of 58 /58
NOVAC I MONETARNA POLITIKA

NOVAC I MONETARNA POLITIKA - ae.polj.uns.ac.rsae.polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2020/03/8-oblast.pdf · Novac i monetarna politika. Novac i monetarna politika (stvaranje depozitnog

  • Author
    others

  • View
    8

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of NOVAC I MONETARNA POLITIKA -...

  • NOVAC I MONETARNA POLITIKA

  • novac i monetarna politika usko vezana za monetarnu teoriju i

    monetarnu ekonomiju;

    monetarna ekonomija je grana makroekonomije koja proučava novac

    sa svih aspekata, načina kako on utiče na nacionalnu privredu u

    ulogu koju igra u njoj;

    ovim su obuhvaćene oblasti: ponuda novca/novčana masa; traţnja

    za novcem, inflacija, centralna banka, poslovne banke, kredit,

    finansijske institucije;

    monetarne institucije – centralna banka i poslovne banke (bankarski

    sistem) meĎusobno utiču u procesu kreiranja novčane mase;

    centralna banka kreira novčanu masu (izdavanje novčanica i

    kovanica);

    poslovne banke u funkciji finansijskih posrednika kreiraju depozit i

    ţiralni novac;

    Novac i monetarna politika

  • Novac i monetarna politika

    (stvaranje depozitnog novca)

  • monetarna ekonomija – ključno područje za razumevanje

    trţišne ekonomije, drţavne kontrole proizvodnje,

    nezaposlenosti i inflacije;

    osnovna pretpostavka: dobro upravljanje novcem je uslov

    rasta proizvodnje i stabilnih cena;

    novac u privredi – u analogiji sa krvotokom u ljudskom

    organizmu.

    Novac i monetarna

    ekonomija

  • novac – specifična roba koja obavlja funkciju opšteg ekvivalenta;

    novac – oličava vrednost svih drugih roba;

    funkcije novca:

    1. novac kao mera vrednosti;

    2. novac kao sredstvo prometa;

    3. novac kao blago;

    4. novac kao plateţno sredstvo;

    5. svetski novac;

    6. novac kao kapital.

    novac je opšteprihvaćeno sredstvo razmene ili sredstvo plaćanja;

    u prošlosti su razne stvari bile u funkciji novca, danas je to oblik

    papirnih novčanica i čekovnih računa.

    Pojam i istorija novca

  • način trgovine čija je suština razmena robe za robu;

    samodovoljnost trampa podela rada;

    iz tog razvojnog toka novac je jedno od najvećih ljudskih otkrića;

    istorija novca počinje sa trgovanjem;

    razmena robe: jedna transakcija (roba za robu);

    sa pojavom novca, suština trgovanja se vodi u dve transakcije (roba

    za novac, novac za robu);

    ključna pretpostavka nastanka novca je nepoduduranje osoba sa

    istim teţnjama u razmeni;

    vrednost roba za trampu u prošlosti su varirala: isplata rimskih vijnika

    u vrećicama soli, u 14. veku cene uvoznih začina su bile visoke

    (šafran ili Ďumbir);

    Trampa

  • naturalni ili robni novac – najprimitivniji i i najstariji oblik novca u

    robnoj privredi;

    primeri: stoka (antičko doba), krzno, maslinovo ulje, ţito, vino, bakar,

    gvoţĎe, zlato, srebro, prstenje, dijamanti, cigarete...

    nedostaci: kvarljivost, nedeljivost, uvećanje vrednosti tokom vremena

    (vino);

    tokom vremena prešlo se na metalnu novčanu robu (zlato i srebro);

    do 19. veka isključivo metalna novčana roba koja je imala relanu

    (upotrebnu) vrednost;

    količina novca je regulisana putem trţišta, odnosnom preko ponude i

    traţnje za zlatom i srebrom;

    nedostaci ovog metalnog novca: iskopavanje resursa u zemlji

    (oskudnih leţišta ruda).

    Robni novac

  • proizašao iz robnog novca;

    preteče papirnog novca - Vavilonci od 2500 p.n.e., najstarije

    novčanice u Kini...

    pojavom paprinog novca novac ostvaruje svoju svrhu jer se ne traţi

    radi njega samog, već zbog toga što se za njega kupuje robe;

    novac se koristi, a ne troši se direktno od strane korisnika, a njegovo

    korišćenje se moţe odloţiti za kasnije (štednja);

    prednosti: lak prenos i skladištenje, tehnologijom zaštite (broj i

    hologram) štiti se od falsifikata;

    osnovno svojstvo je da ga ne stvaraju privatna lica što ga čini

    oskudnim i daje mu vrednost;

    novčanica dok je sredstvo plaćanja je u funkciji kao novac.

    Papirni novac

  • bankovni novac – čekovi koji su vučeni na fondove

    poloţene u bankama i drugim finansijskim institucijama;

    plaćanje roba – čekovima umesto gotovinom

    preovladava u ukupnom iznosu transakcija;

    različiti oblici novca – fin. institucije vrše povezivanje

    čekovnih računa sa štednim računima, ili sa paketom

    deonica pa svojim komitentima izdaju čekove na račun

    pridruţenih sredstava;

    kreditne kartice, putnički čekovi...

    novac na ovaj način ima izuzetnu dinamiku što je

    ograničavajući faktor za delovanje centralne banke koja

    ima regulatornu funkciju : merenje i kontrola novčane

    ponude u jednoj drţavi.

    Bankovni novac

  • računski, knjiţni ili virmanski novac;

    ukupna potraţivanja na tekućim računima što ih vode kreditne

    ustanove (banke) za svoje komitente;

    pomoću ovog vida novca se obavljaju isplate bez prenosa efektivnog

    novca i isplate gotovine;

    banka upućuje pismenu dispoziciju i obavlja plaćanje za komitenta

    tako što se preknjiţavaju odreĎeni iznos sa jednog tekućeg računa

    na drugi;

    osnovna prednost: olakšava promet i ostvaruju se uštede oko

    izdavanja novca (prebrojavanja, pakovanja);

    na ovaj način se smanjuje količina novca u opticaju;

    primer masovne upotrebe kreditnih kartica.

    Ţiralni novac

  • osnovne komponentne tran. novca: kovani novac (novčanice) i

    papirne novčanice;

    za papirne novčanice je vaţno pokriće (nekad u zlatu i srebru, danas

    toga nema);

    deklarativni novac-drţava svojim dekretom proglašava kovani i

    papirni novac kao sredsto plaćanja, kojima se pokrivaju svi privatni i

    javni dugovi;

    svojom ukupnom količinom čine gotovinu;

    čekovni računi (treća vrsta tran. novca) – depoziti i bankovni novac

    (fondove poloţene u banku ili fin. institucijama na osnovu kojih je

    moguća ispisivati čekove);

    čekovni računi – depoziti po viĎenju i ostali na osnovu kojih se mogu

    ispisivati čekovi;

    Transakcijski novac

  • novac u širem smislu je dopuna transak. novca jer uključuje: štedne

    račune i druga sredstva za plaćanje (računi investicionih fondova,

    depoziti na depozitnim računima, novčani potencijal poslovnih

    banaka);

    oni ne ulaze u tran. novac jer nisu sredstvo razmene za sve vrste

    kupovina, ali se moţe konvertovati u gotovinu bez gubljenja

    vrednosti;

    TRANSAKCIJSKI NOVAC=Σ gotovine (kovanice i papirni novac)

    izvan banaka+depoziti po viĎenju

    NOVAC U ŠIREM SMISLU (novčana masa)= TRANSAKCIJSKI

    NOVAC + ŠTEDNI RAČUNI I FONDOVI

    Transakcijski novac

  • novac – sredstvo razmene i mera vrednosti roba i usluga;

    izraţavanje prihoda, rashoda, dohodaka faktora proizvodnje putem

    novca;

    društvena konvencija – opšte prihvaćena, da je osnov poverenja kod

    ljudi i kao takva vrši svoju funkciju;

    meĎutim, promena količine novca u opticaju menja kupovnu snagu,

    što utiče na promene cena;

    promena cena nastaje kao reakcija kupaca i prodavaca na promenu

    novčane mase, menjaju se relativne cene dobara (odnosi razmene

    izmeĎu različitih dobara);

    novac nije neutralan i svojim kretanjem izaziva promene na realnoj

    strani privrede;

    novac utiče na realne ek. veličine u kratkom roku, i sa njim treba

    paţljivo postupati.

    Neutralnost novca

  • promena novčane mase dovodi do promena u proizvedenim i

    prodatim količinama roba i usluga, što se odrţavan na nivo

    zaposlenosti;

    Neutralnost novca

  • valuta – vrednost državnog novca prema stranom novcu;

    valuta – novčana jedinica u kojoj je sadrţana ili predstavljena

    odreĎena količina zlata ili srebra i koja sluţi kao merilo cena;

    valuta – celokupni novčani sistem jedne zemlje;

    valuta – sve vrste stranog novca (osim kovanih zlatnih moneta)

    nezavisno da li se radi o gotovini, čekovima, devizama ili drugim

    oblicima;

    valuta treba da je stabilna i od značaja je domaću privredu i za

    odnose sa inostranstvom;

    podela valuta na 3 gripe: potpuno zatvorene, apsolutno konvertibilne

    i ograničeno konvertibilne;

    valutni kurs – cene domaćeg novca u stranim novčanim

    jedinicima i obrnuto;

    nastojanje svake drţave da domaća valuta bude stabilna i da ima

    konstantnu vrednost sa valutama trg. partnera

    Valuta, valutni paritet i

    devizni kurs

  • jaka ili tvrda valuta koja je konvertibilna i koja se više traţi;

    slaba ili meka valuta koja nije konvertibilna i koja se manje traţi;

    jaka ili tvrda valuta – američki dolar i evro;

    polovina svetske trgovine ima cene izraţene u dolarima što daje

    veliki značaj za SAD jer im donosi velike beneficije (niţe cene uvoza,

    ostvarivanje uticaja na uslove trgovine, manje kamate stope i

    vanredne profite) godišnje oko 100 mild. dolara;

    evro je uveden 1999. godine kao ozbiljan konkurent amer. dolaru i

    japanskom jenu;

    postoje 3 značajna faktora koji utiču na ovakvo stanje valute:

    mogućnost zamene za zlato, kada je u pitanju inostranstvo;

    stanje platnog bilansa zemlje;

    stabilnost kupovine moći valute

    Valuta, valutni paritet i

    devizni kurs

  • američki dolar je apsolutno konvertibilna valuta:

    usled zaduţenja pojedinih zemalja pa su im dolari bili potrebni za vraćanje dugova,

    što je dovelo do njegove potraţnje;

    ogromne rezerve zlata SAD;

    razvijena i snaţna privreda SAD-a.

    početkom 1999. godine uvedena je zajednička valuta – evro kod

    većine članica EU, koja ima 500 miliona kupovno jakih graĎana, sa

    jedinstvenim trţištem i jakom valutom;

    valutni paritet – količina novčane robe (zlata i srebra) koju na

    osnovu zakona predstavlja novčana jedinica neke zemlje;

    na osnovu toga se utvrĎuju sluţbeni valutni kursevi za pojedine

    strane valute;

    valutni paritet=odnosu dveju valuta koji je zakonski određen;

    valutni kursevi=zavise od ponude i traţnje, zbog čega dolazi do

    njihovih promena.

    Valuta, valutni paritet i

    devizni kurs

  • devizni kurs (exchange rate) – cena nacionalne valute u odnosu

    na valute nekih drugih zemalja, odnosno kurs bilo koje devize

    se izražava u domaćoj valuti;

    “fiksni” devizni kurs – koristi se zlato ili opšteprihvaćeni standard,

    vrednost valute se izraţava kao odreĎena količina metala ili kao

    drugog standarda;

    “plivajući” devizni kurs – odreĎena su ponudom i traţnjom, odnosno

    od berzanskih očekivanja;

    devizni režim je skup propisa kojim država reguliše poslovanje

    devizama i platni promet sa inostranstvom;

    devizne rezerve – količina stranih sredstava plaćanja kojim

    rukuje centralna banka u cilju održavanja kontinuiteta u

    plaćanjima prema inostranstvu i za intervencije na deviznom

    tržištu u cilju uticaja na kretanje deviznog kursa.

    Valuta, valutni paritet i

    devizni kurs

  • devizno tržište – prostor na kome se obavlja

    kupoprodaja deviza;

    devizno trţište – postojanje posrednika koji odreĎuju

    cenu – devizni kurs;

    motivi kupoprodaje su različiti – izvozno-uvozni poslovi;

    transfer kapitala iz jednog u drugo područje;

    DRŽAVA na deviznom tržištu određuje DEVIZNI

    KURS u paritetu prema drugoj valuti;

    do 1971. godine vodeće trg. nacije su male fiksni kurs

    vezan za dolare, nakon toga su kursevi imali “plivajući”

    karakter, što je prouzrokovalo stanje da danas nema

    nijedne drţave koja je u stanju da kontroliše devizne

    kurseve i trgovinski bilans.

    Valuta, valutni paritet i

    devizni kurs

  • inflacija – kontinuiran opšti rast cena, ili kontinuiran pad vrednosti

    novca;

    stopa inflacije - % stopa dva uzastopna indeksa na godišnjem ili

    mesečnom nivou;

    izmeĎu ukupne robne i ukupne novčane mase treba da bude sklad;

    u slučaju nesklada:

    novčana masa>robne mase = inflacija;

    novčana masa

  • Kejns – inflaciju tretira kao posredno oporezivanje graĎana za vreme

    II sv. rata u Engleskoj;

    njegovi predlozi za sniţenje realne zarade putem inflacije imali su za

    cilj da se smanji otpor kod stanovništva, nego kada bi zarade

    smanjivale, ili uvodili novi porezi;

    uzroci inflacije:

    prekomerna opšta, zajednička i investiciona potrošnja;

    veći uvoz od izvoza;

    poremećaji privrede usled ekonomske krize smanjenje proizvodnje i manje

    roba nego novca;

    ratovi, velike suše, poplave...

    inflaciona spirala – razvoj inflacije: cene rastu i dolazi do porasta

    novčane mase, to povlači novi rast cena i novog porasta novčane

    mase...

    Inflacija, deflacija

  • u zavisnosti na opsega, tempa i posledica postoji:

    umerena (dozirana ili blaga)- rast cena 1-2% godišnje;

    kontrolisana ili usporena – 2-10% koja se kontroliše putem kreditnih restrikcija,

    fiskalnih mera, mera eskontne politike, blokiranjem sredstava;

    ubrzana ili hiperinflacija – preko 10% kada količina u novcu u opticaju dostiţe

    ogromne brojke;

    inflacija=haos u privredi;

    indeks maloprodajnih cena – merenje inflacije, odnosno prikaz

    kretanja cena u nekom razdoblju pomoću indeksnih brojeva;

    prema uzrocima inflacija moĎe biti:

    inflacija troškova – rast cena uslovljen rastom troškova;

    inflacija traţnje – porast cena uslovljen je porastom traţnje;

    uvezena inflacija – slično kod inf. troškova ali se radi o cenama uvoznih

    komponenti;

    strukturna inflacija – usled strukturne neravnoteţe u privredi dolazi do nestašice

    nekih roba, i rasta cena;

    psihološka inflacija – kada postoje inflatorna očekivanja;

    Inflacija, deflacija

  • strukturna inflacija je karakteristična pojava za zemlje

    Latinske Amerike, usled troškovnih pritisaka, ili onih na

    strani traţnje, dolazi do rasta cena u pojedinim sektorima,

    pa zatim i opštih nivoa cena;

    strukturna inflacija izazvana je nepovoljnim odnosima

    razmene, nepovoljan poloţaj nekih grana u privredi...

    stagflacija – stanje privrede sa sporim privrednim rastom

    (1-2%) i visokim stopama inflacije (5-6%);

    stamflacija - privreda u recesiji (-5 do 1%) i ubrzana

    inflacija (10%);

    Inflacija, deflacija

  • negativne posledice inflacije:

    1. parazitske tendencije u privredi – teţi se ostvarivaju većeg

    dohotka, ali ne bazi rada, već preraspodelom na bazi cena što

    destimluliše rad;

    2. usporavanje produktivnosti rada;

    3. disproporcije u privredi – razvoj pojedinih garna na račun drugih;

    4. destimulisanje štednje stanovništva (kamatna stopa manja od

    inflacije);

    5. stimulisanje zaduţivanja i rasta kreditnih plasmana;

    6. razvijanje špekulativnih aktivnosti.

    inflacija=privredna bolest koja se leči eliminisanjem njenih uzroka;

    DRŢAVA TREBA SPROVODI ANTIINFLACIONU POLITIKU;

    Inflacija, deflacija

  • postoje 2 koncepta ove politike:

    GRADUALISTIČKA – eliminisanje inflacije ili njeno svoĎenje na

    razumnu meru,

    oţivljavanje proizvodnje, jačanje konkurencije, liberalizacija ek. tokova i sl.

    ŠOK TERAPIJA – zamrzavanje cena i plata, pa zatim postupno

    njihovo odmtzavanje sa ostalim merama dugoročnijeg karaktera;

    mere antinflacione politike:

    kontrola cena, kontrola monetranih tokova od strane CB,

    restriktivna kreditno-monetarna politika; ograničavanje rasta plata;

    smanjivanje drţavnih rashoda; stabilizacija deviznog kursa;

    stimulsianje proizvodnje i ponude; antimonopolske mere i

    zakonodavstvo; uzdrţavanje od spasavanja neefikasnih proiz.

    subjekata (javni sektor)...

    Inflacija, deflacija

  • treba voditi računa da se suzbijanjem inflacije ne stvore druga

    nepovoljna stanja – recesija, nezaposlenost, socijalni nemiri...

    Fridmanov recept drţavnog upravljanja novčanom masom – osnovni

    krivac inflacije je štampanje novca od strane drţave, što upućuje na

    rešavanje putem smanjivanjem drţavnih izdataka i smanjivanjem

    monetarnog rasta;

    deflacija – negativna pojava praćena padom cena i javlja se vrlo

    retko;

    slomom kreditnog sistema kada je došlo do pada novčane mase;

    restriktivnih mera CB radi sprečavanja inflacije;

    većeg uvoza roba iz drugih zemalja zahvaćenih deflacijom;

    zastoja u pokretanju investicionog ciklusa (štednja>investiicja).

    deflacija dovodi smanjenja korišćenja kapaciteta, pada investicija,

    rasta nezaposlenosti, odnosno destimulacije proizvodnje usled niskih

    cena.

    Inflacija, deflacija

  • deflacija je pozitivna izuzetno retko i u kratkom roku, da bi se suzbila

    inflaciona spirala.

    reflacija (lat. reflare-duvati u suprotnom smeru) – mere drţavne

    monetarne i kreditne politike u cilju povećanja novčanog opticaja

    putem proširivanja kredita;

    reflacija – sluţi da se prevladavaju teškoće oko deflacije, ili

    nedovoljne količine novčanih sredstava u privredi;

    reflacija – ograničena inflacija u svrhu oţivljavanja privrednih

    aktivnosti.

    Inflacija, deflacija

  • specifični uslovi koji izazivaju primenu devalvacije ili revalvacije:

    nagle i brze promene deviznih kurseva (usled rasta stope inflacije,

    nepodmirenje kreditnih obaveza, deficit u trgovinskom bilansu,

    poliitčke prilike, ratna opasnost);

    devalvacija – oblik revalorizacije ili depresijacije novca, zakonsko

    smanjenje sluţbenog pariteta, tj. vrednosti novčane jedinice u

    odnosu prema teţinskoj jedinici zlata;

    devalvacija – posledica inflacije, ali i moţe da podstakne izvoz i

    destimuliše uvoz, jer roba za strance postane jeftinija;

    namerna devalvacija- drţava odluči da smanji vrednost svoje valute

    sa ciljem da izvoz bude konkurentniji, i da se smanji deficit platnog

    bilansa;

    depresijacija – ostvaruje se inflacijom i devalvacijom.

    Devalvacija i revlavacija

  • revalvacija – oblik revalorizacije ili apresijacije novca,

    zakonsko povećanje sluţbenog pariteta (kursa), tj.

    vrednosti novčane jedinice prema teţinskoj jedinici zlata;

    nastaje kada je nacionalna podcenjena u odnosu na

    druge valute;

    revalvacija – podstiče uvoz i destimuliše izvoz, u svrhu

    uravnoteţenja platnog bilansa zemlje (koordinacija sa

    MMF);

    apresijacja – deflacijom i revalvacijom

    Devalvacija i revalvacija

  • novac prelazi nacionalne granice, odnosno dolazi do

    razmena valute;

    svetsko devizno trţište radi 24 h;

    oko bilion deviza na finansijskom trţištu sveta promeni

    vlasnika u toku jednog dana;

    različiti subjekti (malog privrednika do meĎunarodnih

    korporacija) putem banaka obavljaju kupovinu roba iz

    drugih drţava;

    banke u zemlji kupca i prodavca su posrednici u transferu

    sredstava sa računa kupca na račun prodavca;

    nedeljni pregled Vol Strit ţurnala daje pregled pribliţnog

    kursa po kom se am. dolar zamenjuje za svetske valute.

    Trgovanje novcem

  • proces pomoću kojih se “prljavi” novac kao prihod od kriminala

    pomera kroz finansiijski sistem na način kojim se prikriva njegovo

    pravo poreklo, da bi se na kraju prikazalo da potiče iz legalnih izvora;

    sloţen proces u kom učestvuju finansijske i nefinansijske institucije i

    pojedinci;

    postoje 3 faze:

    1. oslobaĎanje od gotovine stečene kriminalom i transformisanje u

    negotovinska sredstva (plasiranje);

    2. raskidanje veze izmeĎu novca i kriminala (sprovoĎenje većeg broja

    transakcija u kratkom vremenskom periodu - presvlačenje);

    3. “oprani” novac se vraća u cirkulaciju i integriše u legalnu ekonomiju i

    finansijski sistem (repatriijacija ili integracija).

    “pranje” novca je nezakonit i nelegalan posao, a “perači” nastoje da

    uključe što veći broj institucija, organizacija i pojedinaca;

    “Pranje” novca

  • ključna uloga u ovom lancu imaju komercijalne banke što upućuje da

    je uloga ostalih institucija zanemarljiva;

    u novije vreme “na meti” su nebankarske finan. institucije i sistemi –

    koji pruţaju usluge slični bankarskim, ali su slabije kontrolisani od

    strane CB (menjačnice, sluţbe za naplatu čekova i transmisiju novca,

    brokeri hartijama od vrednosti, kompanije za osiguranje...);

    zemlje – poreski rajevi (of šor) – formiraju se kompanije koje su

    zakonski registovane od strane kriminalaca, ali se oni bave samo

    manipulacijama i finansijskim transakcijama za pranje novca (shell,

    ghost, ili front kompanije);

    ovaj proces se sve više internacionalizuje pogotovo pomoću sistema

    elektronskog transfera sredstava;

    “pranje” novca je unosan biznis i sumarno iznos je veći nego društ.

    bruto proizvod mnogih zemalja;

    “Pranje” novca

  • osnovni izvor pribavljanja ovakvog novca ima izvorište u

    trgovini drogom;

    postoje nastojanja da se zakonskim rešenjima suzbiju

    kriminalne radnje i “pranje” novca (USA-traţe od banaka

    izveštaj o deponovanju gotovine u iznosu od 10.000

    dolara, ili višestrukog deponovanja istog lica);

    problem je moguće suzbiti samo koordinacjom drţava i

    meĎunarodnih institucija.

    “Pranje” novca

  • kamata=cena novca, plaćanje nadokande za upotrebu novca;

    kamatna stopa – trošak pozajmljivanja novca meren u novčanim jedinicama

    po godini na jedinicu posuĎenog novca;

    kamatna stopa – utvrĎena cena zajmovnog kapitala za godinu dana na

    kapital vrednost 100, odnosno:

    k`=K/ZK*100, gde je k`=kamatna stopa; K = ulazna godišnja kamata na

    pozajmljeni kapital, ZK=zajmovni kapital;

    realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa korigovana za indeks

    cena za malo (stopu inflacije);

    realna kamatna stopa=nominalna kamatna stopa-inflacija;

    nominalna kamatna stopa= realna kamatna stopa + inflacija (Fišerova

    jednačina);

    efekat Fišera – rast inflacije za 1% izaziva porast nominalne kamatne stope

    za 1%;

    nominalne kamatne stope=realnim stopama povraćaja koju potraţuju

    investitori, uz uvećanje za očekivanu stopu inflacije

    Cena novca - kamata

  • banke – novčana preduzeća i monetarne ustanove;

    finansijske institucije koje primaju novčana sredstva (depozit) i

    plasiraju u kredit, uz obavljanje finansijskih usluga;

    osnivanje i rad banaka su odreĎeni zakonskim propisima;

    osnovni zadatak postojanja banka:

    prikupljanje slobodnog kapiata i ušteda sa niţim (pasivnim) kamatnim stopama;

    plasiranje sredstava drugim uz više (aktivne) kamatne stope;

    razlika je provizija-kojim se pokrivaju troškovi i ostvaruje dobit.

    bankarska tarifa (marţa) – cena bankarske usluge (troškovi

    obavljanja usluge + dobit);

    bankarstvo je poslovanje kojim je obuhvaćeno drţanje depozita i

    pozajmljivanje novca;

    bankarski poslovi (kreditne operacije banaka) su trojaki: aktivni,

    pasivni i neutralni;

    Bankarstvo i ponuda novca

    (banke i bankarski sistem)

  • aktivni poslovi (banka u ulozi poverioca) – dajući kredite banka

    zaračunava aktivnu kamatnu stopu – krediti po tekućem računu,

    hipotekarni krediti...

    pasivni poslovi – gde je banka u ulozi duţnika (primanje štednih

    uloga i depozita);

    neutralni poslovi – banka obavlja poslove za račun trećih lica (isplata,

    naplate, kupoprodaje i druge usluge za koje se naplaćuje provizija);

    bankarski sistem – učestvuje u kreiranju novca i u povlačenju

    novčane mase iz opticaja;

    bankarski sistem – centralna banka (NBS) i mreţa poslovnih i

    specijalizovanih banaka i drugih fin. institucija;

    bankarski sistem je deo privrednog sistema i povezan sa ostalim

    delovima (fiskalni sitem, devizni sistem, sistem cena...).

    Bankarstvo i ponuda novca

    (banke i bankarski sistem)

  • kredit (zajam, dug) – je imovinsko-pravni odnos izmeĎu poverioca

    i dužnika, gde prvi ustupa novac (robu ili druge stvari) drugom, na

    odreĎeno vreme i uz odreĎene uslove, dok je drugo lice obavezno

    da uredno izmiri svoje obaveze predviĎene ugovorom;

    kreditni odnosi su dobrovoljni;

    pravna i fizička treba da imaju obeleţja:

    formalno kreditno sposobna lica – prema pravnim propisima mogu sklapati

    ugovore i preuzimati obaveze;

    materijalna kreditna sposobnost – u zavisnosti od imovinskog stanja se

    obezbeĎuje sistem garancija za ispunjenje obaveza.

    motivi davanja kredita: dobijanje kamate, realizacija roba i usluga;

    unapreĎenje i usmeravanje proizvodnje i potrošnje;

    pokriće kredita: jamstvo trećeg lica, ustupanje i zalaganje nekretnina,

    pokretnih dobara, prava, potraţivanja

    Kredit

  • trgovački kredit (komercijalni, robni, liferanski)-proizovĎači i trgovci

    odobravaju jedni drugima, ili potrošačima, gde je roba ili usluga data

    na kredit;

    bankarski kredit-banke daju proizvoĎačima, trgovcima, potrošačima,

    ustanovama, gde je objekt kredita novac;

    namena: potrošački i privredni (poljoprivredni, industrijski, zanatski,

    trgovački..., ili krediti na osnovna i na obrtna sredstva) krediti;

    kredit zasnovan na poverenju stranaka – lična ili personalna vrsta

    kredita;

    zasnovan za zalogu neke stvari ili prava –realna vrsta kredita

    (hipotekarni, lombardni);

    prema vremenu vraćanja – kratkoročne, srednjeročne i dugoročne;

    karakter poverioca – javni, privatni, domaći, strani;

    Kredit

  • način korišćenja – redovni (stalni) i sezonski (vanredni), kamatni,

    beskamatni...

    ostale specijalne vrste kredita (akceptni, vinkulacioni, avalni,

    konzorcijalni...);

    u današnje vreme je velika ekspanzija potrošačkih i stambenih

    kredita u svim zemljama trţišne ekonomije, a uzroci rasta ovih

    plasmana su:

    porast proizvodnje i izmena obima i strukture potrošnje u korist

    predmeta trajne potrošnje;

    masovna proizvodnja i problem realizacije;

    proširenje finansijskih institucija i kreditnog sistema;

    porast ţivotnog standarda i ţelja za posedovanjem nekretnina;

    jak uticaj reklama.

    Kredit

  • pozitivni uticaji – rast potrošnje i potrebni nivo investicija;

    negativne posledice – kriza hiperprodukcije, mogućnost

    rasta inflacije;

    kreditni rizik – vezan za poverioca ako duţnik ne ispuni

    svoje finansijske obaveze, odnosno bezuslovna otplata

    odreĎenog dana;

    u tu svrhu se odreĎuje bonitet zajmoprimca gde se

    sagledavaju finansijski tokovi.

    Kredit

  • monetarna ekonomija – uloga novca u determinisanju tokova

    privredne aktivnosti (uticaj novca na cene, investicije, potrošnju,

    proizvodnju, zaposlenost);

    predmet izučuvanja mon. ekonomije: monetarna teorija, monetarna

    analiza i monetarna politika;

    monetarna politika – deo makroekonomske poltike koju direktno

    sprovodi centralna banka;

    bliţi cilj mon. politike: količina novca u opticaju, visina kamatnih stopa,

    obim bankarskih kredita;

    konačni cilj: niska stopa inflacije; platno-bilansna ravnoteţa; visoka

    stopa zaposlenosti, rast društvenog proizvoda;

    centralna banka sprovodi monetarnu politiku instrumentima kojima

    se deluje na količinu primarnog novca i na novčani multiplikator:

    operacije na otvorenom trţištu ili na deviznom trţištu; upravljanje

    kamatnom stopom; odreĎivanje stope obaveznih rezervi;

    Monetarna ekonomija,

    monetarna politika i monetarni

    sistem

  • subjekti monetarne politike – centralna banka, poslovne banke i

    druge institucije;

    restriktivna monetarna politika – primenjuje se u uslovima inflatorne

    neravnoteţe, ima za cilj da eliminiše inflatornu komponentu rasta

    dohotka i da stabilizuje cene;

    restriktivna monetarna politika – smanjenje agregatne traţnje putem

    smanjenje ponude novca, rastom kamatnh stopa, rast stope

    obaveznih rezervi, smanenje obima kredita;

    ekspanzivna (liberalna) monetarno-kreditna politika u uslovima pada

    proizvodnje i zaposlenosti, eskpanzijom novca i kredita iznad

    optimalne tačke, da dovede do njihovog povećanja;

    ekspanzivna politika – rasta investicije, potrošnje i oţivljavanja

    poslovne klime, i da dovede do rasta realnog dohotka i zaposlenosti;

    Monetarna ekonomija,

    monetarna politika i monetarni

    sistem

  • operacije na otvorenom trţištu – CB odreĎuje obim primarnog novca,

    a posredno i na novčanu masu;

    Monetarna ekonomija,

    monetarna politika i monetarni

    sistem

  • monetarni sistem – skup načela, metoda, mera, instrumenata i

    institucija kojima se kreira i povlači novac, i regulišu se monetarni

    tokovi;

    monetarni sistem – skup institucionalnih i organizacionih pravila

    koja odreĎuju tokove, instrumente i institucije:

    šta se od fin. instrumenata (koji se mogu koristiti kao prometno i plateţno

    sredstvo) treba smatrati novcem;

    uloga priv. subjekata;

    njihova nadleţnost o odlučivanju u vezi sa novcem i motive njihovog ponašanja;

    mehanizam regulisanja emisije, cirkulacije i povlačenja novca;

    okvire za korišćenje monetarne politike kao načina usmeravanja priv. tokova;

    uloga trţ. mehanizma u monetrarnoj oblasti.

    Monetarna ekonomija,

    monetarna politika i monetarni

    sistem

  • novčana masa (M1) – odgovara definiciji novca kao transakcijskog

    (likvidacionog) novca, pa se koristi kao indikator ponude novca;

    novčana masa (M1): gotov novac u opticaju i depozitni novac

    (sredstva na tekućim računima i ostala novčana sredstva);

    likvidna masa (M2): novčana masa, kvazi novac (ulozi na štednju

    po viĎenju, oročeni depoziti na stambenu izgradnju, oročeni depoziti

    do jedne godine), kratkoročne hartije od vrednosti; kratkoročni

    depoziti domaćih komitenata u devizama (depoziti po viĎenju u

    devizama, oročeni kratkoročni depoziti u devizama);

    ukupna likvidna sredstva (M3): obuhvata grupu M2, sredstva

    rezervi, sredstva ze doznake u inostranstvu, sredstva za pokriće

    akredtiva, ostali ograničeni depoziti, sredstva za kupovinu deviza,

    udruţena sredstva;

    Monetarni agregati i

    monetarni multiplikator

  • monetarni volumen (M4): obuhvata M3, dugoročne dinarske i

    devizne depozite i druga sredstva oročena na period preko 1 god.,

    dugoročne obaveze banaka prema domaćim komitentima u

    devizama, dugoročna udruţena sredstva, oročene depozite,

    dugoročne obaveze po hartijama od vrednosti i oročenim sredstvima

    sa stambeno-komunalnu izgradnju;

    proces stvaranja novca se zasniva na umnoţavanju (multiplikaciji)

    primarnog novca kao osnove novčanog sistema;

    ovaj proces se odvija kreditne i depozitne operacije poslovnih

    banaka;

    tu su vaţne 2 veličine za ukupnu ponudu novca: odnos rezervi

    banaka prema njenim depozitima i odnos gotovine koju ţele da drţe

    privredni subjekti prema depozitima banke;

    obe veličine utiču na visinu novčanog multiplikatora;

    Monetarni agregati i

    monetarni multiplikator

  • novčani multiplikator – koliko će se povećati novčana masa ako se

    primarni novac poveća za 1 dinar (ili neku drugu novčanu jedinicu);

    novčani multiplikator – koliko se puta poveća primarni novac u

    odnosu polaznu novčanu osnovu;

    u SRJ na kraju 1994. godine ovaj multiplikator je bio 1,84 da je 1 din.

    primarnog novca stvarao 1 din. i 84 pare ukupne novčane mase;

    UKUPNA PONUDA NOVCA (U OPTICAJU):novčani

    multiplikator*primarni novac, odnosno M=m*H;

    rezerve imaju presudan uticaj na multiplikaciju novčane mase (veće

    rezerve, manje novca u bankarskim kanalima);

    potreban je optimalan nivo rezervi da banke ne bi dolazile u stanje

    nelikvidnosti i rušenja poverenja u bank. sisitem;

    u tu svrhu se propisuje od strane CB obaveza rezerva (minimum)

    rezervi prema visini depozita, odnosno banke ne mogu da padnu

    ispod tog minimuma rezervi gotovog novca;

    Monetarni agregati i

    monetarni multiplikator

  • NBS utiče na proces umnoţavanja novca i pri čemu menja visinu

    obaveznih rezervi;

    povećanjem obaveznih rezervi – usporava se kreiranje novca;

    smanjivanje obaveznih rezervi – podsticanje stvaranja nove novčane

    mase;

    novčani multipikator- odnos izmeĎu novčane mase M i primarnog

    novca H

    Monetarni agregati i

    monetarni multiplikator

  • novčani multipikator – veći;

    ako je manji odnos gotovog novca prema depozitima;

    manji odnos bankarskih rezervi prema depozitima;

    odnos gotovog novca prema depozitima uslovljava

    novčani multiplikator:

    gotovina kod stanovništva >depozita= manja

    multiplikacija;

    gotovina

  • CB na ponudu novca utiče preko tri instrumenta:

    utvrĎivanje obavezne rezervi banaka –stopa obavezne rezerve (minimalna stopa

    rezervi gotovine u odnosu na depozite koju moraju da drţe banke);

    politika eskontne stope – kamatna stopa po kojoj CB pozajmljuje sredstva

    poslovnim bankama. Poslovne banke jedan deo depozita moraju da čuvaju kao

    rezervu gotovine, i

    operacije na otvorenom trţištu – kupovina i prodaja HOV od strane CB. čime se

    suţava ili proširuje kreditni potencijal poslovnih banaka.

    Ponuda, traţnja i ravnoteţa

    na trţištu novca

  • nagib krive zavisi od primarnih ciljeva CB;

    ako je cilj nepromenjena količina novca u opticaju bez obzira na

    visinu kamatne stope onda je paralelna sa vertikalnom osom;

    Kriva ponude novca (ukupna

    ponuda novca na novčanom

    trţištu)

  • procena CB da očuva kamatnu stopu da definisanom nivou, bez

    obzira na količinu novca u opticaju, onda je ponuda novca paralelna

    sa horizontalnom osom;

    Kriva ponude novca (ukupna

    ponuda novca na novčanom

    trţištu)

  • ako je procena CB da uveća ponudu novca nezavisno od nivoa

    kamatne stope, onda je ponuda novca prava linija pozitivnog nagiba;

    u ovom slučaju rast kamatnih stopa povećava ponudu novca;

    Kriva ponude novca (ukupna

    ponuda novca na novčanom

    trţištu)

  • najznačajniji instrument delovanja CB na ponudu novca;

    porast ove stope ostvaruje se restriktivna kreditno-

    monetarna politika;

    smanjenje ove stope ralizuje se ekspanzivna kreditno-

    monetarna politika;

    diskontna stopa je po kojoj centralna banka odobrava

    kredite poslovnim bankama

    povećanjem diskontne stope CB – kontrakciona

    monetarna politika;

    smanjenjem diskontne stope CB – ekspanzivna

    monetarna politika.

    Promena stope obaveznih

    rezervi

  • novčani iznos koji ljudi drţe u obliku gotovine ili čekovnih depozita,

    pri različitim nivoima kamatne stope;

    osnova traţnje je transakcioni motiv (ţelja za kupovinom dobara,

    usluga i sl.), motiv predostroţnosti (deo sredstava da bude visoko

    likvidan oblik za slučaj nepredviĎenih dogaĎaja);

    osim kamatne stope na kretanje traţnje utiče i veličina društvenog

    proizvoda...

    Traţnja za novcem

  • predstavlja količinu novca koji se nudi, a koju istovremeno ţele da

    imaju i stanovništvo i poslovni sektor;

    nivo trţišne kamatne stope odreĎen je ponudom i traţnjom za

    novcem;

    Ravnoteţa na novčanom

    trţištu

  • Postoje 2 razloga koji uslovljavaju promenu:

    usled uvećanja društvenog proizvoda povećala se traţnja za novcem, i

    kako CB ţeli nepromenjenu količinu novca,onda rast DP povećava kamatnu

    stopu uz ograničenu ponudu novca

    Promena ravnoteţe na

    novčanom trţištu

  • usled povećanja ponude novca – multiplikaciono uvećanje novčane mase

    dovodi sniţavanja kamatnih stopa (nastalo kao posledica povećanje stope

    obaveznih rezervi od strane CB), a količina novca u opticaju raste;

    Promena ravnoteţe na

    novčanom trţištu