1. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija i udjela 334 -  - -2. Odlivi po osnovu dugoročnih finansijskih obaveza 335 -  - -3. Odlivi po osnovu kratkoročnih finansijskih obaveza 336 670.000,-  450.000,- 60.000,-4. Odlivi po osnovu finansijskog lizinga 337 -  - -5. Odlivi za dividende i učešća u dobitku 338 -  - -III Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( I - II ) 339 - - 400.000,-IV Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( II - I ) 340 201.390,- 230.000,- -G. UKUPNI PRILIVI GOTOVINE ( AI + BI + VI ) 341 6.977.488,- 6.832.710,- 8.817.171,-D. UKUPNI ODLIVI GOTOVINE ( AII + BII + VII ) 342 6.953.730,- 6.077.083,- 9.479.957,-Đ. NETO PRILIV GOTOVINE ( G - D ) 343 23.758,- 755.627,- -E. NETO ODLIV GOTOVINE ( D - G ) 344 - - 662.786,-Ž. GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA 345 11.289,-  35.047,-

790.674,-

Z. POZOTIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

346-  -

-

37

     I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

347-  -

-

J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA (G-D+Ž+Z-I) 348 35.047,- 790.674,- 127.888,-

ZAKLJUČAK

Na osnovu analize ocjene kreditnog boniteta preduzeća “Duvan” a.d. Bijeljina u periodu od 2011 – 2013. godine, dobija se jasna slika o poslovanju posmatranog preduzeća. Dobijeni podaci ukazuju na to da se performase preduzeća iz godine u godinu mjenjaju, da rizici osciliraju u svojim vrijednostima kao i da je preduzeće u crnoj zoni poslovanja.

Prvi dio analize se odnosi na analizu finansijskog položaja preduzeća i pokazuje da preduzeće nije ostvarilo kratkoročnu ravnotežu u prvoj godini, dok je u naredne dvije ostvarilo, ali da je dugoročna finansijska ravnoteža ostvarena, a i stopa pokrivenosti zaliha bila je na zadovoljavajućem nivou u sva tri obračunska perioda. Takodje, preduzeće je u posmatranom periodu od tri godine imalo tekuću likvidnost, a redukovanu i trenutnu likvidnost samo u 2013. godini. Preduzeće je takođe u posmatranom periodu ostvarilo solventnost u sve tri godine, što znači da je preduzeće u stanju da izmiri svoje obaveze bilo kada, pa čak iz stečajne ili likvidacione mase. Što se tiče zaduženosti, može se konstatovati da je odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala pomjeren u korist sopstvenog kapitala, što znači da posmatrano preduzeće nije prezaduženo.

Drugi dio analize se odnosi na analizu imovinskog položaja Efikasnost imovine, u posmatranom periodu od tri godine je ostvarena. Međutim, moramo još naglasiti da veće učešće ima tekuća imovina u odnosu na stalnu, što je povoljnije za preduzeće, jer je stalnu imovinu teže unovčiti. Koeficijenti obrta obrtne imovine, obrta zaliha su niski, dok je koeficijent obrta potraživanja na zadovoljavajućem nivou.

Treći dio analize, koji se odnosi na analizu prinosnog položaja preduzeća, ukazuje na to da je preduzeće “Duvan” a.d. Bijeljina u sva tri obračunska perioda ostvarilo negativan finansijski

38

rezultat, što znači da je odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda bio negativan. Posmatrano preduzeće, u posmatranom periodu od tri godine, ima koeficijent profitabilnosti niži od referentne vrijednosti u 2011. i 2012. godini, a u 2013. godini njegova vrijednost je iznad referentne ali je veoma niska. Posmatrano preduzeće, “Duvan” a.d Bijeljina, u posmatranom periodu od tri godine, ostvarilo je visok stepen ukupnog rizika, koji je oscilirao u svojim vrijednostima iz godine u godinu. Na osnovu podataka iz tabele zaključuje se da je preduzeće izloženo visokom riziku.

Četvrti dio analize se odnosi na tabelu rekapitulacije koja predstavlja sveukupnu sliku poslovanja preduzeća u posmatranom periodu.

Poslednji dio analize odnosi se na “Z – skore” i “Zeta” analizu. Na osnovu „Z-score” analize dolazi se do zaključka da su performanse preduzeća na zabrinjavajućem nivou, odnosno da se preduzeće nalazi u bijeloj zoni poslovanja, međutim, na osnovu „Zeta” analize, koja ima strožiji kriterijum, preduzeće se nalazi u crnoj zoni što znači da preduzeće ne posjeduje dobre performanse poslovanja i kod preduzeća postoji totalni rizik, a to predstavlja znak investitorima da ne ulažu u dato preduzeće.

LITERATURA

Knjige:

1. Malešević N. dr Đoko, Starčević B. dr Vitomir: Poslovna analiza, Univerzitet Istočnom Sarajevu, Fakultet poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010.

2. Radović dr Rajko, Petrović dr Zoran: Računovodstvo, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet spoljne trgovine, Bijeljina, 2006.

3. Tuševljak dr Spasoje, Rodić dr Jovan: Finansije preduzeća, Consseco Institut, Beograd – S. Sarajevo, 2003

39