Oblici finansiranja

1.UVOD Finansijsko trite predstavlja organizovani prostor na kome se trai i nudi finansijsko-novana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje organizovano formira cena tih sredstava.

Osnovna uloga finansijskog trita sastoji se u pruanju i stvaranju mogunosti optimalne alokacije novanih sredstava sa onih fizikih i pravnih lica koja raspolau slobodnim iznosima koje ele investirati, na ona fizika i pravna lica iji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekuih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potronje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvriti na organizovan trini nain i prema legalizovanim trinim uslovima.

Naime, finansijsko trite, kao jedan od osnovnih segmenata trine privrede, postaje tako izuzetno vaan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije.

Meutim, dubina finansijskog trita u Srbiji, zbog godina sankcija koje su unitile najvei deo domae tednje i akumulacije preduzea, nije zadovoljavajua za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo trite ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije.

Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog trita, i polako se poveava obim trgovanja.

2. FINANSIRANJE IZ REZERVI

Rezerve su znaajan inilac uspenog poslovanja preduzea. One su po pravilu u novanom obliku i predstavljaju rezervni finansijski potencijal koji se moe upotrebiti za finansiranje preduzea.Rezerve nastaju iz ostvarenog neto dobitka kada se, u skladu sa propisima, jedan deo neto dobitka rasporeuje za rezerve. Ovo znai da su rezerve sopstveni izvor finansiranja. One se formiraju u obliku novca koji se dri na posebnom raunu ili na iro raunu zajedno sa ostalim novanim sredstvima. Rezerve ine deo ukupne imovine, odnosno finansijskog potencijala preduzea. Specifinost rezervi sastoji se u tome to se one koriste za finansijske intervencije i spreavanje negativnih posledica koje mogu nastati usled dejstva rezliitih finansijskih i drugih poslovnih rizika. Pri finansijskim intervencijama iz rezervi, one se koriste za trajnu ili privremenu zamenu nedostajue ili supstituciju izgubljene imovine, odnosno izvora finansiranja pod dejstvom raznih rizika. Politika rezervi moe biti: a) politika otvorenih rezervi i b) politika skrivenih rezervi. Nastajanjem i korienjem otvorenih i skrivenih rezervi stvara se rezervni kapital koji ne zahteva isplatu dividendi. Time se za preduzee smanjuje novani izdatak.2.1. Finansiranje iz otvorenih rezerviKod politike otvorenih rezervi cilj je da se raspodelom ostvarenog neto dobitka u preduzeu stvori rezervni kapital koji e u kriznim finansijskim situacijama biti vana potpora poslovanju. Rezerve su deo neto dobitka koji se rasporeuje na stranu za sluaj oekivanih rizika. One su po kvalitetu jednake zadranom dobitku za razvoj. Osnovno naelo politike otvorenih rezervi je naelo sigurnosti osnovnog kapitala akcionara. Njihov primarni zadatak je da tite osnovni kapital vlasnika kojima se priznaje status poverilaca. Preduzee rezervama titi kako osnovni kapital koji je nastao emisijom akcija, tako i osnovni kapital koji je nastao iz zadranog dobitka. Kada preduzee ima vei rezervni kapital, vea je verovatnoa da e u sluaju njegove likvidacije iz ostatka likvidacione mase, po isplati svih drugih obaveza, moi da se isplati akcionarima nominalna vrednost akcijskog kapitala. Zato mnoge zemlje propisuju obavezu stvaranja rezervi. Prema naim propisima preduzea su duna da iz ostvarenog dobitka izdvoje najmanje 5 odsto za obaveznu rezervu, sve dok ona ne dostigne 10 odsto od osnovnog kapitala. Zakonske rezerve u prvom redu slue za pokrie gubitka, a u sluaju njihovog smanjenja preduzee je duno da ih dopuni do propisanog iznosa. Ne moe se vriti isplata dividende dok se iz dobitka nakon oporezivanja ne izdvoje neophodni iznosi za obavezne rezerve.Statutarne rezerve se obrazuju po pravilu namenski i slue za pokrie finansijskih teta iz poslovnog rizika, za sanaciju teta zbog vie sile (poplava, poar, sua) i sl.Politikom otvorenih rezervi poveava se kumuliranje dela neto dobitka za rezerve, a smanjuje se deo neto dobitka za dividendu i za zadrani dobitak. Ovom politikom osiguravaju se rezerve za sluaj oekivanih rizika. to su vei rizici, vee su i rezerve. Velike rezerve omoguuju politiku stabilnih dividendi, ime se poveava trina vrednost akcija.Prilikom trajnog i privremenog finansiranja kratkoronih i dugoronih potreba preduzea iz rezervi treba voditi takvu politiku koja e maksimalno doprinositi kvantitativnom i kvalitativnom jaanju finansijske snage preduzea. Politikom rezervi treba nastojati da se kvantitativno ouva i povea imovina koja se direktno koristi u poslovanju. Privremenom upotrebom rezervi radi otklanjanja insolventnosti privremeno se uveavaju izvori koji se direktno koriste u finansiranju poslovanja preduzea. Trajnom upotrebom rezervi dolazi do trajnog ukljuivanja rezervnih sredstava u poslovanje, ime se nadoknauje izgubljena vrednost imovine; tako se u isto vreme smanjuje iznos raspoloivih rezervi. Poto se trajnom upotrebom rezervi smanjuju rezervna sredstva, preduzee ima obavezu da formira nova sredstva rezervi. Zato politikom rezervi treba teiti kvantitativnom ouvanju rezervnih sredstava putem smanjenja njihove trajne upotrebe, odnosno eliminisanjem uzroka koji dovode do trajne upotrebe rezerve. Smanjenjem troenja rezervi preduzee stvara uslove da izdvaja vei deo neto dobitka za druge namene.Rezerve olakavaju odravanje solventnosti, to predstavlja prvu komponentu finansijske snage sposobnost plaanja, ime se kvalitativno poveava finansijska snaga preduzea.Meutim, ne treba zaboraviti da su i rezervna sredstva skupa, jer potiu iz ostvarenog finansijskog rezultata (neto dobitka) koji je neracionalno koristiti za isplatu raznih kratkoronih obaveza. Rezervna sredstva koja se ne koriste u poslovanju su mrtav kapital i tezaurisani novac koji ne doprinosi poveanju finansijskog rezultata i finansijske snage preduzea. Rezerve pozitivno utiu i na ouvanje i poveanje sposobnosti finansiranja preduzea, to predstavlja drugu kvalitativnu komponentu finansijske snage. One se mogu koristiti za finansiranje rezervnih potreba preduzea (obrtnih sredstava), kao i za finansiranje stalne obrtne imovine (trajnih obrtnih sredstava).Rezerve se mogu tretirati kao potencijalni dugoroni izvor finasiranja. Njihovim korienjem poveava se sposobnost kratkoronog i dugoronog finansiranja preduzea i smanjuje potreba za zaduivanje nepovoljnim kreditima za finansiranje obrtnih sredstava i trajnih obrtnih sredstava. Rezerve se ne mogu koristiti za finansiranje investicija.Kada kod preduzea, zbog gubljenja imovine i izvora finansiranja, nastupe poremaaji u kontinuiranom odvijanju poslovanja, javlja se potreba za dodatnim izvorima i imovinom kako bi se uspostavilo kontinuirano poslovanje. Korienjem rezervi za pokrie gubitaka nadoknauje se izgubljena vrednost imovine i izvora finansiranja. U ovom sluaju rezerve se koriste za ouvanje imovine preduzea, to predstavlja treu komponentu finansijske snage preduzea.Korienje rezervi moe pozitivno da utie i na poveanje finansijskog rezultata, neto dobitka i zadranog dobitka, ime se poveava imovina preduzea, to predstavlja etvrtu komponentu finansijske snage. Meutim, upotrebom rezervi ne poveava se ukupna imovina preduzea, poto se imovina u obliku rezervi samo premeta u drugu funkciju i transformie u drugi oblik imovine koja se direktno koristi u procesu poslovanja. Korienjem rezervi za odravanje sposobnosti plaanja, sposobnosti finansiranja i ouvanja supstance ostalih sredstava stvaraju se povoljni uslovi za ostvarenje boljeg finansijskog rezultata, veeg zadranog dobitka i poveanja vrednosti imovine preduzea. 2.2. Finansiranje iz skrivenih rezerviSkrivene rezerve imaju preduzea iji bilans sadri latentne rezerve koje nastaju potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem pasive. Preduzee esto vodi politiku skrivenih rezervi. Kada preduzee ima vee skrivene rezerve, tada su manje potrebe za kratkoronim i dugoronim zaduivanjem. Voenje politike skrivenih rezervi ogranieno je propisima o bilansiranju i bilansnim naelima.Skrivene (latentne) rezerve nastaju potcenjivanjem vrednosti delova aktive (imovine) ili precenjivanjem vrednosti delova pasive (obaveza). One se ne vide u bilansu. Osnovica po kojoj se vri procena pojedinih bilansnih pozicija esto nije najtanija, pa preduzee moe imati skrivene rezerve ili skrivene gubitke. Skrivene rezerve i skriveni gubici nastaju kao razlika izmeu stvarnog i inventarnog bilansa. I jedan i drugi bilans su izraz procene pojedinih pozicija aktive i pasive, tako da i skrivene rezerve i skriveni gubici imaju obeleje subjektivnosti.Skrivene rezerve od potcenjivanja delova aktive mogu nastati: a) potcenjivanjem vrednosti osnovnih sredstava, b) potcenjivanjem vrednosti zaliha i c) potcenjivanjem vrednosti potraivanja i hartija od vrednosti.a) Potcenjivanjem vrednosti osnovnih sredstava rezerve nastaju kada je 1) amortizacioni period krai od veka trajanja osnovnog sredstva i 2) kada se primenjuje metoda opadajue (degresivne) amortizacije.Skrivene rezerve, kada je period amortizacije krai od veka trajanja osnovnog sredstva, postojae, na primer, kada je vek trajanja maine 10 godina, a maina se ubrzano amortizuje za 5 godina. Ako je nabavna vrednost te maine 1.000.000 dinara, primenom metode proporcionalne amortizacije na kraju prve godine korienja vrednost maine u bilansu iznosie 800.000 dinara (1.000.000 x 0,80). Meutim, stvarna vrednost maine iznosi 900.000 dinara (1.000.000 x 0,90). Razlika izmeu stvarne vrednosti i sadanje vrednosti maine iznosi 100.000 dinara (900.000 800.000). Ova razlika predstavlja skrivenu rezervu koja omoguava preduzeu skriveno finansiranje. Protokom amortizacionog perioda razlika izmeu stvarne i sadanje vrednosti maine se sve vie poveava, ime se poveava i finansiranje iz skrivenih rezervi. Razlika izmeu stvarne i sadanje vrednosti na kraju pete godine iznosie 500.000 dinara (500.000 0), zato to je od este do desete godine sadanja vrednost maine nula, te u tom periodu nije potrebno izdvajati sredstva za amortizaciju. Preduzeu e u tom periodu biti potrebno manje pozajmljenog kapitala.Kod primene metode opadajue amortizacije nastaje razlika izmeu stvarne i sadanje vrednosti osnovnih sredstava, s tim to su stvarne vrednosti vee od sadanjih, pa je preduzeu potrebno manje izvora finansiranja. Poto kod primene opadajue amortizacije amortizacione kvote opadaju degresivno, a stvarna vrednost opreme se smanjuje proporcionalno, protokom amortizacionog perioda ralika izmeu stvarne i sadanje vrednosti se smanjuje.Kada preduzee eli da smanji dobitak, ono moe u bilansu da potceni vrednost zaliha. Skrivene rezerve kod zaliha materijala nastaju kada se u bilansu zalihe bilansiraju po nabavnim cenama koje su nie od poslednjih nabavnih cena, pod uslovom da cene rastu. Ako se utroak materijala obraunava po LIFO metodi, zalihe materijala u bilansu e biti iskazane po prvim ulaznim cenama koje su nie od poslednjih ulaznih cena, poto su poslednje ulazne cene najblie aktuelnim cenama na dan bilansiranja. Stvarna vrednost zaliha je vrednost obraunata po poslednjim nabavnim cenama, a one su vrednovane po prvim ulaznim cenama, koje su nie. Razlika izmeu ove dve vrednosti predstavlja skrivene rezerve. Meutim, kada cene padaju, onda su poslednje ulazne cene nie od prvih ulaznih. Tada se, primenom FIFO metode obrauna utroaka zaliha materijala, dolazi do toga da se zalihe materijala finansiraju po poslednjim ulaznim cenama koje su priblino jednake aktuelnim cenama na dan bilansiranja; u tom sluaju nema skrivenih rezervi od zaliha. Skrivene rezerve potcenjivanjem vrednosti potraivanja nastaju indirektnim otpisivanjem iznad stvarnih rizika, odnosno, iznad stvarnog otpisa. Skrivene rezerve u ovom sluaju ini razlika izmeu indirektnog i stvarnog otpisa. Za visinu ove razlike potrebno je manje izvora finansiranja. Skrivene rezerve nastaju i kod deviznih potraivanja, ako se potraivanja bilansiraju po niem kursu od vladajueg na deviznom tritu. Na hartijama od vrednosti skrivene rezerve nastaju kada se bilansiraju po nioj vrednosti od njihove trine vrednosti koja se postie na finansijskim tritima.Skrivene rezerve od precenjivanja delova pasive nastaju kada se obaveze precene, a taj precenjeni iznos obaveze se stvarno ne plati poveriocima. Ove rezerve mogu nastati: a) rezervisanjem za sumnjiva potraivanja, b) rezervisanjem za zatezne kamate, c) bilansiranjem deviznih obaveza i d) dugoronim rezervisanjem.a) Skrivene rezerve od rezervisanja za sumnjiva potraivanja nastaju kada preduzee preceni rizik naplate potraivanja od dunika. Skrivene rezerve u ovakvoj situaciji nastaju samo ako je rezervisanje izvreno neosnovano. Da li e u ovom sluaju postojati skrivene rezerve ili ne, zavisi od toga koliko je verovatno da e preduzee imati gubitak u sporu sa dunikom. Ako stvarno postoji verovatnoa nastajanja gubitka na sumnjivim potraivanjima, odnosno ako su verovatna predvianja preduzea da e imati gubitak u sporu sa dunikom, tada nema skrivenih rezervi, jer je preduzee rezervisanjem iznosa za sumnjiva potraivanja dovelo svoj bilans u sklad sa stvarnom situacijom.b) Kada preduzee oekuje da e zbog insolventnosti morati da plati zateznu kamatu za neredovno plaanje obaveze, ono unapred obraunava zateznu kamatu. Meutim, ako se to oekivanje ne ostvari, tada je rezervisana (stvorena) obaveza za zateznu kamatu skrivena rezerva.c) Kada se bilansiranje deviznih obaveza vri po viem kursu od onog na deviznom tritu, tada se stvara razlika koja predstavlja skrivene rezerve. Ovako skriveno finansiranje traje sve dok se kurs na deviznom tritu ne izjednai sa kursom po kojem su devizne obaveze bilansirane, ili se devizne obaveze ne plate po deviznom kursu na dan plaanja, a razlika izmeu tog kursa i kursa po kojem su devizne obaveze bilansirane ne prihoduje.d) Kada preduzee izvri vee rezervisanje za pokrie nekog budueg troka, od stvarnog troka, nastaju skrivene rezerve u visini te razlike. Ovo je najee sluaj sa dugoronim rezervisanjem. Ovo skriveno finansiranje traje sve dok se viak dugoronog rezervisanja ne ukine u korist prihoda.Moglo bi se zakljuiti da skrivene rezerve predstavljaju skriveno finansiranje. Meutim, bilans esto istovremeno sadri i skrivene gubitke. Razlika izmeu skrivenih rezervi i skrivenog gubitka je skriveno finansiranje.3. FINANSIRANJE IZ AMORTIZACIJE

Amortizacija (od francuske rei amortir, to znai slabiti, otpisati, vratiti) oznaava postepeno gaenje neke vrednosti (iznosa) u nekom periodu. Amortizacija osnovnih sredstava predstavlja postepeno prenoenje vrednosti osnovnih sredstava na nove proizvode. Onaj deo amortizacione vrednosti koji je u datom periodu prenet na nove proizvode naziva se amortizaciona kvota. Ona se izraunava primenom odreenih amortizacionih stopa na osnovicu amortizacije. Amortizacione stope osnovnih sredstava predstavljaju odnos izmeu amortizacione kvote i amortizacione vrednosti, a utvruju se u zavisnosti od trajanja osnovnih sredstava, odnosno od njihovog fizikog i moralnog rabaenja. Amortizaciona vrednost (ili osnovica za amortizaciju predstavlja onu veliinu na koju se primenjuju amortizacione stope u cilju dobijanja odgovarajueg iznosa amortizacione kvote, tj. onog dela vrednosti osnovnog sredstva koji je u jednoj godini istroen. Neki teoretiari smatraju da osnovicu amortizacije treba da ini poetna (nabavna) vrednost osnovnog sredstva, meutim, preovlauje stanovite da amortizacionu vrednost treba da predstavlja reprodukciona vrednost osnovnog sredstva. Na taj nain se kroz obraunatu amortizaciju prikupi onoliko sredstava koliko je potrebno za naturalnu nadoknadu istroenih osnovnih sredstava. Ako bi se obraun amortizacije vrio od poetne (nabavne) vrednosti, onda bi u uslovima inflacije dolo do izvesnog gubljenja amortizacije. Zbog toga se svake godine vri revalorizacija osnovnih sredstava.

3.1. Uticaj amortizacije na finansijski rezultat preduzeaAmortizacija se moe posmatrati sa nekoliko aspekata: opteekonomskog, raunovodstvenog i finansijskog. Nas ovde zanima prvenstveno finansijski aspekt amortizacije. Ona predstavlja specifian troak preduzea i srazmerna je postupnom fizikom i ekonomskom troenju dugorone imovine. Vrednost dugorone imovine se postepeno prenosi na nove proizvode, te amortizacija treba da odrazi realno troenje dugorone imovine. Troak amortizacije ne zavisi od promena u obimu proizvodnje. U duem vremenskom periodu preduzee menja veliinu privrednih kapaciteta, poveava veliinu i vrednost dugorone imovine koja podlee obavezi amortizacije, zbog ega amortizacija postaje promenljiv troak.Kada se amortizacija posmatra u odnosu na proizvedenu koliinu gotovih proizvoda, tada je troak amortizacije promenljiv. Troak amortizacije moe biti vii ili nii po jedinici proizvoda. Ako se povea obim proizvodnje, troak amortizacije se rasporeuje na veu koliinu proizvoda i postaje nii po jedinici proizvoda, i obrnuto. Smanjenje troka amortizacije po jedinici proizvoda donosi veu zaradu po jedinici, veu rentabilnost poslovanja i vei ukupni finansijski rezultat.Amortizacija se moe obraunavati primenom a) metoda proporcionalne (linearne) amortizacije, b) metoda rastue (progresivne) amortizacije i c) metoda opadajue (degresivne) amortizacije. Primenom metoda proporcionalne amortizacije troak amortizacije je u svakoj godini jednak. Odnosi izmeu troka amortizacije i finansijskog rezultata su tokom itavog perioda eksploatacije dugorone imovine konstantni. Kada se primenjuje metoda rastue amortizacije, troak amortizacije raste progresivno, tako da je u prvoj godini najnii a u poslednjoj najvii. Time se finansijski rezultat iz godine u godinu smanjuje, od najvieg u prvoj, do najnieg u poslednjoj godini. Primenom metoda opadajue amortizacije godinji troak amortizacije opada degresivno, tako da je u prvoj godini najvii, a u poslednjoj najnii. Ovim se finansijski rezultat iz godine u godinu poveava. Uporeivanje trokova amortizacije obraunatih primenom proporcionalne, rastue i opadajue amortizacije moe se izvriti pomou sledee tabele 1.Tabela 1Proporcionalna amortizacijaRastua amortizacijaOpadajua amortizacija

GodinaStopa (%) amortizacijeIznosamortizacijeStopa (%) amortizacijeIznosamortizacijeStopa (%) amortizacijeIznosamortizacije

12040.0001020.0003060.000

22040.0001530.0002550.000

32040.0002040.0002040.000

42040.0002550.0001530.000

52040.0003060.0001020.000

UKUPNO:200.000200.000200.000

Tabelarni prikaz uporednih podataka trokova amortizacije obraunatih primenom proporcionalne, rastue i opadajue amortizacije za preduzee ija je vrednost dugorone (stalne) imovine 200.000 dinara, vek trajanja te imovine 5 godina, a imovina se amortizuje po prosenoj godinjoj stopi od 20 odsto.Primena metode proporcionalne, rastue ili opadajue amortizacije izaziva razliite finansijske uinke na finansijski rezultat u razliitim periodima. Primenom odreene metode amortizacije ne stvara se finansijski rezultat (dobitak), ve se taj rezultat samo premeta u drugi vremenski period, osim kod proporcionalne amortizacije.Troak amortizacije i finansijski rezultat nalaze se u meusobnoj zavisnosti. to je vea amortizacija, manji je finansijski rezultat, i obrnuto. S tim u vezi postavlja se pitanje da li je sa finansijskog aspekta celishodnije obezbediti sredstva preko vee amortizacije ili veeg finansijskog rezultata. Prihvatljivije je vriti finansiranje preko vee amortizacije poto je rasporeivanje finansijskog rezultata neizvesno i izaziva izdatak u vidu isplate dividendi.Kada preduzee eli da to pre iskae bolji finansijski rezultat, da time povea dividendu, da povea potranju za akcijama, kao i da privue investitore radi poveanja kapaciteta i poveanja obima poslovanja, obraun amortizacije e vriti po rastuoj amortizaciji. Time stvara mogunost za vee zadravanje dobitka i jaanje osnovnog kapitala, ime preduzee osigurava veu sadanju vrednost novca koji obezbeuje iz finansijskog rezultata. Politika rastue amortizacije praktikuje se u kriznim vremenima kada preduzee tei da smanji negativan efekat troka amortizacije na svoj finansijski rezultat.3.2. Uticaj amortizacije na novane tokove i finansiranje Preko amortizacije vri se mobilizacija uloenog kapitala u osnovna sredstva, s tim to je ta mobilizacija indirektna. Najpre se putem amortizacije osnovna sredstva transformiu u robni oblik obrtnih sredstava, poto je amortizacija sadrana u zalihama nezavrene proizvodnje, sopstvenih poluproizvoda i gotovih proizvoda; zatim se ova sredstva transformiu u potraivanja od kupaca jer je amortizacija sadrana u prodajnoj ceni prodatih gotovih proizvoda i, najzad, ova se sredstva transformiu u gotovinu pri naplati potraivanja od kupaca. Na ovaj nain je izvrena mobilizacija osnovnih sredstava u visini amortizacije sadrane u naplaenim potraivanjima od kupaca i time, budui da je likvidna, predstavlja izvor samofinansiranja. Amortizacija kao specifian troak razlikuje se od drugih trokova preduzea, jer on ne prouzrokuje novane izdatke. Ukalkulisana i naplaena amortizacija predstavlja novana primanja preduzea, poto se kroz amortizaciju dugorona imovina (osnovna sredstva) privremeno transformie u kratkoronu (obrtna sredstva), odnosno u novac, to se moe prikazati na sledei nain:

Slika 1.Shematski prikaz pretvaranja osnovnih sredstava preko amortizacije u novacDa bi se preko amortizacije oslobodio novac koji je uloen u osnovna sredstva, potrebno je: a) da je izvren obraun amortizacije primenom odgovarajueg metoda amortizacije, b) da je amortizacija stavljena na teret proizvoda i usluga, c) da su proizvodi ili usluge prodati i d) da je izvrena naplata potraivanja od prodaje proizvoda ili usluga.Brzina mobilizacije novca koji je uloen u osnovna sredstva, odnosno, brzina transformacije ovog novca, zavisi od: 1) odabranog metoda amortizacije, 2) vremena trajanja proizvodnje, 3) brzine prodaje gotovih proizvoda i 4) brzine naplate potraivanja od kupaca.Poto se amortizacija naplauje u novanom obliku, time se omoguuje njena upotreba za finansiranje preduzea. Sredstva od amortizacije kumuliraju se i zadravaju sve dok se ne javi potreba zamene osnovnih sredstava zbog njihove fizike, ekonomske ili ekoloke zastarelosti. Poto se naplaena amortizacija kumulira due vreme, a zamena osnovnih sredstava vri se povremeno, u tom meuvremenu kumulirana novana sredstva amortizacije koriste se za finansiranje obrtnih sredstava. Time se smanjuje potreba zaduivanja uzimanjem kratkoronih kredita. Finansiranje obrtnih sredstava iz amortizacije je besplatno. Zato ovaj nain finansiranja pozitivno deluje na rentabilnost. Finansiranje iz naplaene amortizacije je mogue ako su osnovna sredstva nabavljena iz sopstvenih izvora. Meutim, ako su ta sredstva nabavljena iz tuih izvora, sredstva amortizacije se, pre svega, koriste za otplatu kredita.Ako preduzee tei da postane konkurentno na tritu, mora stalno da prati razvoj tehnologije. Jedan deo sredstava od amortizacije moe se koristiti i za finansiranje razvoja preduzea. Mogunost korienja amortizacije za ove potrebe je vea to se bre obavlja mobilizacija novca vezanog u osnovna sredstva, a naroito prilikom korienja ubrzane amortizacije. Ubrzana amortizacija zahteva poveanje amortizacionih stopa. Razlozi poveanja stopa amortizacije i ubrzavanja amortizacije su: 1) brz razvoj tehnologije, 2) stvaranje dodatnog izvora finansiranja i 3) prikrivanje dobiti i izbegavanje plaanja poreza.Ubrzanom amortizacijom bre se vraa novac koji je uloen u osnovna sredstva. Na ovaj nain se stvara dodatni izvor finansiranja. Uz to, cena ovako obezbeenih sredstava nia je od cene novca obezbeenog na finansijskim tritima. Pored toga, banke radije daju kredit onim preduzeiam koja imaju bru amortizaciju i povraaj uloenog novca, poto je u kraem periodu za banke manji rizik plasiranja kapitala. Ubrzanom amortizacijom vri se bre prelivanje trokova amortizacije na prodajnu cenu i kupce. Troak amortizacije smanjuje finansijski rezultat preduzea, ime se smanjuje i poreska osnovica za oporezivanje dobiti preduzea. Poresku utedu od amortizacije imaju ona preduzea koja ostvare pozitivan finansijski rezultat. Kada preduzee posluje sa gubitkom, nema poresku utedu od amortizacije, jer u tom sluaju preduzee ne plaa ovaj porez. Sa aspekta poreske utede prihvatljiva je opadajua amortizacija, zbog toga to je kod te metode najvei troak amortizacije, a time i najvea poreska uteda, u prvim godinama, a najmanja u poslednjim. Obrnuta je situacija kod progresivne amortizacije.4. STRATEGIJSKE ALIJANSE I ZAJEDNIKA ULAGANJAKORISTI:

Pristup novim znanjima, tehnologijama, informacijama o lokalnim tritima, konkurentskim uslovima, razvoj bazinih sposobnosti, podela rizika poslovanja (potencijalnih prihoda i profita)

USLOVI ZA USPENO SAVEZNITVO:

Adekvatan izbor partnera

Jasno definisana strategija i osnove saradnje (resursi i sposobnosti)

Kvalitetan odnos izmeu partnera

Uspostavljeni elementi zajednike kulture

Planski pristup u upravljanju saveznitvom (saradnja se ne preputa sluaju)

ZAJEDNIKA ULAGANJA

Usmerena na formiranje potpuno nove kompanije ili nezavisnog pravnog subjekta, u vlasnitvu dva ili vie partnera iz razliitih zemalja U poreenju sa manje obavezujuim formama kooperacije, zajednika ulaganja obezbeuju: vee prihode po osnovu svojine, veu kontrolu nad proizvodnjom i marketingom, kvalitetniji pristup informacijama sa trita.PREDNOSTI:

Podela rizika trokova, prevazilaenje pravnih i politikih barijera, mogunost uenja od lokalnih partnera.

NEDOSTATAK:

Mogunost nastanka konflikata izmeu partnera u domenu upravljanja, kontrole i podele dobitiSTRATEGIJSKE ALIJANSE

Partnerski aranmani dve ili vie ravnopravne firme koje povezuje ostvarivanje zajednikih ciljeva i interesa

Partneri dele efekte, rizik, obaveze i kontrolu nad izvoenjem odreenih zadataka

Ravnotea interesa - uslov za uspeh partnerstva

5. VRSTE KREDITNIH BANKARSKIH POSLOVAKreditni oblici koje banka odobrava se dele po nekoliko kriterijuma:

Prema ekonomskoj nameni (potroake, proizvodne, uvozne, izvozne)

Prema roku trajanja (kratkorone, srednjorone, dugorone)

Prema nainu vraanja (jednokratne, obrone, amortizacione)

Prema vrsti obezbeenja kredita (line i pkrivene)

Prema plaanju kamate (kamatni, beskamatni)

Prema upotrebi kredita (opte i namenske)

Prema obliku (naturalne, robne, novane)

Ovde emo se upoznati detaljno sa oblicima kratkoronog, srednjoronog i dugoronog kreditiranja.5.1. Kratkoroni kreditiKratkoroni krediti se odobravaju za finansiranje tekueg poslovanja tj za nabavku obrtnih sredstava i odravanje likvidnosti. Ovi krediti su primenljivi u svim privrednim delatnostima. Obino se ovi krediti odobravaju na period trajanja do jedne godine a u izuzetnim sluajevima i do dve godine. Pokazatelj kratkoronih potrebnih bankarskih sredstava za jedno preduzee dobija se oduzimanjem tekue pasive od tekue aktive. On je pokazatelj kontinuirane potrebe finansiranja preduzea. Ovaj pokazatelj se dopunjuje procenom kreditne sposobnosti preduzea i praenjem namene korienja kredita.

Osnovni kriterijum kreditne sposobnosti je stepen likvidnosti preduzea tj sposobnost pokrivanja dospelih kratkoronih obaveza. Ovi krediti se po dospeu moraju vratiti da bi se po potrebi opet odobrili njohovom korisniku (pod uslovom da su u direktnoj funkciji procesa reprodukcije). Krediti za odravanje likvidnosti imaju dnevnu dospelost i prenose se sa rauna jedne banke na raun druge banke koji se vode kod CB. Kamata se posebno rauna i iskazuje.5.1.1. Oblici kratkoronih kredita za privredu5.1.1.1. Eskontni krediti Ovi krediti predstavljaju jedan od najstarijih oblika bankarskih poslova plasmana sredstava. I danas ima veoma znaajno mesto u sferi meunarodne trgovine. Ovi krediti se mogu posmatrati sa ireg i ueg aspekta. Posmatrajui eskontni kredit sa ireg aspekta moemo rei da je to posao u kom banke kupuju potraivanja pre roka njihovog dospea. Sa ueg aspekta eskontni kredit podrazumeva odobravanje kredita od strane poslovne banke na osnovu menica. Banka odobrava kredit po osnovu otkupa meninog portfelja ( slui kao pokrie kredita) koji moe da se proda pre roka dospea uz odreeni diskont tj umanjenje vrednosti menice, kao naknadu za kamatu i trokove izdavanja kredita. Ova naknada se naziva eskontna provizija.. Eskontni - Diskontni krediti predstavljaju praktino otkup meninog portfelja preduzea po nioj ceni u odnosu na ugovoreni menini iznos. Menica sa visokim bonitetom je ona koja je avalirana - robno pokrivena i sa rokom dospea do 90 dana. Ovim kreditom preduzea unovavaju svoja potraivanja na osnovu prodate ali jo ne naplaene robe. Na ovaj nain preduzea otklanjaju neizvesnost oko mogunosti prodaje menice pre njenog roka dospea. Takoe strogost zakonskih propisa u odnosu na menicu kao instrument obezbeenja plaanja ima pozitivan uticaj kako na sigurnost plaanja tako i na brzinu plaanja, pa se potraivanja po menicama realizuju po skraenim i efikasnim postupcima.5.1.1.2. Avalni kredit

Avalni kredit banka obezbeuje putem avala na menici. Dakle on se ne odobrava u klasinoj kreditnoj formi, ve u obliku posebne garancije na licu menice. On u sutini predstavlja menino jemstvo, jer avalista tj banka u menicu unosi pismenu izjavu kojom se obavezuje da e biti jemac tj garant da e neko od potpisnika menice ispuniti svoju meninu obavezu. Tako avalist spada meu regresne dunike to znai da mu se poverilac moe neposredno obratiti za isplatu obaveze po menici, ukoliko glavni dunik odbije da isplati menicu. Karakteristika meninog avala je jeste da se aval moe dati samo na ukupan menini iznos, te stoga banka ne moe delimino avalirati menini iznos. U sluaju da banka kao avalista isplati dug umesto svog klijenta, ima pravo da trai povraaj sredstava od komitenta za gog je garantovala kao i od svih potpisnika menice.5.1.1.3. Lombardni kreditOvaj oblik kratkoronog kredita podrazumeva da banka odobrava kredit na osnovu zaloga u obliku trajnijih i vrednijih pokretnih stvari na odreeno vreme i naravno uz odreenu kamatu. Zaloge na osnovu kojih se odobrava lombardni kredit su obino plemeniti metali, hartije od vrednosti, umetnine, roba i druge pokretne vredne stvari. to se tie hartija od vrednosti, kao zaloga se uzimaju samo one HodV koje se kotiraju na berzama. Isto tako zbog nedostatka skladitenog prostora u kojima bi se skladitila zaloena roba i predmeti, banka kao zalogu moe prihvatiti odreena dokumenta za robu koja predstavlja predmet zaloge. Ova dokumenta mogu biti skladinica, konosman, tovarni list i sl. Tako banka ne mora fiziki da prenese robu kod sebe, jer posedovanjem ovih dokumenata ona stie pravo raspolaganja ovom robom. Naravno banka obavezuje dunika da vodi brigu o zalogu tj o kvalitetu i kvantitetu zaloene robe. Ono to je karakteristino za lombardni kredit je injenica da banka nije zainteresovana za kreditnu sposobnost dunika, ve za stanje, vrstu i vrednost dunikove zaloge. On se obino odobrava u iznosu od 60% - 80% pune vrednosti zaloge, ime banka pokriva u celini iznos datog kredita u sluaju da on ne bude otplaen, tako to zalogu prodaje na javnoj prodaji. Kod ove vrste kredita kamatna stopa je neto vea od eskontne stope i kamatne stope po tekuem raunu, iz razloga to banka oko ovog kredita ima vie posla: primanje i izdavanje zaloge, manipulaciju zalogom i sl. Ovaj oblik kratkoronog kreditiranja je posebno znaajan za vlasnike HodV jer oni na osnovu njih mogu dobiti kratkoroni kredit a da pri tom ne moraju prodati svoje HodV ispod njihove trine vrednosti.5.1.1.4. Akceptni kreditOvaj oblik kratkoronog kreditiranja podrazumeva da banka klijentu ne odobrava odmah kredit, ve stavlja svoj potpis na menicu, te ovim inom poveava bonitet i kvalitet te menice, i time omoguava izdavaocu menice da dobije kredit eskontovanjem menice ili da dobije kredt od neke domae ili strane banke.Akceptiranjem menice banka postaje glavni dunik trasat, dakle svojim ugledom i finansijskom sposobnou stoji ispred izdavaoca menice trasanta, te time banka izdavaoca menice ini poslovno sposobnijim te ga tako posmatra i poslovno okruenje.Naravno banka daje ovakvu garanciju samo kreditno sposobnim klijentima sa kojima ima izgraene trajne dugorone odnose. Ovo je i logino jer se potpisivanjem menice banka obavezuje da e isplatiti menini iznos ukoliko to uini izdavalac menice. Akceptirana menica je intezivno prisutna u sferi meunarodnog robnog prometa. U privredi je esto nazivaju trgovaki akcept. Za uslugu pruanja svog ugleda i potpisa banka naravno naplauje odreenu proviziju. Preduzea se odluuju za ovaj vid kratkoronog kreditiranja ukoliko su u prilici da dobiju robu na menini kredit, uz akcept banke, jer je kamata u odnosu na neki drugi oblik kratkoronog kreditiranja mnogo manja. Pri sklapanju ugovora o akceptnom kreditu utvruju se uslovi: visine iznosa do kog e banka dati garanciju na menicu, vremenski rok trajanja menice, oblik pokria u sluaju da banka iskupi menicu, visina provizije i ostalih trokova koji se naplauju klijentu za ovu uslugu.5.1.1.5. Rambursni kredit

Ova vrsta specifinog kratkoronog kredita je najzastupljenija u sferi meunarodnog robnog prometa, i primenjuje se u sluaju izvoza i uvoza robe. Ovaj kredit je praktino kombinacija akceptnog kredita, lombardnog kredita i robnog dokumentarnog akreditiva.

Kod odobravanja ovog kredita uestvuje vie banaka iz zemlje i inostranstva. Banka odobrava akceptni kredit uvozniku, gde uvoznik kao pokrie na ime banke prenosi na banku robna dokumenta (konosman) i drugu prateu dokumentaciju. Rambusni poslovi praktino predstavljaju isplatu duga, plaanje izvoza ili uvoz putem bankarskog akcepta koji je pokriven robnim dokumentima. Osnovni cilj upotrebe rambusnog kreditiranja je podsticanje i olakavanje meunarodne trgovine. To se postie time to rambusni kredit otklanja nepoverenje na strani izvoznika, uvoznika i na strani banke. Postoje tri naina odobravanja rambusnog kredita. Prvi je kada rambusni kredit odobrava banka u zemljiizvoznika po njegovom nalogu. Drugi je kada ovaj kredit odobrava banka u zemlji uvoznika po njegovom nalogu. Trei nain koji je i najire primenjen je odobravanje indirektnog rambusnog kredita gde uestvuju sledei subjekti: kupac-uvoznik, banka kupca uvoznika sa seditem u zemlji uvoznika, rambusna banka u nekoj treoj zemlji, banka prodavca-izvoznika sa seditem u zemlji izvoznika i prodavac-izvoznik. Kod indirektnog rambusnog kreditiranja zakljuuje se ugovor izmeu kupca-uvoznika i prodavca izvoznika, kojim se predvia da e se plaanje poslovne transakcije izvriti menicom koju e akceptirati poznata poslovna banka u nekoj treoj zemlji.5.1.1.6. Vinkulacioni kreditOva vrsta kredita podrazumeva odobravanje kredita od strane banke klijentu uz uslov tj obavezu da krajnji korisnik kredita banci urui odreena dokumenta(tovarni list) putem kog e banka u celini ili delimino raspolagati sa odgovarajuom vrednou robe na koju se dokument odnosi. Vinkulacioni kredit se najee koristi u veletrgovini prilikom otkupa raznih roba na terenu. Ovim kreditom banka praktino veletrgovcima daje odreeni avans unapred, na osnovu robe koja putuje krajnjim korisnicima i tovarnih listova koje veletrgovci predaju banci. Dakle banka po prijemu tovarnog lista i drugih dokumenata od prodavca,prodavcu vri isplatu protuvrednosti robe uz pozivanje kupaca da njoj izvre isplatu vrednosti robe i da preuzmu od nje dokumenta(tovarni list) sa kojim e moi da preuzmu robu. Ovi krediti se nazivaju vinkulacionim jer potiu od latinske rei vinculare koja znai spojiti, vezati,obavezati, i oni upravo to i ine jer se prodavac po isporuci robe vee tj trai novana sredstva od banke, a banka po prijemu dokumenta trai od kupca da se obavee da ista dokumenta isplati.

5.2. Srednjoroni krediti sa rokom od 1 do 5 godSrednjoroni krediti se koriste za finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za investicije manjeg obima. Odobravaju se na period od pet godin i slue za finansiranje odreene proizvodne aktivnosti iji je period realizacije dui od poslovne godine. Mogu se odobravati u uslovima kada se sprovodi sanacija preduzea. Koriste se za nabavku trajnih

potronih dobara, opreme i investicionu izgradnju u roku trajanja od dve do pet godina. U srednjorone kredite spadaju potroaki krediti i graevinski krediti.5.2.1. Potroaki kreditiPotroake kredite odobravaju poslovne banke, privredna preduzea graanima za nabavku trajnih potronih dobara. Ovaj oblik srednjoronog kreditiranja se koristi kao sredstvo podsticanja proizvodnje i prometa, sredstvo uravnoteenja robno-novanih odnosa i kao sredstvo koje utie na porast drutvenog standarda sektora stanovnitva. Ovu vrstu kredita pored banaka odobravaju i specijalizovane finansijske kompanije i proizvodne organizacije. Rok vraanja ovih kredita se kree od 12 do 36 meseci.5.2.2. Graevinski kreditiOvi krediti se najee odobravaju za objekte koji se nalaze u fazi izgradnje. Odobravaju ih komunalne i hipotekarne banke. Rok vraanja ovog kredita traje od dve do tri godine. Banke ove kredite odobravaju putem tekueg rauna, i eskonta menica. Ukoliko se odobrava preko tekueg rauna, odobrava se u fazama, pa banka putem kontrole izgradnje objekta, moe da prati i kontrolie namensko troenje sredstava. Ako se kredit odobrava putem eskonta menica, menicu vue izvoa graevinskih radova, akcept na menicu stavlja investitor, a banka vri njeno eskontovanje. U ovom sluaju banka ne moe da kontrolie faze izgradnje objekta. Banke koje odobravaju ove kredite moraju da poseduju znanje o tehnikim pitanjima vezanim za oblast graevinarstva.5.3. Dugoroni krediti sa rokom dospelosti preko 5 godDugorono finansiranje privrede se sprovodi preko bankarskog sistema i finansiranjem preko trita kapitala. Amerika privreda se tradicionalno od II svetskog rata dobrim delom dugorono finansira preko trita kapitala mada je finansiranje preduzea putem bankarskog sistema i dalje najzastupljeniji put finansiranja.. Evropska privreda se za razliku od amerike do nedavno najvie oslanjala na bankarski sistem dugoronog finansiranja. To to se finansiranje i dalje u najveem delu vri preko banaka nije zauujue ukoliko uzmemo u obzir postojanje problema asimetrinosti informacija iz kojeg proizilaze problemi negativne selekcije i moralnog hazarda. Dugoroni krediti se odobravaju za dugorone investicione potrebe. Najee se koriste za finansiranje infrastrukturnih radova, izgradnju fabrika, nabavku investicione opreme ili nabavku maina. Odobravaju se na vremenski period dui od pet godina. Davaoc kredita pre njihovog odobravanja mora imai jake argumente da e kredit biti u ugovorenom roku vraen i da e investicija zbog koje se kredit zahteva biti rentabilna i profitabilna..

Osnovne karakteristike dugoronih kredita su da im je rok dospelosti dui od 5 godina; da se otplata vri meseno,kvartalno, polugodinje i godinje; da postoji grace period mirovanje obaveze po osnovu otplate kredita od momenta davanja kredita do 1 ili 2 godine; da se kredit otplauje u anuitetima koji obuhvataju deo kamatne obaveze i glavnicu. Kod dugoronih kredita nivo kamatnih stopa je uslovljen optim nivoom kamata na finansijskom tritu, obimom i rokom dospelosti kredita i stepenom zaduenosti preduzea. Vei obim kredita povlai niu kamatu i obratno. Izvor otplate dugoronih kredita je iz neto dohotka preduzea koji je i pokazatelj kreditne sposobnosti i novanog potencijala preduzea. Takoe dugoroni krediti su obezbeeni krediti. Obezbeeni su najee u vidu zaloga na H od V , ueem sredstava, davanja zalage na fiksnu imovine. Krediti mogu da se osiguraju i kod osiguravajuih kompanija. Obezbeenje kredita poskupljuje njegovu cenu. Isto tako rizik ovih kredita je vei, usled vee mogunosti promene kamatne stope u sluaju kada se ugovara fiksna kamatna stopa i usled rizika nemogunosti otplate kredita od strane preduzea zbog izbora loeg investicionog projekta.

U dugorone kredite spadaju hipotekarni krediti, investicioni krediti, stambeni krediti, konzorcijalni krediti, forfetiranje.5.3.1. Hipotekarni kreditNa svom samom pocetku hipotekarni krediti su se koristili za razvoj poljoprivrede i zanatstva. Danas se ovaj nain eksternog finansiranja primenjuje u svim privrednim granama kao i u sektoru stanovnitva. Hipotekarni kredit predstavlja dugoronu vrstu kredita koji se odobrava uz zalog nepokretnih stvari. Zalog za hipoteku mogu biti nepokretnosti - nekretnine i zemljite poput: stanova, fabrika, hala, poljoprivrednog zemljita a u odreenim sluajevima predmet hipoteke mogu biti i pokretne stvari velike vrednosti poput aviona, brodova i sl.. Pri odobravanju hipotekarnog kredita poverioca interesuje iskljuivo bonitet nekretnine koja se daje u zalog za kredit, jer poverioc uz saglasnost dunika ostvaruje pravo zaloge nad predmetnom nepokretnom imovinom. Pravo zaloge poverioc realizuje tako to uz saglasnost dunika, uknjiava u zemljine knjige u visini odobrenog hipotekarnog kredita, pravo vlasnitva nad nepokretnom stvari. Ovim se duniku koji je vlasnik nekretnine praktino ograniava pravo raspolaganja sa tom nekretninom, ali on i dalje ostaje vlasnik nekretnine. Vlasnik u toku perioda trajanja zaloge moe da otui zalogu ali poverilac i dalje ima pravo naplate iz te nekretnine bez obzira sto je ona promenila vlasnika. Novi vlasnik je time samo preuzeo dug kojim je data nekretnina optereena. Dakle pravo zaloge nad nekretninom je aktuelno sve dok se odobreni hipotekarni kredit u celini ne vrati poveriocu. Ugovor o hipotekarnom kreditu se zakljuuje izmeu dunika i poverioca i treba da sadri sledee elemente: Iznos kredita, visinu kamatne stope, rok vranja, nain isplate kredita, pravo otkazivanja kredita. Poto vrednost nekretnina takoe moe da raste i da se smanjuje u zavisnosti od uslova ponude i tranje na tritu, poverioc da bi se zatitio od promenljivosti trinih cena nekretnina obino odobrava kredit u manjem iznosu od trine vrednosti date nekretnine. Ovaj iznos se obino kree od 50% do 70% trine vrednosti nepokretnosti. Takoe u cilju smanjenja rizika obezvreivanja vrednosti imovine, dunik se obavezuje da istu tretira na najbolji mogui nain kao i da je osigura od elementarnih i katastrofalnih dogaaja (poplava, poar, zemljotres i sl.) a polisu osiguranja vinkulira na poverioca. Kamatne stope na ove kredite se kreu u visini trinih kamatnih stopa za dugorone kredite na finansijskom tritu. Rok vraanja hipotekarnih kredita se utvruje sporazumno i obino se odobrava u trajanju od 10 do 30 godina.

Ovaj kredit se moe otplaivati na dva naina. Prvi nain je putem fiksne otplate to znai da se kredit otplauje odjednom u celosti. Drugi nain je anuitetska otplata, pri emu se sastavlja amortizacioni plan koji postaje sastavni deo ugovora o hipoteci, i uglavnom se

otplauje u tromesenim ili estomesenim ratama. Ovaj nain otplate kredita sadri i deo kamate i deo glavnice. O ovom nainu otplaivanja sredstava emo se detaljnije upoznati pri izuavanju amortizacionog zajma. Ukoliko se desi da dunik ne isplauje kredit u dogovorenom roku ili rokovima, banka ima prvo da svoje potraivanje naplati prisilnim putem, recimo tko to ce nekretninu prodati na licitaciji. Tkoe banka ima pravo da duniku uvede mere prinudne uprave.5.3.2. Investicioni kreditInvesticioni krediti se odobravaju za:

Izgradnju i nabavku osnovnih sredstava( izgradnja novih objekata i rekonstrukcija postojeih, nabavku industrijskih prava poput kupovine patenata i licenci, nabavku opreme i sl.

Za osnivaka ulaganja koja podrazumevaju trokove realizacije odreene investicije: imovinsko prvni trokovi, trokovi istraivanja, obuke i treninga kadrova, reijski trokovi pri izgradnji i sl.

Ulaganja u stalna obrtna sredstva koja podrazumevaju ulaganja u nedovrenu proizvodnju, gotove proizvode i gotovinu.

Finansiranje sanacionog programa koje podrazumeva ulaganje u preduzee kojim se obezbeuje nastavak njegovog poslovanja.

Kod odobravanja investicionog kredita poverioc naroito razmatra kreditnu sposobnost traioca kredita. Da bi stekao realni uvid u kreditnu sposobnost zajmotraioca, poverilac od njega zahteva na uvid, bilans stanja i uspeha, finansijski plan, projekciju budueg prihoda i mogunosti vraanja kredita. Takoe traioc kredita poveriocu podnosi investicioni elaborat koji sadri investiciono tehniku dokumentaciju u kojoj se razrauje tehnoloko privredna koncepcija predmeta investicije. Elaborat sadri podatke o vrsti i nameni kredita, nainu njegovog korienja i nainu vraanja kredita kao i sve ostale podatke za koje banka smatra da su relevantni za podnoenju kreditnog zahteva. Struna sluba banke pregleda da li su uz zahtev predata sva potrebna dokumenta, proverava sve podatke, utvruje da li predloena finansijska konstrukcija obezbeuje zavretak planirane investicije, utvruje kreditnu sposobnost traioca kredita. Takoe banka angauje grupu eksperata iz oblasti tehnologije, ininjeringa tj onih oblasti na koje se odnosi investicija da daju miljenje o opravdanosti preduzimanja date investicije. Ukoliko se kredit odobri banka i zajmotraioc zakljuuju ugovor o kreditu. Potom banka prati realizaciju investicionog projekta i kontrolie da li se traioc kredita pridrava ugovorenih obaveza. Na kraju pri zavretku investicionih aktivnosti, projekat se puta u eksploataciju i poinje otplaivanje kredita. Vremenski rok otplate kredita poinje da tee sa danom utvrenim ugovorom. Nain vraanja ove vrste kredita je putem anuitetskih otplata (kamata i glavnica) sa grejs periodom ili bez grejs perioda ili putem jednokratne isplate nakon odreenog grejs perioda (kamata se plaa u toku grejs perioda, a ceo iznos se isplauje nakon isteka grejs perioda).5.3.3. Konzorcijalni kredit

Konzorcijalni kredit predstavlja dugoroni bankarski posao koji podrazumeva udruivanje vie banaka u cilju obezbeenja novanih sredstava za finansiranje dugoronih i velikih investicionih projekata. Banke pribegavaju osnivanju konzorcijuma u sluaju kada potrebno ulaganje prevazilazi finansijsku mogunost jedne poslovne banke. Tada banke potpisuju ugovor o povezivanju u konzorcijum u kom definisu cilj i svrhu organizovanja konzorcijuma. Ovi konzorcijumi mogu biti privremenog ilitrajnog karaktera. Povremeni se osnivaju kod ad hok poslova dok se trajni konzorcijumi osnivaju za projekte dugorone poslovne kooperacije i specijalizacije. Organizovanjem konzorcijuma banka smanjuje rizik pri davanju kredita, jer se isti ravnopravno rasporeuje na ostale banke partnere. Konzorcijum poslovnih banaka zakljuuje ugovor sa traiocem kredita o odobrenju i vraanju kredita. Ugovor prestaje da vai kada glavni dunik o roku vrati konzorcijalni kredit, a banke clanice konzorcijuma dobiju iznos uloenih sredstvava. Ovi krediti se odobravaju za izgradnju autoputeva, gasovoda, naftovoda i sl.5.3.4. Forfetiranje Forfeting je vrsta dugoronog kreditiranja namenjenog finansiranju izvoza. Ovaj kredit se realizuje prodajom izvoznog potraivanja preduzea banci uz odbitak fiksnog iznosa tj premije za preuzimanje potraivanja, a na osnovu dokumenata kojim uvoznik garantuje otplatu duga. Drugim reima banka otkupljuje dugorono potraivanje preduzea prema treem licu. Tako izvoznik prodaje uvozniku robu na kredit,a prodajom svog potraivanja banci uz odreeno umanjenje iznosa potraivanja,koje banci daje kao provizij, brzo dolazi do gotovine. Ova frsta finansiranja je slina faktoringu koji podrazumeva kupovinu kratkoronih potraivanja. Procedura forfetiranja podrazumeva da banka forfetor, otkupljuje potraivanje koje izvoznik ima prema nekom treem licu putem preuzimanja menice, akreditiva sa odloenim plaanjem, i tako na sebe preuzima rizik naplate tog potraivanja. Ukoliko se radi o forfetiranju menice, tada banka izvozniku isplauje sumu naznaenu na menici umanjenu za iznos eskonta. Banka ovu vrstu kredita odobrava iz svog redovnog kreditnog potencijala, zarauje kamatu ali i preuzima rizik naplate potraivanja iz posla. Upravo zbog preuzetog rizika banke nastoje da vre forfetiranje prvorazrednih menica koje su obezbeene avalom ili garancijom poznatih svetskih banaka. Iz tog razloga preduzea nastoje da pribave prvorazredne menice. Dobra strana ove vrste dugoronog kreditiranja za preduzee je u tome to se preduzee izvoznik oslobaa potencijalnog valutnog rizika tako to svoje potraivanje prodaje pre roka dospea. Takoe putem forfetiranja preduzee izvoznik odmah dolazi do gotovog novca i nema potrebe da tri kredit od svoje poslovne banke.5.4. Instrumenti obezbeenja kreditaBanka svojom poslovnom politikom moe propisati obavezu osiguranja kredita za odreene namene. Osigurani krediti imaju zalogu u obliku trajnih fizikih dobara ili u vrednosnim papirima. Vrednost zaloge mora biti jednaka ili iznad vrednosti ugovorenog kredita.

Najei oblici osiguranja kredita su:

1. Garancija ili jemstvo za kratkorone kredite. Postoji oblik supsidijarnog jemstva i solidarnog jemstva. Kod supsidijarnog jemstva prvo je odgovoran glavni dunik a potom jemac. Kod solidarnog jemstva banka ima pravo da proceni kome e se prvo obratiti za naplatu duga, da li prvo glavnom duniku ili jemcu.

2. Prenos u fudicijarnu svojinu predstavlja zalono pravo zajmodavca na osnovno sredstvo.

3. Hipoteka - predstavlja zalono pravo na nekretninu kojom se obezbeuju dugoroni krediti. Nakon procene nekretnine, kredit se odobrava obino u iznosu manjem od vrednosti nekretnine. Pravo zaloge na nekretnine se uknjiava u zemljine knjige ili tapije ukoliko ne postoje zemljine knjige.6. SPECIFINI IZVORI FINANSIRANJA

6.1. FaktoringFaktoring je kupovina potraivanja gde na osnovu ugovora o faktoringu prodavac potraivanja nudi na otkup sva svoja potraivanja nastala isporukom roba i usluga, dok se kupac potraivanja obavezuje sva ta potraivanja otkupiti i u odreenom postotku odmah platiti.

Ovde se radi o prvoj kupovini kojom potraivanja postaju vlasnitvo faktor-preduzea na koje prelazi obaveza voenja svih knjigovodstvenih poslova i poslova naplate potraivanja. Na taj nain kupac proizvoda ili usluga postaje dunik faktor-preduzea, prema kojem izvrava odreene obaveze po osnovu otkupljenih potraivanja.

Sutina faktoringa se sastoji u tome da prodavac potraivanja vrlo brzo moe dobiti i koristiti novana sredstva koja mu stavlja na raspolaganje faktoring-preduzee.

Faktoring aranman esto sadri i klauzulu o obaveznoj rezervi, kada faktor-preduzee zadrava dio nominalne vrednosti potraivanja. Ako gubici stvarno nastanu, faktor-preduzee e ih nadoknaditi iz rezervi, a ako potraivanje bude u celosti naplaeno, faktor e ukupan iznos zadrane rezerve uplatiti na raun preduzea.

Prednosti faktoringa:

Krediti se koriste u granicama angaovanih novanih sredstava;

Prodajom potraivanja rizik naplate potraivanja se prenosi na faktoring-preduzee;

Faktoringom se postiu odreene utede na trokovima koje bi privredni subjekt morao snositi, ako bi sam preuzeo brigu o naplati svojih potraivanja ili uzimanja bankarskih kredita;

Faktoring ubrzava prilive novanih sredstava, a time i odravanje likvidnosti;

Faktoring poveava finansijsku sposobnost privrednog subjekta.

6.2. ForfetingForfeting je otkup potraivanja poduzetnika od strane banke, odnosno finansijske institucije za koje se naplauje odreena provizija, u obliku diskontovane isplate samog potraivanja. Njaee ga obavljaju poduzetnici koji posluju s inostranstvom te ele naplatiti svoja potraivanja pre isteka datog otplatnog roka kako bi oslobodili novana sredstva za dalje poslovanje.

Posao forfetinga ispunjava 2 funkcije: finansiranje i prenos rizika. Potraivanja i pogodnosti za posao forfetinga imaju rok dospea izmeu najmanje 6 meseci i najvie 6 godina.

Osnovna slinost izmeu faktoringa i forfetinga je to kod oba posla prodavac dolazi do gotovine ne ekajui naplatu potraivanja i to dolazi do prenosa rizika.

Faktoring se razlikuje od forfetinga u injenici da banka, odnosno finansijska institucija ne otkupljuje potraivanja na temelju prenosivih bankarskih instrumenata, ve prodavac robe nudi na prodaju svoja potraivanja iz ugovora o isporuci. Dakle, radi se o prodaji kratkorone neosigurane aktive, radi ostvarivanja prijevremene naplate ili umanjenja rizika nenaplate.

6.3. LizingLizing aranman je takva transakcija na osnove koje jedan privredni subjekt, umesto da kupi investicionu opremu koja mu je potrebna, obraa se lizing preduzeu koje mu tu opremu daje u zakup na odreeni rok. Odnosno, to je ugovor po kojem vlasnik nekog sredstva dodeljuje drugoj strani iskljuivo pravo koritenja imovinskog objekta ili sredstva, obino u toku ugovorenog razdoblja, u zamjenu za plaanje najamnine.

Ekonomsko-finansijski smisao lizinga se zasniva na injenici da imovina donosi profit samo ako se kapitalizira, ako je kapital, ako je u spoju s radom da bi stvorila novu vrednost, odnosno profit.

Zavisno od toga na koje se vreme oprema uzima u zakup, postoje:

Operativni (poslovni) lizing se temelji na ugovor o zakupu. Tim ugovorom vlasnik nekretnine, maine ili opreme-davalac lizinga, prenosi drugoj strani-primaocu lizinga, pravo na upotrebu dotinog dobra, na odreeni rok, uz ugovorenu naknadu. Rok zakupa mu je raletivno kratak u odnosu na ivotni vek dobra.

Finansijski (kapitalni) lizing se takoe temelji na ugovor o zakupu, gde je rok korienja opreme, nekretnine ili dobra, jednak procenjenom ivotnom veku dotinog dobra. Primalac kapitalnog lizinga stie gotovo ista prava kao da je sam vlasnik tih dobara. Obaveze proizale iz ovog ugovora su dugorone finansijske obaveze.

Prednosti lizing aranmana:

Preduzee je osloboeno viskog jednokratnog gotovinskog plaanja iz vlastitih izvora ili odobrenog kredita;

Naknadu koju plaa korisnik lizinga, plaa iz prihoda ostvarenih koritenjem zakupljene imovine kao troak poslovanja;

Lizing omoguava bre pribavljanje trajne imovine neophodne za realizaciju poduzetnike ideje, u odnosu na realizaciju investicione odluke;

Lizing smanjuje rizik kupovine trajne imovine koja je zastarela;

Lizing omoguava veu trokovnu elastinost, elastinost u proizvodnom programu i asortimanu proizvoda, poveava konkurentsku sposobnost, smanjuje fixne trokove po jednici proizvoda i poveava efikasnost poslovanja;

Lizing podstie tehniko-tehnoloki napredak, jer prisiljava davaoca lizinga da obraunava amortizaciju po kriteriju ekonomskog zastarijevanja koja mu treba omoguiti brzu zamenu imovine date u lizing;

U uslovima inflacije lizing omoguava sigurnije kalkulacije, jer se isplate utvrene ugovorom ne mijenjaju;

Korisnik lizinga ima prednost kod kasnijih eventualnih kupovina imovine koju je dotad koristio i koju poznaje;

Do potrebne imovine lake je doi lizingom nego kupovinom, s obzirom na finansijsku anemiju koja je trenutno prisutna u uslovima trine ekonomije.

Nedostaci lizing poslova:

Lizing aranamni su skuplji od kupovine imovine iz vlastitih sredstava. Zbir lizing isplata uvek je vei od nabavne vrednosti imovine ak i kad se iskljue svi ostali trokovi;

Ako doe do problema u prodaji proizvoda i naplati, a radi se o finansijskom lizingu, isplate davaocu lizinga se moraju realizovati, a imovina se ne moe vratiti, pa preduzee moe otii pod steaj;

Lizing moe nepovoljno djelovati na tehniko-tehnoloki napredak, ako davalac lizinga sniava cenu zakupa tokom vremena koritenja imovine i na taj nain navodi korisnika da se koristi zastarelom opremom ili tehnologijom;

Neplanirani prekidi lizing ugovora poslije isteka rokova zakupa mogu izazvati ekonomsku tetu;

tete i gubici korisnika mogu nastati i ako ugovorm o lizingu nisu elastino definisane odredbe o: roku, ratama, trokovima i povratu;

Ako visina isplate nije pravilno utvrena s obzirom na najam, trokove, kamate, poduzetniku dobit, vremensku vrijednost novca, vreme plaanja, tete mogu nastati i kod davaoca i kod korisnika lizinga.

6.4. FranizingNajee se definie kao jedna vrsta poslovnog aranmana gde proizvoa ili distributer proizvoda (usluga) daje pravo lokalnom distributeru da samostalno vri prodaju prema standardizovanoj poslovnoj proceduri. Znai, franizing je metod poslovanja, gde franizer (lice

koje nudi robu ili uslugu na franizu) obezbeuje prenoenje licence kupcu franize da distribuira njegovu robu, bilo da je re o maloprodaji ili veleprodaji.

Kod franizinga preduzetnik sa mnogo manje poslovnog rizika zapoinje posao, obzirom da je re o razvijenom poslu, u koji se on ukljuuje. Povoljna okolnost je to se u ovom sluaju koristi ve razraena poslovna ideja, ime firme, steeni imid firme, znanje i iskustvo koje franizer daje na uslugu preduzeu a ono mu zato plaa nadoknadu. Ova nadoknada se franizeru moe plaati nedeljno ili meseno, i obino se obraunava kao procenat od ostvarenog prometa roba ili usluga, a ne od profita i obino varira i kree se od 2 do 20%. Duina ugovora o franizi ide od jedne do dvadeset pet godina (pa i vie). Pored prednosti, ovaj vid obavljanja poslovnih aktivnosti ispoljava i izvesne nedostatke: ograniena je sloboda kod kupovine franize, ograniena je prodaja franize i dr.

Perspektive ovog sistema su izuzetno velike. Poslednjih godina franizing nastavlja svoj rast u pogledu zaposlenih, asortimana proizvoda koji se nude na prodaju i ujedno predstavlja jednu od najboljih mogunosti za poboljanje konkurentske sposobnosti u odnosu na velike kompanije. Jedan od najboljih primera u svetu u ovom domenu je Benetton, koji je prisutan u preko 80 zemalja sveta.Iako su franizing aranmani prvenstveno trgovaki posao, mogu predstavljati i pogodan oblik za nagaovanje sredstava partnera iz inostranstva.

Prema vrsti, franizing se moe klasifikovati kao:

Franizing u domenu distribucije, kojie se ugovara izmeu proizvoaa i trgovca, to ukljuuje exkluzivno pravo trgovine, exkluzivno pravo distribucije ili registrovanu trgovaku marku, zatim

Poslovni franizing, koji ukljuuje ukupni poslovni koncept, prodaju poslovnog ili marketing sistema.

Prema subjektima koji su ukljueni u franizing aramane, postoji:

Domai i

Meunarodni franizing.

Meunarodnim franizing aranmanima mogue je osigurati sredstva iz inostranstva, kako za davaoce franize, tako i za domaa lica.7.ZAKLJUAKUloga finansija u odravanju finansijskog zdravlja preduzea nikada ne moe biti prenaglaena. Od svih podruja u nekoj organizaciji, nijedno nema veu odgovornost za osiguravanje konstantnog fokusa na stvaranje vrednosti u organizaciji. Ova injenica je posebno dobila na znaaju u dananjoj eri globalne konkurencije gde spoljni inioci poput dramatine konkurencije meu preduzeima, brzih i konstantnih tehnolokih promena, nestabilnosti kamatnih stopa i inflacije, deviznih kurseva, atmosfere opte ekonomske nesigurnosti.... finansijskom menaderu nameu potrebu za upravljanjem finansijama iz nove perspektive .

Ova nova perspektiva zahteva irenje fokusa ciljeva i funkcija finansijskog menadmenta, i znaajnog otklona od njegove dosadanje tradicionalne uloge koja se do skoro svodila na obezbeenje i izvetavanje finansijskih informacija, na kontrolu trokova, troenja i upravljanje tokovima gotovine. Danas finansijski menader igra dinaminu ulogu u razvoju moderne kompanije, a finansije poinju da grade vie funkcionalni koncept stvaranja vrednosti. Odeljenje finansija postaje strateki partner u poslu preduzea, opseno doprinosei stvaranju i nadgledanju vrednosti organizacije. Kao to je ve reeno tradicionalna uloga finansija se svodi na domen kontrole. Aktivnosti su u najveoj meri usmerene na izvetavanje, kontrolisanje razliitih trokova i sa njima povezanih aktivnosti i na aktivnosti upravljanja rizikom. Meutim danas se od zaposlenih oekuje vie.8.LITERATURA[1.] Bojovi P., EKONOMSKA ANALIZA , ICIM Izdavaki centar za industrijski menadment, Kruevac, 2005.

[2.] www. studij.extreme.ba

[3.] www.apeiron-edu.eu21