of 42/42
Novac i bankarstvo Drustveni obicaj koriscenja novca za transakcije od izuzetne je koristi u velikom slozenom drustvu.Zamislite na trenutak,da u ekonomiji ne postoj ni jedno dobro koje je siroko prihvaceno kao zamena za dobra i usluge.Da bi dobili ono sto im je potrebno,ljudi bi morali da se oslone na trampu(zamena jednog dobra za drugo). Na primer,da biste dobili obrok u restoranu,morali biste da ponudite vlasniku restorana nesto sto je od neposredne vrednosti,da operete jedan deo sudova ili da mu date tajni recept za rolat. Posto se ekonomija oslanja na trampu,imace problema da efikasno alocira svoje oskudne resurse.Postojanje novca olaksava trgovinu.Vlasnik restorana se zadovoljava prihvatanjem novca.On prihvata vas novac da bi platio kuvaricu,na primer,zato sto taj protok novca omogucava olaksanu proizvodnju I trgovinu. 1

Novac I Bankarstvo-Seminarski

  • View
    1.304

  • Download
    12

Embed Size (px)

Text of Novac I Bankarstvo-Seminarski

Novac i bankarstvoDrustveni obicaj koriscenja novca za transakcije od izuzetne je koristi u velikom slozenom drustvu.Zamislite na trenutak,da u ekonomiji ne postoj ni jedno dobro koje je siroko prihvaceno kao zamena za dobra i usluge.Da bi dobili ono sto im je potrebno,ljudi bi morali da se oslone na trampu(zamena jednog dobra za drugo). Na primer,da biste dobili obrok u restoranu,morali biste da ponudite vlasniku restorana nesto sto je od neposredne vrednosti,da operete jedan deo sudova ili da mu date tajni recept za rolat. Posto se ekonomija oslanja na trampu,imace problema da efikasno alocira svoje oskudne resurse.Postojanje novca olaksava trgovinu.Vlasnik restorana se zadovoljava prihvatanjem novca.On prihvata vas novac da bi platio kuvaricu,na primer,zato sto taj protok novca omogucava olaksanu proizvodnju I trgovinu.

1

Znacenje novcaNovac je skup one imovine u nekoj ekonomiji,koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara I usluga od drugih ljudi.Gotovina koja se nalazi u vasem novcaniku je novac.Dinar u nasoj zemlji vodi poreklo od arapskog zlatnika kovanog u Siriji u 7.veku.Potice od latinske reci dinaruis.U prednovcanoj trgovini prodavci su vrednost svojih roba izrazavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama itd. Medjutim,stoka nije bila pogodna kao sredsvo razmene,jer su grla bila nejednake starosti i nije se mogla deliti na delove jednakih kvaliteta.Otuda su ljudi trazili materijal koji bi u svakom svom delu imao isti kvalitet.Medju tim jednorodnim stvarima postepeno su se pojavljivali srebro i zlato.Zato sto su oba materijala korisna za opstu upotrebu,lako se dele i svaki deo ima isti kvalitet.Pa su male kolicine srebra i zlata izrazavale veliku vrednost. Novac su prvobitno kovali sami trgovci.Novac iskovan od plemenitog metala zove se moneta.Kovani novac se vremenom izlize,gubi na tezini,ali su ga trgovci koristili pod prisilom drzave.Cim je drzava uvidela da plemenite metale moze zameniti papirom i jeftinijim legurama,plemeniti metali su povuceni iz opticaja.Pa se od 20.veka u opticaju koristi iskljucivo novac od papira i legura. Dinar se koristi jos od rimskog doba na ovim prostorima.1868.godine je usao prvi srpski novac para,a od 1873.godine zakonom je ponovo uveden dinar kao nacionalni novac.Kovao se u obliku zlatnika,teskog 0,29gr cistog zlata.To vreme je bilo obelezeno kao zlatnim standardom.Novcanice su se slobodno zamenjivale za zlato u centralnoj banci.Svaki vlasnik novcanice od 100 dinara mogao je za nju na salterima Narodne banke da dobije 29 grama zlata.U 2003.godini dinar je dobio po prvi put eksternu konvertabilnost.Priznata je konvertabilnost dinara u svim tekucim transakcijama sa inostranstvom,odnosno, omogucena je zamena dinara za sve svetske valute.

2

Razlicita teorijska shvatanja novcaPostoje razlicita shvatanja novca,a na osnovu toga I razlicite teorije: 1) Teorija konvencije 2) Robna teorija novca 3) Funkcionalna teorija novca 4) Nominalisticka teorija novca 1) Teorija konvencije je najstarija teorija novca.Sustina ovog shvatanja je da je novac,jednostavno,odgovorno uspostavljen kao sredstvo razmene.Njegova vrednost se zasniva na zapovesti I autoritetu drzave. 2) Prema shvatanju robne teorije novca,novac predstavlja materijalno dobro koje podleze zakonu vrednosti,a banknote se prihvataju kao novac ukoliko vaze kao predstavnici metalnog novca. 3) Funkcionalna teorija novca,sustinu novca vidi u njegovoj funkciji,pa se time objasnjava njegova vrednost. 4) Prema nominalistickoj teoriji,novac predstavlja simbol ili oznaku koja sluzi kao sredstvo za obracun.Polazi se od stava da novcanica predstavlja odredjenu nominalnu velicinu koja je nezavisna od njenog materijalnog oblika,a da njenu kupovnu snagu odredjuje drzava.

Nastanak novcaRazvoj oblika vrednosti,u stvari,prdstavlja istorijski put nastanka novca koji je bio objektivno uslovljen.U uslovima razvijene robne proizvodnje postojala je potreba da se vrednost robe izrazava jednom istom vrstom robe.

3

Drzava moze imati znacajne ingerencije u regulisanju novcanog prometa,ali se ne moze dokazati da je nastanak novca izvorno I sustinski vezan za drzavu.Novac je mogao da nastane samo kao rezultat jednog viseg nivoa razvijenosti robne proizvodnje.Novac je nastao kao rezultat teskoca I protivrecnosti razvijenog robnog prometa. Nastao je u uslovima vec razvijene robne proizvodnje kada se objektivno javila potreba jednog efikasnijeg nacina komuniciranja izmedju ucesnika u robnom prometu.

Funkcije novcaPredhodna analiza jasno pokazuje da je nastanak novca objektivno uslovljen potrebama robne proizvodnje.Robna proizvodnja se razvijala - robni svet je bio sve raznovrsniji,a pojedinih vrsta robe bilo je sve vise.Stoga je novac,pre svega,roba,kao I svaka druga roba.On znaci kao I svaka druga roba koja ima uporebnu vrednost I vrednost. Nezamislivo je funkcionisanje ekonomije bez novca.Novac igra vaznu ulogu I omogucava kontinuirani niz razmena koji karakterise trzisnu ekonomiju.Novac najcesce sluzi kao standard,mera za vrednost radi poredjenja trzisne vrednosti razlicitih roba.Dakle,sve sto sluzi kao:sredstvo razmene,sredstvo placanja,sredstvo cuvanja vrednosti I kao sredstvo mere vrednosti moze se smatrati novcem. Novac u ekonomiji ima tri funkcije: 1) Sredstvo razmene 2) Obracunska jedinica 3) Cuvar vrenosti

4

1) Razmena robe odvijana je neposredno pre nastanka novca.Novac se pojavljuje kao posrednik u razmeni (R-N-R) u smislu da se roba prvo prodaje za novac,da bi se za taj novac kupila druga roba.Sredstvo razmene jeste predmet koji kupci daju prodavcima kada kupuju dobra I usluge. Kada u prodavnici kupujete kosulju,prodavnica vam daje kosulju,a vi njoj pare.Ovaj proces prenosa novca od kupca do prodavca omogucava odvijanje transakcije.Novac mora biti fizicki prisutan,kako bi se vrednost robe mogla realizovati u novcu.Lakoca sa kojom se neka imovina moze pretvoriti u sredstvo razmene,ekonomisti nazivaju likvidnost.Novac je najlikvidnija raspoloziva imovina. Obracunska jedinica jeste merilo na osnovu kojeg ljudi odredjuju cene I beleze dugove. Kada idete u kupovinu,mozda cete ptimetiti da kosulja kosta 20$,a hamburger 2$.Bilo bi tacno reci da kosulja kosta 10 hamburgera,a da je cena hamburgera 1/10 kosulje,mada se cene nikada ne navode na ovakvom nacinu.Novac je trajan,ne gubi vrednost prebrzo,tako da trajno moze vrsiti funkciju obracunskog sredstva. Cuvar vrednosti je predmet pomocu kojeg ljudi mogu da prenesu kupovnu moc iz sadasnjosti u buducnost. Kada prodavac danas prihvati novac u zamenu za dobro ili uslugu,taj prodavac moze da zadrzi novac I postane kupac nekog drugog dobra ili usluge u neko drugo vreme.Bogatstvo se koristi za sve cuvare vrednosti.Kada odlucuju u kom ce obliku cuvati svoje bogatstvo,ljudi moraju da odmere likvidnost svake moguce imovine u odnosu na korisnost te imovine kao cuvara vrednosti. Kada cene rastu,vrednost novca opada.Ovakav novac je iskljucen iz opticaja,jer se nalazi u vidu depozita na racunima gradjana kod banaka,pa zbog toga predstavlja blago u prvom smislu reci. Potreba ukljucivanja u medjunarodnu robnu razmenu vazi za sve zemlje.Tako se pojavljuje I problem svetskog novca.Potreba medjunarodnih ekonomskih odnosa da postoji jedno jedinstveno sredstvo razmene sto znaci da to treba da bude novac pune vrednosti.5

Funkciju svetskog novca moze vrsiti samo novac pune vrednosti,tako bi ovu funkciju moglo vrstit zlato.Novac ne mora da bude stvarno prisutan ni u medjunarodnoj robnoj razmeni.Jer, vecinom svetski novac funkcionise kao opste platezno sredstvo,kao opste kupovno sredstvo I kao apsolutno drustveno ovaplodjenje bogatstva uopste.Rezultat svih izlozenih ogranicenja da se svetski novac upotrebljava kao sredstvo razmene svodi se na to da se u medjunarodnom robnom prometu roba pretezno prodaje na kredit,pa se u praksi upotrebljava kao platezno sredstvo. Takodje postoji I novac u funkciji mere vrednosti.Novac vrsi funkciju mere vrednosti tako sto manjom ili vecom kolicinom njegove upotrebne vrednosti moze izraziti velicinu vrednosti bilo koje druge robe.Roba je rezultat ljudskog rada-u njima je materijalizovana manja ili veca kolicina apstraktnog ljudskog rada.Novac u funkciji mere vrednosti sluzi samo kaozamisljen novac.Novac ne mora da bude prisutan.

Merilo ceneCena robe se definise kao novcani izraz vrednosti robe.To znaci da se cena uvek izrazava manjom ili vecom kolicinom novca.Manja kolicina izrazava manju cenu,a veca kolicina vecu cenu.Merilo cene je utvrdjena, jedinstvena I za odredjenu teritoriju opstevazeca tehnicka mera kojom se izrazava novcani materijal.U uzem smislu znaci zakonski propisanu kolicinu novcanog materijala u jedinici monete. Na primer,Obuca I tkananina se medjusobno razmenjuju kao razlicite vrste upotrebnih vrednosti.Ako se razmenjuju u odnosu 1:5 (1 par obuce=5m tkanine),to bi znacilo da je u njima sadrzana ista kolicina apstraktnog rada I to bi izgledalo:

1 par obuce=5m tkanine (10h)=(10h)

6

Ukoliko se u robno-novcanoj razmeni predpostavi da ne postoji trampa (R-R) ,vec se kao sredstvo razmene koristi novac (R-NR),onda bi se vrednost robe izrazavala u novcu.Zbog potreba robnog prometa,dolazi do opredeljenja da se zlato u funkciji sredstva razmene izrazava jedinstvenom merom - I to se naziva merilo cene.Ako se predpostavi da se gram utvrdjen kao merilo cene u ovom slucaju,a da se za 1h drustveno potrebnog radnog vremena proizvede 0.5gr zlata,onda bi primer mogao da se prikaze ovako:

1 par obuce=5gr zlata 1m tkanine=1gr zlata 1 par obuce=5gr tkanine=5m tkanine (R -N -R)

7

Razliciti oblici novca u opticajuMoneta predstavljaa oznaku za odredjenu vrstu kovanog novca ciju tezinu, oblik,kvalitet I naziv odredjuje drzava. Metalni,papirni i kovani novac U funkciji novca zlato je u pocetku upotrebljavano u prirodnom obliku (grumeni,komadi,sipke).Promet je bio otezan,time sto je pored merenja robe,posebno trebalo meriti I novcani materijal.Tako je doslo do kovanja novca.Od odredjene vrste materijala izradjivani su komadi odredjenog oblika,tezine I kvaliteta koji su iskljucivo sluzili kao novac.Oblik,tezinu I kvalitet metalnog novca su odredjivani I garantovani od strane drzave.To je objasnjenje kako je u stravi nastala moneta. Nastanak papirnog novca I specificnosti Zlatni metalni novac se vec odavno ne koristi kao sredstvo razmene.Umesto njega su upotrebljavane banknote I sitan metalni novac koji je izradjivan od metala manje vrednosti.Tadasnje banknote predstavljale su prvi oblik papirnog novca. Cist papirni novac,je novac koji vise nije zamenjivan za zlato.Navode se vise argumenta da se kao sredstvo razmene mogu koristiti predmeti cija vrednost nije ekvivalentna robi za koju se razmenjuju,a to su: Prvi je,vezan za izradom metalnog novca,tj.sa izradom monete.Drzava je medjutim dopustala izvesna odstupanja od propisane kolicine metala.Kao oznaka za to dozvoljeno odstupanje upotrebljava se nazivremedijum.

Svako vece odstupanje od predvidjenog remedijuma je podrazumevalo obavezu da se takve monete povuku iz prometa.Metalni novac se habao,pa je samim tim bilo normalno da se njegova stvarna vrednost postepeno smanjuje.Ovi argumenti zapravo govore da se razmena robe mogla odvijati bez novca pune vrednosti.

8

Neposredan povod da u praksi pocne izrada prvih oblika papirnog novca vezan je za tzv. bankovne depozite, tj.da se zlato moze ostaviti na cuvanje u banci.Tako su nastaju prvi oblici papirnog novca,poznati pod nazivom banknote.Papirne novcanice ukljucuju papirne novcane znakove kao legalo sredstvo placanja svih dugova,javnih I privatnih.Papirni novac nema vrednost.Kod papirnog novca bitno je pokrice.

Zlatno I cisto papirno vazenjePostoje odredjene razlike izmedju konvertabilnog I tzv.cistog papirnog novca.Kao sto je navedeno sve do 30-tih godina ovog veka postojalo je tzv.zlatno vazenjepapirnog novca.Izdavanje paprirnog novca bilo je dvostruko uslovljeno. Kao prvo,izdati papirni novac morao je imati zlatno pokrice.Kao drugo,istovremeno je morala biti obezbedjena mogucnost da se izdati papirni novac konvertuje u zlato.Ta veza se vremenom liberalizovala da bi 30-tih godina ovog veka potpuno prestao da vazi sistem zlatnog pokrica I obaveza zamena papirnog novca za zlato.Od tada postoji cist papirni novac.Za raziku od konvertabilnog papirnog novca,zlatna podloga sada nije uslov izdavanja cistog papirnog novca.Njegovo specificno obelezje je da nije zamenjiv za zlato.Uveden cist papirni novac cije stampanje kontrolise drazava I istovremeno odredjuje njegov prinudni kurs,sto znaci da u prometu mora se primati kao vrednost koja je na njemu I oznacena.

Osnovni oblici kreditnog novcaDavanje robe na kredit imalo je za rezultat I nastanak kreditnog novca.Svaka prodaja robe na kredit znaci da se za kupljenu robu daje odgovarajuca pismena obaveza da ce u dogovorenom roku isplatiti ugovorena kolicina novca.Takva vrsta pismene obaveze se naziva menica.

9

Menice nisu stvarni novac,ali ih ucesnici robnog prometa primaju napoverenju kao novac.Kasnije izdavanje kreditnog novca pojavljuje se u obliku banknota koje su emitovale banke,a potom se pojavljuje cek,koji takodje predstavlja oblik kreditnog novca. Postoje dve vrste ceka,a to su: Gotovinski cek - nastaje tako sto preduzece daje odgovarajuci nalog banci da nekom licu isplati odredjenu sumu novca.Moze se koristiti kao kreditni novac sve dok se ne naplati od banke. Barirani cek - predstavlja oblik bezgotovinskog placanja.To je nalog da se odredjena suma novca s jednog racuna prenese na neki drugi racun.

Robni novacKada se novac javlja u obliku robe koja ima unutrasnju vrednost zove se robni novac.Izraz unutrasnja vrednost znaci da bi nesto imalo vrednost cak I ako se ne bi koristilo kao novac.Na primer,zlato jeste robni novac.Zlato ima unutrasnju vrednost jer se koristi u industriji I proizvodnji nakita.Novac koji nema unutrasnju vrednost naziva se dekretni(fiat) novac. Na primer,uporedite papirne dolare u svom novcaniku koje stampa SAD,sa papirnim dolarima iz igre monopol koje stampa kompanija za izradu igracaka.Zasto prvim papirnim novcem mozete platiti racun u restoranu,a drugim ne?Odgovor glasi,zato sto vlada SAD dolare je proglasila vazecim novcem.Na svakom dolaru pise:Ova novcanica predstavlja zvanicno sredstvo placanja svih dugova javnih I licnih.

Novcani agregati-M1,M2,M3 I NDA

10

Monetarna politika se sprovodi preko novcanih agregata,I to: 1) M1 - agregat ili novcana masa u uzem smislu reci, 2) M2 - agregat ili novac u sirem smislu reci, 3) M3 - Kao najsiri novcani agregat, 4) M4-NDA-neto domaca aktiva. 1) Novcani agregat M1 - (gotov novac+depozitni novac) Novcanu masu obrazuju: a) Gotov novac u opticaju,koji se sastoji iz novcanica I kovanog novca van poseda bankarskog sistema b) Depozitni novac,koji se sastoji od: tekucih I ziro-racuna gradjana I drugih nebankarskih subjekata kod banaka;novcanih sredstava na zbirnim racunima budzeta;sredstva izdvojenih na posebnim racunima za investicije,finansiranje,stambenu izgradnu Gotovina je jedan deo zaliha novca.Vecina novca se sastoji od stanja na prolaznim racunima.Kreditne kartice su samo usluga polacanja,a ne krajnji oblik placanja.Kartice nisu lager vrednosti,za razliku od gotovine ili bankovnih racuna. Prolazni racuni su bankovni racuni koji omogucavaju direktno placanje trecim licima,npr.koriscenje ceka.

30% Gotov novac Depozitni novac

11

70%

Slika 1.1-Sastav novcane mase u Srbiji Agregat M1,Novcani agregat M1-sastoji se od 30% gotovine I 70% depozitnog novca

2) Novcani agregat M2-(novcana masa +novac na dohvat ruke),Depoziti se retko upotrebljavaju za svakodnevne nabavke.Ipak,takvi racuni funkcionisu kao novac na dohvat ruke u smislu da stedise mogu otici u banku I podici gotovinu ukoliko zaista zele da kupe nesto.Novcani agregat M2 pored agregata M1 sadrzi:

12

a) Ostale depozite po vidjenju u domacoj valuti(ulozi na stednim racunima,drzavni depoziti po vidjenju,drugi depoziti po vidjenju) b) kratko oroceni depoziti(depoziti u novcanicama) c) kratkorocne hartije od vrednosti(kratkorocni transakcioni depoziti) 3) Novcani agregat M3 (najobuhvatniji novcani agregat:M2 + devizne obaveze prema privrednim subjektima). Novcani agergat M3 obuhvata likvidna sredstva M1 I novcana sredstva na dohvat ruke M2 I dugorocne dinarske obaveze bankarskog sistema prema nabankarskim subjaktima,kao I kratkorocne I dugorocne devizne obaveze prema domacim privrednim subjekima. Novcani agregat M4-Neto-domaca aktiva (novcana sredstva M3 + neto-devizna pasiva). Neto-devizna pasiva obuhvata novcani agregat M3 neto-devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu.Tu spadaju kratkorocne I dugorocne obaveze u devizama prema inostanstvu.

13

M1= gotovina + depoziti kod banaka + cekovni depoziti + putnicki cekovi

M2= M1 + stedni racuni kod depozitnih institucija + kratkorocni transakcioni depozit + kratkorocne hartije od vrednosti M3= M2 + dugorocne dinarske obaveze banaka(dugorocni depoziti)prema neprivrednim subjektima + devizne obaveze prema privrednim subjektima M4= NDA= M3 + neto-devizne obaveze prema inostranstvu

Poslovi banaka

14

Poslove deponovanja I pozajmljivanja bankovnog novca obavljaju finansijski porednici.Finansijski posrednii su institucije kao sto su banke,osiguravajuca drustva,stedne I kreditne zadruge,itd.koje primaju novac ili depozite od jedne grupe svojih komitenata(gradjana,preduzeca) I pozajmljuje ih drugoj grupi(gradjanima,preduzecima)ili kupuju obveznice I akcije.U danasnje vreme finansijske posrednike najvise cine poslovne banke,finansijske institucije koje raspolazu vecinom depozita u nacionalnoj ekonomiji.Banke raspolazu sa oko 30% sredstva svih finansijskih institucija,posrednici sa oko 18%,a ostali finansijski I nefinansijski posrednici od 52%-70% sredstava kojim raspolazu sve finansijske institucije.Primer: Bilans stanja poslovnih banaka u toku jedne godine AktivaRezerve Zajmovi Investicije u HOV(obveznice) Ostala aktiva(ostala sredstva) UKUPNO: 3007.7001.50050010.000-

PasivaSredni I oroceni depozit Cekovni racuni Ostala pasiva(ostale obaveze) UKUPNO: 1.5007.5001.00010.000-

Tabela 1.2-Rezerve I depoziti po vidjenju su najvaznije stavke bilansa stanja poslovnih banaka.Banke primaju sredstva depozitara.Deo tih sredstava drze kao rezerve,a ostatk koriste za davanje zajmova I kupovinu HOV.Njihova obaveza se sastoji od depozita po vidjenju I sredstva koje su polozili gradjani I preduzeca.

15

Problemi emisije (izdavanja)novcaIz dosadasnjeg izlaganja novca logicno je da se pomene I razjasni problem emitovanja novca,jer se time I moze uticati na tokove I implikacije njegovog opticaja. Emisija novca znacipustanjenovca u opticaj.To je u stvari oznaka za stvaranje(proizvodnju)novca.Za razliku od drugih teorijskih disciplina koje se bave problematikom novca(Monetarna ekonomija,Bankarstvo,Finansije),Osnovi ekonomije u ovom slucaju pre svega izucavaju pitanje ekonomskih kriterijuma za emitovanje novca. Sa nastankom cistog papirnog novca stvarno se pojavljuje problem ekonomskih kriterijuma za kolicinu novca koja se moze emitovati..Naime ,od potrebe same robne razmene potrebna kolicina moneta sama nadolazi ili opada.U sistemu cistog papirnog vazenja kriterijum za odredjivanje kolicine novca koja se moze emitovati predstavlja veoma ozbiljan problem I teorije I prakse.U ovom sistemu ne postoji zavisnost izmedju emitovanog papirnog novca I zlata.S druge strane kolicina pairnog novca ne moze biti proizvoljna niti se takav novac moze emitovati u neogranicenom iznosu.Problem je u tome sto nadlezna monetarna vlast ne raspolaze dovoljno pouzdanim kriterijumom za odredjivanje potrebne kolicine papirnog novca koju bi trebalo emitovati.Jedna teorijska mogucnost ostaje da se kao polazna osnova za izdavanje papirnog novcauzimaneka predpostavljena kolicina zlata.Proizilazi dakle, da nema sasvim pouzdanog kriterijuma na osnovu kojeg bi se utvrdila potrebna kolicina papirnog novca.Sve drzave aktivno uticu na novcane I robne tokove svoje zemlje.

Proces visestrukog kreiranja-umnozavanja novcaBanke pretvaraju rezerve u bankovni novac.Dve mogucnosti su:16

a) Centrala banka odredjuje kolicinu rezervi celokupnog sistema poslovnih banaka Koristeci novcane rezerve kao input,bankovni sistem ih transformise u mnogo vecu kolicinu bankovnog novca.Gotovina + rezerve cine ponudu novca pod nazivom visestruka ekspanzija bankovnih depozita.

17

Kreiranje depozita-novcaPrava gotovina se retko kad upotrebljava.Kada neko dobije uplatu,onda se deponuju cekovi kod banaka.Ukoliko se za deponovanje koriste cekovi,onda uzimanje cekova predstavlja inicijalni kljuc o poreklu novca.Ogranicenje kod potpisivanja cekova nije pitanje papira vec raspolozivost sredstava na racunu.Izgleda da depoziti na prolaznim racunima podsticu stvranje novca, novac stvara novac.Banke same kreiraju novac.Kod davanja kredita,banka efikasno kreira novac,jer se bilansi na prolaznim racunima smatraju kao deo tih zaliha novca.Postoje dva principa odakle potice novac: 1) Bilansi na prolaznim racunima-su najveci deo zaliha novca.Banke kreiraju bilanse prolaznih racuna davanja kredita. 2) Monpol banke-kada deponujemo gotovinu ili novcice u banku,mi menjamo sastav zaliha novca,a ne njegovu velicinu. Na primer,imamo 1.000 manje u novcicima,ali se ima 1.000 vise u depozitu na prolaznom racunu.Novac nije izgubljen niti kreiran nestankom kasice.Da bi ostvarili dobit od vaseg depozita,Privredna banka ce morati da ubaci vas novac u opticaj. Bankovne rezerve predstavljaju samo deo ukupnog depozita.U ovom slucaju,vasih 1.000 rezervi predstavljaju samo 50% ukupnog depozita,sto znaci da rezerve banke iznose 50%,odnosno: odnos rezervi=rezerve banke/ukupni depozit

Potrebe za rezervamaMoc kreiranja novca lezi u bankovnom sistemu,a ne u jednoj banci.Drugo ogranicenje na moc banke su vladine regulative. potrebne rezerve=minimalni rezerve x ukupan depozit Potreba za minimalnim rezervama direkto ogranicava mogucnost kreiranja depozita.18

visak rezervi=ukupne rezerve potrebne rezerve Visak rezervi predsatvlja izvor prava banke da daje pozajmice.

Proces visestrukog umnozavanja-kreiranja novcaPocetni inicijalni depozit 1.000zajam 900 e depozit zajam 810 e depozit zajam 729 e

Privredna banka

Banka #2

Banka #3

depozit

Banka #4

19

Slika 1.3-Proces visesturkog kreiranja novcaSvaka banka daje visak svojih rezervi da da zajam.Zajam ce zavrsiti kao depozit u drugoj banci.Ove banke ce potom imati nesto viska rezervi I kapaciteta za pozajmicu.Bnaka broj 2 moze da pozajmi 90% od 900,odnosno 810 za zajmove I invecticije I 90 za rezerve itd. Kada novi depozit udje u bankovni sistem,on ujedno kreira novi visak rezervi I potrebne rezerve.Potrebne rezerve predstavljaju odvod iz toka novca,jer se ne mogu upotrebiti da davanje novih kredita.S druge strane, visak rezervi redstavlja dotok novca I moze se upotrebiti za nove pozajmice.

Kreiranje novca u bankarstvu sa delimicnim rezervamaCini se da nije nuzno ostaviti sav novac da beskorisno lezi u trezorima.Zasto jedan deo ne bi dali za pozajmice?Na primer, porodice koje kupuju kucu,preduzeca koja grade nove fabrike I studenti koji placaju skolarinu rado bi platili kamatu da pozajme nesto novca za izvesno vreme.Prva nacionalna banka mora da zadrzi izvesne rezerve da bi gotovina bila na raspolaganju deponentima.Na taj nacin Prva nacionalna banka uvodi sistem pod nazivombankarstvo sa delimicnim rezervama. Deo ukupnih depozita koje banka drzi u rezervama zove se udeo rezervi. FED propisuje minimum rezervi koje banke moraju da drze,koje se zovu obavezne rezerve. Osim toga banke moraju da drze rezerve koje su vece od zakonskog minimuma,pod nazivom visak rezervi. Primer: Predpostavimo da udeo rezervi u Prvoj nacionalnoj banci iznosi 10%.To znaci da banka drzi 10% svojih depozita,a opstatak daje na pozajmicu.

20

Prva Nacionalna Banka

AktivaRezerve Pozajmice

Pasiva10.000 Depoziti 90.000 100.000

21

Prva Nacionalna Banka uvek ima 100.00 na strani pasive,dok se aktiva sastoji iz dva dela: rezerva od 90.000 I pozajmica od 10.000.Gledano aktiva Prve nacionalne banke jednaka je pasivi.Kada banke drze samo deo depozita,one kreiraju novac.

Primarni novac centralne banke:Centralna banka emitujegotov novac.Pocetna masa novca koju emituje Centralna banka + rezerve banaka predstavlja ponudu primarnog novcaHs. Traznja za primarnim novcem jednaka je sumi traznje za gotovinom(Cud) I traznje za rezervama(Rd): Hd=Cud+Rd Traznja za primarnim novcem: Neophodno je razlikovati: a) Traznju za novcem gradjana b) Traznju za novcem banaka c) Traznju za primarnim novcem

A) Traznja za novcem gradjana: Gradjani mogu drzati gotovinu I depozite po vidjenju.Koji deo novca ce zadrzati u gotovini,a koji u depozitima zavisi od obima transakcija nominalnog dohodka(Yn).Ukupnu traznju mozemo prikazati: Md=YnL(r) Obveznice nose pozitivnu kamatnu stopu (r).Ako je kamatna stopa visa,gradjani vise ulazu u obveznice I obrnuto.Ukupna traznja za primarnim novcem ekvivalentna traznji za gotovinom,traznji za depozitima po vidjenju I traznji banaka za rezervama. B) Traznja za novcem banaka: Banke svoju traznju za novcem ispoljavaju kroz traznju za depozitima po vidjenju. C) Traznja za primarnim novcem: Traznja za primarnim novcem jednaka je traznji za gotovinom plus traznja za rezervama.22

Ponuda primarnog novca: Potrebno je sagledati monetarnu politiku sa stanovista: a) Operacija na otvorenom trzistu b) Obaveznih rezervi c) Eskontne stope

A) Operacije na otvorenom trzistu: CB menja ponudu novca kupnjom ili prodajom obveznica na trzistu obveznica.Porast ponude novca uzrokuje pad kamatne stope.Smanjenje ponude novca uslovljava rast kamatne stope.Ove operacije nazivaju se operacijama na otvorenom trzistu,jer se odvijaju na otvorenom trzistu obveznica.

A) Bilans stanja CB B) Rezultati ekspanzivne politike

Aktiva

Pasiva

AktivaPromena obveznica + 2 miliona

PasivaPromena novca + 2 milona

OBVEZNICE GOTOVINA

Tabela 1.4-Bilans CB I rezultati ekspanzivne monetarne politike Aktivu CB cine obveznice,a pasivu kolicinu novca u ekonomiji,panel a).Rezultati operacija na orvorenom trzistu kada CB kupuje obveznice I izdaje novac su povecanje I aktive I pasive u istom iznosu,panel b).

23

Kamatna stopa na obveznicu izvodi se iz cena obveznice.Na primer,ako je cena obveznice(Pb) 950,kamatna stopa je: 50 / 950= 0,053 ili 5,3%.Sto je visa cena obveznice,niza je kamatna stopa. Danasnja cena jednogodisnje obveznice koja donosi 1.000 za godinu dana,odredjena je relacijom: Pb = 1.000 / 1+r.Danasnja cena obveznice (Pb u )jednaka je konacnoj isplati podeljenoj sa 1 plus kamatna stopa. B) Obavezne rezerve: CB ponudu novca regulise I preko obaveznih rezervi,propisujuci minimalnu koicinu rezervi koju su banke obavezne drzati u odnosu na velicinu depozita.Ako CB poveca rezerve,banke moraju da drze vecu kolicinu rezervi I time se automatski smanjuju zajmovi,odnosno ponuda novca. C) Eskontna stopa: Rec je o kamatnoj stopi na kredite koje CB daje bankama.

Traznja za Novcem Md=YnL Traznja za Depozitima po Vidjenju Dd=(1-c)Md Traznja za Gotovinom CUd=c Md Traznja za rezervama R=y(1-c) Md Traznja za Primarnim novcem Hd=CUd + Rd= [cMd + y(1-c) Md= [c + y(1-c)] Yn L PONUDA PRIMARNOG NOVCA

24

Grafikon 1.1-Determinante traznje I ponude primarnog novca Traznja za novcem je odredjena I traznja za depozitima po vidjenju I za gotovinom.Banke su obavezne drzati rezerve za pokrice depozita po vidjenju.Traznja za primarnim novcem jednaka je traznji banaka za gotovinom plus traznja za rezervama.Ponuda primarnog novca je odredjena od strane CB pri kamatnoj stopi kada e ponuda jednaka traznji.

25

Ponuda I traznja za primarnim novcem:Ukupna traznja za novcem predodredjena je velicinom transakcija nominalnog dohodka(Yn) I velicinom kamatne stope (r). Predpostavimo da gradjani drze fixnu proporciju u gotovini(c) I fixnu proporciju u depozitima po vidjenju (1-c).Na primer,ako gradjani Srbije drze 30% svog novca u gotovini,onda je c=0,3,a preostali deo od 70% su depoziti po vidjenju (1-c)=70%. Banke moraju drzati veci iznos rezervi,ako je veci iznos depozita po vidjenju,I zbog sigurnosti I zbog zakonskih obaveza.

Odredjivanje kamatne stope:Ponuda primarnog novca (Hs) odredjena je monetarnom politikom CB I da je CB moze menjati operacijama na otvorenom trzistu,rezervama ili eskontnom stopom.Uslov ravnoteze jeste da je ponuda primarnog novca jednaka traznji za primarnim novcem (Hs=Hd)

Monetarni multiplikatorProces stvaranja novca se zasniva na umnozavanju ili multiplikaciji primarnog novca kao osnove novcanog sistema.Jedna velicina je odnos rezervi banaka prema njenim depozitima,a druga velicina odnos gotovine koju zele da drze privredni I drugi subjekti prema depozitima banaka.Obe ove velicine uticu na visinu monetarnog multiplikatora (m) koji pokazuje koliko se povecava primarni novac u odnosu na prolaznu novcanu osnovu.

26

Monetarni multiplikator je reciprocna vrednost udela rezervi.Ako je Rd udeo rezervi svih banaka u ekonomiji,onda svaki dinar,evro,dolar itd. valute rezervi stvara 1/Rd.Sto je veci udeo rezervi,to je manji udeo depozita koje banke daju na zajam,a to znaci da je I manji multiplikator. Ukupna ponuda novca(Ms)ili ukupna masa novca u opticaju dobija se po obrascu: Ms= m x H

Monetarna baza

HGotov novac Rezerve banaka

gotov novac Depoziti Ms Ponuda novca

Slika 1.5-Monetarni multiplikator Novcani multiplikator zavisi od odnosa gotovine I depozita.Ako je manje gotovine u opticaju,a vise depozita kod banaka,vise se kreira novca po osnovu novcaog multiplkatora. Na primer,imamo Prvu nacionalnu banku(PNB) gde se kreiranje novca odvija van nje.Zajmoprimac PNB upotrebi 90.000$ da bi kupio nesto od nekog ko zatim ulozi tu gotovinu u Drugu nacionalnu banku.T-bilans DNB izgeda:

27

AktivaRezerve Pozajmice

Pasiv90.00$

9.00$ Depoziti 81.00$

Ova banka ima obavezu u iznosu od 90.00$.Ako I u DNB udeo rezervi iznosi 10%,ona drzi imovinu u iznosu od 9.00$ u rezervi I daje pozajmice u iznosu od 81.00$ I stvara dodatnih 81.00$.A ukoliko DNB ulozi tih 81.00$ ciji udeo iznosi 10%,ta banka drzi 8,10$ u rezervi, a 72,90$ daje pozajmice.T-bilans izgleda:

AktivaRezerve Pozajmice

Pasiva8.10$ Depoziti 72.90$ 81.00$

Proces se I dalje nastavlja.Kad svaki put kada deponuje novac,banka izvrsi pozajmicu,stvara jos novca.Koliko se novca stvori u ekonomiji?

Saberimo:28

Prvobitni depozit Pozajmice PNB Pozajmice DNB Pozajmice TNB Ukupno:

= = = = = $ $ $

100.00$ 90.00 [9 x $ 10.000] 81.00 [ 9 x $ 90.00] 72.90 [ 9 x $ 81.00] 1.000.00 $

Ovaj proces se beskonacno nastavlja pa se time kreira beskonacna kolicina novca.Kolicina novca koji bankarski sistem stvara od svakog dolara rezervi zove se novcani multiplikator.

Kvantitativna jednacina novcaRad,kapital I tehnologija odredjuju stvarnu produkciju,dok novac odredjuje nivo cena,odnosno nominalnu produkciju.Korelacionu vezu produkcije I nivoa cena objasnjava kvantitativna teorija novca,po kojoj nivo cena varira u direktnoj proporciji sa kolicinom novca.Tu vezu izmedju novca u opticaju I trzisnih transakcija izrazavamo preko kvantitativne jednacine novca:

NOVAC X BRZINA OPTICAJA = TRANSAKCIJE X CENE, odnosno,M X V = T X P

29

Makroekonomska uloga banaka u privrediBanke moraju imati uticaj na makro zbivanja,kao sto su:finansiranje ukupne proizvodnje I upotrebu digitalnog novca. Finansiranje ukupne proizvodnje: Banke vrse dve osnovne funkcije,a to su: 1) Banke prenose novac od stedisa na potrosace pozajmljivanjem sredstava koje drze u depozitu 2) Bankarski sistem kreira dodatni novac davanjem pozajmica preko viska ukupnih rezervi.Povecanje u zalihama ima tendenciju da povecaju sveukupnu traznju-roba I uslug

POTROSACIDohodak Zajmovi Zajmovi Domaca traznja

PRODAJNO TRZISTE INPUTA

BANKEPROIZVODNO TRZISTE ROBA I USLUGA

Plate,rente,profit Zajmovi Prihod

Zajmovi

Rad,zemlja,kapital od prodaje Ponuda roba I usluga

POSLOVNE FIRME

30

Slika1.6-Uloga banaka aktivnosti

u

kruznom toku

makroekonomskih

Banke pomazu da se ostvareni dohodak,odnosno stednja preusmerava sa stedisa na potrosace.Ovo se radi tako posto se koriste banakrski depoziti za davanje pozajmica poslovnim firmama I drugim potrosacima koji zele da trose vise novca.Davanjem pozajmica,banke im pomazu da odrze ukupnu potrosnju na visem nivou. U tom kruznom toku prihod od prodaje potice sa trzista proizvoda I usluga,preko poslovnih firmi,koje se istovremeno pojavljuju u ulozi kupaca na prodajnom trzistu inputa.Kupovinom inputa firme obezbedjuju potrosacima plate,rente I profite u obliku dohodka koji se moze trositi.Potrosaci trose vecinu svog dohodka,ali jedan deo toga I ustede.Ova stednja potrosaca moze predstavljati problem za ekonomiju ukoliko se ne investira.

31

SEMINARSKI RAD-OSNOVI EKONOMIJE-

Prof:

Ucenik: br Indeksa

32