of 43/43

Novac i Monetarna Politika

  • View
    65

  • Download
    9

Embed Size (px)

DESCRIPTION

hjghghkg hghjkhg hghjgkljh

Text of Novac i Monetarna Politika

  • Restriktivno gledano trite novca obuhvata trgovanjem novca i kratkoronim hartijama od vrednosti, zatim kratkorone kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su: komercijalne banke,depozitne banke,berze za ovu vrstu hartija od vrednosti,eskontne i diskontne organizacije,akceptno-kreditne institucije.

    Pojam trita novca

  • Najznaajniji instrumenti su :Meubankarska kupoprodaja novcaKratkorone hartije od vrednosti Meubankarska trgovina vikovima obaveznih rezerviInstrumenti trita novca

  • Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tritu novca pozajmljuje radi odravanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na odreene vremenske intervale

    Zato i moemo razlikovati dnevni odnosno noni novac jer se transakcije obavljaju esto tokom noi, i razlikujemo terminski novac koji se posuuje radi odravanja likvidnosti u duem vremenskom intervalu. Meubankarska kupoprodaja novca

  • Kupoprodaja se najee obavlja izmeu sledeih subjekata:

    dve poslovne banke jedne poslovne banke i centralne bankedrave i poslovne banke drave i centralne bankedrave i njenih institucija

    Kratkorone hartije od vrednosti

  • Pored ove podele moemo napraviti i podelu na subjekte koji izdaju kratkorone vrednosne papire :

    dravni vrednosni papiri; u koje spadaju dravne obveznice, dravne menice, dravni blagajniki zapisi.vrednosni papiri centralne banke; to su blagajniki zapisivrednosni papiri privrednih preduzea, firmi ili privatnih lica akceptiranih od strane ovlaenih finasijskih institucija.

  • Baviemo se:

    ta je novac?

    Funkcijama novca.

    Novcem u meunarodnim plaanjima.

    Promenom vrednosti novca.

    Novcem i monetarnom politikom.

  • Postiji vise definicija novca:Roba koja trajno vrsi ulogu opsteg ekvivalentaJezik trzistaPosebna roba koja sluzi kao posrednik u razmeni svih drugih robaSredstvo za utvrdjivanje relativne vrednosti drugih robaDrustvena konvencijaSredstvo razmene (obrta) i standardni predmet koji sluzi za razmenu stvari i uslugaEkonomisti novac (novanu masu) definiu kao opteprihvaeno sredstvo plaanja, kao i otplate duga. ta je novac?1

  • U prolosti je novac bio raznih oblika i od razliitih materijala.Trampa.Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene roba i usluga.1ta je novac?

  • 1. PRENOSIVOST- mora biti pogodan za noenje pri obavljanju kupovine na razliitim lokacijama 2. TRAJNOST- u fizikom smislu- ne neto to moe da se pokvari ili propadne 3. DELJIVOST- da se moe podeliti na jednake delove radi kupovine manjih jedinica ili vraanja kusura. 4.STANDARDIZOVANOST-jednak kvalitet novanih jedinica, ne smeju se fiziki razlikovati 5. PREPOZNATLJIVOST- lako prepoznatljiv da bi se tano znalo da se radi o novcu a ne imovini manje vrednostiOsobine novca1

  • Novac je stvar i pojavljuje se u formi metalnog novca ( koji slui za manje isplate) i papirnog novca (banknota ).

    Novac ne podlee samo propisima gradjanskog prava, jer je stvar, ve i posebnim javnopravnim propisima koja odredjuju za njega poseban javnopravni reim .

    U svakoj dravi propisima se odredjuje koji je novac obavezno sredstvo plaanja .

    Novac sa gledita gradjanskog prava

  • U medjunarodnim ekonomskim odnosima su este situacije da u spoljnoj trgovini uestvuju zemlje ije valute nisu konvertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim tekoama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.

    Osnovni princip kod barter poslova je da se isporuke stranoj zemlji dobija konpenzacija u robama. Obraun se ne vri u novcu nego se jedne robe zamenjuju za druge robe.

    Barter poslovi se mogu ugovarati na nivou preduzea i na nivou drave.

    Barter poslovi

  • Mera vrednostitednja/zalihaSvetskinovacSredstvo razmeneSredstvo plaanjaFunkcije novca2

  • Dve osnove funkcije novca su:Sredstvo razmeneMera ekonomske vrednosti.

    Ovo su dve meusobno uslovljene funkcije novca, jer jedna roba ne ulazi u promet dok se prethodno ne utvrdi njena vrednost izraena u novcu, i odredi cena.

    Ukoliko roba nema cenu, ne moe se razmeniti za novac i ostvariti funkciju prometa.

  • I Novac kao mera vrednostiVrednost roba i usluga se izraava u novcu. Izraavanjem u novcu dobijam cenu.Cena je novani iskaz vrednosti robe/usluge.Omoguava poreenje vrednosti razliitih roba ( kg piletine vs. kg ribe).

    Za razliku od prethodne funkcije novac se i fiziki pojavljuje.2 akta razmene (robe za novac i novca za robu).

    Bez novca bili bi visoki tranaskcioni trokovi, morala bi da postoji dvostruka konicidencija elja ...II Novac kao sredstvo razmene

  • III Novac kao tednja ili zalihatednja akumuliranje radi daljeg investiranjaPretnja od obezvreivanja usled inflacije ukoliko se tedi u slamarici.

    Zaliha garant likvidnosti i solventnosti, za izmirenje obaveza u budunosti.Kupoprodaja robe na kredit.Kupac dunikProdavac - poverilacIV Novac kao sredstvo plaanja

  • V Novac kao svetski novac Kao svetski novac, novac ima ulogu u meunarodnom prometu. Svetski novac su jake, konvertibilne valute $, , , CHF ... Preraunavanje jedne valute u drugu je prema paritetu novca. Paritet osnova konvertibilnosti. Vrednost novca jedne zemlje naspram vrednosti novca druge zemlje. npr. paritet prema zlatu 1 = 1 unca zlata 1 unca zlata = RSD 93 /RSD = 1/93

  • Robni novac(CommodityMoney)Papirni novacekoviE-novacElektronskoplaanjeRazvoj platnog sistemaPlatni sistem nain realizovanja transakcija u privredi.Paralelno sa razvojem platnog prometa se razvijala u forma novca.

  • Elektronski novac1. DEBITNE KARTICE- omoguavaju kupovinu elektronskim transferom sredstava sa rauna kupca na raun prodavca2. SMART KARTICE- sadre fixni iznos digitalnog novca i mogu se dopunjavati sa rauna vlasnika preko ATM maina, personalnih kompjutera3. ELEKTRONSKI KE- forma e-novca koji se moe koristiti za kupovine na internetu. Klijent otvara raun u banci koji ima link za net. Kupuje robu na netu, e-ke se automatski transferie sa njegovog rauna na raun prodavca.

  • 1. ELEKTRONSKI EKOVI- slue za plaanje rauna preko interneta. Korisnik ispisuje ek koji preko PC alje primaocu, a on svojoj banci. Kada banka primaoca proveri validnost eka, naplauje ga- novac se prebacuje sa rauna platioca na raun primaoca eka.

    Elektronski ekovi

  • Danas je u opticaju isti papirni novac koji nije zamenljiv za zlato.Remedijum - drava je doputala odreena odstupanja od propisane koliine metala. Za nastanak papirnog novca bila je neophodna pojava drave koja e snagom prinude garantovati papirni novac kao posrednika u razmeni robe.

    Papirni novac

  • ek je pismena isprava koja je izdata u propisanoj formi i kojom njen izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje uloenu odreenu svotu novca, da naznaenoj osobi ili donosiocu isplati odreenu sumu novca.ekovi

  • Meunarodna plaanja su ona koja se vre izmeu pojedinih zemalja, bilo da ih vri drava, stanovnitvo ili privreda. To su finansijske transakcije izmeu zemalja po bilo kom osnovu, izmeu deviznih rezidenata i nerezidenata. .

    Novac u meunarodnim plaanjima3

  • ValutaValuta = vrednost

    Oznaka valute RSD, USD, EUR, CHF, GBP ...

    Valutni (monetarni, novani) sistem zakonski odreuje novanu jedinicu, novanu masu, valutni paritet ...

    Valuta oznaava:monetarni sistem jedne zemlje, kojim se odreuje osnovna novana jedinica, kao zakonsko sredstvo plaanja,efektivan novac i novanice,zakonsko sredstvo plaanja u zemlji i strani novac (domaa i ino valuta).

  • Valuta podrazumeva samo efektivan novac efektivu.

    Pored funkcije kao zakonskog sredstva plaanja u zemlji, valuta moe da se nae u funkciji meunarodnog sredstva plaanja svetski novac.

    Sa aspekta sposobnosti da slui kao meunarodno merilo vrednosti, valute moemo podeliti na:Konvertibilne slobodna razmena, u neogranienim koliinama.Nekonvertibilne za plaanja u unutranjem platnom prometu.Transferabilne valute povezane u valutni blok, za meunarodna plaanja (Euro).Obraunske ili klirinke za obraun meunarodnih plaanja na bazi meunarodnog dogovora.

  • DevizeNovac jedne ekonomije u inostranstvu se javlja u dva oblika i to:- valuta (efektivan strani novac)- devize (kratkorona potraivanja u ino novcu).

    Devize su kratkorona potraivanja koja jedna nacionalna ekonomija poseduje u valutama drugih ekonomija i to u obliku potraivanja banaka na raunima kod ino banaka, HOV koje glase na ino valutu, ekovi i menice koje glase na ino valutu,a vuene su kod ino banaka.

    Ino valute u rukama domaih rezidenata nisu devize, ve strana valuta.

  • Devizni kursValutni kurs govori koliko novanih jedinica domae valute razmenjujem za odreeni broj jedinica valute druge zemlje cena novane jedinice izraena u novanim jedinicama druge zemlje.

    EUR/USD = 1,5

    Devizni kurs je vrednost ino valute, na koju glasi deviza, izraeno u domaoj valuti. Postoji samo za ino valutu. Domaa valuta svoj devizni kurs ima samo u inostranstvu.

    1 = RSD 93$1 = RSD 64

  • Devizni kurs je vaan jer uspostavlja vezu nivoa cena u zemlji i inostranstvu, tj. konvertuje ino cene u domau valutu i obrnuto.

    Kupovina robe iz inostranstva podrazumeva razmenu dinara za stranu valutu, na deviznom tritu, prema deviznom kursu.

    Vano je da devizni kurs bude realan, ne potcenjen, ni precenjen.

    Devizne kurseve, prema nainu formiranja, najgrublje je mogue klasifikovati na:Fiksne kurseve instrument za realizaciju ciljeva nacionalne monetarne politike. Promene ovog tipa kursa su devalvacija (pad vrednosti domaeg kusa, 1:100) i revalvacija (rast vrednosti kursa, 1:80).

  • Fluktuirajui kursevi (plivajui) formiraju se slobodno, pod uticajem ponude i tranje za devizama na deviznom tritu. Promene kursa se vre depresijacijom (pad vrednosti domaeg kusa, 1:100) i apresijacijom (rast vrednosti kursa, 1:80). Rukovoeno plivajui

    Primer: Boca vina 1.000, devizni kurs je 1 = RSD 93 1 = RSD 90, boca vina je RSD 90.000, a ne RSD 93.000

    Apresijacija domae valute znai jeftiniju stranu robu na domaem tritu i obrnuto, skuplju domau robu na stranom tritu.

  • Levis farmerke 100, devizni kurs je 1 = RSD 93, = RSD 9.300 1 = RSD 100, iste farmerke iznose sada RSD 10.000

    Depresijacija domae valute znai skuplju stranu robu na domaem tritu i obrnuto, jeftiniju domau robu na stranom tritu.

  • Bilans plaanjaBilans planja (platni bilans) oslikava ukupnost ekonomskih transakcija zemlje sa inostranstvom. ine ga:* bilans tekuih transakcija* bilans kapitalnih transakcija.

    Stanje platnog bilansa odreuje visinu deviznog kursa, na deviznom tritu promenama ponude i tranje za devizama, a s druge strane devizni kurs utie na platni bilans (pitanje realnosti deviznog kursa).

    - Precenjen devizni kurs smanjuje konkurentnost izvoza i poveava sklonost ka uvozu, a to vodi deficitu platnog bilansa.

  • Kada govorimo o vrednosti novca govorimo o njegovoj kupovnoj snazi, tj. masi roba/usluga koje se mogu kupiti za datu koliinu novca, u nekom vremenskom periodu.

    Kupovna snaga novca i cene su obrnuto proporcionalne veliine.cene kupovna snaga novca cene kupovna snaga novca

    Kupovna snaga novca zavisi od zakona ponude i tranje robnih fondova (R) i novanih fondova (N).

    Veliina novca u opticaju = robnom fondu, konkretnijeO x B = RO novac u opticajuB brzina opticaja novcaR robni fond

    ConclusionPromena vrednosti novca4

  • DEFLACIJA porast vrednosti novca, rast kupovne snage novca

    Kada je R > NNastaje kada raste ponuda robe ili kada se novac povlai iz opticaja

    Efekti: novca je manje u opticaju, cene su nie, kamate rastu, pad rentabilnosti, rast nezaposlenosti, dalje usporavanje opticaja novca i novac dodatno postaje skuplji.

  • INFLACIJA pad vrednosti novca, pad njegove kupovne snage

    Kada je N > RNobelovac Milton Frideman: Inflacija je uvek i svuda monetarni problem.Obezvreivanje novca.

    Efekti: novca je vie u opticaju, rast cena ...Mere za suzbijanje kontrakovanje M, restriktivna monetarna politika.

  • Novana masa i monetrani agregati

    Novana masa (M) suma svih finansijskih instrumenata koji imaju funkciju novca.

    Monetarni agregati mere novane mase, klasifikovani prema kvalitetu i likvidnosti, monetarni indikatori i slue za voenje monetarne politike i politike likvidnosti.

    Postoji 5 monetarnih agregata, od ega su prva tri najznaajnija za prethodnom pomenute politike.ConclusionNovac i monetarna politika5

  • Kreiranje novane maseMehanizmi kreiranja novca:

    kreditna aktivnost banaka

    kupovina deviza od strane banaka

    kupovina HOV od strane banaka

    promene depozita banaka

    zaduivanje drave kod CB (centralne banke).

  • Monetarna politika

    Politika drave koja za zadatak ima regulisanje M u opticaju, razliitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima.Ciljevi monetarne politike:

    1. Postizanje i odravanje stabilnosti cena

    2. Ouvanje finansijske stabilnosti (stabilnosti kamatnih stopa, finansijskog trita, deviznog trita)

    3. Privredni rast

    4. Visoka stopa zaposlenostiOsnovni instrumenti monetarne politike:

    1. Operacije na otvorenom tritu

    2. Eskontna stopa

    3. Obavezna rezerva

  • Strategija CB

    Ciljana stopa inflacije, kao godinja procentualna promena indeksa potroakih cena, jedina je numerika smernica monetarne politike.

    Meutim, navedeni instrumenti monetarne politike ne utiu direktno na ciljeve monetarne politike. Prave se operativni i prelazni targeti.

  • 2. Eskontna stopaCena primarnog novca.Kamata po kojoj CB daje kredite poslovnim bankama.

    Ukoliko CB obori eskontnu stopu, krediti za banke postaju jeftiniji, dalje se plasiraju povoljniji krediti privredi i stanovnitvu, dolazi do rasta investicija, rasta DP.Opasnost inflacija.

  • 3. Obavezna rezerva

    Obavezna rezerva predstavlja deo sredstava koje su banke u obavezi da dre na posebnim raunima kod CB.

    Promenama stopa obavezne rezerve utie se na smanjenje ili proirenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i povlaenje, odnosno kreiranje dopunske likvidnosti banaka.

    Ukoliko doe do poveanja stope obavezne rezerve, smanjuje se kreditni potencijal banaka, dolazi do kontrakovanja M, dinar postaje skuplji.

  • Novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva drutvene zajednice, a ujedno slui i kao univerzalno sredstvo za meusobno uporeivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada.Novac utie i na efikasnost tako to ljudima omoguava da se specijalizuju u onome to najbolje rade. Pojavom novca reava se problem koji se javlja kod trampe, tako da se time in prodaje odvaja od ina kupovine. Funkciju novca kao sredstva razmene obavlja gotov novac i depozitni novac, kao i druge HOV (kvazi novac) kojima kao kompenzacija za rizik likvidnosti uvek pripada kamata ili neki drugi prihod. Zakljuak

  • 1) Bankarstvo teorija i praksa, prof. dr. Vojin Bjelica, Stilos Novi Sad 2001. godine;2) Berze i berzansko poslovanje, dr. arko Risti, dr. Slobodan Komazec i drugi, za izdavaa Nenad Jelesijevi 2006. godine;3) Zakon o hartijama od vrednosti, Slubeni glasnik RS. br. 47/ 2006- 3;4) Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS. br. 107/ 2005- 15.5) Internet LITERATURA

  • *