Embed Size (px)
Citation preview
Oči u oči sa pandemijom: kako očuvati bezbednost i zdravlje na radu
Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu
28.04. 2020
Sadržaj
Epidemije i pandemije u XXI veku .............................................. 3
Pandemija virusa Covid-19: Kako utiče na svet rada? ............. 5
Postizanje bezbednosti i zdravlja na radu tokom pandemije ... 7
Integrisanje pripremljenosti na vanredne situacije u sisteme upravljanjem bezbednosti i zdravljem na radu ................................................................... 9
Rizici i zaštitne mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu .................... 10
Zaštita radnika od rizika od zaraze tokom izbijanja bolesti ............................................. 10
Borba protiv stresa, psihosocijalnih rizika i zlostavljanja i uznemiravanja....................... 15
Upravljanje ergonomskim, fizičkim, ekološkim i hemijskim rizicima iz oblasti BZR ........ 20
Zajednički napori da očuvamo bezbednost i zdravlje svih .... 22
Reagovanje na pandemiju .......................................................................... 22
Socijalni dijalog o BZR u doba pandemije .................................................. 25
Posebna uloga profesionalaca koji se bave BZR ....................................... 26
Bibliografija ............................................................................... 27
Aneks 1. Odabir relevantnih instrumenata i resursa za borbu protiv pandemije Covid-19 ....................................................... 30
Epidemije i pandemije u XXI veku Tokom prethodne dve decenije, u svetu se desilo više slučajeva izbijanja zaraznih bolesti koje su pokazale veliku brzinu prenošenja.
Epidemije koje su prethodno bile ograničene na određenu oblast se sad šire celim svetom neviđenom brzinom (SZO, 2018). Ovakav razvoj situacije je delimično odraz globalne integracije, putovanja i urbanizacije (Madhav et al., 2017).
Poznati stari patogeni mogu ponovo da se pojave i pokrenu epidemije koje ugrožavaju nove imunološki ranjive populacije. Na primer, pre širenja epidemije Ebole 2014. godine,3 od 1976. godine pa nadalje su izbile 24 slične epidemije, ali su bile lokalizovane (SZO, 2018).
Na sreću, programi za kontrolu nekih od poznatih epidemijskih bolesti poput kolere, HIV-a, gripa, meningitisa, tuberkuloze, malarije, zika i žute groznice su odavno uspostavljeni i u širokoj su primeni. Međutim, iako medicinske protivmere postoje, ove zarazne bolesti i dalje ugrožavaju veliki deo svetskog stanovništva usled poteškoća koji postojeći zdravstveni sistemi imaju sa obezbeđivanjem ravnopravnog pristupa delotvornim merama javnog zdravlja i delotvornog pristupa lekarskim intervencijama (postavljanju dijagnoze i lečenju). Trenutna globalna strategija je postizanje eliminacije ili iskorenjivanja ovih bolesti pomoću vakcinacije ili primene drugih protivmera.
Epidemije mogu da izazovu i novonastali patogeni, kao šro je bio slučaj sa teškim akutnim respiratornim sindromom (SARS),4 pandemijom gripa H1N1,5 bliskoistočnim akutnim respiratornim
1 Zajednica ili region i period u kojem se slučajevi pojavljuju su precizno definisani. Broj slučajeva koji ukazuje na prisustvo epidemije varira u skladu sa datim biološkim agensom, veličinom i vrstom izložene populacije, prethodnim iskustvima ili nedostatkom izloženosti bolesti, kao i sa vremenom i mestom dešavanja. 2 Broj slučajeva varira u zavisnosti od agensa koji izaziva zaraznu bolesti i obima i tipa prethodnih izlaganja kao i postojeće izloženosti istom agensu. 3 Bolest virusa Ebola (EVD), prethodno poznata kao hemoragijska Ebola groznica, je retka ali ozbiljna, za ljude često fatalna bolest. Virus se prenosi na ljude sa divljih životinja i širi se kroz ljudsku populaciju sa čoveka na čoveka preko direktnog kontakta (putem oštećene kože ili sluzokože) sa inficiranom krvlju ili telesnim izlučevinama (ili predmetima koji su kontaminiranim usled dodira sa njima) (SZO, 2020a). Izbijanje Ebole u Africi 2014. godine je ostalo neprimećeno preko dva meseca. Ovo odlaganje je dozvolilo virusu da se neprimetno raširi i dopre do glavnih gradova gde je izazvao veće epidemije. Epidemija je teško pogodila tri afričke zemlje (Gvineju, Liberiju i Sijera Leone), proširila se na šest drugih država na tri kontinenta i izazvala uzbunu u celom svetu (SZO, 2018). 4 Teški akutni respiratorni sindrom (SARS je virusna respiratorna bolest koju je izazvao dotad nepoznati korona virus (korona virus SARS-CoV). Bolest se pojavila u novembru 2002. godine u južnokineskoj provinciji Guangdong. Tokom 2013. godine, epidemija SARS-a je pogodila 26 država, uglavnom u Aziji. Ukupno je bilo oko 8000 slučajvea, a 774 inficirane osobe su preminule (SZO, sa). 5 Pandemija H1N1 je bila izazvana pojavom novog virusa gripa svinjskog porekla (virus A(H1N1) pdm09) na koji veliki broj ljudi nije imao razvijen imunitet. Nakon prvog izbijanja u aprilu 2009. u Severnoj Americi novi virus gripa se brzo proširio svetom. SZO je u junu 2009. godine proglasila pandemiju ovog virusa.
Epidemije, izbijanja bolesti i pandemije: po čemu se razlikuju?
Termini „izbijanje bolesti” i „epidemija” se često paralelno koriste .
SZO je dala sledeće definicije:
Epidemija. Pojava slučajeva bolesti, specifičnog ponašanja povezanog sa zdravljem ili drugih događaja povezanih sa zdravljem u jednoj zajednici ili regionu koji jasno prevazilaze ono što se očekujeu normalnim okolnostima.1 Zajednica ili region i period u kojem se slučajevi pojavljuju su precizno definisani. (SZO, 2007)
Izbijanje bolesti. Izbijanje bolesti jeste oboljevanje od zarazne bolesti neuobičajeno po broju slučajeva.2 Izbijanja bolesti su obično prouzrokovana infekcijom, a prenose se ličnim kontaktom, kontaktom između čoveka i životinja ili preko okruženja ili drugih sredstava. (SZO, sa).
Pandemija. Širenje nove zarazne bolesti širom sveta (SZO, 2010).
4
sindromom (MERS)6 i trenutnom epidemijom novog korona virusa (Covid-19).7 Nažalost, za većinu novih bolesti još uvek ne postoje niti vakcina niti odgovarajuća terapija (SZO, 2018).
Pošto se nove zarazne bolesti obično pojavljuju u lokalnim okvirima, važno je razumeti njihovu dinamiku kako bi smo ih sprečili da nastave sa širenjem među stanovništvom i preopterete zdravstvene sisteme. Dinamika epidemija i pandemija se obično razvija kroz četiri faze: (1) ulazak u zajednicu ili pojavljivanje u istoj; (2) izbijanje bolesti sa lokalizovanim prenošenjem; (3) prerastanje izbijanja u epidemiju ili pandemiju (povećava se prenošenje sa čoveka na čoveka); (4) opadanje stope prenošenja (smanjuje se prenošenje patogena sa čoveka na čoveka usled stvaranja imuniteta u široj populaciji ili delotvornih mera za kontrolu bolesti) (SZO, 2018). Ova dinamika određuje i neophodnu reakciju. Na osnovu iskustva iz epidemija većih smrtnonosnih bolesti, Svetska zdravstvena organizacija razlikuje pet ključnih stadijuma odgovora na izbijanje bolesti:
1. Predviđanje nove i ponovne pojave zaraznih bolesti kako bi se olakšali brzo otkrivanje i reagovanje. Predviđanje obuhvata prognozu pojave najverovatnijih bolesti i brzu identifikaciju faktora koji će pogoršati uticaj ili ubrzati širenje bolesti. Planovi pripremljenosti zasnovani na poukama izvučenim iz iskustva bi trebalo da sadrže lepezu scenarija koji će dozvoliti reaktivne mere za neočekivane situacije.
2. Ranu detekciju pojavljivanja bolesti u ljudskim i životinjskim populacijama. Često zahteva istragu izvora zaraze iz istovremenu primenu kooordiisanih mera za brzo obuzdavanje bolesti. Stalna budnost, proaktivna procena rizika i kreiranje novih instrumenata za upravljanje situacijom su potrebni kako bi se obezbedila rana detekcija novonastalih bolesti. Rana detekcija počinje u sektoru zdravstvene zaštite, i to podrazumeva da zdravstveni radnici moraju da budu obučeni za prepoznavanje potencijalnih epidemija, kao i kako da brzo podnesu izveštaj o neuobičajenim događajima (poput neuobičajene grupe smrtnih slučajeva). Njihova uloga je da smanje rizik prenošenja na celu zajednicu izolovanjem teško obolelih pacijenata.
3. Obuzdavanje zaraze u ranim fazama prenošenja, Od ključnog je značaja da se izbegne epidemija širokih razmera. Brzo obuzdavanje bi trebalo da otpočne odmah nakon otkrivanja prvog slučaja, nezavisno od etiologije koja će najverovatnije biti nepoznata. Bezbedna primena neophodnih protivmera zahteva učešće stručnih profesionalaca.
4. Kontrolu i ublažavanje epidemije tokom njenog zahuktavanja. Jednom kad pretnja od zarazne bolesti dostigne nivo epidemije ili pandemije, cilj mera je da se ublaži njen udar i smanje incidenca, morbiditet i mortalitet, kao i poremećaji ekonomskog, političkog i društvenog sistema.
5. Eliminaciju rizika od izbijanja ili iskorenjivanje zarazne bolesti. Kontrolisanje bolesti može dovesti do njene eliminacije, što podrazumeva da je epidemija pod dovoljnom kontrolom da se neće širiti u jednoj određenoj geografskoj oblasti. Eliminacija podrazumeva da se bolest više ne smatra kritičnim pitanjem javnog zdravlja. Međutim, potrebno je nastaviti sa sprovođenjem mera (nadzora i kontrole) kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje. Iskorenjivanje (mnogo teže i retko uspešno) podrazumeva trajnu eliminacju pojave određene bolesti u celom svetu.
6 Bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS) je virusna respiratorna bolest prouzrokovana novim korona virusom (virus
bliskoistočnog respiratornog sindroma, ili MERS‐CoV) koji je po prvi put identifikovan 2012. godine u Saudijskoj Arabiji. Istraživanja su pokazala da su ljudi zaraženi preko direktnog ili indirektnog dodira sa zaraženim jednogrbim kamilama. Virus ne prelazi lako sa osobe na osobu osim ako nisu u bliskom kontaktu, kao u slučaju nezaštićenog negovanja zaraženog pacijenta. Od 2012. godine slučajevi MERS-a su zabeleženi u 27 zemalja uključujući Alžir, Austriju, Bahrein, Kinu, Egipat, Francusku, Nemačku, Grčku, Iran, Italiju, Jordan, Kuvajt, Liban, Maleziju, Holandiju, Oman, Filipine, Katar, Koreju, Saudijsku Arabiju (80% slučajeva), Tajland, Tunis, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate, Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Jemen (SZO, 2019). 7 Nova koronovirusna bolest (Covid-19) je zarazna bolest prouzrokovana novo otkrivenim korona virusom (SARS-CoV-2) koja je kod ljudi po prvi put identifikovana u decembru 2019. godine u kineskom gradu Vuhanu (SZO, 2020d). Više informacija o virusu Covid-19 možete naći u kućici Ključne informacije o virusu Covid-19.
5
Pandemija virusa Covid-19: Kako utiče na svet rada? Kriza poput pandemije Covid-19 ne prouzrokuje samo vanredno stanje u zdravstvenom sektoru već i ekonomske potrese sa direktnim uticajem na tržišta, ponudu (proizvodnju robe i usluga), potražnju (potrošnju i investicije) i svet rada.
MOR procenjuje da bi više od 35 miliona ljudi moglo da ostane bez posla, gde bi ukupan gubitak prihoda radnika dosegao 3,4 triliona američkih dolara (MOR, 2020a). Međutim, već postaje jasno da su ove brojke možda potcenile ozbiljnost krize (Ryder, 2020). Preduzeća svih veličina su već obustavila poslovanje, skratila radno vreme i otpustila zaposlene. Mnogi su na ivici propasti kako se radnje i restorani zatvaraju, otkazuju letovi i hotelske rezervacije, a firme prelaze na rad na daljinu. Često prvi bez posla ostaju baš oni koji su već bili uključeni u prekarne oblike rada poput prodavačica, konobara, kuhinjskog osoblja, radnika koji nose prtljag i čistača. U svetu gde samo jedna od pet osoba ima pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti gubitak posla predstavlja katastrofu za milione porodica (MOR, 2017). Pored porasta nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti, kriza će takođe uticati na uslove rada, zarade i pristup socijalnoj zaštiti, sa naročito negativnim efektima na posebne grupe koje su ranjivije na negativne tržišne ishode (MOR, 2020a).
Ključne informacije o virusu Covid-19
U januaru 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proglasila izbijanje nove koronovirusne bolesti u kineskoj provinciji Hubej za vanrednu situaciju od značaja za javno zdravlje na međunarodnom nivou. Dva meseca kasnije, 11.03.2020. godine, SZO je proglasila pandemiju korona virusa Covid-19.
U vreme objavljivanja ovog izveštaja, ukupni broj slučajeva Covid-19 u svetskim okvirima je prešao 4.200.000 zaraženih u oko 184 zemlje.
Šta je Covid-19?
Koronovirusna bolest (Covid-19) je zarazna bolest koju prouzrokuje novootkriveni korona virus poznat kao korona virus teškog akutnog respiratornog sindroma 2 (SARS-CoV-2). Prvi slučajevi Covid-19 kod ljudi su otkriveni u kineskom gradu Vuhanu u decembru 2019. godine (SZO, 2020d).
Šta je koronavirus?
Korona virusi su velika porodica virusa koji su uobičajeni kod životinja i mogu da izazovu bolest kod životinja i ljudi. S vremena na vreme se ljudi zaraze ovim virusima koji se potom mogu proširiti na druge. Kod ljudi jedna broj korona virusa izaziva respiratorne infekcije koje variraju od obične prehlade do težih bolesti poput bliskoistočnog repsiratornog sindroma (MERS) i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS). Poslednji otkriveni korona virus izaziva bolest Covid-19 (SZO, 2020d).
Kako se Covid-19 prenosi?
Kad se neko zaražen Covid-19 zakašlje ili izdahne vazduh izbacuje kapljice zaražene tečnosti. Ukoliko neko stoji na jedan metar od te inficirane osobe može da se zarazi udisanjem iskašljanih ili izdahnutih kapljica. Pored toga, većina ovih kapljica padne na obližnje površine i predmete poput stolova ili telefona. Ljudi mogu da se zaraze ako dotaknu kontaminirane površine ili predmete a potom dotaknu oči, nos ili usta (SZO, 2020h).
Koji su simptomi Covid-19?
Najuobičajeniji simptomi su temperatura, zamor i suvi kašalj. Neki ljudi osećaju bolove u mišićima, nos im je zapušen ili curi, boli ih grlo ili imaju dijareju. Ovo simptomi su obično blagi i postepeno se razvijaju. Neki ljudi se zaraze ali ne ispolje nikakve simptome niti se osećaju loše. Većina ljudi zaražena virusom Covid-19 dobije blage simptome i oporavi se. Međutim, po trenutnim saznanjima 1 od 6 slučajeva Covid-19 se završi ozbiljnom bolešću sa poteškoćama u disanju (SZO, 2020d). U one kod kojih će se verovatno razviti teži simptomi spadaju stariji i ljudi sa postojećim zdravstvenim problemima.
Koliko dugo traje period inkubacije Covid-19?
Procenjuje se da period inkubacije Covid-19 traje 1-14 dana, najčešće oko pet dana.
Za više informacija pogledajte internet stranicu SZO sa pitanjima i odgovorima u vezi sa korona virusom (Covid-19): https://www.who.int/news-room/q-a-detail/q-a-coronaviruses
6
Pošto plaćeno bolovanje nije dostupno mnogim radnicima koji rade u sektoru zdravstvene nege i na isporukama - onima na koje se sada svi oslanjamo – oni su često pod pritiskom da nastave da rade čak i kad se razbole. U svetu u razvoju radnici plaćeni po učinku, nadničari i neformalni trgovci mogu osećati sličan pritisak da zarade hleb za svoju porodicu. Dok vlade pokušavaju da spljošte krivu infekcije, potrebno je uvođenje posebnih mera kako bi se zaštitlili milioni (uglavnom ženskih) zdravstvenih radnika i radnika u sektoru nege trećih lica (koji svakodnevno rizikuju sopstveno zdravlje). Kamiondžije i pomorci koji dostavljaju medicinsku opremu i drugu robu od suštinskog značaja moraju biti adekvatno zaštićeni. Rad na daljinu pruža nove mogućnosti kako radnicima za nastavak rada, tako i poslodavcima za nastavak poslovanja tokom krize. Međutim, radnici moraju imati mogućnost da pregovaraju o ovakvoj reorganizaciji rada kako bi mogli da naprave ravnotežu između posla i svojih drugih obaveza poput brige o deci, bolesnim ili starim članovima porodice i, naravno, njima samima (Ryder, 2020).
Epidemije mogu da disproporcionalno utiču na ekonomski položaj određenih segmenata populacije, što može da produbi društvenu nejednakost koja pogađa uglavnom pojedine grupe radnika poput:
▪ osoba sa postojećim zdravstvenim problemima, koje mogu biti podložnije težim oblicima bolesti i komplikacijama;
▪ mladih, koji se već suočavaju sa većim stopama nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti;
▪ starijih osoba, koje mogu biti suočene sa većim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema i koje takođe mogu biti i ekonomski ugrožene;
▪ žena, koje čine većinu zaposlenih u zanimanjima koja su na prvim linijama borbe protiv pandemije i koje će biti disproporcionalno opterećene kad je u pitanju briga o članovima porodice, u slučaju zatvaranja škola ili domova za brigu o starima;
▪ nezaštićenih radnika (uključujući samozaposlene, radnike u gig-ekonomiji, radnike na privremenim i povremenim poslovima) koji nemaju pristup bolovanju ili naknadi za isto i koji su manje zaštićeni konvencionalnim mehanizmima socijalne zaštite i drugim oblicima zaštite prihoda; i
▪ radnika migranata, kojima će možda biti uskraćen pristup radnom mestu u zemljama odredišta i zabranjen povratak kući i njihovim porodicama. (ILO, 2020a).
Neformalni radnici, koji predstavljaju 61% globalne radne snage, mogu biti naročito ranjivi tokom epidemija poput pandemije Covid-19. Radnici u sivoj ekonomiji se već suočavaju sa većim rizicima po njihovo zdravlje i bezbednost na radu, a nemaju ni pristup adekvatnoj zaštiti. Pošto rade bez prava poput onih na davanja za slučaj nezaposlenosti ili naknade za bolovanje, ovi radnici će možda morati da naprave izbor između svog zdravlja i prihoda, što predstavlja rizik ne samo po njihovo zdravlje, već i zdravlje drugih i njihov ekonomski položaj (MOR 2020g).
Konstruktivan i neprekinut socijalni dijalog između vlada i socijalnih partnera igra ključnu ulogu u kreiranju adekvatnog paketa mera na nivou preduzeća, kao i na sektorskom i makroekonomskom nivou, kao što su već pokazale prethodne ekonomske krize (MOR, 2020b).
Sistemi socijalne zaštite i javna infrastruktura koja podržava njihove usluge povećavaju rezilijentnost i omogućavaju društvu da se nosi sa trenutnim vanrednim situacijama i ublaži uticaj mogućih budućih kriza. Na primer, izbijanje Ebole u delovima Zapadne Afrike je pokazalo da nedostatak mera socijalne zaštite u kontekstu epidemije povećava siromaštvo, stopu nezaposlenosti i neformalnog rada, što dovodi do začaranog kruga u kojem se negativni efekti samo povećavaju (MOR, 2020b).
Nedavna iskustva sa teškim akutnim respiratornim sindromom (SARS), gripom A(H1N1) i Ebola virusom su potcrtala važnost fokusiranja na radno okruženje i to ne samo da bi se identifikovale ugrožene populacije, već i da bi se shvatili mehanizmi širenja bolesti i sprovele uspešne mere prevencije i kontrole. Kada se radnik inficira zaraznom bolešću moraju biti istraženi mehanizmi širenja te bolesti u radnom okruženju, i usvojene mere za kontrolisanje izlaganja datoj bolesti na radu (Su et al. 2019). Preduzeća su delotvorne platforme gde poslodavci i radnici mogu da zajedničkim snagama dele informacije i podignu nivo svesti o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR), što podrazumeva i preventivne i zaštitne mere za sprečavanje širenja zaraznih bolesti. Obimne intervencije i inovativne politike su od ključnog značaja za kontrolisanje krize, održavanje standarda života ugroženih populacija i pokretanje oporavka zasnovanog na potražnji (MOR, 2020b).
7
Postizanje bezbednosti i zdravlja na radu tokom pandemije Svaka epidemija je jedinstvena na različite načine. Zarazni patogeni se poprilično razlikuju po ozbiljnosti, smrtnosti, načinu prenošenja, dijagonistici, lečenju i načinu kontrole. Sa tačke geografske raširenosti, epidemija može biti koncentrisana ili raširena na lokalnom, nacionalnom i interkontinentalnom nivou. Epidemije mogu da zahvate samo određene ugrožene grupe ili pojedine zajednice u ruralnim oblastima, ili pak mogu da zahvate celu populaciju.
Preduzeća se mogu pripremiti za brzu, koordinisanu i delotvornu reakciju na epidemiju tako što će kreirati sveobuhvatni plan za pripremu u slučaju vanredne situacije, dok mere iz datog plana mogu da u hodu prilagođavaju tačnom tipu vanredne situacije sa kojom se suočavaju.8 Kako bi mogla da razviju takve specifične mere, preduzeća će morati da prate informacije, materijale i tehničke savete koje plasiraju službe za bezbednost i zdravlje na radu, lokalna tela zadužena za javno zdravlje i drugi partneri (ILO, 2020i).
Kontinuirano praćenje uslova bezbednosti i zdravlja na radu i adekvatne procene rizika će biti neophodne kako bi se obezbedilo da kontrolne mere odražavaju najnovija naučna saznanja po pitanju zaštite od mogućnosti zaraze. Preduzeća bi trebalo da razmotre sve najnovije informacije o zarazi, obrascima njenog prenošenja, preporučenim merama zaštite i lokalnim i nacionalnim zahtevima u skladu sa tim kako se menjaju. Praćenje će takođe obezbediti da mere BZR uvedene kako bi se smanjio rizik od zaraze ne stvore nove i nepredviđene rizike po bezbednost i zdravlje radnika (i sa fizičkog i sa psihološkog aspekta). Sve opasnosti nastale usled novih procesa i oblika rada bi trebalo da budu identifikovane a relevantni rizici procenjeni i kontrolisani.
Konvencija (br. 155) i Preporuka (br. 164) o bezbednosti i zdravlju na radu: prava, uloge i odgovornosti
Izvestan broj odredbi Konvencije br. 155 i njene Preporuke nude mere prevencije i zaštite u cilju ublažavanja negativnih efekata pandemija poput COVID-19 u svetu rada. Ovo su neke od tih odredbi:
Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to izvodljivo, da radna mesta, mašine, oprema i procesi pod njihovom kontrolom budu bezbedni i bez opasnosti po zdravlje. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to izvodljivo, da hemijske, fizičke i biološke supstance i agensi koji su pod njihovom kontrolom budu bezopasni po zdravlje nakon preduzimanja određenih mera zaštite. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, gde je to potrebno, odgovarajuću zaštitnu odeću i opremu da bi se predupredile, koliko je to razumno i izvodljivo, opasnosti od nesreća ili štetne posledice po zdravlje (K. 155, čl. 16).
Lična zaštitna oprema i zaštitna odeća treba da se obezbede bez ikakvog troška po radnika (P. 164, stav. 10(e)).
Od poslodavaca treba zahtevati da predvide, gde god je to potrebno, mere za rešavanje bitnih slučajeva i nesreća, uključujući i odgovarajuće pakete za pružanje prve pomoći. (K. 155, Čl. 18). Poslodavci takođe treba da se postaraju da se radnicima i njihovim predstavnicima u preduzeću obezbedi odgovarajuća obuka u oblasti zaštite na radu i zdravstvene zaštite (K. 155, Čl. 19).
Radnici i njihovi predstavnici imaju pravo da traže adekvatne infromacije i obuku iz oblasti BZR. Takođe bi trebalo da imaju mogućnost da postave pitanja, i budu konsultovani od strane poslodavca, o svim aspektima BZR koji se tiču njihovog posla. Radnici takođe imaju pravo da napuste radno mesto ukoliko opravdano smatraju da postoji neposredna i ozbiljna opasnost po njihov život, odnosno zdravlje, i to bez neopravdanih posledica (K. 155, Čl.13). U takvim situacijama, radnik bi trebalo da odmah prijavi dati slučaj svom neposrednom nadređenom, i dok poslodavac ne preduzme mere da se to ispravi, ako je potrebno, on ne
8 Na primer, kad je u pitanju trenutna pandemija Covid-19, poslodavci koji su već kreirali planove za epidemiju gripa će biti u stanju da iste ažuriraju kako bi pokrili i specifične rizike povezane sa izvorima zaraze, načinima prenošenja i drugim jedinstvenim karakteristikama ovog novog korona virusa (OSHA, 2020).
8
može da zahteva od radnika da se vrati na radno mesto ako i dalje postoji stalna neposredna i ozbiljna opasnost po život ili zdravlje. (K. 155, Čl. 19(f))
Pored svojih drugih odgovornosti, radnici i njihovi predstavnici treba i da sarađuju sa poslodavcem u oblasti BZR (K. 155, Čl. 19). Ovo podrazumeva da radnici: (a) razumno vode računa o svojoj sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti ostalih lica na koje može da utiče ono što oni rade ili njihovi propusti na radu; (b) poštuju uputstva koja su im data za njihovu bezbednost, zaštitu zdravlja i bezbednost ostalih radnika, kao i postupke za zaštitu na radu; (c) pravilno koriste zaštitne uređaje i zaštitnu opremu i ne dovode ih u neupotrebljivo stanje; (d) odmah prijavljuju svom neposrednom nadređenom svaku situaciju za koju imaju razloga da veruju da bi mogla da predstavlja opasnost, a koju sami ne mogu da isprave; (e) prijavljuju svaku nesreću, odnosno povredu do koje dođe u toku rada ili u vezi sa radom.(P. 164, Čl.16)
COVID-19 kao profesionalno oboljenje
Tokom epidemije radnici mogu biti izloženi zaraznoj bolesti tokom radnog vremena. Mogu takođe patiti od nekog oblika postraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) zbog cele situacije. Ukoliko su ovi radnici data stanja zadobili na radu i ona ih čine nesposobnim za rad treba da dobiju novčanu naknadu kao i potrebnu medicinsku i drugu negu, kao što je navedeno u Konvenciji br. 121 o davanjima za slučaj nesreće na radu i profesionalnih oboljenja iz 1964. godine. Konvencija takođe propisuje da zavisni članovi porodice (supružnici i deca) onih koji umru od bolesti dobijene na radu imaju pravo na novčana davanja ili odštetu, kao i na davanja ili bespovratna sredstva za troškove sahrane.
Ažurirana lista profesionalnih oboljenja koju je MOR sastavila (2010)9 nabraja oboljenja izazvana izlaganjem agensima na radu, što između ostalog uključuje i različite „biološke agense i zarazne ili parazitske bolesti”, kao i „posttraumatski stresni poremećaj”. Lista takođe dozvoljava dopisivanje u odeljcima koji se bave svim gorenavedenim bolestima. Ovo omogućava priznavanje drugih bolesti ili poremećaja (uključujući i mentalne poremećaje i poremećaje ponašanja) koji nisu već bili pomenuti, a gde je uz pomoć nauke ili metoda u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom ustanovljena direktna veza između izlaganja faktorima rizika ili agensima na radu i bolešću/bolestima ili poremećajem/poremećajima koje je radnik zadobio.
Covid-19 kao profesionalno oboljenje
Urugvajski parlament je uvrstio Covid-19 u spisak profesionalnih oboljenja za medicinsko osoblje koje radi direktno ili indirektno sa pacijentima inficiranim virusom tokom vanredne zdravstvene situacije.10
9 Preporuka MOR o listi profesionalnih oboljenja, 2002 (br.194) reguliše redovno revidiranje i ažuriranje liste profesionalnih oboljenja MOR putem tripartitnih eskpertskih sastanaka kako bi se držao korak sa razvojem situacije na međunarodnom nivou i ispunila sve veća potreba za međunarodnom referentnom listom koja odražava situaciju u svetu rada. Najnovija lista (odobrena u martu 2010.) je dostupna na: https://www.ilo.org/safework/info/publications/WCMS_125137/lang--en/index.htm 10 Vidi Ministerio de Trabajo y Seguridad Social, na https://www.gub.uy/ministerio-trabajo-seguridad-social/comunicacion/noticias/poder-legislativo-aprobo-proyecto-ley-incluye-Covid-19-enfermedad-profesional
9
Integrisanje pripremljenosti na vanredne situacije u sisteme upravljanjem bezbednosti i zdravljem na radu Tokom poslednjih nekoliko decenija pristup sistema upravljanjem BZR je uveden i u industrijalizovanim zemljama i zemljama u razvoju. Njegova primena varira od zemlje do zemlje, pošto negde postoje zakonski uslovi koje je neophodno ispuniti da bi se uveo, a negde je njegovo usvajanje samo stvar dobre volje. Iskustva su pokazala da je sistem upravljanja BZR logičan i koristan instrument za trajno unapređivanje učinka BZR na organizacionom nivou (MOR, 2011).
MOR Smernice za sisteme za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu (ILO-OSH 2001) se zalaže za kreiranje odgovarajućih mera za uvođenje sistema upravljanjem BZR koji bi trebalo da sadrže sledeće ključne elemente: politike, organizaciju, planiranje i sprovođenje, evaluaciju i korake za unapređenje (MOR, 2001) Ukratko, ovaj proces prati osnovne principe „Planiraj- Uradi-Proveri-Deluj“ ciklusa koji je uspostavljen 50-ih godina prošlog veka kako bi se kontinuirano pratio poslovni učinak (MOR, 2011).
Sistem za upravljanje BZR omogućava:
▪ sprovođenje preventivnih i zaštitnih mera na efikasan i koherentan način;
▪ uspostavljanje relevantnih politika;
▪ preuzimanje obaveza;
▪ uzimanje u obzir svih elementa određenog radnog mesta kako bi se procenile opasnosti i rizici; i
▪ uključivanje rukovodstva i radnika u proces na odgovarajućim nivoima odgovornosti (MOR, 2011).
Prilikom uspostavljanja mera za prevenciju i kontrolu rizika sistem za upravljanje BZR bi trebalo da uvede i jasne procedure za pripremljenost na vanredne situacije i planiranje mera za različite scenarije uključujući i izbijanje bolesti manjeg obima i epidemiju od većeg epidemiološkog značaja.11
Po MOR Smernicama za BZR iz 2001, potrebno je unutar sistema za upravljanjem BZR kreirati i održavati postupke za prevenciju vanrednih situacija, pripremljenost i reagovanje na njih. U okviru ovih postupaka je neophodno identifikovati potencijal za nesreće i hitne slučajeve i postarati se za prevenciju BZR rizika povezanih sa njima. Takođe bi trebalo da budu prilagođeni obimu i prirodi poslovanja preduzeća. Trebalo bi da:
▪ obezbede postojanje svih potrebnih informacija, interne komunikacije i kordinacije neophodnih za zaštitu svih lica u slučaju vanredne situacije na radu;
▪ obezbedi informacije relevantnim nadležnim državnim organima, lokalnim i hitnim službama, kao i kanale komunikacije sa istima;
▪ osmisli korake za pružanje prve pomoći i medicinske pomoći, gašenje požara i evakuaciju svih lica sa radnog mesta; i
▪ obezbedi relevantne informacije i obuku za sve članove organizacije, na svim nivoima, što podrazumeva i redovne vežbe postupaka za prevenciju vanrednih situacija, pripremljenost i reagovanje na njih (MOR, 2001).
Takvi postupci za prevenciju vanrednih situacija, pripremljenost i reagovanje na njih bi trebalo da budu uspostavljeni u saradnji sa eksternim hitnim službama i drugim telima gde je to primenjivo (MOR, 2001).
11 Vanredne situacije mogu da podrazumevaju izbijanje zaraznih bolesti (npr. Covid-19, SARS, MERS, grip H1N1, bolest Ebola virusa, kolera, Zika virus, itd.), kao i incidente sa radioaktivnim zračenjem (npr. Černobilj, Fukušima), izlivanja hemikalija (npr. curenje toksičnog gasa u Bopalu, izlivanje nafte sa naftne platforme Deepwater Horizon) i prirodne katastrofe (npr. cunami, zemljotresi, poplave i cikloni) (SZO i MOR, 2018).
10
Šta plan za održanje kontinuiteta poslovanja može da sadrži?
Kreiranje plana za održanje kontinuiteta poslovanja će omogućiti identifikaciju rizika koji bi mogli da utiču na određeno preduzeće ili organizaciju u krizno vreme i osmišljavanje strategija za smanjenje njihovog negativnog uticaja (MOR, 2009).
Plan bi trebalo da sadrži praktične načine za smanjenje rizika izlaganja radnika virusu na radnom mestu. Ovo može podrazumevati zdravstvenu negu, promociju navika vezanih za ličnu higijenu i reorganizaciju rada kako bi se smanjio direktni kontakt (Kawakami, 2009).
U skladu sa važećim nacionalnim i/ili lokalnim smernicama državnih organa, plan može uključivati i preporuke o socijalnom distanciranju, radnim smenama, smanjenju obima poslovanja, radu na daljinu i druigm merama za smanjenje izloženosti, kao i opcije za obavljanje aktivnosti od suštinskog značaja sa malim brojem zaposlenih (što podrazumeva i obučavanje radnika za različite poslove kako bi se nastavilo sa radom ili obezbedile vanredne usluge) (OSHA, 2020). Plan takođe može da se pozabavi i mogućim društvenim posledicama i posledicama po mentalno zdravlje radnika koje epidemija može da ima. (IOSH, 2020).
Plan bi trebalo da bude objašnjen svim radnicima, ugovaračima i snabdevačima. Svi moraju da budu svesni šta treba ili ne treba da rade po planu, što podrazumeva i njihove obaveze i odgovornosti.
Rizici i zaštitne mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Zaštita radnika od rizika od zaraze tokom izbijanja bolesti Zarazne bolesti kod ljudi prouzrokuju patogeni mikroorganizmi kao što su bakterije, virusi, paraziti i gljivice (SZO, 2016). Oni se mogu prenosti direktnim kontaktom, kapljicama, vazduhom, preko nosilaca infekcije (kao što su hrana, voda i kontaminirani predmeti) i vektora. Obrasci prenošenja bolesti su takođe relevantni za one koji rade sa životinjama, pošto su u opasnosti od infekcija životinjskog porekla12 (Su et al. 2019).
Zanimanja koja podrazumevaju interakciju sa opštom populacijom i naročito sa bolesnim osobama, sa sobom povlače veći rizik od infekcije, naročito kad su u pitanju zarazne bolesti koje se prenose kapljičnim putem ili putem vazduha. Radnici koji mogu da se zaraze na radnom mestu takođe mogu da postanu vektori širenja zaraze na druge kao što su kolege, klijenti i dobavljači, pa i članovi porodice i ljudi izvan radnog okruženja (Su et al. 2019).
Kako bi se preduzele odgovarajuće mere za zaštitu radnika od rizika infekcije zaraznim bolestima na radu(koliko je to razumno i praktično), poslodavci bi trebalo da sprovedu procenu rizika.
Generalno, profesionalni rizik predstavlja kombinaciju verovatnoće dešavanja opasnog događaja i ozbiljnosti povrede ili štete po zdravlje ljudi izazvanih datim događajem (MOR, 2001).
Procena rizika od zaraze na radu će stoga uzeti u obzir sledeće:
▪ Verovatnoću da će radnik biti izložen zarazi, uzimajući u obzir karakteristike zarazne bolesti (tj. obrasce prenošenja) i mogućnost da radnici mogu doći u kontakt sa zaraženim osobama ili kontaminiranim okruženjima ili materijalima (npr. laboratorijskim uzorcima, otpadom) tokom vršenja svojih dužnosti.
12 Od 1970. godine otkriveno je više od 1.500 novih patogena, a 70% njih je zoogenog porekla (tj. prenose se sa životinja na ljude) (SZO, 2018).
11
▪ Ozbiljnost prouzrokovanih zdravstvenih stanja, uzimajući u obzir individualne faktore (uključujući starost, postojeće bolesti i zdravstvena stanja), kao i dostupne mere za kontrolu dejstva zaraze.
Prilikom izbijanja bolesti različite grupe radnika će biti na prvim linijama odbrane, što ih može izložiti zarazi tokom vršenja njihovih dužnosti.
Zdravstveni radnici, naročito oni koji rade na kontroli zaraze (lekari i tehničari iz hitne pomoći i specijalizovanih bolničkih jedinica, bolničkog transporta i prve pomoći) su u opasnosti. Zaraza može proisteći iz kontakta sa zaraznim pacijentima i kolegama, telesnih izlučevina zaraznih pacijenata, medicinske opreme i lične zaštitne opreme (LZO) koje se ne koriste, peru ili dezinfikuju na adekvatan način, sredina i okruženja koja nisu adekvatno očišćena ili dezinfikovana, pribora za jelo ili medicinskog otpada koji nisu adekvatno očišćeni tj. bačeni (SZO, 2020e). U uslovima postojeće pandemije Covid-19, države poput Italije i Kine su prijavile da zdravstveni radnici čine oko 20% ukupnog broja pozitivnih slučajeva (The Lancet, 2020).
Zdravstveni radnici: prava, uloge i odgovornosti tokom pandemije Covid-19
SZO je kreirala smernice o pravima, ulogama i odgovornostima zdravstvenih radnika tokom izbijanja Covid-19 (SZO, 2020l).
Na primer, radnicima bi trebalo da budu obezbeđene adekvatna prevencija i zaštita tokom izbijanja bolesti. Potrebno je preuzeti sve neophodne mere kako bi se smanjili rizici iz oblasti BZR, što podrazumeva i sprovođenje sistema za upravljanje BZR kako bi se identifikovale opasnosti i procenili rizici, uspostavljanje mera za prevenciju i kontrolu infekcije, obezbeđivanje LZO i pružanje edukacije i obuke.
Poslodavci i rukovodioci bi trebalo da preuzmu generalnu odgovornost za sprovođenje svih neophodnih preventivnih i zaštitnih mera kako bi se maksimalno smanjili rizici po bezbednost i zdravlje na radu (što podrazumeva i sprovođenje sistema za upravljanje BZR kako bi se identifikovale opasnosti i procenili rizici, uspostavljanje mera za prevenciju i kontrolu infekcije, politiku nulte tolerancije prema zlostavljanju i uznemiravanju na radu).
Tokom obavljanja svojih dužnosti zdravstveni radnici imaju obavezu da se pridržavaju protokola kod svih procedura, sačuvaju tajnost podataka svojih pacijenata i prema svim pacijentima postupaju sa poštovanjem i dostojanstvom.
Za pun tekst smernica SZO, posetite: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/who-rights-roles-respon-hw-Covid-19.pdf?sfvrsn=bcabd401_0
Moguće je usvojiti različite mere za prevenciju ili ublažavanje rizika od zaraze. Takve mere mogu varirati u zavisnosti od prirode zarazne bolesti i obrazaca njenog prenošenja.13 U kontekstu Covid-19, mogu biti primenjeni različiti tipovi mera kako bi se smanjio rizik inficiranja zdravstvenih randika i radnika u hitnim službama, poput sledećih:
▪ Kontrola fizičkog okruženja koja za cilj ima smanjenje širenja patogena i kontaminacije površina i predmeta. Ovo podrazumeva obezbeđivanje dovoljno velikog prostora koji dozvoljava uspostavljanje fizičke distance između pacijenata, kao i pacijenata i zdravstvenih radnika, kao i staranje da se pacijenti za koje se sumnja ili zna da su zaraženi virusom Covid-19 smeste u izolovane prostorije sa dobrom ventilacijom. (SZO, 2020f).
▪ Administrativne mere koje za cilj imaju sprečavanje rizičnih ponašanja. One podrazumevaju adekvatne resurse za prevenciju i kontrolu zaraze, kao što su odgovarajuća infrastruktura, kreiranje jasnih politika prevencije i kontrole zaraze, olakšani pristup laboratorijskom testiranju, odgovarajućoj trijaži i smeštanju pacijenata, adekvatni odnos broja zaposlenih i pacijenata i, konačno, obuka zaposlenih (SZO, 2020f). Još jedna administrativna mera koja treba da bude uvedena se odnosi na praćenje zdravstvenog stanja i nadzor radnika koji su izloženi riziku kako bi se bilo koji nepovoljni efekti po zdravlje ili opasnosti na radu otkrili u ranoj fazi kad je lakše lečiti
13 Zaštitne mere – naročito LZO – koje će se primenjivati u slučaju Covid-19 (koji se prenosi kapljicama) će se razlikovati od onih usvojenih za bolest Ebola virusa (EVD) koja se prenosi inficiranim telesnim izlučevinama (SZO, 2020f).
12
bolest (npr. praćenjem da li radnici imaju temperaturu ili neke druge rane simptome zarazne bolesti).14 Neophodno je uspostaviti procedure koje će osigurati da bilo koja izložena osoba može lako da prijavi sve simptome nadređenom koji će pak morati da obavesti nadležnog zdravstvenog radnika (SZO i MOR, 2018).
▪ Odgovarajuća LZO. Ovo podrazumeva odabir odgovarajuće LZO i obuku o tome kako se ona stavlja, skida i odlaže. (SZO, 2020f)
Optimiziranje dostupnosti LZO tokom krize prouzrokovane epidemijom Covid-19
Trenutne svetske zalihe LZO su nedovoljne, naročito kad su u pitanju maske i respiratori, a i očekuje se i da će uskoro ponestati i zaštitnih odela i naočara.
U uslovima globalne nestašice LZO, sledeće strategiju mogu da olakšaju njenu optimalnu dostupnost:
▪ Minimizirati potrebu za LZO prilikom zaštite zdravstvenih radnika i drugih od izlaganja virusu Covid-19 u bolničkim uslovima (npr. razmotriti upotrebu pregleda na daljinu u cilju procene stanja potencijalnih slučajeva Covid-19, koristiti fizičke barijere kako bi se smanjila izloženost virusu (npr. pregrade od pleksiglasa ili stakla) u prostorijama za trijažu i na prijemnim odeljenjima, ograničiti ulazak zdravstvenih radnika u pacijenata zaraženih Covid-19 samo na one koji ih direktno neguju);
▪ Postarati se da se LZO koristi na racionalan i adekvatan način, shodno riziku od izloženosti (npr. vrsti aktivnosti) i dinamici prenošenja patogena;15
▪ Koordinisati mehanizme upravljanja lancem snabdevanja LZO (SZO, 2020f).
Laboratorijsko osoblje. Rad sa bakterijama, virusima, krvlju, tkivom i/ili telesnim izlučevinama u laboratoriji može dovesti do infekcije. Bolesti koje prenose ljudi ili životinje koje su predmet istraživanja takođe mogu da pređu na istraživački tim, čiji članovi potom mogu da postanu prenosioci. (SZO i MOR, 2018) Laboratorijski priručnik za bezbednost koji je izdala SZO daje praktične smernice za tehnike i mere koje mogu da se koriste u laboratorijama na svim nivoima kako bi se sprečila zaraza.16 Pored toga, kreirane su i specifične smernice za Covid-19,17 koje podrazumevaju i preporuke za minimalne/esencijalne radne uslove povezane sa specifičnim aktivnostima u laboratorijskom okruženju (SZO, 2020b).
Laboratorijska dobra praksa u kontekstu rizika koje donosi Covid-19
Međunarodna asocijacija biomedicinskih tehnologa ASSITEB – BIORIF, koja je aktivna u frankofonim podsaharskim državama je kreirala Vodič za laboratorijsku dobru praksu u kontekstu Covid-19. Ovaj Vodič se zasniva na onom kreiranom 2015. godine u cilju sprečavanja inficiranja Ebola virusom.
Vodič opisuje okolnosti potenicjalnog izlaganja virusu na radu kao i metode prevencije i zaštite kako u perifernim tako i specijalističkim laboratorijama kroz integraciju procedura i mera biobezbednosti. (ASSITEB – BIORIF, 2020)
Radnici u pogrebnim službama. Ljudski ostaci mogu da prestavljaju rizik po zdravlje u slučaju određenih zaraznih bolesti (npr. kolere, hemoragijske groznice, HIV itd) (SZO i MOR, 2018). Radnici koji rukuju mrtvim telima, uključujući one koji se bave pogrebnim uslugama i autopsijama, mogu biti
14 Više smernica za osnovne zahteve po pitanju nadziranja zdravstvenog stanja radnika možete naći u Tehničkim i etičkim smernicama MOR za nadzor nad zdravstvenim stanjem radnika, dostupnim na: https://www.ilo.org/safework/info/standards-and-instruments/WCMS_177384/lang--en/index.htm 15 Za više smernica SZO o ličnoj zaštitnoj opremi za specifične zadatke, pogledati: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/331498/WHO-2019-nCoV-IPCPPE_use-2020.2-eng.pdf 16 Dostupno na: https://www.who.int/csr/resources/publications/biosafety/WHO_CDS_CSR_LYO_2004_11/en/ 17 Dostupno na: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/331138/WHO-WPE-GIH-2020.1-eng.pdf
13
u opasnosti da se inficiraju, pa i u slučaju Covid-19,18 te stoga moraju preduzeti nužne predostrožnosti u vidu higijene ruku, LZO, dobre ventilacije radnih prostorija i čišćenja instrumenata (SZO, 2020g).
Radnici u ambulantnim kolima i drugim prevoznim sredstvima hitnih službi. Tokom izbijanja bolesti, možda će postojati potreba za prevozom pacijenata (ambulantnim kolima, kao i čarter letovima, posebnim vozovima ili brodovima) što ove radnike izlaže riziku od infekcije. Oni koji prevoze tela osoba koje su umrle od veoma zarazne bolesti su takođe u opasnosti. Rizik od infekcije preti i onima koji čiste i dezinfikuju ta vozila (SZO i MOR, 2018).
Čistači i đubretari u zdravstvenim ustanovama. Rizik od infekcije virusom COVID-19 za te radnike može poteći od kontakta sa potencijalno kontaminiranim materijalima, površinama i okruženjem (SZO i UNICEF, 2020). Radnici koji rade na dezinfekciji i odlaganju otpada u ovim ustanovama moraju održavati dobru higijenu ruku, imati pristup LZO i koristiti adekvatne metode dezinfekcije.19
Pored toga, u krisznim situacijama poput pandemije Covid-19, policijski službenici, zaposleni u civilnoj zaštiti, vojno osoblje i vatrogasci mogu biti pozvani u prve redove radi kontrole vanredne situacije. U zavisnosti od zadataka koji im budu dodeljeni mogu biti izloženi licima, pacijentima i kolegama koji su (potencijalno ili potvrđeno) inficirani kao i kontaminiranim sredinama. Ovi radnici moraju dobiti odgovarajuću obuku i informacije o tome kako da svoje zadatke obavljaju bezbedno u uslovima epidemije, na primer uz korišćenje LZO i druge mere predostrožnosti.
Usled obrazaca prenošenja Covid-19, radnici koji dolaze u dodir sa potenicjalno inficiranim osobama su takođe u opasnosti da se zaraze (npr. radnici u prodavnicama i samouslugama, bankama, školama, službama za isporuku, restoranima, sportskim i turističkim objektima itd), a isto važi i za one koji rade zbijeni sa drugim radnicima u poluzatvorenim prostorijama (npr. fabrikama, call centrima, otvorenim kancelarijama itd.) (OSHA, 2020).
Kako bi izašle na kraj sa ovom vanrednom situacijom, mnoge vlade širom sveta su po prvi put odlučile da svom stanovništvu nametnu obavezni karantin i obustave rad fabrika, preduzeća i uslužne industrije kako bi ograničili zarazu. Vlade u konsultacijama sa socijalnim partnerima obično sastave spisak „delatnosti od pšteg interesa“ kako bi odredile koje službe i delatnosti mogu da nastave sa radom tokom izbijanja bolesti.
Šta su delatnosti od opšteg interesa?
Delatnosti od opšteg interesa su one koje su neophodne za odvijanje života svih u državi. Ove delatnosti nastavljaju sa radom čak i tokom epidemije. U većini zemalja pod ovim se podrazumevaju zdravstvo i nega, proizvodnja i distribucija prehrambenih proizvoda, elektroprivreda, naftnoprerađivačka industrija, odnošenje otpada, transport, telekomunikacije i finansijska podrška.
Vlade identifikuju delatnosti od opšteg interesa. Odabir se često zasniva na nacionalnim bezbednosnim politikama koje identifikuju strateške sektore, potrebne zalihe hrane i lekova i modalitete distribucije. Poželjan je pristup zasnovan na konsultacijama sa socijalnim partnerima kako bi se doneli održivi izbori i osigurala realizacija.
Rad i bezbednost radnika u delatnostima od opšteg interesa moraju da bude zaštićeni usvajanjem posebnih mera zaštite.
MOR je obajvila Listu provere za prevenciju i ublažavanje Covid-19 na radu kako bi predložila konkretne korake za sprečavanje širenja pandemije Covid-19 u radnom okruženju. Ona navodi različite mere koje se bave sledećim pitanjima:
18 SZO nudi dodatne smernice o bezbednom rukovanju posmrtnim ostacima na: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/331538/WHO-COVID-19-lPC_DBMgmt-2020.1-eng.pdf 19 SZO i UNICEF su kreirali Tehničke smernice za vodosnabdevanje, higijensko-sanitarne aktivnosti i odlaganje otpada u kontekstu Covid-19 (dostupno na: https://www.who.int/publications-detail/water-sanitation-hygiene-and-waste-management-for-Covid-19)
14
▪ Fizička razdaljina. Na primer: procenjivanje rizika interakcije između radnika, ugovarača, klijenata i posetilaca i sprovođenje mera za ublažavanje tih rizika; organizovanje rada tako da dozvoljava fizičko distanciranje; korišćenje telefonskih poziva, elektronske pošte ili virtuelnih sastanaka umesto onih licem u lice kad god je to moguće; uvođenje rada po smenama kako bi se izbegla velika koncentracija radnika u prostorijama u bilo kom momentu.
▪ Higijena. Na primer: obezbeđivanje sredstava za čišćenje ruku uključujući dezinfekcioni gel i lako pristupačne punktove za pranje ruku vodom i sapunom; promovisanje kulture pranja ruku; promovisanje dobre respiratorne higijene na radu (npr. pokrivanje ustiju ili nosa savijenim laktom ili maramicom prilikom kašljanja ili kijanja).
▪ Čišćenje. Na primer: promovisanje kulture redovnog čišćenja površine radnih stolova, kvaka, telefona, tastatura i radne opreme dezinfekcionim sredstvima i redovne dezinfekcije zajedničkih prostorija poput prostorija za odmor.
▪ Obuka i komunikacija. Na primer: obučavanje rukovodstva, radnika i njihovih predstavnika o merama usvojenim u cilju smanjenja rizika od izlaganja, kao i kako treba da se ponašaju u slučaju infekcije virusom Covid-19; obuka o pravilnoj upotrebi, održavanju i odlaganju LZO; održavanje redovne komunikacije sa radnicima kako bi dobili najnovije informacije o situaciji u preduzeću, regionu ili državi; informisanje radnika o njihovom pravu da se udalje iz radne situacije koja predstavlja neposrednu i ozbiljnu opasnost po njihove živote i zdravlje u skladu sa kreiranim procedurama, kao i obavezi da odmah obaveste neposrednog nadređenog o datoj situaciji.20
▪ Lična zaštitna oprema (LZO). Po potrebi obezbediti adekvatnu LZO zajedno sa zatvorenim kantama za higijensko odlaganje tih materijala.
▪ Reagovanje. Na primer: u skladu sa smernicama lokalnih vlasti sugerisati radnicima za koje se sumnja da imaju simptome Covid-19 da ne idu na posao i omogućiti širi pristup plaćenom bolovanju, davanjima za slučaj bolesti i porodiljskom odsustvu/odsustvu sa rada radi nege deteta, te o tome obavestiti sve radnike; obezbediti izolaciju bilo koje osobe koja razvije simptome Covid-19 na radnom mestu sve do trenutka transporta u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu; adekvatna dezinfekcija radnih prostorija; praćenje zdravstvenog stanja lica koja su bila u bliskom kontaktu sa inficiranim radnikom (MOR, 2020i).
Radnici zahtevaju veće mere zaštite tokom COVID-19
Radnici u delatnostima od opšteg interesa su zahtevali adekvatne mere bezbednosti i zdravlja, bolovanje i podršku od svojih poslodavaca.
Na primer, radnici u Whole Foods, Amazonovoj firmi ćerki koja prodaje voće i povrće su organizovali proteste nakon što je veći broj zaposlenih bio zaražen virusom Covid-19. Radnici su 31.03.2020. organizovano izostali sa posla zbog bolesti i zahtevali bolovanje za radnike, besplatno testiranje na korona virus i dodatak na zaradu u iznosu od duple zarade na sat tokom pandemije (Gurley, 2020).
Radnici koji vrše isporuke, vozači kamiona i drugi transportni radnici bi trebalo da maksimalno smanje direktni kontakt sa klijentima i pridržavaju se mera lične higijene kao što su pranje ruku i korišćenje dezinfekcionog gela za ruke (MOR, 2020i).
Pored pitanja bezbednosti i zdravlja na radu, potrebno je razmotriti i druge uslove rada tokom ovih vanrednih okolnosti. U njih spadaju socijalna zaštita, naknade, odmori i radno vreme (MOR, 2020h).
20 Informacije o izmenama u radnim procesima i Covid-19 bi trebalo da budu dostupne osobama sa invaliditetom (npr. putem korišćenja zankovnog jezika, titlova i pristupačnih internet stranica).
15
Poslovna putovanja tokom pandemije Covid-19
U zemljama i regionima gde nije došlo do prenošenja bolesti u zajednici treba obratiti posebnu pažnju na poslovna putovanja (SZO, 2020c).
Potrebno je podeliti najnovije infromacije o zemljama gde je došlo do izbijanja bolesti sa rukovodstvom i radnicima. Neophodno je pažljivo proceniti korist i rizike povezane sa budućim planovima za poslovna putovanja, gde bi se takva putovanja potencijalno odložila ili iznašla alternativna rešenja (npr. video konferencije, vebinari, virtuelni sastanci itd.). Naročito bi trebalo izbegavati putovanja u oblasti sa slučajevima epidemije kad su u pitanju radnici kod kojih postoji veći rizik od ozbiljne bolesti (npr. stariji randici i oni sa postojećim medicinskim problemima)(SZO, 2020c).
Ukoliko radnici putuju u zemlje ili regione gde je bilo slučajeva izbijanja bolesti, trebalo bi da budu adekvatno informisani o toj bolesti, načinima prenošenja i zaštitnim merama. Takođe bi da dobiju adekvatne infromacije i o tome šta da rade i koga da kontaktiraju ukoliko se razbole. Isto tako, trebalo bi da budu upoznati sa merama koje su uvele lokalne vlasti u regionu u koji putuju (što podrazumeva i potencijalna ograničenja putovanja, kretanja ili okupljanja) (SZO, 2020c).
Radnici koji se vraćaju iz pogođenih oblasti bi trebali da se samoizoluju i prate da li će im se tokom perioda inkubacije pojaviti neki simptomi. Ukoliko primete čak i blage simptome trebalo bi da kontaktiraju nadležne zdrastvene službe i detaljno im opišu te simptome kao i gde su putovali (SZO, 2020c).
Borba protiv stresa, psihosocijalnih rizika i zlostavljanja i uznemiravanja U vanrednim situacijama ljudi mogu da reaguju na stres na različite načine. Psihološke promene mogu da uključuju povećan nivo anksioznosti, nedostatak energije i potištenodt, nedostatak motivacije i anksiozne ili depresivne misli.
Tokom izbijanja bolesti kao što je Covid-19, cela populacija je izložena povećanim nivoima stresa što može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, naročito u uslovima gde je naložena obavezna kućna izolacija. Na radnike mogu uticati psihosocijalne opasnosti koje nastaju usled postojeće i buduće neizvesnosti oko posla ili usled promena u organizaciji rada i radnim procesima.
Strah od gubitka posla ili bankrota
Tokom globalne epidemije Covid-19 – naročito tamo gde je nametnuta obavezna kućna izolacija ili privremeno zatvaranje preduzeća – veliki deo radnika, preduzetnika i samozaposlenih može ostati bez posla, tako gubeći jedini izvor prihoda.
Veliki broj ljudi tokom epidenije je u opasnosti od potencijalnog gubitka zaposlenja. Negativni efekti recesije na zdravlje su dobro dokumentovani. Važan psihološki aspekt potencijalnog gubitka posla predstavlja stres povezan sa tom neizvesnošću koji ima negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje radnika poput depresije, sagorevanja i anksioznosti (Kim & von dem Knesebeck, 2015). Pretpostavlja se da ima i drugih nuspojava: na primer, sugeriše se da mogućnost gubitka posla dovodi do pada motivacije i manjeg poštovanja pravila bezbednosti, samim tim do većeg broja povreda na radu (Green, 2015).
Štaviše, izvestan broj faktora koji veliki broj radnika trpi tokom epidemije mogu da izazovu stres, a u njih spadaju:
▪ strah za sopstveno zdravlje i dobrobit, kao i zdravlje i dobrobit članova porodice ili kolega koji mogu da se zaraze;
▪ nedostatak opreme za ličnu zaštitu;
▪ nedostatak društvene podrške ili društvene umreženosti;
16
▪ tenzija između uspostavljenih bezbednosnih protokola i želje da se stara o određenim pojedincima ili da im se pruži podrška (npr. kreiranje bezbednih pogrebnih praksi, izolacija i zabrana dodirivanja);
▪ poteškoće sa vođenjem brige o sebi putem vežbi, pravilne ishrane i adekvatnog odmaranja (SZO i MOR, 2018).
Odsustvo ili manjak informacija o dugoročnim posledicama izlaganja inficiranim licima kao i strah od toga da ćete se zaraziti na poslu i onda preneti bolest svojoj porodici mogu predstavljati dodatni izvor stresa (IASC, 2020).
Tokom izbijanja bolesti kao što je Covid-19 radnici u hitnim službama takođe mogu da se suoče sa povećanim nivoima stresa usled striktnih mera i procedura BZR za sprečavanje zaraze, na primer, usled fizičkog napora nošenja teške i glomazne LZO, fizičke izolacije itd. (IASC, 2020)
Pored toga, obim posla zaposlenih u hintim službama se izuzetno povećava uz otežavajući faktor verovatnog smanjenja broja zaposlenih pošto se neki radnici mogu razboleti ili biti stavljeni u karantin. Mnogi od ovih radnika obavljaju poslove koji se već smatraju izuzetno stresnim i u normalnim okolnostima. Tokom izbijanja bolesti od njih se čsto traži da rade duže uzastopne smene gde njihovo radno vreme prevazilazi uobičajenih 40 sati nedeljno (SZO i MOR, 2018). Povećan obim posla i skraćene pauze mogu da zadese i druge radnike poput onih u proizvodnji osnovnih namirnica, radnika se bave isporukama ili prevozom, ili rade u službama koje štite bezbednost cele populacije. Generalno govoreći, povećani obim posla i smanjeni odmori mogu da povećaju nivoe zamora i stresa i negativno utiču na balans između posla i privatnog života, što sve ima negativne posledice po mentalno zdravlje datih radnika. Zamor i stres mogu takođe da povećaju rizik od nesreća i povreda na radu (MOR, 2016).
Promene sa aspekta radnog vremena u Francuskoj
Francuska vlada je 25.03.2020. godine usvojila Uredbu br. 2020-323 o vanrednim merama koja se odnosi na plaćeni godišnji odmor, radno vreme i slobodne dane. Uredba dozvoljava privremenu i vanrednu derogaciju za delatnosti od opšteg interesa. Naročito dozvoljava produženje maksimalnog dnevnog i nedeljnog radnog vremena (uključujući i za rad noću), skraćenje dnevnog odmora i odstupanje od pravila o obaveznom nedeljnom odmoru (čl. 6 i 7)
Štaviše, iskustvo pokazuje da zlostavljanje i uznemiravanje (kako fizičko tako i psihološko) mogu da dožive porast tokom izbijanja bolesti, zajedno sa povećanom socijalnom stigmom i diskriminacijom.
Ljudi mogu biti etiketirani, svedeni na stereotip, diskriminsani i/ili osetiti gubitak statusa zbog navodne veze sa zarazom. Tokom trenutne epidemije Covid-19 zabeležene su društvena stigmatizacija i diskriminacija osoba određenog etničkog porekla i nacionalnosti kao i bilo koga za koga se smatralo da je došao u kontakt sa virusom (SZOO, UNICEF i IFRC, 2020). Ljudi koji rade u oblastima i na poslovima koji nose visok rizik od zaraze mogu biti stigmatizirani i diskriminisani što dovodi do odbacivanja od strane zajednice i povećane izloženosti zlostavljanju i uznemiravanju (SZO i MOR, 2018).
Visoka stopa smrtnosti povezana sa određenim bolestima, uznemirenost koja ide ruku pod ruku sa neizvesnošću po pitanju tačnih simptoma, nedostupnost testova i nepostojanje vakcine i efikasne terapije mogu da dovedu do nasilja nad zdravstvenim radnicima i drugima koji se neposredno staraju o bolesnicima i njihovim porodicama (SZO i MOR, 2018).
Incidenti tokom izbijanja Ebole u DRK
U aprilu 2019. godine, tokom izbijanja Ebole u Demokratksoj Republici Kongo (DRK) zdravstveni radnici i naučnici su povređeni tokom napada na Butembo univerzitetsku bolnicu. Jedan od njih, dr Ričard Vaelri Muzoko Kibung, epidemiolog kojeg je poslala SZO je i izgubio život u napadu (Jasarevic, 2019). Ovaj napad je bio samo jedan od mnogih na zdravstvene ustanove i radnike. Nasilje je bilo rezultat pogrešnog uverenja da su stranci doneli Ebolu u DRK (Newey, 2019).
17
Restriktivne mere koje ograničavaju kretanje građana, zajedno sa manjkom osnovnih namirnica mogu da doprinesu porastu nasilja protiv osoblja zaduženog za sprovođenje datih mera (npr. policajaca) ili radnika koji prodaju ili transportuju osnovne namirnice.
Zlostavljanje i uznemiravanje radnika u samouslugama
U Pakistanu velika grupa muškaraca pretukla je vlasnika male trgovačke radnje i tri njegova zaposlena iz besa zbog nestašice brašna (The Express Tribune, 2020). U Australiji se jedan čovek namerno zakašljao u lice prodavačici u samousluzi jer su ušli u raspravu (NZ Herald, 2020). Radnica u samousluzi na Novom Zelandu je opisala da su kupci gađali nju i koleginice stvarima, pljuvali ih i vređali. (Radio New Zealand, 2020).
Mere BZR je neophodno sprovoditi kako bi se sprečili i smanjili psihosocijalni rizici, uključujući zlostavljanje i uznemiravanje, kao i promovisalo mentalno zdravlje uz sprečavanje dugoročnih posledica po zdravlje i dobrostanje radnika.
Priručnik za zaštitu zdravstvenih radnika i osoblja u hitnim službama koji su sastavile MOR i SZO (2018) nabraja nekoliko mera za sprečavanje poslom izazvanog stresa kod ovih radnika koje se mogu primeniti i na druge radnike u uslovima epidemije. U ove mere spadaju:
▪ Dobra komunikacija i ažurirane informacije kako bi radnici osećali da su informisani i da je situacija pod kontrolom;
▪ Kreiranje načina da radnici izraze svoju zabrinutost i postavljaju pitanja o zdravstvenim rizicima po sebe i kolege;
▪ Multidisciplinarne sesije kako bi se identifikovalo zbog čega su sve ljudi zabrinuti (uključujući i strah za sopstveno zdravlje) i kako bi se zajednički osmislile strategije za rešavanje problema;
▪ Revidiranje organizacione kulture i stavljanje akcenta na osetljivost za probleme drugih, pošto bi izbijanje bolesti moglo da utiče i na porodice lokalnog osoblja;
▪ Lista provere kako bi se procenile i razumele lične jake/slabe strane i ograničenja, što podrazumeva i prepoznavanje znakova stresa i izgaranja u sebi samom i drugima;
▪ Sistem parova kako bi radnici pružali jedan drugom psihološku podršku i pratili znakove stresa ili izgaranja kod svog para;
▪ Propisane pause za odmor, kako bi se obezbedilo da ih bude dovoljno tokom radnog dana;
▪ Promovisanje fizičkog zdravlja, što podrazumeva i vežbe i podsticanje radnika da se zdravo i redvono hrane;
▪ Psihološka podrška radnicima kako bi mogli da podele svoju zabrinutost i strah uz garanciju poverljivosti;
▪ Vođenje ličnim primerom gde su rukovodioci uzori za osoblje pod njihovim nadzorom i ponašaju se na načine koji demonstriraju kako se ublažava stres;
▪ Kampanje za smanjivanje stigmatizacije koje su fokusirane na problem odbacivanja zdravstvenih radnika zbog potencijalno preteranog straha javnosti od zaraze i podstiču javnost da ceni uloge žena i muškaraca koji su na prvim linijama borbe protiv epidemije tako da ti radnici mogu da se ponose svojim radom; i
▪ Upotreba humora i participativnih tehnika koje mogu da podstaknu dijalog, inovativna rešenja i pozitivne promene stavova.
18
Zaštita mentalnog zdravlja ljudi koji rade od kuće
Tokom pandemije Covid-19 izvestan broj radnika je primoran da privremeno radi od kuće.21
Nedavno istraživanje koje su u 15 zemalja22 sproveli Eurofound i MOR (2017) je pokazalo da je 41% osoba koje su radile od kuće osećalo da su izložene visokim nivoima stresa u poređenju sa 25% onih koji su radili u kancelariji.
Rad kod kuće može da dovede do osećaja izolovanosti, dužeg radnog vremena i brisanja granica između posla i privatnog života. Mada izolacija može da poboljša koncentraciju, nedostatak društvene interakcije može da bude značajan okidač stresa. Fleksibilno radno vreme može da se pretvori u prekovremeni rad bez pauza i može da preraste u noćni rad, što povećava rizik od nesanice.
Uticaj karantina na mentalno zdravlje
Medicinski časopis Lancet je objavio zbornik o psihološkom uticaju karantina. Većina studija u istom navodi negativne psihološke efekte uključujući simptome postraumatskog stresa, zbunjenost i bes. U okidače stresa spadaju duži karantin, strah od zaraze, frustracija, dosada, neadkevatne zalihe namirnica i stvari, neadekvatne informacije, finansijski gubitak i stigmatizacija. Neki istraživači smatraju da postoje i dugotrajni efekti (Brooks et al. 2020)
Povlačenje granice između posla i privatnog života može biti naročito teško ako radite od kuće. I to posebno za žene na čijim plećima je i dalje najveći deo neplaćenih kućnih obaveza, uključujući i brigu o drugim članovima domaćinstva i kućne poslove (MOR, 2019).
Dvostruki teret zaposlenih roditelja
U uslovima nametnute izolacije tokom pandemije poput ove izazvane virusom Covid-19 mnoge škole i vrtići prestaju sa radom (UNESCO, 2020). Ovo stavlja veliki teret na pleća zaposlenih roditelja koji moraju da preuzmu ulogu nastavnika i vaspitača pored svojih radnih zadataka. Stoga je važno da poslodavci prodiskutuju o ovim pitanjima sa svojim radnicima. Možda je moguće donekle prilagoditi očekavanja učinka, prilagoditi ili smanjiti radno vreme ili omogućiti specifičan vid odsustva za one radnike od kuće koji moraju da se brinu o deci i pomažu im sa nastavom na daljinu. Pomoć koju su ti roditelji možda imali u uobičajenim uslovima (rodbina, komšije ili plaćena pomoć) kad je u pitanju briga o deci ili kući im više nije na raspolaganju tokom pandemije Covid-19, na primer zbog mera izolacije.
Na primer, zdravi roditelji sad moraju u kupovinu namirnica u uslovima pandemije (ograničeno radno vreme radnji, obavezna zaštita u vidu LZO, dugotrajni proces dezinfekcije kupljnenih proizvoda itd.) i takođe možda moraju u kupovinu za starije rođake koji imaju zabranu izlaska zbog Covid-19 (SZO, 2020i).
Ovo su sve poslovi koji oduzimaju veliki broj sati tokom dana i u njih spadeju kuvanje, hranjenje dece, čišćenje, pomaganje sa nastavom na daljinu, organizovanje aktivnosti u kući i rad od kuće sa punim radnim vremenom, smišljanje celodnevnih aktivnosti za decu koja su zatvorena u često veoma malim stanovima.
Ovaj problem je još izraženiji kod samohranih roditelja koji će sami morati da obavljaju sve te raznolike poslove. Ovi roditelji moraju još i da se nose sa mnogim nepredviđenim, stresnim situacijama tokom izbijanja bolesti, Moraju da donose i redovne, svakodnevne odluke o svojoj deci i radu, kao i odluke koje utiču na bezbednosti njihovih porodica i drugih (Lufkin, 2020).
Velika većina samohranih roditelja na globalnom nivou su žene (prosek u OECD-26: 88,23%)23 i opterećenje zaposlenih majki nikad nije veće nego tokom kriza javnog zdravlja i vanrednih situacija poput pandemije COVID-19.
21 Mnoga preduzeća su po prvi put uvela opciju rada od kuće kako bi smanjila rizik od širenja Covid-19. 22 SAD, Velika Britanija, Japan, Indija, Brazil, Argentina, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Holandija, Španija i Švedska. 23 OECD baza o porodicama, dostupna na: http://www.oecd.org/els/family/database.htm
19
Kako bi se smanjili ovi rizici i zaštitilo mentalno zdravlje i blagostanje ovih radnika mogu se usvojiti raznovrsne mere iz oblasti BZR.
Posvećenost i podrška rukovodstva (od najviših rukovodioca do neposrednih nadređenih) je od suštinskog značaja za sprovođenje i primenu ovih mera. S obzirom na realni rizik od društvene izolacije povezan sa radom na daljinu sa punim radnim vremenom trebalo bi preduzeti sve moguće napore kako bi radnici na daljinu ostali u kontaktu sa nadređenima, kolegama i organizacijom u celini (MOR, 2020f).
Svim stranama mora da bude jasno šta se očekuje od radnika kad su u pitanju rezultati, zadaci, uslovi zaposlenja, vremenski period tokom kojeg su dostupni tokom dana, kao i kako će njihov napredak biti praćen i kako će se o istom diskutovati (bez preterano komplikovanih i napornih zahteva u vezi sa izveštavanjem). Na primer, od suštinskog je značaja da se uspostave jasna pravila kad se od radnika očekuje da rade, a kad ne i da se onda ista pravila i poštuju (MOR, 2020f).
Čak i kad je sasvim jasno šta se tačno očekuje i dalje je od suštinske važnosti da radnici stvore sopstvene strategije za efikasno upravljanje granicom između posla i privatnog života. Ovo podrazumeva i odvojeni prostor za rad gde radnik neće biti prekidan i mogućnost da se u određeno vreme prestane sa poslom kako bi se radnik odmorio i posvetio privatnom životu (MOR, 2020f).
Radnici bi trebalo da imaju pristup odgovarajućoj opremi (npr. laptopovima, aplikacijama za rad na daljinu, odgovarajućoj IT podršci) i obuci (MOR, 2020f).24
Rad na daljinu može radnicima ponuditi fleksibilnost u smislu da mogu da svoje radne zadatke obavljaju kad im je najzgodnije dokle god budu dostupni tokom uobičajenog radnog vremena. Ova fleksibilnost je od suštinskog značaja za delotvornost rada na daljinu jer dozvoljava radnicima od kuće da rasporede posao u skladu sa svojim ličnim obavezama kao što su briga o deci, starim roditeljima i bolesnim članovima porodice (MOR, 2020f).
Čile usvojio zakon o radu od kuće i na daljinu
Ovaj zakon,25 usvojen u martu 2020. godine, prepoznaje pravo radnika na daljinu da sobustave komunikaciju u trajanju od bar 12 kontinuiranih sati tokom 24 časa. Poslodavci ne mogu tražiti od radnika da odgovara na poruke, zahteve ili da ispunjava druge obaveze tokom tog perioda kao i tokom dana odmora ili državnih praznika.
Pored toga, poslodavac mora da informiše radnike na daljinu o rizicima iz oblasti BZR povezanih sa njihovim radnim aktivnostima, kao i o preventivnim merama i procedurama. Poslodavac takođe mora da obuči radnike o merama BZR u vezi sa njihovim radnim zadacima
Takođe je važno uspostaviti dobar sistem komunikacije kako bi se obezbedili bezbednost, zdravlje i blagostanje radnika. Poslodavci mogu da radnicima daju brojeve za kontakt u hitnim slučajevima i organizuju redovno obaveštavanje o zdravstvenoj situaciji preko telefona, interneta ili elektronske pošte (HSA, 2020). Pored toga, može se odrediti i kontakt osoba sa kojom će radnici moći da razgovaraju o svojim problemima i dobiju pristup podršci, što podrazumeva i programe za pomoć zaposlenima (SWA, 2020).
24 Rad na daljinu bi trebalo da bude dostupan i osobama sa invaliditetom. Njima bi takođe trebalo kod kuće obezbediti ista prilagođavanja kao i na njihovom uobičajenom radnom mestu
25 Zakon br. 21,220 (Ley núm. 21.220 Modifica el Código del Trabajo en materia de trabajo a distancia). Dostupno na: https://www.leychile.cl/Navegar?idNorma=1143741
20
Sprečavanje nasilja u porodici tokom karantina u uslovima Covid-19
Pošto se uvode mere distanciranja i izolacije i ljudima sugeriše da ostanu kod kuće i kad god je moguće rade od kuće, rizik od nasilja u porodici, naročito nad ženama i decom će najverovatnije porasti. Dokazi iz prethodnih epidemija (npr. Ebola i Zika virusa) pokazuju da u situacijama kad je ketanje građana ograničeno nasilje nad ženama raste. Pošto žene koje trpe nasilje provode više vremena u bliskom kontaktu sa nasilnikom i porodice se nose sa dodatnim stresom i potencijalnim gubicima posla ili izvora prihoda, verovatnoća da će biti izložene nasilju raste. Po Konvenciji MOR br. 190 o zlostavljanju i uznemiravanju iz 2019. godine, države članice bi trebalo da preduzmu odgovarajuće mere kako bi prepoznale efekte nasilja u porodici (član 10(f)).
Tokom obaveznog karantina uvedenog zbog epidemije COVID-19 u Španiji, španska vlada je pokrenula informativnu kampanju o zaustavljanju rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici koja je podrazumevala i obezbeđivanje resursa i informacija za žrtve, kao i dozvolu žrtvama da izađu na ulicu kako bi potražle pomoć a da za to ne budu sankcionisane (Europa Press, 2020).
Upravljanje ergonomskim, fizičkim, ekološkim i hemijskim rizicima iz oblasti BZR Ergonomski problemi prouzrokovani nošenjem tela i tereta mogu da se povećaju kod zaposlenih u zdravstvu i hitnim službama. Ručno podizanje tereta, tj pacijenata, često povezano sa neudobnim položajem tela može da izazove akutne muskuloskeletne povrede, smanji radnu sposobnost i sposobnost poštovanja striktnih radnih praksi, te time poveća odsustvovanje sa posla (SZO i MOR, 2018).
Zdravstveni radinici takođe mogu biti suočeni sa rizicima proisteklim iz upotrebe teške i kabaste LZO. Zapravo, LZO koja pokriva celo telo (ili njegov najveći deo) može da spreči ispuštanje toplote i znoja i tako ograniči telesni zaštitni mehanizam hlađenja putem isparavanja. Pregrejanost može da dovede do profesionalnih oboljenja i poveća rizik od povreda na radu (npr. zbog nesvestice) (SZO i MOR 2018). Kako bi se smanjio rizik od pregrejavanja i dehidracije, radnicima bi trebalo obezbediti čistu pijaću vodu. Takođe bi im trebalo pružiti obuku o načinima za smanjenje pregrejavanja i podstaći ih da obraćaju pažnju na pojavu bilo kakvih simptoma istog kod sebe samih (CDC, 2018).
Radnici u delatnostima od opšteg interesa koji već obavljaju vrlo fizički zahtevne zadatke se mogu suočiti sa dužim radnim vremenom, većim obimom posla i velikim pritiskom usled većeg broja odsutnih radnika (OSHA, 2020). Ovi problem mogu povećati rizik od muskuloskeletnih problema kod radnika na proizvodnim linijama. Takođe, stres i zamor prouzrokovani opštim stanjem mogu da povećaju rizik od nesreća i povreda.
Pored toga, čišćenje i dezinfekcija hemijskim sredstvima su često ključni elementi suzbijanja zaraze. U svim radnim sredinama, naročito kad su u pitanju ključne delatnosti od opšteg interesa (poput zdravstva, prevoza, radnji sa prehrambenim namirnicama, hitnih službi) radnici se često mogu naći u stiuaciji da rade u prisustvu hemikalija i dezinfekcionih sredstava kako bi zaštitili sebe, kolege i stanovništvo sa kojima dolaze u kontakt od prenošenja zaraze. Usled verovatnog globalnog porasta potražnje za mnogima od ovih dezinfekcionih sredstava, zaposleni u hemijskoj industriji će potencijalno raditi sa većim količinama ovih proizvoda. U hemikalije koje se često koriste za dezinfekciju u kontekstu Covid-19 spadaju „kvaternarni amonijum, hidrogen peroksid, peroksiacetatna kiselina, izopropanol, etanol, natrijum hipohlorit, oktanska kiselina, fenoli, trietilen glikol, L-laktonska kiselina, glikonska kiselina ili dehidrovani dishloroizocijanurat“ (Fair, 2020). Kvaternarni amonijum i natrijum-hipohlorit naročito sa sobom nose povećani rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća (Dumas et al, 2019), mogu da utiču na plodnost (Melin et al, 2014) i mogu da izazovu simptome astme (Fair, 2020). Važno je da radnici prođu kroz adekvatnu obuku o pravilnoj i bezbednoj upotrebi ovih hemikalija i budu upućeni u rizike i nivoe izloženosti, naročito ako su te hemikalije ranije retko koristili u svom radu ili ih uopšte nisu koristili. Radnici koji rade na daljinu takođe mogu doći u dodir sa hemikalijama prilikom čišćenja i dezinfikovanja domaćinstva.
21
Ljudi koji rade od kuće mogu takođe biti izloženi određenim rizicima specifičnim za kućno okruženje pošto isto obično ne ispunjava iste standarde zdravlja i bezbednosti kao radna sredina u preduzeću. Sto, stolica i drugi predmeti možda nisu istog (uporedivog) kvaliteta kao oni u kancelariji. Pored toga, fizički uslovi (poput grejanja, hlađenja, osvetljenja, električnih instalacija, kućne higijene i opštih stambenih uslova) mogu biti neodgovarajući (CCOHS, 2019).
Radnici bi trebalo da dobiju adekvatne informacije o pitanjima u vezi sa radom od kuće, kao što su:
▪ variranje radnih zadataka kako bi se postaralo da radnici ne rade dugo u istom položaju;
▪ proveravanje gde se nalazi ekran na kome radnik radi, npr. okrenut od prozora kako bi se sprečila pojava odsjaja;
▪ postavljanje opreme tako da se maksimalno smanji potreba za pružanjem ili uvrtanjem tela;
▪ dovoljno prostora za opremu i bilo koji drugi materijal potreban za rad; i
▪ podsticanje radnika da prave redovne pauze i ustanu i kreću se jedan minut na svakih sat vremena (HSA, 2020).
22
Zajednički napori da očuvamo bezbednost i zdravlje svih Iskustva iz prethodnih epidemija pokazuju da je, da bi se zaustavila potencijalna zdravstvena i ekonomska katastrofa, neophodna brza fokusirana i dobro kordinisana akcija na nacionalnom nivou.
Tokom pandemije, poput ove izazvane virusom Covid-19, sve međunarodne agencije, svaka u svojoj oblasti delovanja, igraju važnu ulogu na polju postizanja koordinacije među državama. SZO i MOR naročito kreiraju međunarodne smernice za zaštitu bezbednosti i zdravlja radnika u cilju identifikovanja održivih kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih rešenja za pojedince, radnike, zajednice i nacije.
Pandemija virusa Covid-19 još jednom ukazuje na ključnu ulogu koju BZR igra u zaštiti ljudi na radu i njihovih porodica. Deklaracija uoči stogodišnjice MOR usvojena u junu 2019. godine je objavila da su bezbedni i zdravi uslovi rada od suštinskog značaja za dostojanstveni rad. Trenutna kriza potcrtava koliko je hitno da se ova izjava sprovede u realnost i nastavićemo da radimo na tome da bezbedni i zdravi uslovi rada budu uvršteni u okvir osnovnih principa i prava na radu MOR. Štaviše, možda će prioritet biti dat pisanju konvencije praćene preporukom koja bi se odnosila na zaštitu od bioloških opasnosti, što bi zaista bio važan doprinos u kontekstu trenutne pandemije.
Međunarodne organizacije i forumi takođe mogu da podrže identifikaciju i usvajanje rodno osetljivih mera za ublaživanje zdravstvenog, ekonomskog i socijalnog uticaja pandemije na radnike u svim sektorima uključujući i samozaposlene, radnike na privremenim i povremenim poslovima, neformalne radnike i to naročito one u malim i srednjim repduzećima (MSP), kako u urbanim tako i ruralnim područjima.
Pandemija primorava vlade da prave teške izbore koji mogu imati ozbiljne posledice ne samo po zdravstvo već i sektore rada i privrede. Konsultacije sa socijalnim partnerima su od ključnog značaja kako bi se omogućilo izvodljivo i realistično sprovođenje donesenih odluka. Pored toga, vlade bi trebalo da konsultuju tehnička tela i eksperte, uključujući i nacionalnu i međunarodnu naučnu zajednicu i koordinišu sve aktivnosti sa njima.
Reagovanje na pandemiju Kako bi se rešili efekti pandemijske krize, poput one koju trenutno preživljavamo usled širenja Covid-19, vlade bi trebalo da se fokusiraju na mere za zaštitu zdravlja i privrede.
Ključni stubovi odgovora na krizu prouzrokovanu virusom Covid-19
U skladu sa međunarodnim standardima rada, MOR naglašava tri ključna stuba koja treba uzeti u obzir prilikom kreiranja državne politike za borbu protiv COVID-19. Oni podrazumevaju:
▪ Zaštitu radnika u radnom okruženju kako bi se maksimalno umanjili direktni efekti korona virusa: To obuhvata: unapređenje mera BZR, promovisanje fleksibilne organizacije rada, prevenciju diskriminacije i isključivanja, poboljšanje univerzalnog pristupa javno finansiranim zdravstvenim uslugama za sve, uključujući i neosigurane radnike i njihove porodice; proširenje pristupa javno finansiranom plaćenom bolovanju, davanjima za slučaj bolesti i roditeljskom odsustvu/odsustvu radi nege deteta kako bi se obezbedili sigurni prihodi za sve koji su bolesni, u karantinu ili se brinu o deci, starijima ili drugim članovima porodice.
▪ Stimulisanje privrede i rada putem privrednih politika i politika zapošljavanja kako bi se stabilizovala ekonomska aktivnost. To podrazumeva: aktivne fiskalne politike, povoljnu monetarnu politiku (smanjenje kamatnih stopa, relaksaciju stopa rezerve, ciljano osiguranje likvidnosti), ciljani zajmovi i finansijska podrška za određene sektore kako bi se zaštitila preduzeća, naročito MSP
▪ Zaštiti poslove i prihode preduzeća i radnika na koje su negativno uticali indirektni efekti krize (zatvaranje fabrika, prekidanje lanaca snabdevanja, zabrana putovanja, otkazivanje javnih dešavanja itd.). Ovo
23
podrazumeva: proširenje obuhvata socijalne zaštite na sve, sprovođenje programa za očuvanje poslova (npr. kratkoročni poslovi/delimična isplata davanja za slučaj nezaposlenosti i drugi vremenski ograničeni vidovi podrške za preduzeća), vremenski ograničene poreske olakšice i mere za očuvanje prihoda u cilju održanja kontinuiteta poslovanja, naročito u slučaju MSP i samozaposlenih lica (npr. subvencije, posredovanje oko kredita/refinansiranja kako bi se prevazišli problemi sa likvidnošću) (ILO, 2020c).
Po Preporuci MOR o zapošljavanju i dostojanstvenom radu u službi mira i rezilijentnosti iz 2017. godine (br. 205), mere borbe protiv krize bi trebalo da promovišu bezbedne i dostojanstvene uslove rada, što podrazumeva i obezbeđivanje lične zaštitne opreme i medicinske pomoći za sve radnike, uključujući i one u spasilačkim i medicinskim službama (Stav 9(d)). Zapravo, bilo bi etički neodrživo da se od zdravstvenih radnika traži da se brinu o zaraženim pacijentima bez adekvatnih mera BZR, uključujući i adekvatnu LZO (MOR, 2004). Međutim, potrebno je razviti specifične smernice i politike BZR ne samo za zaposlene u zdravstvu i hitnim službama već i za sve druge grupe radnika, poput onih u službama od javnog interesa (SZO, 2017).
Usvajanje rodno osetljivog pristupa u politikama i strategijama za prevenciju krize
Preporuka MOR o zapošljavanju i dostojanstvenom radu u službi mira i rezilijentnosti (br. 205) prepoznajući da kriza drugačije deluje na muškarce i žene, poziva države članice da primene rodnu perspektivu na sve aktivnosti kreiranja, sprovođenja, praćenja i evaluacije mera prevencije i borbe protiv krize, u okviru koherentnih i sveobuhvatnih strategija za promovisanje mira, prevenciju kriza, pospešivanje oporavka i građenja rezilijentnosti (čl. 8(g)). Krizne mere uvedene neposredno nakon određenog sukoba ili prirodne katastrofe bi trebalo da podrazumevaju koordinisanu i inkluzivnu procenu potreba sa jasnom rodnom perspektivom (čl. 9(a)).
Agencija UN Women je kreirala Listu provere za mere borbe protiv Covid-19 kako bi podstakla uključivanje rodne perspektive u trenutne odluke i politike, a dati dokument je dostupan na engleskom, španskom i francuskom jeziku na sledećoj internet stranici:
https://www.unwomen.org/en/news/stories/2020/3/news-checklist-for-Covid-19-response-by-ded-regner
Preporuka br. 205 savetuje vlade da tokom oporavka od krizne situacije u konsultaciji sa socijalnim partnerima revidiraju, ustanove, ponovo ustanove ili ojačaju radno zakonodavstvo, ukoliko je to potrebno, što uključuje i odredbe o zaštiti na radu i BZR.26 Zakoni takođe treba da štite radnike od otpuštanja tokom izbijanja bolesti, čak i ukoliko su bolesni ili se pridržavaju zvaničnih preporuka organa javnog zdravlja (tj. borave u karantinu) (MOR, 2004).
Inspektori rada u Urugvaju i Španiji se prilagođavaju kontekstu Covid-19
Tokom epidemije, od inspektora rada se može zahtevati da se dodatno koncentrišu na promovisanje poštovanja propisa iz oblasti BZR.
U kontekstu situacije sa virusom Covid-19, u martu 2020. godine Inspektorat za rad Urugvaja je uspostavio sistem rada na daljinu i dežurstava za inspektore. Tokom dežurstva, inspekori daju prioritet prijavama u vezi sa neposrednom opasnošću po život, ozbiljnim i fatalnim nesrećama, prekidanjem privremenog zatvaranja (za aktivnosti u toku) i obustavama rada. Potred toga, realizuju se i inspekcijske posete samouslugama kako bi se proverilo da li poseduju adekvatne protokole za ponašanje u uslovima trenutnog stanja javnog zdravlja (gde su ti protokoli kreirani uz učešće bipartinopg odbora za BZR i/ili državnih tela za bezbednost i zdravlje na radu). Cilj ovakvih inspekcijskih poseta jeste da se proveri da li radnici dobijaju sve potrebne informacije, da li je spisak preventivnih mera jasno izložen na vidljivim mestima i da li su za sve obezbeđeni
26 Takve odredbe bi trebalo da budu usklađene sa Deklaracijom MOR o fundamentalnim principima i pravima na radu i njenim propratnim dokumentom (1998) kao i primenljivim međunarodnim standardima rada (Preporuka br. 205, stav 23).
24
LZO i higijenska sredstva. Tokom ovih poseta inspektori nose maske i rukavice i voze službena vozila kako bi se izbegao rizik od zaraze u javnom prevozu.
Španski Inspektorat za rad je oformio posebnu jednicu koja se bavi uticajem Covid-19 na svet rada. Jedinica za cilj ima da pojača preventivne mere i zaštiti individualna i kolektivna radnička prava koja mogu biti zanemarena ili ograničena u vreme pandemije. Pored toga, koordinišu i izjednačuju kriterijume u inspekcijskim izveštajima na osnovu novog propisa o regulisanju privremenog zapošljavanja.27 Takođe su izdali operativni dokument o merama i koracima Inspektorata za rad i socijalnu zaštitu po pitanju situacija prouzrokovanih novim korona virusom (SARS-CoV-2).28
Međusobna veza između BZR i javnog zdravlja
Kako bi se ublažio uticaj krize, zaštitilo zdravlje radnika i obezbedio kontinuitet zdravstvene zaštite tokom i posle epidemije, neophodni su robusni zdravstveni sistemi. Epidemije i pandemije izlažu ove sisteme velikim opterećenjima i stresu. Ljudi, aktivnosti i medicinske zalihe se u potpunosti preusmeravaju na borbu protiv zaraze. Ovo često dovodi do zanemarivanja osnovnih i redovnih medicinskih usluga. Štaviše, zdravstvene ustanove i naročito urgentni centri mogu postati žarišta epidemije. Zdravstveni radnici na prvim linijama se takođe mogu i sami zaraziti i umreti (SZO, 2018).
Službe javnog zdravlja takođe igraju ključnu ulogu u merama prevencije i ublažavanja kad je u pitanju opšta populacija. Za radnike u neformalnom sektoru i malim i mikro preduzećima koji su obično van dosega tela za BZR, službe javnog zdravlja mogu biti jedine institucije koje mogu da ih pokriju.
Koordinisana distribucija informacija
Informisanost je od suštinskog značaja: ukoliko ljudi ne poseduju jasne informacije o putevima prenošenja i načinima da se izbegne širenje bolesti, i ne budu senzibilisani o rizicima i neophodnim merama, neće biti u stanju da delotvorno zaštite ni sebe ni druge (SZO, 2018).
Vlade moraju da se postaraju da adekvatne informacije stižu do različitih grupa, i to:
▪ Opšta javnost: infromacije o simptomima, načinima prevencije infekcije i smanjenja rizika od prenošenja, razlozima za karantin i merama izolacije, ukoliko su potrebne, i njihovom trajanju, trenutnom stanju epidemije, mogućoj finansijskoj podršci i zaštiti poslova itd;
▪ Oni na položajima od odgovornosti: smernice za savete o kliničkom upravljanju, kontroli infekcije, politikama javnog zdravlja, propisima i načinu njihove primene, merama BZR i socijalne zaštite u cilju dobre koordinacije nacionalnih programa za borbu protiv epidemije;
▪ Poslodavci i rukovodioci: informacije o načinima sprovođenja nacionalnih zakona, politika i smernica koje se odnose na njihovu organizaciju i o njihovim odgovornostima u svetlu preporuka iz oblasti BZR;
▪ Radnici: informacije o praktičnoj upotrebi opreme i postupcima za prevenciju i borbu protiv infekcije, kao i o njihovim obavezama da se pridrižavaju praktičnih preporuka iz oblasti BZR (SZO, 2018).
Potrebni su sistemi za brzu komunikaciju kako bi informacije bile efikasno distribuirane i u njih spadaju: internet sajtovi, televizija, radio, novine i časopisi, oglasi, bilteni, telefonske SOS linije itd.
27 La Inspección de Trabajo y Seguridad Social crea una Unidad de Gestión específica para afrontar la incidencia del
Covid-19 en el ámbito laboral, dostupno na:
http://prensa.mitramiss.gob.es/WebPrensa/noticias/laboral/detalle/3753 28 Criterio Operativo nº 102/2020. Dostupno na : https://ceoe-statics.s3-eu-west-1.amazonaws.com/CEOE/var/pool/pdf/criterio_itss_covid.pdf
25
Izbegavanje “infodemije”
Često tokom epdiemija dođe do brzog širenja informacija svih vrsta iz najrazličitijih izvora, uključujući i glasina, tračeva i nepouzdanih informacija koje mogu da dovedu do panike u široj populaciji. Ovaj fenomen se često opisuje kao „infodemija“. Razmena informacija o riziku predstavlja jedan od ključnih stubova programa mera za borbu protiv epidemije. Ovaj termin se odnosi na razmenu informacija, saveta i mišljenja između stručnih eksperata ili zvaničnika i ljudi koji se suočavaju sa pretnjom (opasnošću) po svoj opastanak, zdravlje ili ekonomsko ili socijalno blagostanje (SZO, 2018).
Razmena informacija o riziku u kontekstu izbijanja bolesti podrazumeva tri osnovna elementa koja moraju biti u sadejstvu:
1. Razgovarajte. Organi vlasti, eksperti i hitne službe moraju biti u stanju da brzo prenesu informacije o prirodi događaja i zaštitnim merama koje ljudi treba da preduzmu.
2. Slušajte. Zaposleni u hintim službama, eksperti i organi vlasti moraju biti u stanju da brzo procene i razumeju strahove, brige, percepciju i gledišta ugroženih i da prilagode svoje intervencije i poruke njihovim brigama.
3. Obuzdajte glasine. Nadležni moraju osmisliti načine da otkriju lažne informacije i isprave ih (SZO, 2018).
Socijalni dijalog o BZR u doba pandemije
Delotvorni socijalni dijalog na svim nivoima je od suštinskog značaja za delotvorno i održivo delanje, ne samo u cilju zaštite fizičkog i mentalnog zdravlja svih radnika, već i kako bi se ublažio uticaj epidemije na privredu i svet rada.
Priikom kreiranja kriznih mera, vlade bi trebalo da se u konsultacijama sa reprezentativnim organizacijama radnika i poslodavaca postaraju da su sve date mere osmišljene ili promovisane kroz rodno osetljivi socijalni dijalog. Ova sugestija - data u Preporuci MOR br. 205 - je od ključnog značaja u kontekstu pandemije kako bi se obezbedilo da sve vanredne mere koje Vlade preduzmu budu delotvorne i primenjive. Vlade mogu biti prinuđene da preduzmu ozbiljne ali neophodne mere kako bi sprečile zaraztu ili smanjile njeno širenje. Takve vanredne mere se mogu delotvorno primeniti samo ukoliko socijalni partneri budu od samog početka uključeni u donošenje odluka i samim tim posvećeni njihovom sprovođenju u delo.
Poslodavci i njihove organizacije bi trebalo da poštuju savete nacionalnih i lokalnih vlasti, uključujući i one o organizaciji rada, i prenose ključne informacije radnicima. Trebalo bi da procene potencijalne rizike poremećaja u poslovanju, revidiraju ili kreiraju plan za održanje kontinuiteta poslovanja koji je usklađen sa smernicama nacionalnih ili lokalnih vlasti kako bi povećali rezilijentnost svog preduzeća i pružili podršku radnicima i njihovim porodicama. Poslodavci bi trebalo da identifikuju i ublaže rizike na radu po radnike i druga lica poruzrokovane izbijanjem bolesti i promovišu higijenu na radu. Trebalo bi takođe da procene da li imaju pravo na naknade za radnike, naročito u visokorizičnim sektorima i potraže savet i pomoć od organizacija poslodavaca i poslovnih udruženja jer isti mogu da prenesu njihove probleme Vladi i oblikuju mere politike koje pospešuju rezilijentnost i održivost preduzeća.
Radnici i njihove organizacije bi takođe trebalo da igraju važnu ulogu u donošenju odluka i politika u kontekstu epidemije. Na nivou preduzeća, radnici i njihovi predstavnici bi trebalo da aktivno sarađuju sa poslodavcima na sporovođenju preventivnih i zaštitnih mera. Trebalo bi da se striktno pridržavaju higijenskih mera na radu i budu odgovorni. Oganizacije radnika bi trebalo da daju svoj doprinos prevenciji i zaštiti radnika tako što će distribuirati ažurirane informacije. Trebalo bi da promovišu solidarnost i borbu protiv diskriminacije/stigmatizacije radnika i bolesnih lica.
26
Zajednička izjava Međunarodne organizacije poslodavaca (IOE) i Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC) u vezi sa Covid-19
IOE i ITUC pozivaju na urgentne korake u ključnim oblastima, poput kontinuiteta poslovanja, sigurnosti prihoda i solidarnosti kako bi se sprečilo širenje virusa i zaštitili životi i sredstva za život te izgradile otporne privrede i društva; potom na primenu koordinisanih i koherentnih politika i formiranje jakih i funkcionalnih zdravstvenih sistema spremnih za borbu protiv epidemije.
Naglašavaju da Deklaracija o budućnosti rada proglašena povodom stogodišnjice MOR 2019. godine sadrži ključne elemente koji su od ključnog značaja za bilo koje dugotrajne i održive mere borbe protiv pandemija svih vrsta, uključujući i onu prouzrokovanu virusom Covid-19.
IOE i ITUC su odlučne i spremne da podrže kreatore državnih politika u njihovim naporima da pomognu radnicima i preduzećima da prebrode krizu, zadrže radnike na poslu, zaštite ih od gubitka posla i prihoda i ublaže negativne finansijske posledice
Zajedničku izjavu možete naći na: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_dialogue/---actrav/documents/genericdocument/wcms_739522.pdf
Posebna uloga profesionalaca koji se bave BZR
Tokom izbijanja neke bolesti, zaposleni u oblasti BZR predstavljaju ključne aktere koji mogu da olakšaju pristup pouzdanim informacijama za radnike i rukovodstvo kako bi promovisali razumevanje bolesti i njenih simptoma i lične preventivne mere (npr. respiratorni bonton, pranje ruku, samoizolacija ako se razbolite itd) (Ivanov, 2020). Trebalo bi da pruže podršku poslodavcima tokom procesa procene rizika (tj. idenitfikacije zaraznih i nezaraznih opasnosti i procene rizika povezanih sa njima), kao i tokom kreiranja ili ažuriranja planova za prevenciju, zaustavljanje, ublažavanje i oporavak (Ivanov, 2020).
Kritični izazov sa kojim se suočavaju profesionalci iz oblasti BZR je povezan sa čitavom lepezom radnih okruženja kojima će biti potrebne specifične smernice, uključujući zaposlene u zdravstvu i hitnim službama, zaposlene u delatnostima od opšteg interesa (npr. snabdevanje hranom i maloprodaja, komunalne službe, komunikacije, transport i isporuka itd.), neorganizovane radnike (uključujući one u neformalnoj ekonomiji, ekonomiji tezgi, radnike u domaćinstvu itd.), one angažovane u alternativnim oblicima organizacije rada (rad od kuće) (Ivanov, 2020).
Izazov kakav postavlja pandemija Covid-19 može biti prevaziđen jedino uz uvođenje globalne i koordinisane strategije koja zahteva blisku saradnju kakva dosad nije viđena između vlada, socijalnih partnera, udruženja, međunarodnih organizacija i ekonomskih i finansijskih institucija na svim nivoima. Mnoge stvari moraju da se slože kako bi se ublažio efekat ove zdravstvene krize na svet rada, a bezbednost i zdravlje na radu predstavljaju ključnu investiciju u zaštitu zdravlja radnika, naročito sada kada je ugroženo zdravlje svih nas.
27
Bibliografija
Association Internationale des Technologistes Biomédicaux (ASSITEB – BIORIF). 2020. Guide «Bonnes Pratiques au Laboratoire face au risque de Covid-19». France: ASSITEB – BIORIF.
Brooks, S.K. et al. 2020. “The psychological impact of quarantine and how to reduce it: rapid review of the evidence.” The Lancet, 395 (10227), 912.
Canadian Centre for Occupational Health and Safety (CCOHS). 2019 (October 22, last updated). OSH Answers Fact Sheets. Telework / Telecommuting. Available at: https://www.ccohs.ca/oshanswers/hsprograms/telework.html
Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 2018 (June 6). Control of Heat Stress. Available at: https://www.cdc.gov/niosh/topics/heatstress/recommendations.html
Dumas, O.; Varraso, R.; Boggs, K.M., et al. Association of Occupational Exposure to Disinfectants With Incidence of Chronic Obstructive Pulmonary Disease Among US Female Nurses. JAMA Netw Open. 2019;2(10):e1913563.
Eurofound and ILO. 2017. Working Anytime, Anywhere: The Effects on the World of Work. Geneva: ILO. Available at: https://www.ilo.org/global/publications/books/WCMS_544138/lang--en/index.htm
Europa Press. 2020 (March 26). “Estamos contigo. La violencia de género la paramos unidas”, la campaña de Igualdad para proteger a las víctimas. Europa Press. Available at: https://m.europapress.es/sociedad/noticia-estamos-contigo-violencia-genero-paramos-unidas-campana-igualdad-proteger-victimas-20200326100233.html
Fair, D. (2020, March 25). Issues Of The Environment: Chemical Impacts In Fighting The Spread Of COVID-19. WEMU. Available at: https://www.wemu.org/post/issues-environment-chemical-impacts-fighting-spread-covid-19
Green, F. 2015. Health effects of job insecurity. Job insecurity adversely affects health, but fair workplace practices and employee participation can mitigate the effects. IZA World of Labor 2015: 212.
Gurley, L. K. 2020 (March 30). Whole Foods Employees Are Staging a Nationwide 'Sick-Out'. Available at:https://www.vice.com/en_us/article/5dmeka/whole-foods-employees-are-staging-a-nationwide-sick-out
Health and Safety Autority (HSA), Ireland. 2020. FAQ’s for Employers and Employees in relation to Home-Working on a temporary basis (COVID-19) Available at: https://www.hsa.ie/eng/news_events_media/news/news_and_articles/faq’s_for_employers_and_employees_in_relation_to_home-working_on_a_temporary_basis_covid-19_.html
International Labour Organization (ILO). 1998. Technical and ethical guidelines for workers' health surveillance. Occupational Safety and Health Series No. 72. Geneva: ILO. Available at: https://www.ilo.org/safework/info/standards-and-instruments/WCMS_177384/lang--en/index.htm
----. 2001. Guidelines on occupational safety and health management systems, ILO-OSH 2001. Geneva: International Labour Office. Available at: https://www.ilo.org/safework/info/standards-and-instruments/WCMS_107727/lang--en/index.htm
----. 2004. Working paper: SARS. Practical and administrative responses to an infectious disease in the workplace. InFocus Programme on Safety and Health at Work and the Environment (SafeWork), Geneva and ILO Sub-regional Office for East Asia, Bangkok. Available at: https://www.ilo.org/global/topics/safety-and-health-at-work/resources-library/publications/WCMS_108546/lang--en/index.htm
----. 2009. Business continuity planning: guidelines for small and medium-sized enterprises. Geneva: ILO. Available at: https://www.ilo.org/asia/publications/WCMS_142747/lang--en/index.htm
----. 2010. ILO List of Occupational Diseases (revised 2010). Geneva: ILO. Available at: https://www.ilo.org/safework/info/publications/WCMS_125137/lang--en/index.htm
----. 2011. OSH MANAGEMENT SYSTEM: A TOOL FOR CONTINUAL IMPROVEMENT. GENEVA: ILO. AVAILABLE AT: https://www.ilo.org/safework/info/promo/WCMS_153930/lang--en/index.htm
----. 2016. Workplace Stress: A collective challenge. Geneva: ILO. Available at: https://www.ilo.org/safework/info/publications/WCMS_466547/lang--en/index.htm
----. 2017. World Social Protection Report 2017-19: Universal social protection to achieve the Sustainable Development Goals. Geneva: ILO. Available at: https://www.ilo.org/global/publications/books/WCMS_604882/lang--en/index.htm
----. 2019. The future of work in the health sector: Working Paper No. 325. International Labour Organization. Available at:https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_dialogue/---sector/documents/publication/wcms_669363.pdf
----. 2020A (MARCH 18). COVID-19 AND THE WORLD OF WORK: IMPACT AND POLICY RESPONSES. AVAILABLE AT: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---dgreports/---dcomm/documents/briefingnote/wcms_738753.pdf
----. 2020B (MARCH 19) LESSONS FROM THE PAST: SOME KEY LEARNINGS RELEVANT TO THIS CRISIS. AVAILABLE AT: https://www.ilo.org/global/topics/coronavirus/impacts-and-responses/WCMS_739051/lang--en/index.htm
----. 2020C (MARCH 19). WHAT ARE THE KEY POLICIES THAT WILL MITIGATE THE IMPACTS OF COVID-19 ON THE WORLD OF WORK? AVAILABLE AT: https://www.ilo.org/global/topics/coronavirus/impacts-and-responses/WCMS_739048/lang--en/index.htm
28
----. 2020d (March 23). ILO Standards and COVID-19 (coronavirus) FAQ. Key provisions of international labour standards relevant to the evolving COVID- 19 outbreak. NORMES. Version 1.2. Available at: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/---normes/documents/publication/wcms_739937.pdf
----. 2020e (March 25). COVID-19: Social protection systems failing vulnerable groups. Available at: https://www.ilo.org/global/about-the-ilo/newsroom/news/WCMS_739678/lang--en/index.htm
----. 2020F (MARCH 26). KEYS FOR EFFECTIVE TELEWORKING DURING THE COVID-19 PANDEMIC. AVAILABLE AT: HTTPS://WWW.ILO.ORG/GLOBAL/ABOUT-THE-ILO/NEWSROOM/NEWS/WCMS_739879/LANG--EN/INDEX.HTM
----. 2020g (March 30). COVID-19 cruelly highlights inequalities and threatens to deepen them. Available at:https://www.ilo.org/global/about-the-ilo/newsroom/news/WCMS_740101/lang--en/index.htm
----. 2020h (April 1). Five ways to protect health workers during the COVID-19 crisis, https://iloblog.org/2020/04/01/five-ways-to-protect-health-workers-during-the-covid-19-crisis/
----. 2020i (April 6). Prevention and Mitigation of COVID-19 at Work. ACTION CHECKLIST. Available at: https://www.ilo.org/asia/info/public/background/WCMS_740941/lang--en/index.htm
Institution of Occupational Safety and Health (IOSH). 2020. Coronavirus. https://www.iosh.com/resources-and-research/our-resources/communicable-diseases/coronavirus/#emergencyplanningadvice
Ivanov, I. 2020. Workplaces’ preparedness, response and recovery. Presentation for the “Managing workplace safety and health in response to COVID-19” webinar. Available at: https://www.iosh.com/media/7544/ivan-ivanov-covid19-at-the-workplace.pdf
Jasarevic, T. 2019 (April 19). WHO Ebola responder killed in attack on the Butembo hospital. WHO. Available at: https://www.who.int/news-room/detail/19-04-2019-who-ebola-responder-killed-in-attack-on-the-butembo-hospital
Kawakami, T. 2009. Protecting your employees and business from pandemic human influenza: action manual for small and medium-sized enterprises. Bangkok: ILO Subregional Office for East Asia and Department of Labour Protection and Welfare, Ministry of Labour (Thailand). Available at: https://www.ilo.org/asia/publications/WCMS_101422/lang--en/index.htm
Kim, T.J.; von dem Knesebeck, O. 2015. “Is an insecure job better for health than having no job at all? A systematic review of studies investigating the health-related risks of both job insecurity and unemployment.” BMC Public Health 2015;15:985.
LUFKIN, B. 2020 (MARCH 31). HOW TO AVOID BURNOUT AMID A PANDEMIC. BBC. AVAILABLE AT: HTTPS://WWW.BBC.COM/WORKLIFE/ARTICLE/20200330-COVID-19-HOW-TO-LEARN-A-NEW-SKILL-IN-CORONAVIRUS-QUARANTINE
Madhav, N. et al. 2017. “Pandemics: Risks, Impacts, and Mitigation” in: Jamison, D.T. et al., eds. Disease Control Priorities: Improving Health and Reducing Poverty. 3rd edition. Washington (DC): The International Bank for Reconstruction and Development / The World Bank. Available at: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK525302/
Melin, V. E., Potineni, H., Hunt, P., Griswold, J., Siems, B., Werre, S. R., & Hrubec, T. C. (2014). Exposure to common quaternary ammonium disinfectants decreases fertility in mice. Reproductive Toxicology, 50, 163–170. doi: 10.1016/j.reprotox.2014.07.071
Occupational Safety and Health Administration (OSHA), U.S. Department of Labor. 2020. Guidance on Preparing Workplaces for COVID-19. OSHA 3990-03 2020. Available at: https://www.osha.gov/Publications/OSHA3990.pdf
Newey, S. 2019 (April 23). Ebola doctor killed as violence hampers response to outbreak in DRC. The Telegraph. Available at: https://www.telegraph.co.uk/global-health/science-and-disease/ebola-doctor-killed-violence-hampers-response-outbreak-drc/
Ryder, G. (2020, March). COVID-19 has exposed the fragility of our economies. International Labour Organization. Available at: https://www.ilo.org/global/about-the-ilo/newsroom/news/WCMS_739961/lang--en/index.htm
Safe Work Australia (SWA). 2020. Coronavirus (COVID-19): Advice for Employers. Available at: https://www.safeworkaustralia.gov.au/doc/coronavirus-covid-19-advice-employers
Su, C.P; Perio, M.; Cummings, K.; McCague, A.B.; Luckhaupt, S:, Sweeney, M. 2019. “Case Investigations of Infectious Diseases Occurring in Workplaces, United States, 2006-2015”. Emerging infectious diseases. 25. 397-405.
The Lancet. (2020). COVID-19: protecting health-care workers. The Lancet, 395(10228), 922.
UN Women. 2020 (March 20). Checklist for COVID-19 response by UN Women Deputy Executive Director Åsa Regnér. Available at: https://www.unwomen.org/en/news/stories/2020/3/news-checklist-for-covid-19-response-by-ded-regner
UNESCO. 2020 (March 31). COVID-19 Educational Disruption and Response. Available at: https://en.unesco.org/covid19/educationresponse3
World Health Organization (WHO). 2007. Definitions: emergencies. Available at: https://www.who.int/hac/about/definitions/en/
----. 2010, February 24. What is a pandemic? Available at : https://www.who.int/csr/disease/swineflu/frequently_asked_questions/pandemic/en/
----. 2016 (January 22). Infectious diseases. Available at: https://www.who.int/topics/infectious_diseases/en/
----. 2017. Pandemic Influenza Risk Management: A WHO guide to inform and harmonize national and international pandemic preparedness and response. Geneva: World Health Organization; 2017. Available at: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/259893/WHO-WHE-IHM-GIP-2017.1-eng.pdf?sequence=1
29
----. 2018. Managing epidemics: key facts about major deadly diseases. Luxembourg: WHO. Available at: https://www.who.int/emergencies/diseases/managing-epidemics-interactive.pdf?ua=1
----. 2019 (March 11). Middle East respiratory syndrome coronavirus (MERS-CoV). Available at: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/middle-east-respiratory-syndrome-coronavirus-(mers-cov)
----. 2020a (February 10). Ebola virus diseas. Available at: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ebola-virus-disease
----. 2020b (February 12). Laboratory biosafety guidance related to coronavirus disease 2019 (COVID-19). Interim guidance. Available at: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/331138/WHO-WPE-GIH-2020.1-eng.pdf.
----. 2020C (March 3). Getting your workplace ready for COVID-19. Available at: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/getting-workplace-ready-for-covid-19.pdf?sfvrsn=359a81e7_6
----. 2020D (March 9). Q&A ON CORONAVIRUSES (COVID-19). Available at: https://www.who.int/news-room/q-a-detail/q-a-coronaviruses
----. 2020e (March 19). Infection prevention and control during health care when Covid-19 is suspected. World Health Organization. Available at:https://www.who.int/publications-detail/infection-prevention-and-control-during-health-care-when-novel-coronavirus-(ncov)-infection-is-suspected-20200125
----. 2020f (March 19). Rational use of personal protective equipment (PPE) for coronavirus disease (COVID-19). Available at: https://apps.who.int/iris/handle/10665/331215
----. 2020g (March 24). Infection Prevention and Control for the safe management of a dead body in the context of Covid-19. World Health Organization. Available at : https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/331538/WHO-COVID-19-lPC_DBMgmt-2020.1-eng.pdf
----. 2020h (March 29). Modes of transmission of virus causing Covid-19: implications for IPC precaution recommendations. World Health Organization. Available at:https://www.who.int/news-room/commentaries/detail/modes-of-transmission-of-virus-causing-covid-19-implications-for-ipc-precaution-recommendations
----. 2020i (April 1). Coronavirus disease 2019 (covid-19) situation report – 72. World health organization. Available at: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/situation-reports/20200401-sitrep-72-covid-19.pdf?sfvrsn=3dd8971b_2
----. 2020l. Coronavirus disease (Covid-19) outbreak: rights, roles and responsibilities of health workers, including key considerations for occupational safety and health. World Health Organization. Available at:https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/who-rights-roles-respon-hw-covid-19.pdf?sfvrsn=bcabd401_0
----. n.d. Environmental Health in Emergencies: Disease Outbreaks. Available at: https://www.who.int/environmental_health_emergencies/disease_outbreaks/en/
----. n.d. SARS (Severe Acute Respiratory Syndrome). Available at: https://www.who.int/ith/diseases/sars/en/
---- and ILO. 2018. Occupational safety and health in public health emergencies: A manual for protecting health workers and responders. Geneva. Available at: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_protect/---protrav/---safework/documents/publication/wcms_633233.pdf
---- and UNICEF. 2020. Water, sanitation, hygiene and waste management for Covid-19. World Health Organization and UNICEF. Available at:https://www.who.int/publications-detail/water-sanitation-hygiene-and-waste-management-for-covid-19
----, UNICEF, IFRC. 2020. Social Stigma associated with COVID-19, A guide to preventing and addressing social stigma. Available at: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/covid19-stigma-guide.pdf
---- (Regional Office for Europe & International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies). 2001. Infections and infectious diseases: a manual for nurses and midwives in the WHO European Region. Copenhagen : WHO Regional Office for Europe. https://apps.who.int/iris/handle/10665/107489
Aneks 1. Odabir relevantnih instrumenata i resursa za borbu protiv pandemije Covid-19 29
Instrumenti i resursi MOR
NAZIV OPIS LINK
INSTRUMENTI I RESURSI ZA BORBU PROTIV KRIZE IZAZVANE EPIDEMIJOM COVID-19
Vodič za upravljanje radnim okruženjem u uslovima COVID-19
Ovaj Vodič je kreirao Biro MOR za aktivnosti poslodavaca (ILO-ACT/EMP) i on pruža smernice o upravljanju radnim okruženjem i zaštiti radnika, što podrazumeva i pitanja bezbednosti i zdravlja na radu
https://www.ilo.org/actemp/publications/WCMS_740212/lang--en/index.htm
COVID-19 i svet rada Na ovom portalu možete naći ažurirane vesti, informacije o tome šta poslodavci i radnici mogu da urade, praktične savete za svet rada i druge medijske resurse
https://www.ilo.org/global/topics/coronavirus/lang--en/index.htm
COVID-19 i organizacije radnika Ova internet stranica Biroa MOR za aktivnosti radnika (ACTRAV) redovno ažurira informacije o Covid-19 i organizacijama radnika u kontekstu pandemije
https://www.ilo.org/actrav/lang--en/index.htm
COVID-19 i svet rada: Uticaj i reakcije Ovaj dokument procenjuje uticaj situacije sa COVID-19 na svet rada i predlaže moguće politike kako bi se taj uticaj ublažio i utabao put uza uspešan oporavak.
https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---dgreports/---dcomm/documents/briefingnote/wcms_738753.pdf
Mere za inkluziju invaliditeta u svetu rada tokom epidemije COVID-19
Ovaj besplatni vebinar postavljen na internet-stranici razmatra primere dobre prakse na polju inkluzije osoba sa invaliditetom u mere za sprečavanje širenja COVID-19 u kontekstu sveta rada
https://www.ilo.org/global/topics/disability-and-work/WCMS_739022/lang--en/index.htm
Standardi MOR i COVID-19 (koronavirus) Ključne odredbe međunarodnih standarda rada relevantne za trenutnu pandemiju COVID-19
https://www.ilo.org/global/standards/WCMS_739937/lang--en/index.htm
Saveti za delotvoran rad na daljinu tokom pandemije virusa COVID-19
Ovaj resurs opisuje načine za delotvorno uvođenje rada na daljinu tokom pandemije. https://www.ilo.org/global/about-the-ilo/newsroom/news/WCMS_739879/lang--en/index.htm
29 Svi dokumenti linkovani u ovoj tabeli su na stranim jezicima, pretežno engleskom (prim. prev.)
31
Prevencija i ublažavanje uticaja COVID-19 na radu: Lista provere aktivnosti
Ova lista provere sadrži 30 koraka koji se mogu koristiti u radnom okruženju kako bi se planirale i sprovele aktivnosti koje mogu da uspore širenje COVID-19.
https://www.ilo.org/asia/info/public/background/WCMS_740941/lang--en/index.htm
Plan u šest koraka za održanje kontinuiteta poslovanja tokom pandemije COVID-19
Ovaj plan je kreirao Biro MOR za aktivnosti poslodavaca (ILO-ACT/EMP) i može se koristiti kako bi se procenio profil rizika jednog preduzeća i njegova ranjivost na COVID-19 sa različitih aspekta poslovanja.
https://www.ilo.org/actemp/publications/WCMS_740375/lang--en/index.htm
INSTRUMENTI I RESURSI ZA ZAPOSLENE U ZDRAVSTVU I HITNIM SLUŽBAMA
HealthWISE - Poboljšanje rada u zdravstvenim službama
Ovaj instrument za unapređenje kvaliteta kreiran specijalno za zdravstvene ustanove sadrži priručnik sa aktivnostima i vodič za pružaoce obuke sa osam modula koji se bave bezbednošću i zdravljem na radu, upravljanjem ljudskim resursima i uticajem fizičkog okruženja na zdravlje.
https://www.ilo.org/sector/Resources/training-materials/WCMS_250540/lang--en/index.htm
Smernice za dostojanstveni rad u javnim hitnim službama
Ovaj dokument je usvojen na sastanku eksperata za usvajanje smernica za dostojanstveni rad u javnim hitnim službama koji se održavao u Ženevi od 16. do 20. aprila 2018. One sadrže i odeljak o bezbednosti i zdravlju na radu u javnim hitnim službama.
https://www.ilo.org/sector/activities/sectoral-meetings/WCMS_626551/lang--en/index.htm
Bezbednost i zdravlje na radu u sektoru zdravstvenih usluga
Ovaj spisak resursa uključuje i relevantne međunarodne standarde rada, kodekse prakse, smernice, materijale za obuku, radne dokumente i kratka obaveštenja o BZR u zdravstvenom sektoru.
https://www.ilo.org/global/topics/safety-and-health-at-work/industries-sectors/WCMS_219020/lang--en/index.htm
Bezbednost i zdravlje na radu u sektoru državnih hitnih službi: priručnik za zaštitu zdravstvenih radnika
Ovaj priručnik pruža pregled rizika po bezbednost i zdravlje na radu sa kojima se zdravstveni radnici i zaposleni u hitnim službama suočavaju tokom izbijanja bolesti i drugih vanrednih situacija.
https://www.ilo.org/global/topics/safety-and-health-at-work/resources-library/publications/WCMS_633233/lang--en/index.htm
DRUGI RELEVANTNI INSTRUMENTI I RESURSI
Planiranje održanje kontinuiteta poslovanja: Smernice za mala i srednja preduzeća
Ovaj dokument sadrži smenice za mala i srednja preduzeća o planiranju održanja kontinutieta poslovanja u cilju prevencije, pripreme za epidemiju i oporavka od iste.
https://www.ilo.org/asia/publications/WCMS_142747/lang--en/index.htm
Zaštitite svoje zaposlene i preduzeće od pandemijskog gripa: Priručnik sa praktičnim koracima za mala i srednja preduzeća
Ovaj priručnik za obuku predlaže bezbedne praktične korake sa zaštitu radnika u malim i srednjim preduzećima tokom pandemije.
https://www.ilo.org/asia/publications/WCMS_101422/lang--en/index.htm
Zaštitite svoje zaposlene i preduzeće od životinjskog gripa: Priručnik sa praktičnim koracima za poljoprivrednike i radnike
Ovaj priručnik za obuku predlaže bezbedne praktične korake i sadrži i listu provere za različite preventivne mere sa pojašnjenjima i opisima.
https://www.ilo.org/asia/publications/WCMS_125853/lang--en/index.htm
Mere za prevenciju stresa na radu. Praktični koraci za sprečavanje stresa na radnom mestu
Ovaj resurs predlaže praktične načine za identifikaciju rizika od stresa na radu, te kako ublažiti te rizike.
https://www.ilo.org/global/publications/books/WCMS_168053/lang--en/index.htm
32
WASH@Work: priručnik za samostalnu obuku
Ovaj priručnik za samostalnu obuku sadrži i četiri modula o bezbednoj vodi, sanitetskim merama i higijeni (WASH) na radu
https://www.ilo.org/tokyo/about-ilo/director-general/WCMS_535058/lang--en/index.htm
Odabrani instrumenti i resursi koje su razvile druge međunarodne organizacije
ORGANIZACIJA NAZIV OPIS LINK
Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO)
Vazduhoplovstvo i COVID-19 Na ovoj internet stranici možete naći često postavljana pitanja o letenju avionom i COVID-19 za države članice, avio kompanije, aerodromske operatere i širu javnost.
https://www.icao.int/Security/COVID-19/Pages/default.aspx
Međunarodna pomorska organizacija (IMO)
Bolest koronsvirusa (COVID-19): Saveti za države članice IMO, pomorce i špeditere
Na ovom internet portalu možete naći linkove ka cirkularnim pismima koje je IMO objavila a koja se odnose na COVID-19 i koja sadrže dodatne linkove ka informacijama o COVID-19 i pomorcima i špediterima
http://www.imo.org/en/MediaCentre/HotTopics/Pages/Coronavirus.aspx
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
Izbijanje bolesti korona virusa (COVID-19)
Na ovom internet portalu možete naći najnovije infromacije SZO, često postavljana pitanja, savete za putovanja, situacione izveštaje, medijske resurse i informativne video snimke.
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
Kako da prirpemite svoje radno okruženje za COVID 19
Ovaj izveštaj navodi u kratkim crtama kako se COVID-19 širi i predlaže mere koje se mogu sprovesti na radu kako bi se sprečilo širenje zaraze.
https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/getting-workplace-ready-for-covid-19.pdf?sfvrsn=359a81e7_6
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
Problemi sa aspekta mentalnog zdravlja i psihosocijalni problem u kontekstu izbijanja bolesti COVID-19
Ovaj izveštaj navodi načine na koji opšta populacija, zdravstveni radnici, direktori zdravstvenih ustanova, zaposleni u ustanovama za brigu o deci, stariji i ljudi sa postojećim zdravstvenim problemima i ljudi u izolaciji mogu da očuvaju mentalno i psihičko zdravlje.
https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/mental-health-considerations.pdf?sfvrsn=6d3578af_8
Telo Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i unapređenje položaja žena (UN Women), Dečiji fond ujedinjenih nacija (UNICEF), Međunarodna organizacija rada (MOR)
Politike za podršku porodicama i drugi oblici dobre radne prakse u kontekstu COVID-19: Ključni koraci koje poslodavci mogu da preduzmu
Ovaj dokument poslodacima nudi ključne specifične korake koje mogu da preduzmu po pitanju fleksibilnih oblika rada, podrške za brigu o deci, mera bezbednosti i zdravlja na radu (BZR), obuke iz oblasti BZR, podsticanja radnika da potraže adekvatnu medicinsku pomoć, podrške radnicima koji pate od stresa i podržavanja vladinih mera iz oblasti socijalne zaštite
https://www.unwomen.org/-/media/headquarters/attachments/sections/library/publications/2020/family-friendly-policies-and-other-good-workplace-practices-in-the-context-of-covid-19-en.pdf?la=en&vs=4828
33
Telo Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i unapređenje položaja žena (UN women)
Lista provere za aktivnosti u okviru borbe protiv COVID-19
Ova lista provere navodi deset oblasti koje bi donosioci odluka morali da razmotre, a u kojima COVID-19 ima specifičan uticaj na živote i zdravlja žena.
https://www.unwomen.org/en/news/stories/2020/3/news-checklist-for-covid-19-response-by-ded-regner
Svetska turistička organizacija (UNWTO)
Turizam i COVID-19 Ovaj internet portal nudi informacije o COVID-19 i sektoru turizma širom sveta uključujući i kako će turistički sektor reagovati, kako odgovorno putovati i druge smernice i preporuke
https://www.unwto.org/tourism-covid-19-coronavirus
INSTRUMENTI I RESURSI ZA ZAPOSLENE U ZDRAVSTVU I URGENTNIM SLUŽBAMA
Međunarodna ergonomska asocijacija (IEA)
Lista provere ergonomskih mera u zdravstvenom sektoru
Ovaj priručnik sadrži listu provere za unapređenje ergonomije u zdravstvenim ustanovama
https://iea.cc/wp-content/uploads/2014/10/Ergonomic-Checkpoints-in-Health-Care-Work.pdf
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
Epidemija korona virusa (Covid-19): Prava, uloge i odgovornosti zdravstvenih radnika, uključujući ključne korake za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu
Ovaj dokument razmatra prava, uloge i odgovornosti zdravstvenih radnika tokom epidemije korona virusa (COVID-19)
https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/who-rights-roles-respon-hw-covid-19.pdf?sfvrsn=bcabd401_0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO))
Paket infromacija o rizicima koje COVID-19 nosi za zdravstvene ustanove
Ovaj paket sadrži informacije, instrumente i procedure za zdravstvene radnike i rukovodstvo zdravstvenih ustanova u vezi sa bezbednim i delotvornim radom tokom epidemije COVID-19
https://iris.wpro.who.int/handle/10665.1/14482
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
ePROTECT respiratorne infekcije (EN)
Ovaj besplatni internetski kurs sadrži četiri modula koji se sastoje od video snimaka i prezentacija koje opisuju primere najbolje prakse za osoblje na prvim linijama borbe tokom epidemije akutnih respiratornih infekcija. Moduli su: 1) Akutne respiratorne infekcije koje ugrožavaju javno zdravlje - Uvod; 2) Kako da se zaštitite od akutnih respiratornih infekcija; 3) Osnovne higjenske mere; i 4) Upotreba medicinske maske
https://openwho.org/courses/eprotect-acute-respiratory-infections
Odabrani instrumenti i resursi koje su razvile vlade, kao i institucije i tela zadužena za zdravlje i BZR
INSTITUCIJA NAZIV OPIS LINK
Američko psihijatrijsko udruženje (APA), Sjedinjene Američke Države
Resursi za korona virus Na ovoj internet adresi možete naći ažurirane informacije za psihijatre, zdravstvene radnike, porodice, lidere unutar zajednice i širu javnost. Određeni delovi ovog internet portala se bave mentalnim zdravljem i COVID-19, zdravstvenom negom na daljinu i drugim resursima.
https://www.psychiatry.org/psychiatrists/covid-19-coronavirus
34
Kandski centar za bezbednost i zdravlje na radu (CCOHS), Kanada
Činjenice o korona virusu Ovaj spisak sa činjenicama navodi najbolje praktične mere za sprečavanje infekcije.
https://www.ccohs.ca/oshanswers/diseases/coronavirus.html
Centar za proučavanje traumatskog stresa (CSTS), Sjedinjene Američke Države
Resursi za borbu protiv COVID-19 pandemije
Ova internet stranica sadrži brojne resurse u vezi sa COVID-19 za radnike, pojedince i lidere.
https://www.cstsonline.org/resources/resource-master-list/coronavirus-and-emerging-infectious-disease-outbreaks-response
Centar za mentalno zdravlje na radu, Sjedinjene Američke Države
Rad na daljinu u uslovima COVID-19: vaše mentalno zdravlje i blagostanje
Ova internet stranica nudi praktične savete za održanje ličnog zdravlja i kondicije tokom rada na daljinu. Takođe predlaže i šta poslodavci mogu da urade da pomognu radnicima.
http://workplacementalhealth.org/Employer-Resources/Working-Remotely-During-COVID-19
Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC), Sjedinjene Američke Države
Smernice za preduzeća i poslodavce sa aspekta planiranja i mera borbe protiv bolesti korona virusa 2019 (COVID-19)
Ova internet stranica nudi smernice za pripremu radnog okruženja za COVID-19, smanjivanje prenošenja među radnicima, održavanje zdravog poslovanja i održavanje zdrave radne sredine.
https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/community/guidance-business-response.html?CDC_AA_refVal=https%3A%2F%2Fwww.cdc.gov%2Fcoronavirus%2F2019-ncov%2Fspecific-groups%2Fguidance-business-response.html
Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC), Sjedinjene Američke Države
Ažurirane smernice za avio prevoznike i avionske posade: Bolest korona virusa 2019 (COVID-19)
Ova internet stranica sadrži smernice za avio kompanije i avionske posade u vezi sa identifikacijom bolesnih putnika tokom leta kao i čišćenjem aviona nakon leta.
https://www.cdc.gov/quarantine/air/managing-sick-travelers/ncov-airlines.html
Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC), Sjedinjene Američke Države
Smernice za brodove o proceduri u slučaju potencijalnih slučajeva bolesti korona virusa 2019
Ova internet stranica sadrži smernice za otkrivanje, prevenciju i kontrolu COVID-19 na brodovima.
https://www.cdc.gov/quarantine/maritime/recommendations-for-ships.html
Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC), Sjedinjene Američke Države
Nošenje sa anksioznošću i stresom Ova internet stranica predlaže ključne načine na koje ljudi mogu da se bolje nose sa sopstvenim stresom i anksioznošću,kao i kako da pomognu drugima po tom pitanju tokom epidemije COVID-19. Sadrži i posebne odeljke za zaposlene u hitnim službama, osobe u karantinu, roditelje i ljude uopšte.
https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/prepare/managing-stress-anxiety.html?CDC_AA_refVal=https%3A%2F%2Fwww.cdc.gov%2Fcoronavirus%2F2019-ncov%2Fabout%2Fcoping.html
EU OSHA, Evropska unija
COVID-19: smernice za radno okruženje
Ovaj internet portal sadrži resurse za pripremanje radnih okruženja van zdravstvenog sektora za COVID-19, što uključuje i preventivne mere i praktične korake
https://osha.europa.eu/it/highlights/covid-19-guidance-workplace
Eurofound, Evropska unija
COVID-19 Ova internet stranica sadrži opšte informacije o COVID-19, potencijalnim problemima u radnim okruženjima i podatke o merama i koracima koje je uvela EU.
https://www.eurofound.europa.eu/de/topic/covid-19
35
Federalna javna služba za zapošljavanje, rad i socijalni dijalog, Belgija
Coronavirus : mesures de prévention et conséquences sur le plan du droit du travail
(Korona virus: preventivne mere i posledice po pravno zakonodavstvo)
Ovaj resurs navodi koje kompanije moraju da uvedu rad na daljinu, šta radnik može da uradi ako njegov poslodavac ne poštuje mere u vezi sa COVID-19, kakva je situacija poslodavca koji se zbog korona virusa suočava sa privremenim nedostatkom posla i kakva je situacija radnika koji je sprečen da se vrati na posao jer je u karantinu.
Dostupno samo na francuskom jeziku.
https://emploi.belgique.be/fr/actualites/update-coronavirus-mesures-de-prevention-et-consequences-sur-le-plan-du-droit-du-travail
Finski institute za medicinu rada (FIOH), Finska
Smernice za sprečavanje pojave Covid-19 na radu
Ove smernice sadrže preporuke za poslodavce i radnike iz različitih sektora o merama u vezi sa prevencijom, higijenom, putovanjem, karantinom, radom na daljinu i bezbednošću na radu.
https://www.ttl.fi/en/fioh-coronavirus-instructions/
Vlada Australije Karantin i izolacija
Ova internet stranica sadrži informacije o kzućnom karantinu i kućnoj izolaciji za ljude koji su zdravi, one koji čekaju rezultate testiranja i one kod kojih je potvrđeno prisustvo COVID-19.
https://www.health.act.gov.au/about-our-health-system/novel-coronavirus-covid-19/quarantine-and-isolation
Vlada Australije Informacije o korona virusu (COVID 19) za poslodavce
Ovaj dokument sadrži kratke, opšte smernice za poslodavce u vezi sa COVID-19, uključujući mere predostrožnosti koje je potrebno preduzeti i druge resurse.
https://www.health.gov.au/resources/publications/coronavirus-covid-19-information-for-employers
Vlada Kanade Bolest korona virusa (COVID-19): Priprema (za preduzeća)
Ova internet stranica sadrži informacije o tome kako preduzeća mogu da spreče COVID-19, uključujući opšte savete, higijenu, oblike fleksibilne organizacije rada i bolovanje. Ovde takođe možete naći „smernice za donošenje odluka zasnovano na informacijama o rizicima za radna okruženja i preduzeća tokom panedmije COVID-19“.
https://www.canada.ca/en/public-health/services/diseases/2019-novel-coronavirus-infection/being-prepared.html#a5
Vlada Meksika
Korona virus (COVID-19) Pored informacija i smernica u vezi sa COVID-19, ova internet stranica sadrži: materijal za obuku iz oblasti prevencije, informacije o novim virusima i COVID-19, akcioni plan za domaćinstva tokom epidemije COVID-19, naučne članke i nekoliko video snimaka o strategijama za brigu o mentalnom zdravlju tokom pandemije COVID-19. Dostupno samo na španskom jeziku
https://coronavirus.gob.mx
Vlada Velike Britanije Korona virus (COVID-19): Smernice Ovaj internet portal sadrži linkove ka smernicama u vezi sa COVID-19 za različite sektore, uključujući i sledeće: javnost, radna mesta van zdravstvenog sektora, pogrebna preduzeća, prosvetu, prehrambenu industriju, hostele ili dnevne centre za beskućnike, zatvore, domove za stare, pomorski prevoz robe, transport, zdravstvene radnike i radnike na utovaru i istovaru robe
https://www.gov.uk/government/collections/coronavirus-covid-19-list-of-guidance?utm_source=6afb01f3-932e-4440-93b6-9eee2513a005&utm_medium=email&utm_campaign=govuk-notifications&utm_content=immediate
36
Uprava za bezbednost i zdravlje (HSA), Irska
Saveti o korona virusu (COVID 19) za poslodavce
Ova internet stranica sadrži informacije o COVID-19 za poslodavce, informativne postere za čitavu lepezu sektora i relevantne linkove.
https://www.hsa.ie/eng/news_events_media/news/news_and_articles/coronavirus.html
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (HSE), Velika Britanija
COVID-19: Smernice za zaposlene, poslodavce i preduzeća
Ova internet stranica sadrži smernice i savete za radnike, poslodavce i preduzeća o COVID-19.
https://www.gov.uk/government/publications/guidance-to-employers-and-businesses-about-covid-19
Institucija za bezbednost i zdravlje na radu (IOSH), Velika Britanija
Korona virus Ova internet stranica sadrži informacije o COVID-19 i posebne informacije za zdravstvene radnike i radnike koji rade na daljinu.
https://www.iosh.com/resources-and-research/our-resources/communicable-diseases/coronavirus/
Ministarstvo rada, Francuska
Coronavirus-COVID-19. Fiches conseils métiers pour les salariés et les employeurs
(Korona virus-COVID-19. Saveti za poslodavce i radnike po zanimanjima)
Ovi saveti nude poslodavcima i radnicima smernice za zaštitu od rizika infekcije virusom COVID-19.
Izlistana zanimanja uključuju šofere i vozače vozila za isporuku, kasirke, zaposlene u pekarama, radnike u garažama, poljoprivrednike, radnike u maloprodaji, radnike koji održavaju zelene površine, radnike u stočarskoj industriji i radnike koji se brinu o jahaćim konjima. Dostupno samo na francuskom jeziku.
https://travail-emploi.gouv.fr/actualites/l-actualite-du-ministere/article/coronavirus-covid-19-fiches-conseils-metiers-pour-les-salaries-et-les
Ministarstvo zdravlja, Kolumbija
Korona virus (COVID-19)
Ova internet stranica sadrži informacije i resurse o COVID-19, što podrazumeva i smernice, preporuke u vezi sa LZO za zdravstvene radnike, nekoliko video snimaka, pitanja/odgovore i dokumente, uključujući priručnik o biosigurnosti za zdravstvene radnike. Dostupno samo na španskom jeziku.
https://d2jsqrio60m94k.cloudfront.net/
Ministarstvo zdravlja, Peru
Plataforma digital única del Estado Peruano
(Jedinstvena digitalna platforma države Peru)
Ova digitalna platforms sadrži preporuke za radnike i poslodavce, uključujući i preporuke za organizaciju rada na daljinu. Dostupno samo na španskom jeziku.
https://www.gob.pe/8737-ministerio-de-salud-coronavirus-medidas-de-prevencion-en-el-trabajo
Ministarstvo zdravlja, Španija
Procedimiento de actuación para los servicios de prevención de riesgos laborales frente a la exposición al SARS-Cov-2
(Postupci za prevenciju rizika povezanih sa radom u uslužnoj industriji sa aspekta izloženosti SARS ‐ CoV ‐ 2)
Ovajh dokument koji su zajednički sastavili vlada, sindikati, preduzetnici i udruženja sadrži i poglavlje o prirodi aktivnosti i procenu rizika od izlaganja. Dostupno samo na španskom jeziku.
https://www.mscbs.gob.es/profesionales/saludPublica/ccayes/alertasActual/nCov-China/documentos/Procedimiento_servicios_prevencion_riesgos_laborales_COVID-19.pdf
Ministarstvo rada pokrajine Buenos Aires, Argentina
Coronavirus: Recomenadaciones y Prevención en el trabajo
(Korona virus: Preporuke i prevencija na radu
Ministarstvo rada provincije Buenos Aires je kreiralo materijale sa preporukama za prevenciju prenošenja korona virusa na radu namenjene kako zaposolenima u delatnostima od opšteg interesa i prehrambenoj industriji, tako i onima koji prelaze na rad od kuće. Dostupno samo na španskom jeziku.
https://www.gba.gob.ar/trabajo/noticias/coronavirus_recomendaciones_y_prevenci%C3%B3n_en_el_trabajo
37
Ministarstvo rada (MOM), Singapur
Često postavljana pitanja o COVID 19 Ova internet stranica sadrži često postavljana pitanja o COVID-19 u radnom okruženju, uključujući i informacije o fleksibilnoj organizaciji rada, karantinu i prevenciji.
https://www.mom.gov.sg/covid-19/frequently-asked-questions
Nacionalni savet za bezbednost (NSC), Sjedinjene Američke Države
Resursi za korona virus. Smernice za poslodavce: COVID-19 i radno okruženje
Ovaj internet portal sadrži linkove za poslodavce o federalnim smernicama, resursima za svaku određenu državu, vebinarima i zdravstvenim resursima.
https://www.nsc.org/work-safety/safety-topics/coronavirus
Ministarstvo rada i socijalne zaštite Severne Karoline, Sjedinjene Američke Države
COVID-19: pružaoci zdravstvene nege, bolnice i laboratorije
Ova internet stranica sadrži specifične informacije za pružoce zdravstvene nege, bolnice i laboratorije.
https://www.ncdhhs.gov/divisions/public-health/coronavirus-disease-2019-covid-19-response-north-carolina/health-care
Dnevnik zdravlja na radu, Pol Nikolson
Lista provere mera za sprečavanje širenja COVID-19: Kako da se pripremite ako ste poslodavac
Ovaj članak sadrži listu provere koju poslodavci mogu da iskoriste kako bi procenili svoju pripremljenost za sprečavanje širenja COVID-19 u radnom okruženju.
https://www.atworkpartnership.co.uk/wordpress/wp-content/uploads/2020/03/13-14-covid-1-1.pdf
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (OSHA), Sjedinjene Američke Države
Teme bezbednosti i zdravlja / COVID-19
Ova internet stranica predstavlja rizike od izlaganja za različite radnike, relevantne američke standarde iz oblasti BZR, medicinske informacije, informacije o prevenciji i kontroli u različitim sektorima i osnovne informaicje o virusu. Takođe nudi linkove ka nekoliko dodatnih resursa, kao što su Smernice za pripremu radnog okruženja za COVID-19.
https://www.osha.gov/SLTC/covid-19/
Uprava za javno zdravlje Otave, Kanada
Informacije o COVID 19 u kontekstu radnog okruženja
Ova internet stranica navodi znake i simptome COVID-19 i pruža preporuke za prevenciju i pripremu.
https://www.ottawapublichealth.ca/en/public-health-topics/covid-19-information-for-workplaces.aspx
Uprava za bezbednost na radu, Australija
Korona virus (COVID-19): Saveti za poslodavce
Ovaj internet portal sadrži lepezu resursa o COVID-19 i svetu rada uključujući i informacije o pripremi radnog okruženja i radnika za COVID-19, radu od kuće, mentalnom zdravlju, naknadama za radnike, kao i posebne preporuke za mala preduzeća i informacije za radnike.
https://www.safeworkaustralia.gov.au/doc/coronavirus-covid-19-advice-employers
Uprava za zloupotrebu narkotika i usluge iz oblasti mentalnog zdravlja, Sjedinjene Američke Države
Briga o vašem bihejvioralnom zdravlju tokom izbijanja zarazne bolesti: Praktični saveti za socijalno distanciranje, karantin i izolaciju
Ovde možete naći praktične savete kako da se brinete o sebi tokom socijalnog distanciranja, karantina i izolacije.
https://store.samhsa.gov/product/Taking-Care-of-Your-Behavioral-Health-During-an-Infectious-Disease-Outbreak/sma14-4894
Uprava za bezbednost na radu, Novi Zeland
Priprema radnog okruženja za novi korona virus (COVID-19)
Ova internet stranica sadrži informacije za radnike i poslodavce o tome kako pružiti podršku radnicima i osmisliti mere za sprečavanje širenja COVID-19.
https://worksafe.govt.nz/managing-health-and-safety/novel-coronavirus-covid-19/workplace-preparedness-for-novel-coronavirus
38
Odabrani instrumenti i resursi koje su razvili socijalni partneri
ORGANIZACIJA NAZIV OPIS LINK
Međunarodna organizacija poslodavaca (IOE) i međunarodna konfederacija sindikata (ITUC)
Zajednička izjava o COVID-19 Ova zajednička izjava IOE i ITUC poziva na akciju u nekoliko ključnih oblasti tokom epidemije COVID-19.
https://www.ioe-emp.org/en/news-events-documents/news/news/1584954926-joint-statement-on-covid-19/?tx_ioerelations_pi1%5Bcontext%5D=pid&tx_ioerelations_pi1%5Bfilter%5D=news&tx_ioerelations_pi1%5BcurrentPid%5D=&tx_ioerelations_pi1%5Bnews%5D=116789&cHash=fa750d914d553567319329b31f0616f5
SINDIKATI (MEĐUNARODNI NIVO)
Evropska konfederacija sindikata (ETUC)
Sindikati i korona virus Ova internet stranica sadrži linkove ka dokumentima i deklaracijama ETUC u vezi sa epidemijom COVID-19, kao i spisak njenih članica i njihovih resursa.
https://www.etuc.org/en/trade-unions-and-coronavirus
IndustriALL globalni sindikat
Zajednička izjava Savet globalnih sindikata je izdao zajedničku izjavu o COVID-19 u kojoj se navode hitne ekonomske olakšice i mere potrebne u svetu rada.
http://www.industriall-union.org/covid-19-urgent-economic-stimulus-and-workplace-measures-required
Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC)
Pandemija virusa COVID-19: Vesti od sindikata
Ova internet stranica sadrži informacije ITUC i drugih grupa o pandemiji COVID-19.
https://www.ituc-csi.org/covid-19-responses
Međunarodna federacija transportnih radnika
Posebna internet stranica Ova internet stranica sadrži nekoliko inicijativa u pomorskom sektoru, uključujući i poziv globalnin agencijama da održe poslovanje pomorske industrije tokom krize prouzrokovane virusom COVID-19, smernice o COVID-19 na brodovima i predloge za rešavanje operativnih problema kad je u pitanju nošenje sa slučajevima i izbijanjem COVID-19 na brodovima.
https://www.itfglobal.org/
39
UNI globalni sindikat COVID-19 smernice za sektor pošte i logistike
Ove smernice za radnike u poštanskim i logističkim službama se fokusiraju na informacije i korake koji treba da obezbede bezbednost i zdravlje svih zaposlenih u ovim sektorima.
https://uniglobalunion.org/news/postal-workers-are-frontline-workers-too-uni-releases-covid-19-guidelines-postlogistics-sector
Ujedinjeni međunarodni sindikat radnika u prehrambenoj i trgovinskoj industriji (UFCW), Sjedinjene Američke Države i Kanada
Vodič o bezbednosti za radnike u samouslugama u kontekstu pandemije virusa COVID-19
Ovaj vodič o bezbednosti za radnike u samouslugama predstavlja kako radnici u prehrambenoj industriji i maloprodaji namirnica mogu da smanje rizik od zaraze virusom COVID-19 tokom epidemije
http://www.ufcw.org/2020/03/25/grocerysafety/
SINDIKATI (NACIONALNI NIVO)
Američka federacija rada i Kongres industrijskih organizacija (AFL-CIO), Sjedinjene Američke Države
Resursi za pandemiju COVID-19 Ova internet stranica sadrži linkove ka informacijama o COVID-19 u radnom okruženju i materijalima koji se mogu skinuti sa interneta.
https://aflcio.org/covid-19
Američki nastavnički savez (AFT), Sjedinjene Američke Države
Specijalne brošure o korona virusu Ove specijalne brošure sadrže informacije i smernice za medicinske sestre i druge zdravstvene radnike, članove datog saveza i poslodavce, nastavnike i stručne saradnike, fakultetsko osoblje i javne službenike.
https://www.aft.org/coronavirus
Australijski sindikalni savet (ACTU), Australija
Ažurirane informacije o korona virusu - Prava radnika, instrumenti i resursi za borbu protiv COVID-19
Ova internet stranica nudi informativne video snimke, smernice za poslodavce i druge resurse za radnike.
https://www.actu.org.au/coronavirus
Kandski sindikat poštanskih randika (CUPW), Kanada
COVID 19 Ova internet stranica sadrži linkove ka resursima o COVID-19 za poštanske radnike.
https://www.cupw.ca/en/member-resources/coronavirus-covid-19
Central Unitaria de Trabajadores (Unitarna radnička centrala), Čile
Internet stranica o COVID-19 Ova internet stranica sadrži vodič za sprečavanje zlostavljanja na radu tokom vanrednog stanja prouzrokovanog COVID-19, kao i vodič za raskide radnog odnosa i suspenzije (Guía FIEL – CUT sobre Situaciones laborales ante el Coronavirus: Despidos y suspensions). Dostupno samo na španskom jeziku
http://cut.cl/cutchile
Confédération générale du Travail
COVID-19 : quels sont vos droits ?
(COVID-19 : Koja su vaša prava?)
Ova internet stranica sadrži niz činjenica o svakoj od glavnih tema koje zabrinjavaju radnike. Ovi spiskovi se sistematski ažuriraju kako bi se u obzir uzele sve promene nastale zbog propisa koji regulišu vanredno stanje u Francuskoj. Dostupno samo na francuskom jeziku.
https://www.cgt.fr/dossiers/covid-19-quels-sont-vos-droits
40
(Generalna konfederacija rada), Francuska
Confederaciòn Sindical de Comisiones Obreras
(Sindikalna konferencija radničkih komisija), Španija
Si eres una persona trabajadora especialmente sensible a los efectos del COVID-19 ¿qué puedes hacer ?
(Ako ste radnik posebno podložan efektima COVID-19, šta možete da uradite?)
Ova brošura osmišljena kako bi se delila radnicima uključuje uputstva koja izdaje Instituto Nacional de la Seguridad Social (INSS) (Nacionalni institut za socijalno osiguranje). Dostupno samo na španskom jeziku.
https://www.ccoo.es/noticia:471896--SI_ERES_UNA_PERSONA_TRABAJADORA_ESPECIALMENTE_SENSIBLE_A_LOS_EFECTOS_DEL_COVID_19_QUE_PUEDES_HACERe&opc_id=2d4dc116caca0ef5348385574c29c43e
Confédération française démocratique du travail (Francuska demokratska konfederacija rada), Francuska
Korona virus Ova internet stranica sadrži pitanja i odgovore o korona virusu u vezi sa sledećim temama: odredbe vanrednih zakona i njihove implikacije po radnike, zaštita zdravlja radnika u preduzećima, ostvarivanje prava na povlačenje sa radnog mesta i linkove ka drugim internet stranicama koje nude bezbednosne smernice za određena zanimanja. Dostupno samo na francuskom jeziku.
https://www.cfdt.fr/portail/actualites/crise-du-covid-19/coronavirus-les-reponses-a-vos-questions-srv1_1100672
Novozelandski savet sindikata
Upravljanje rizikom na radu i brige radnika u vezi sa Covid-19
Ova internet stranica predstavlja načine na koje preduzeća mogu da smanje rizik od prenošenja.
https://www.union.org.nz/covid19/
Organización Regional de la Federación Internacional de Periodistas (FIP) de America Latina y Caribe
(Latinoamerička i karipska regionalna organizacija međunarodnog saveza novinara - IFJ), Latinska Amerika i Karibi
Salud y seguridad en el trabajo ante pandemia por Coronavirus
(Zdravlje i bezbednost na radu u kontekstu pandemije korona virusa)
Ovaj resurs ističe rizike sa kojima se novinari suočavaju na radu, poziva novinare da daju prioritet svom zdravlju i zdravlju stanovništva i zahteva da vlade i preduzeća garantuju neophodne mere za zaštitu života novinara. Dostupno samo na španskom jeziku.
https://www.fepalc.info
Peru Confederación General de Trabajadores del Perú (CGTP), Peru
La politica nacional de empleo decente, el COVID 19 y el diálogo social
(Nacionalna politika dostojanstvenog rada, COVID-19 i socijalni dijalog)
U ovom dokumentu, CGTP, pozivajući se na Konvencije MOR br.144 i.122 koje je Peru ratifikovao, zahteva kreiranje Nacionalne politike dostojanstvenog rada u konsultacijama sa radnicima kroz socijalni dijalog i unutar institucionalnog okvira koj nudi Nacionaln saveta za rad.
Pored toga, CGTP smatra da Nacionalna politika rada mora da uzme u obzir ekonomski i socijalni uticaj COVID-19 i garantuje bezbednost i zdravlje radnika i njihovih porodica. Dostupno samo na španskom jeziku.
http://www.cgtp.org.pe/2020/03/26/cgtp-la-politica-nacional-de-empleo-decente-el-covid-19-y-el-dialogo-social/
41
Public Service International (PSI)
Internet stranica i resursi za kampanju Ova internet stranica ima posebni odeljak posvećen korona virusu, sa smernicama za sindikalnu akciju koja za cilj imaju da se postaraju da sindikalna i radna prava budu u centru aktivnosti za sprečavanje širenja COVID-19 kao ključni načini za smanjenje rizika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
https://publicservices.international/resources/news/coronavirus-guidance-briefing-for-union-action---update?id=10637&lang=en
Sindicato de Trabajadores de Industria de Alimentación
(Sinidkat radnika u prehrambenoj industriji), Argentina
Kontrolne mere u preduzećima u cilju sprečavanja širenja Covid-19
Ovaj resurs pruža savete o merama koje treba usvojiti u prehrambenoj industriji kako bi se sprečila zaraza. Dostupno samo na španskom jeziku.
https://www.stia.org.ar/2020/03/27/controles-en-establecimientos-para-prevenir-el-contagio-de-coronavirus/
Kongres sindikata, Velika Britanija
Korona virus COVID-19 - Smernice za sindikate
Ova internet stranica sadrži resurse resurse i informacije za sindikate o tome kakve mere mogu da primene u kontekstu pandemije COVID-19.
https://www.tuc.org.uk/resource/covid-19-coronavirus-guidance-unions-updated-23-march
Ujedinjeni radnici u automobilskoj vazdušnoj i poljoprivrednoj industriji Amerike (UAW), Sjedinjene Američke Države
Resursi za korona virus/COVID-19 Ova internet stranica sadrži informacije o COVID-19, prioritete za radnike i sindikate i različite druge resurse.
https://uaw.org/coronavirus/
Union argentina de trabajadores rurales y estibadores (UATR)
(Argentinski sindikat poljoprivrednih i lučkih radnika), Argentina
Internet stranica
Ova internet stranica objavljuje materijale za poljoprivrednike, uključujući informacije o tome kako da bezbedno nastave sa radom i o preduzetim merama kao što je npr. otvaranje hotela za smeštaj pacijenata u karantinu ili uvođenje mobilnih klinika. Dostupno samo na španskom jeziku.
https://www.uatre.org.ar/comunicados.aspx
ORGANIZACIJE POSLODAVACA I POSLOVNA UDRUŽENJA (MEĐUNARODNI NIVO)
Business Europe COVID-19: Evropske institucije i države članice moraju podržati i zaštititi preduzeća i radnike
Ova izjava predlaže mere za zaštitu radnika i preduzeća od posledica epidemije COVID-19.
https://www.businesseurope.eu/publications/covid-19-eu-institutions-and-member-states-must-support-and-protect-businesses-and
Federacija međunarodnih poslodavaca (FedEE)
FedEE kategorije virusnog rizika: Kategorizacija poslova po ranjivosti na COVID-19
Ova internet stranica sadrži pet kategorija poslova i objašanjava njihove relativne ranjive tačke u kontekstu virusnih infekcija, posebno COVID-19.
https://www.fedee.com/fedee-viral-risk-jcategories/
Međunarodna privredna komora (ICC)
Smernice o korona virusu za preduzeća
Ovaj dokument rezimira korake koje preduzeća mogu da preduzmu kako bi sprečila prenošenje novog korona virusa
https://iccwbo.org/publication/coronavirus-guidelines-for-business/
42
svim stranama povezanim sa poslovanjem, uključujući radnike, klijente i partnere.
Međunarodna privredna komora (ICC)
Praktični koraci borbe protiv COVID-19 za preduzeća
Ovaj dokument nudi praktične korake koje preduzeća mogu da preduzmu kako bi obezbedila održanje kontinuiteta poslovanja i prilagodila se pandemiji virusaCOVID-19.
https://iccwbo.org/publication/practical-steps-for-business-to-fight-covid-19/
ORGANIZACIJE POSLODAVACA I POSLOVNA UDRUŽENJA (NACIONALNI NIVO)
Fédération des Entreprises de Belgique
(Belgijska federacija preduzeća), Belgija
Impact du coronavirus sur les entreprises (Uticaj korona virusa na preduzeća)
Ovaj članak nudi pregled relevantnih i pouzdanih izvora informacija, kao i uticaja i mogućih posledica po preduzeća. Takođe navodi mere koje poslodavci mogu da preduzmu u slučaju prekida proizvodnje ili poslovanja kako bi sprečili moguće širenje virusa u radnom okruženju, kao i šta da rade u slučaju da se radnik zarazi. Dostupno samo na francuskom jeziku.
https://www.feb.be/domaines-daction/securite--bien-etre-au-travail/securite--bien-etre-au-travail/impact-coronavirus-sur-les-entreprises/
MEDEF, Mouvement des entreprises de France (MEDEF) (Pokret preduzeća Francuske), Francuska
Covid-19 : Guide de bonnes pratiques
(COVID-19 : Vodič sa primerima dobre prakse)
Ovaj vodič sa primerima dobre prakse za preduzetnike se može prilagođavati u zavisnosti od specifične teritorije ili grane industrije. Dostupno samo na francuskom jeziku.
https://www.medef.com/fr/actualites/covid-19-guide-de-bonnes-pratiques
Američka privredna komora, Sjedinjene Američke Države
Borba protiv korona virusa Ova internet stranica sadrži resurse za preduzeća, uključujući i paket mera za borbu protiv korona virusa, informacije za mala preduzeća i praktične savete za poslodavce
https://www.uschamber.com/coronavirus
