Nenad Canak - Ratovi Tek Dolaze

  • View
    101

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Nenad Canak - Ratovi Tek Dolaze

NENAD ANAK

RATOVI DOLAZETEK

1993

Predgovor drugom izdanju Ova knjiga je napisana u jesen 1993. godine u jeku hiperinflacije i rata u Bosni U tada objavljenom tekstu za ovu priliku nita nije ni menjano ni dopisivano, a ni izbacivano. Zablude koje sam u to vreme imao danas su dragocena svedo anstva o tadanjem na inu razmiljanja i procenjivanja zla na kome smo se nali. Neki predvi ani doga aji tekli su druga ijim redosledom (rat nije prvo po eo u Makedoniji ve na Kosovu jer se u me uvremenu u Makedoniji instalirao zna ajan broj NATO vojnika), a sudbina Republike Srpske Krajine 1995. i proterivanje stotina hiljada ljudi iz Hrvatske u svega nekoliko dana, iako o ekivano u opisanom projektu razmene stanovnitva nije detaljnije obra ivano zbog (u tom trenutku) zamagljene slike o kona uoj sudbini prostora tadanje RSK. Dejtonski sporazum je 1995. na trenutak zaustavio kreiranje Velike Srbije, ali nije ukinuo postojanje njene ideje, nije uklonio sa politi ke scene njene ideologe niti je prekinuo praksu upotrebe etnopoliti kih i enja i dravnog terora kao sredstava u borbi za vlast. Politi ke okolnosti u Srbiji se u proteklih est godina nisu zna ajnije promenile. Novi Sad, april 1999. Nenad anak

Ovo izdanje posve ujem sruenim novosadskim mostovima. Autor

Predgovor prvom izdanjuRat i mi. (Ne fali r). Pro i e jo mnogo godina dok ne bude sasvim razjanjeno zbog ega smo ratovali u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Zvani no, jo uvek nije jasno ni da li smo bili u ratu. Srbija, nije u ratu, uporno, ve tri godine ponavlja njen Predsednik, ostavljaju i ceo svet u dilemi kako to ef drave koja nije u ratu stalno potpisuje primirja i mirovne sporazume. Nenad anak nema tih dilema, on je u ratu bio, prinudno je mobilisan kao dravljanin te iste drave koja nije u ratu i koja ima oko 100 hiljada ratnih dezertera i na desetine hiljada ratnih invalida, ima dobrovoljce i ratnu siro ad i nema vie nekoliko hiljada stanovnika umrlih od rata koga nema. Kao pravi optimista anak je zagledan u budu nost i tvrdi jo emo ratovati, ali na sre u, ne emo biti u ratu. Treba li mu verovati? Naravno da ne treba, ali nije loe znati ta nam se moe desiti kad ve ne znatno ta nam se dogodilo. Predsednik drzave koja nije bila u ratu i koja je uvek bila za mir, o emu svedo e i njegovi brojni potpisi na mirovnim sporazumima, tvrdi da je bio u pravu kada je predvi ao rat ako budu priznate Slovenija, Hrvatska i Bosna. Kao pravi vizionar zaista je pogodio. Nedavno, je opet imao privi enja, tvrdi da Gr ka uskoro ne e imati sta da prizna ako ne pouri sa priznanjem Makedonije. Da li mu se to opet javio glas sudbine ili opet zna neto to drugi ne znaju. Da li anak zna to to on zna, ili veruje da je dovoljno to to zna njega. 1 nas. NE VERUJEM! AKO DO RATA IPAK TREBA DA DO E MI EMO SE RATOM TOME SUPROTSTAVITI. Mile Isakov

KUDA IDU RATOVI

Od samog po etka ratnih operacija na tlu bive Jugoslavije 1991. godine, nametalo mi se pitanje za ime idu svi ti ratovi i gde je njihovo ishodite. Odgovore do dan danas nisam pronaao. Ova knjiica predstavlja samo pokuaj da, pre svega samom sebi, pokuam da pomognem u razumevanju ratnog zla koje nas je sve zajedno zadesilo. I ako ova moja razmiljanja imalo doprinesu da se ratovi u Jugoslaviji zaustave, bi u manje nesre an.Vojvodina, Novembar 1993.

Nenad anak

RATOVI Rat u Jugoslaviji je po eo protivustavnom aneksijom Vojvodine od strane reima Slobodana Miloevi a 06.10.1988. godine. Me utim, sa ratnim operacijama se zapo elo skoro tri godine kasnije, 26.06.1991. godine sukobom Jugoslovenske Narodne Armije i Teritorijalne Odbrane Slovenije. JNA sa ubrzo posle toga povukla iz Slovenije. Zbog ega? Zato JNA nije ispunila svoju (Ustavom SFRJ jasno definisanu) obavezu "... zatite Ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta SFRJ", ve se povukla sa dela teritorije SFRJ menjaju i pri tome spoljne granice SFRJ? Odgovor mi se nametnuo sam po sebi kada sam ponovo pred sebe stavio memorandum etnikog ideologa dr Stevana Moljevi a od 30.06.1941. godine i podsetio se osnovnih postulata etni kog pokreta tog vremena. Istih postulata na kojima se zasniva Memorandum Srpske Akademije Nauka i Umetnosti napisan polovinom osamdesetih. Postulata na kojima je (koriste i se nasledenim aparatom komunisti ke drave) stvoren nacionalsocijalisti ki reim u Srbiji. Postulata kojih se JNA pridravala kada je pola u rat u kome je unitila ne samo zemlju ija je oruana snaga bila, ve i samu sebe.

Zadatak onih koji sprovode ovu ideju je (citira u dr Moljevi a): "... da stvore i organizuju homogenu Srbiju koja ima da obuhvati celo etni ko podru je na kome Srbi ive, i da joj osiguraju potrebne strateke i saobra ajne linije i vorove, te privredna podru ja kako bi joj bio omogu en i obezbe en slobodan privredni, politi ki i kulturni ivot i razvitak za sva vremena. Te strateke i saobra ajne linije i vorovi potrebni za sigurnost, ivot i opstanak Srbije, iako gdegde danas ne bi imali srpsku ve inu, imaju da poslue Srbiji i srpskom narodu da se ne bi vie ponavljala teka stradanja koja Srbima nanose njihovi susedi im im se prui prilika. Preseljavanje i izmena stanovnitva, naro ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru ja, jedini je put da se izvri razgrani enje i stvore bolji odnosi izme u njih, a time otkloni mogu nost da se ponove strani zlo ini koji su se deavali u prolom ratu, a naro ito u ovom sadanjem, na svemu podruju na kome su Srbi i Hrvati bili izmeani, i gde su Hrvati i Muslimani s planom ili za istrebljenjem Srba." Na Moljevi evoj karti Jugoslavije (karta br.l), Srbija nema dodirnih ta aka sa Slovenijom.Karta br. 1: Karta Jugoslavije iz 1941. godine, na kojoj je ozna ena i Velika Srbija. Objavljena je uz Moljevi ev Memorandum u etni koj brouri: "Na put" od 30. 6. 1941.

Najlogi nije je bilo da se ostvarivanje ideje takve (Velike) Srbije zapo ne proterivanjem" Slovenije iz SFRJ. Ili, bolje re eno, dogovornim insceniranjem jednog kratkog rata ijim bi rezultatom bili zadovoljni nacionalisti i u Sloveniji i u Srbiji. Slovenija je junskim ratom 1991. godine "dobila" nezavisnost a rukovodstvo Srbije, predvodeno Slobodanom Miloevi em, ansu da preko marione-

tskog 'krnjeg predsednitva SFRJ" zapo ne ratne operacije u Hrvatskoj. Hrvatska je bila zahva ena ratnim sukobima pre Bosne jer je rukovodstvo Srbije jo uvek pokuavalo da zadri privid opstanka "Jugoslavije" kao izgovor za nastaju u Veliku Srbiju. U slu aju (makar i prividnog) opstanka Jugoslavije, opredeljenje gra ana Bosne (kao uvek isticanog "najjugoslovenskijeg prostora") bilo bi nesumnjivo za ostanak u "jugoslovenskoj" zajednici upravo iz straha od posledica potencijalnog medunacionalnog sukoba. Takav razvoj doga aja bi Bosnu (po karti br.l), direktno uklju io u Veliku Srbiju a etni ka " i enja" (nezaobilazni momenat u planovima reima u Srbiji) bi se mogla izvriti naknadno i manje drasti nim metodima, koji ne bi u ve oj meri privukli panju me unarodne zajednice. Scenario po etka rata bio je uvek isti i sastojao se od etiri koraka (osim u slu aju Slovenije gde to nije bilo potrebno). Prvi korak: Psiholoka priprema za rat koju obavlja Socijalisti ka Partija Srbije emituju i putem svih raspoloivih medija alarmantna saoptenja o ugroenosti Srba na nekom podru ju. Drugi korak: Incident na odabranom podru ju u kome rtva mora biti srpske a ubica neke

druge nacionalnosti. (Najkori eniji su bili incidenti i ubistva na svadbama ili sahranama). Tre i korak: No ne barikade koje (navodno) postavljaju Srbi, a pravdane "strahom od druge strane". Ti "ljudi sa barikada" uvek su medijski predstavljani kao "goloruki, branioci ognjita" a druga strana kao "pla enici, fanatici i sl.". ("No ne strae" Srba ugroenih odstrane Albanaca" su kori ene jo 1981. godine na Kosovu kao oblik pritiska na Jugoslovensku zajednicu od strane nacional komunisti kih prethodnika dananjeg reima u Srbiji). etvrti korak: Po etak oruanog sukoba na barikadama, posle koga se od strane "krnjeg predsednitva SFRJ" upu uje Jugoslovenska Narodna Armija da "razva a zava ene strane". JNA se stavlja na stranu "ljudi sa barikada".

(Ovaj scenario je bio pokrenut i u Vojvodini saoptenjima SPS oko navodne ugroenosti Srba u severnoj Ba koj i u Makedoniji u vezi "ugroenosti Srba" u predelu Skopske Crne Gore. Na svu sre u, u oba slu aja nije se ilo dalje od tre eg koraka.)

HRVATSKA Rat u Hrvatskoj je vo en upravo na klju nim ta kama sa Moljevi eve karte: Isto na Slavonija, Zapadni Srem, Baranja, okolina Pakraca, Kninska Krajina. Prodor u Dalmaciju je pokuan iz i uz pomo Crne Gore a preko Dubrovnika prema Splitu. Dogovor sa Hrvatskim rukovodstvom je bio o igledan od samog po etka: JNA je na po etku sukoba bila daleko vojno nadmo nija od Hrvatskih oruanih snaga obrazovanih pre svega oko MUP-a Hrvatske. Ipak, ni jednog trenutka nije pokuala da osvoji Zagreb ili da prisili Hrvatske oruane snage na predaju. Sa druge strane, Hrvati su sa zaposedanih teritorija proterivani (o emu je najbolji primer zauzimanja Iloka kada je u jednom danu iseljeno 7000 ljudi). Istovremeno, Srbi su beali iz Hrvatske i to sa svih teritorija koje (po karti br.l) nisu "predvi ene" da budu u sastavu Velike Srbije. (Podsetio bih na Moljevi ev Memorandum: "Preseljavanje i izmena stanovnitva, naro ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru ja, jedini je put...")

BOSNA Pozicija Bosne je u ovim doga anjima bila veoma jasna. Ostajanje u novoj "Jugoslaviji" zna ilo bi gubljenje svake mogu nosti da se ostane neutralan i nuno stavljanje na stranu nacionalsocijalista iz Srbije. Pokuaj ostvarenja nezavisnosti (kao i priznanje Bosne kao nezavisne drave od strane jednog broja zemalja), uz pribliavanje Hrvatskoj u pokuaju da se sledi primer "Hrvatskog osamostaljenja", samo su ubrzali (ali ne i izazvali) po etak vojnih dejstava. Vojno nadmo na JNA kao i dobro naoruane snage prividnih "srpskih paravojski" uskoro su vojno zaposele ogroman procenat teritorije BiH.

ZABLUDA O SUTINI RATOVA Ratom