Okvirna teorijska pitanja

1

1.Uvod

1.0. Uvodna lekcija

1.1. Razlozi za umreavanje

1. Osnovni razlozi za umreavanje su:

1. zajedniko korienje informacija

2. zajedniko korienje hardvera i softvera

3. podizanje nivoa bezbednosti informacionog sistema

4. podizanje nivoa stabilnosti raunarskog sistema

2. Jedan od najpopularnijih servisa za razmenu podataka jeste:

1. E-mail servis (elektronska pota)

2. Zajedniko korienje tampaa

3. IRC servis (Internet Relay Chat)

3. Najveu javno dostupnu bazu podataka predstavlja:

1. Web servis Interneta

2. MySql DMBS

3. Wikipedia

4. Putem raunarskih mrea moe se omoguiti zajedniko korienje:

1. podataka

2. ureaja

3. softvera

4. ulaznih ureaja raunara

5. Podaci se putem raunarskih mrea korisnicima mogu omoguiti:

1. samo direktnim pristupom

2. samo posredstvom treeg raunara

3. direktno ili posredstvom, u zavisnosti od konfiguracije

6. Osnovna prednost pri zajednikom korienju ureaja jeste:

1. smanjenje trokova

2. smanjenje fizike udaljenosti korisnika i ureaja

3. efikasnije odravanje ureaja

4. Putem raunarskih mrea nije mogue zajedniko korienje:

5. softvera za obradu teksta

6. operativnih sistema

7. softvera za tabelarne proraune

8. alata za upravljanje bazama podataka

7. Raunarske mree omoguavaju:

1. direktan pristup lanova svim resursima

2. indirektan pristup lanova svim resursima

3. pristup resursima sa kojima su lanovi fiziki/logiki povezani

8. Pristup umreenim resursima:

1. nije mogue kontrolisati

2. mogue je kontrolisati

3. mogue je kontrolisati samo na nivou fizikih segmenata

9. vor (eng. Node) predstavlja:

1. pasivni mreni element

2. hardverski element

3. deljeni resurs

2.Prenos podataka i osnove komunikacija

2.0. Uvodna lekcija

10. Osnovni uesnici u raunarskoj komunikaciji su:

1. izvor i odredite

2. izvor, odredite i pasivna mrena oprema

3. izvor, predajnik i sistem prenosa

11. Osnovni elementi komunikacionog sistema su:

1. izvor

2. predajnik

3. sistem prenosa

4. prijemnik

5. odredite

6. aktivna mrena oprema

7. raunar

12. Izraz interfacing oznaava:

1. pouzdan prenos podataka

2. slojevitu strukturu komunikacije

3. povezivanje ureaja sa komunikacionim sistemom

4. Neki od kljuni poslova u komunikacionom sistemu su:

5. generisanje signala (signal generation)

6. sinhronizacija prijemnika i predajnika

7. otkrivanje i ispravljanje greaka

8. odravanje aktivne mrene opreme

9. instalacija operativnog sistema


1. upravljanje razmenom podataka (exchange management)

2. povezivanje na komunikacioni sistem (interfacing)

3. kontrola toka (flow control)

4. upravljanje pasivnom mrenom opremom (p.e. management)

5. instalacija mrenih servisa (service management)


1. adresiranje i usmeravanje podataka

2. operavak veze (recovery)

3. formatiranje podataka (message formatting)

4. korienje AI protokola

5. enkapsulacija


1. zatita podataka na prenosnom putu (security)

2. upravljanje mreom (network management)

3. upravljanje pasivnom mrenom opremom (p.e. management)

4. odravanje aktivne mrene opreme

16. Obeleiti tipove prenosa podataka u raunarskim mreama:

1. broadcast

2. unicast

3. multicast

4. untilcast

5. freecast

6. bandcast

2.1. Vrste prenosa podataka

17. Osnovni naini prenosa podataka u raunarskim mreama su:

1. prenos podataka sa komutacijom veza (circuit switched)

2. prenos podataka sa komutacijom paketa (packet switched)

3. prenos podataka sa komutacijom hardvera (hardware switched)

18. Kod prenosa podataka sa komutacijom veza:

1. podaci se prenose inicijalno utvrenom putanjom

2. podaci se prenose inicijalno utvrenom bezbednou

3. podaci se prenose inicijalno utvrenom pouzdanou

19. Kod prenosa podataka sa komutacijom veza:

1. nije mogua paralelna komunikacija na istom interfejsu

2. mogua je paralelna komunikacija na istom interfejsu

20. Kod prenosa podataka sa komutacijom veza brzina prenosa zavisi od:

1. propusne moi inicijalno utvrene putanje

2. propusne moi svih inicijalno utvrenih putanje

3. propusne moi putanja koje nee biti koriene

21. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa:

1. podaci se prenose u vie prenosnih jedinica

2. podaci se prenose u okviru jedne prenosne jedinice

22. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa njihova veliina i struktura se odreuju:

1. protokolom

2. inicijalno utvrenom putanjom

3. hardverom interfejsa

23. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa:

1. mogua je razliita putanja paketa istog prenosa

2. nije mogua razliita putanja paketa istog prenosa

24. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa pakete usmerava:

1. ruter

2. svi

3. pasivna mrena oprema

25. Pri otkazivanju jednog dela mree veu verovatnou nastavljanja komunikacije nudi:

1. prenos sa komutacijom paketa

2. prenos sa komutacijom veza

26. Prenos podataka vrituelnom vezom je:

1. paketski prenos istim spojnim putem

2. paketski prenos razliitim spojnim putevima

3. kompletan prenos podataka istim spojnim putem

4. kompletan prenos podataka razliitim spojnim putevima

27. Prenos podataka virtuelnom vezom nudi:

1. brzinu prenosa sa najmanjom verovatnoom izmene

2. ubedljivo najbri nain prenosa

3. ubedljivo najotporniji nain prenosa

28. Obeleiti osnovne elemente komunikacionog sistema:

1. source

2. transmitter

3. transmission system

4. receiver

5. destination

6. modem

7. router

8. multyplexer

29. Obeleiti kljune poslove u komunikacionom sistemu:

1. interfacing

2. synchronization

3. error detection and correction

4. flow control

5. addressing

6. network management

7. security

8. stochastic control

9. manipulation

10. estimation

30. Mree sa komutacijom veza mogu biti:

1. TDM

2. FDM

3. mree sa datagramima

4. mree sa virtuelnim kolim

5. QDM

6. mree sa monogramima

31. Mree sa komutacijom paketa mogu biti:

1. mree sa datagramima

2. mree sa virtuelnim kolim

3. TDM

4. FDM

5. QDM

6. mree sa monogramima

32. Karakteristika periodinog signala je:

1. s(t+T)=s(t)

2. s(t+T)=s(nt)

3. s(t)=s(T)

4. s(nt)=s(nT)

5. s(n)=s(t+T)

33. Spektar signala je:

1. skup uestanosti koje sadri signal

2. skup amplitudskih varijacija signala

3. skup faznih pomeraja signala

4. skup vremenskih promena signala

34. Signal koji ima jednosmernu komponentu u vremenu ima i:

1. spektralnu komponentu nulte uestanosti

2. vremenski pomeren spektar

3. invertovan spektar

4. visokofrekvencijsku vremensku komponentu

35. Prenosni sitem (transmission system) se moe posmatrati kao:

1. filtar propusnik opsega

2. niskofrekvencijski filtar

3. visokofrekvencijski filtar

4. filtar nepropusnik opsega

36. Ako je signal digitalni, a prenosni sistem je analogan, neophodan je:

1. modem

2. codec

3. transceiver

4. receiver

5. multiplexer

37. Ako je signal analogni, a prenosni sistem je digitalan, neophodan je:

1. codec

2. modem

3. transceiver

4. receiver

5. multiplexer

38. Bra promena signala prouzrokuje:

1. irenje spektra

2. suavanje spektra

3. zaumljivanje spektra

4. pojaanje spektra

5. slabljenje spektra

39. Informaciona brzina prenetih podataka izraava se u:

1. bit/sec

2. boud

3. boud/sec

4. nsec

5. bit/bit

40. Signalna brzina prenetih podataka izraava se u:

1. boud

2. bit/sec

3. boud/sec

4. nsec

5. bit/bit

41. Obeleiti tehnike signalizacije:

1. Osetljive na nivo

2. Diferencijalne tehnike

3. Stohastike tehnike

4. Regularne tehnike

5. Broadband tehnike

42. NRZ tehnika signalizacije znai:

1. nema promene signala na nulti nivo

2. promena signala na nulti nivo je obavezna

3. to je diferencijalna tehnika signalizacije

4. tehnika je neosetljiva na um na liniji

43. Karakteristika diferencijalne tehnike kodovanja je:

1. podaci se predstavljaju promenama signala

2. podaci se predstavljaju nivoom signala

3. podaci se predstavljaju tehnikom bez povratka na nulu

4. podaci se predstavljaju tehnikom sa povratkom na nulu

44. Manester kodiranje je:

1. diferencijalna tehnika kodiranja

2. tehnika kodiranja na nivo signala

3. RTZ tehnika

4. NRTZ tehnikau

45. Tipovi modulacije kod A/D konverzije su:

1. amplitudna

2. frekvencijska

3. fazna

4. diferencijalna

5. digitalna

6. sinusoidalna

3.Osnove umreavanja, hardver i softver

3.0. Uvodna lekcija

46. Osnovni elementi (nosioci) raunarske mrene komunikacije su:

1. komunikacioni kanal (vod)

2. hardver raunara

3. operativni sistem

4. korisniki procesi (aplikacije)

5. drajveri

6. aktivna mrena oprema

7. pasivna mrena oprema

47. Komunikacija dva raunara putem raunarske mree moe biti:

1. posredna i neposredna

2. samo posredna

3. samo neposredna

48. Komunikacija izmeu dva raunara putem mree ne mora koristiti:

1. komunikacioni kanal

2. hardver raunara

3. operativni sistem

4. korisnike aplikacije

49. Mreni ureaji se najee sastoje od:

1. hardvera

2. firmvera

3. softvera

4. interfejsa

5. korisnikih aplikacija

50. Pravila po kojima se vri komunikacija u raunarskim mreama se nazivaju:

1. protokoli

2. interfejsi

3. vorovi

3.1. Pasivna mrena oprema

51. Pasivna mrena oprema najee predstavlja:

1. najjednostavniji element raunarskih mrea

2. najkompleksniji element raunarskih mrea

52. Pod pasivnu mrenu opremu moemo svrstati:

1. utinice

2. kablove

3. ormane

4. habove

5. ripitere

53. Osnovne vrste kablova koji se koriste kod raunarskih mrea su:

1. koaksijalni kablovi

2. kablovi sa uvrnutim paricama

3. optiki kablovi

4. vakumski kablovi

5. ripiterski kablovi

54. Elektrini signali su impuls koji se koristi kod:

1. koaksijalnih kablova

2. kablova sa uvrnutim paricama

3. optikih kablova

55. Svetlosni signali su impuls koji se koristi kod:

1. optikih kablova

2. koaksijalnih kablova

3. kablova sa uvrnutim paricama

56. Osnovni elementi koaksijalnih kablova su:

1. spoljanji omota

2. irm od upletenog bakra ili aluminijuma

3. PVC ili teflonska izolacija

4. bakarni provodnik

5. sloj za poveanje savitljivosti

6. TP folija

7. TP omota

57. Upredanje ica kod twisted pair kablova se vri u cilju:

1. poveanja otpornosi na elektromagnetne smetnje

2. smanjenja duine kabla bez skraivanja

3. poveanje vrstine kabla

58. Vei broj uvrtanja po jedinici duine kod twisted pair kablova predstavlja:

1. veu otpornost na elektromagnetne smetnje

2. manju otpornost na elektromagnetne smetnje

59. Twisted pair kabl koji nema dodatni zatitni omota se oznaava sa:

1. UTP

2. STP

3. FTP

4. S-FTP

60. Twisted pair kabl koji ima zatitni omota samo vidu folije se oznaava sa:

1. UTP

2. STP

3. FTP

4. S-FTP

61. Twisted pair kabl koji ima dupli zatitni omota se oznaava sa:

1. UTP

2. STP

3. FTP

4. S-FTP

62. Za povezivanje UTP kablova sa Ethernet interfejsima raunara koriste se:

1. RJ11 konektori

2. RJ14 konektori

3. RJ12 i RJ25 konektori

4. RJ45 konektori

63. 568A i 568B su oznake za:

1. zavrni raspored ica kod TP kablova

2. otpornost kablova na elektromagnetno zraenje

3. tip oklopa TP kablova

64. 568A i 568B kombinacija se koristi za:

1. direktno povezivanje dva raunara

2. posredno povezivanje raunara

3. beino umreavanje raunara

65. Karakteristika optikih kablova je:

1. manja otpornost na elektromagnetno zraenje od TP kablova

2. neznatno vea otpornost na elektromagnetno zraenje od TP kablova

3. potpuna otpornost na elektromagnetno zraenje

66. Glavne mane optikih kablova su:

1. manja fleksibilnost u radu

2. visoka cena kablova i opreme

3. mala brzina prenosa

4. osetljivost na elektromagnetno zraenje

67. Osnovni elementi optikog prenosa podataka su:

1. predajnik (LED ili laserska dioda)

2. optiko vlakno

3. prijemnik (foto senzor)

4. elektrini signal

5. ripiter

68. Totalna refleksija kod optikih kablova refleksija je:

1. princip iskorienja omotaa od stakla

2. ponaanje koje se rezultuje grekom

3. mogunost uspostavljanja maksimalne brzine prenosa

69. Optika vlakna mogu biti:

1. monomodna (singlemode)

2. multimodna (multimode)

3. semimodna (semimode)

70. Za uspenu komunikaciju putem optikog kabla potrebno je:

1. 1 optiko vlakno

2. 2 optika vlakna

3. 3 optika vlakna

3.2. Aktivna mrena oprema

71. Pod aktivnu mrenu opremu moemo svrstati:

1. utinice

2. kablove

3. ormane

4. habove

5. ripitere

6. svieve

72. Ripiter predstavlja:

1. jednostavan aktivan mreni ureaj

2. srednje kompleksan aktivan mreni ureaj

3. visoko-kompleksan aktivan mreni ureaj

73. Uloga ripitera je:

1. pojaavanje signala

2. pronalaenje sledeeg vora kome treba proslediti saobraaj

3. povezivanje veeg broja raunara

74. 3R funkcionalnost ripitera oznaava:

1. Reamply, Reshape, Retime

2. Repeat, Repeat and Repeat

3. Read, Repair, Repeat

75. Ripiter najee poseduje:

1. 1 interfejs (port)

2. 2 interfejsa (porta)

3. 3 interfejsa (porta)

76. Uloga hab ureaja je:



3. premoavanje udaljenih segmenata mree

77. Hab ureaj funkcionie na:

1. 1. sloju OSI modela



78. Dobra strana hab ureaja je to to:

1. ima nisku cenu

2. smanjuje Broadcast i Collision domene

3. nudi bolje performanse od svi ureaja

79. U dananjim raunarskim mreama se ee koriste:

1. hab ureaji

2. svi ureaji

3. hab i svi ureaji, podjednako

80. Dobra strana svi ureaja je to to:

1. omoguava premoavanje velikih razdaljina

2. smanjuje Broadcast i Collision domene

3. pronalazi sledei vor kome treba proslediti saobraaj

81. Hab i svi ureaje:

1. mogue je kombinovati

2. mogue je kombinovati samo u segmentima koji su razdvojeni

3. nije mogue kombinovati

82. Svi ureaj funkcionie na:




83. Uloga brid (bridge) ureaja je:




84. Brid ureaj funkcionie na:




85. Uloga ruter ureaja je:




86. Ruter ureaj funkcionie na:




87. Nain rutiranja kod koga administrator runo odreuje pravila je:

1. rutiranje pomou statikih putanja

2. rutiranje pomou dinamikih putanja

3. bezbednosno rutiranje

88. Dinamike putanje kod rutera se odreuju:

1. runo od strane administratora

2. automatski od strane rutera

3. u skladu sa OSI slojem na kome ruter radi

89. Gateway ureaj slui za:


2. povezivanje razliitih mrea


90. Uloga firewall ureaja je:


2. kontrola pristupa raunarima/resursima


91. U okviru informacije koju koristi firewall najee se nalazi:

1. IP adresa izvorita

2. IP adresa odredita

3. port izvorita

4. port odredita

5. najvii sloj OSI modela izvorita

6. najvii sloj OSI modela odredita

92. Posedovanje firewall-a direktno podrazumeva:

1. mogunost podizanja nivoa bezbednosti sistema

2. apsolutnu bezbednost sistema

3. poveanje performansi

93. Uloga proxy ureaja je:


2. omoguavanje indirektnog pristupa resursu


94. Keiranje kod proxy ureaja oznaava:

1. kreiranje lokalne kopije traenog sadraja

2. naplatu pristupa klijentima

3. visoku cenu ureaja

3.3. Interfejsi raunara

95. NIC skraenica predstavlja:

1. network interface card

2. network included cable

3. network implied connector

96. Mrene kartice raunara mogu raditi sa brzinama:

1. 10 Mb/s

2. 10 MB/s

3. 256 Mb/s

4. 256 Mb/s

5. 100 Mb/s

6. 100 MB/s

97. MAC adresa je karakteristina za:

1. mrene kartice (NIC)

2. modema

3. ISDN terminal adapter-a

98. MAC adresa se sastoji od:

1. 32 bita

2. 48 bitova

3. 128 bitova

99. Osnovna uloga modem ureaja je:

1. prevoenje digitalnih signala u analogne i obrnuto

2. povezivanje raunara sa Ethernet mreom

3. omoguavanje faks funkcionalnosti na PC ureajima

100. Povezivanje modem ureaja sa raunarom je mogue putem:

1. ISA slota

2. PCI slota

3. serijskog porta

4. PS/2 porta

5. RJ45 porta

6. RJ11 porta

101. Soft-modemi (Win-modemi) se od standardnih modema razlikuju po:

1. osiromaenom hardveru i zavisnosti od CPU

2. maksimalnoj brzini prenosa

3. nainu povezivanja sa raunarom

102. Najea maksimalna brzina prenosa podataka kod modema je:

1. 7KB/s

2. 56KB/s

3. 128KB/s

103. ISDN Terminal Adapter je:

1. interfejs za POTS mree

2. vrsta modema

3. interfejs ka Token Ring mreama

104. ISDN Terminal Adapter se koristi kod:

1. POTS mrea

2. Ethernet mrea

3. Token Rink mrea

105. ADSL tehnologija omoguava:

1. asimetrine brzine prenosa podataka

2. asihnrote brzine prenosa podataka

3. analogno-digitalne brzine prenosa podataka

3.4. Protokoli

106. Protokoli predstavljaju:

1. pravila za prenos podataka putem mree

2. pravila za dizajniranje raunarskih mrea

3. pravila za korienje interfejsa

107. Protokol kod prenosa podataka moe biti zaduen za:

1. podelu podataka u manje celine

2. pridruivanje adresnih informacija podacima

3. izmenu podataka u skladu sa pravilima prenosa

4. kontrolu RJ konektora

108. Protokoli mogi biti:

1. protokoli bez uspostavljanja veze

2. protokoli sa uspostavljanjem veze

3. protokoli 6. sloja TCP/IP modela

109. Protokoli sa uspostavljanjem veze nude:

1. pouzdaniji prenos podataka

2. pouzdan prenos podataka

3. nepouzdan prenos podataka

110. Primer protokola sa uspostavljanjem veze je:

1. TCP

2. UDP

3. UTP

3.5. Standardizacija i organizacije

111. Standardi vezani za raunarske mree mogu biti:

1. formalni

2. de facto

3. opti

112. Znaaj standardizacije je u tome to:

1. obezbeuje kompatibilnost reenja razliitih proizvoaa

2. nudi slobodu izbora

3. obezbeuje daleko vee performanse ureaja

113. De facto standardi su:

1. nezvanini, podrani od strane proizvoaa

2. propisane od strane nadlenih organizacije

3. standardi koji ne podleu izmenama

114. U vodee organizacije za standardizaciju spadaju:

1. ISO

2. ITU

3. IEEE

4. IETF

5. ANSI

6. Microsoft

7. Net/BSD

4.Tipovi mrea (kategorizacija)

4.0 Uvodna lekcija

115. U skladu sa medijima za prenos podataka mree mogu biti:

1. kablirane

2. beine

3. fiksne

4. privremene

116. U topologije raunarskih mrea spadaju:

1. Bus

2. Star

3. Ring

4. UTP

5. BNC

6. IEEE

117. Na najmanjem prostoru se prostire:

1. Personal Area Network

2. Local Area Network

3. Metropolitan Area Network

4. Wide Area Network

5. Global Network (Internet)

118. U arhitekture kod raunarskih mrea spadaju:

1. Host-based

2. Klijent-server

3. Peer-to-peer

4. Host-server

5. Client-based

6. Peer-server

4.1. Mediji i naini prenosa podataka

119. Primer kablirane mree je:

1. PSTN

2. IEEE 802.1

3. GSM

120. PSTN mrea se esto koristi za:

1. spajanje lanova WAN mree

2. spajanje lanova LAN mree

3. spajanje lanova PAN mree

121. Iznajmljenje linije se mogu realizovati:

1. direktnim povezivanjem korisnika

2. posrednim povezivanjem korisnika putem mree operatera

3. direktnim satelitskim linkovima

122. Najkrai domet omoguava:

1. Bluetooth

2. IEEE 802.1

3. GSM

4.2. Topologije

123. Glavni nedostatak Bus topologije je:

1. prekid na jednoj taki onesposobljava celu mreu

2. hardverska specifinost nosee opreme

3. niska maksimalna brzina prenosa

124. Token Ring je tehnologija za povezivanje koju je razvio:

1. IBM

2. IEEE

3. IETF

4.3. Veliina

125. LAN je skraenica od:

1. Local Area Network

2. Latent Access Network

3. Limited Account Network

126. lanove LAN mree sa Internetom:

1. mogue je povezati

2. nije mogue povezati

3. nije potrebno dodatno povezivati jer su ve povezani

4.4. Funkcionalni odnos lanova (arhitektura aplikacija)

127. Najstariju mrena arhitektura je:

1. Host-based

2. Klijent-server

3. Peer-to-Peer

128. Najmanje razlike izmeu lanova mree postoje kod:

1. Host-based mrea

2. Klijent-server mrea

3. Peer-to-Peer mrea

129. Termini mainframe i terminal se odnose na:

1. Host-based arhitekturu

2. Klijent-server arhitekturu

3. Peer-to-Peer arhitekturu

130. Uloga terminala je:

1. kreiranje interfejsa ka korisnicima

2. lokalno procesiranje

3. obrada zahteva mainframe klijenata

131. Glavna prednost host-based arhitekture je:

1. centralizovana administracija

2. autonomnost lanova mree

3. mogunost obrade podataka na svim lanovima mree

132. Mreni tampa kod klijent-server mrea predstavlja:

1. server

2. klijent

3. terminal

133. Uloga FTP servera je da korisnicima omogui:

1. pristup fajlovima

2. centralizovanu uslugu tampanja

3. pristup ostalim mreama

134. Na jednom raunaru je mogue instalirati:

1. vie serverskih softverskih paketa

2. samo jedan serverski softverski paket

3. jedan ili vie paketa, u zavisnosti od topologije mree

135. Serverska softverska komponenta se moe nai u vidu:

1. namenskog korisnikog softvera

2. funkcije operativnog sistema

3. operativnog sistema za terminale

136. Virtualizacija se koristi za:

1. umreavanje veeg broja server za pruanje jedne usluge

2. deljenje hardverskih resursa na vie operativnih sistema

3. simulaciju dostupnosti servisa

137. Termin klaster se odnosi na:

1. umreavanje veeg broja server za pruanje jedne usluge

2. deljenje hardverskih resursa na vie operativnih sistema

3. simulaciju dostupnosti servisa

138. Klijent-server mree:

1. mogu imati pozitivan uticaj na bezbednost

2. mogu imati pozitivan uticaj na kontrolu pristupa

3. mogu imati pozitivan uticaj na autonomiju svih lanova mree

139. Klijent-server arhitektura podrazumeva:

1. 2 sloja

2. 3 ili vie slojeva

3. 2 sloja sa mogunou proirenja

140. Kod klijent-server mrea raunar moe biti:

1. samo klijent ili samo server

2. klijent i server istovremeno

141. Serveri zahteve mogu obraivati:

1. iterativno

2. konkurentno

3. i iterativno i konkurentno, istovremeno

142. Iterativna obrada zahteva podrazumeva:

1. ekanje ostalih zahteva dok se trenutni ne obradi

2. paralelnu obradu svih dostavljenih zahteva

3. prihvatanje broja zahteva jednakog broju procesora servera

143. Glavna prednost iterativne obrade zahteva je:

1. eliminisanje problema viestrukih zahteva za resursom

2. neuporedivo bolje performanse

3. efikasnije korienje procesorskog vremena

144. Konkurentna obrada zahteva podrazumeva:

1. ekanje ostalih zahteva dok se trenutni ne obradi

2. paralelnu obradu svih dostavljenih zahteva

3. prihvatanje broja zahteva jednakog broju procesora servera

145. Glavna prednost konkurentne obrade zahteva je:

1. poveanje performansi u sluajevima kada postoji ekanje na resurs

2. jednostavniji dizajn softvera

3. manji broj instrukcija potrebnih za obradu

146. U situaciji kada su svi potrebni resursi trenutno dostupni bolji izbor predstavlja:

1. iterativna obrada zahteva

2. konkurentna obrada zahteva

3. ne utie na performanse

147. Svaki zahtev klijenata podrazumeva pokretanje novog procesa/niti kod:

1. iterativne obrade zahteva

2. konkurentne obrade zahteva

3. iterativne i konkurentne obrade zahteva

148. Peer-to-peer mree mogu biti:

1. decentralizovane

2. centralizovane

3. hibridne

4. serverske

5. klijentske

6. terminalske

149. Glavni problem kod peer-to-peer mrea predstavlja:

1. adresiranje lanova

2. zahtevnost softvera za hardverskim resursima

3. brzina komunikacije

150. Supernode lanovi peer-to-peer mrea su zadueni za:

1. adresiranje ostalih lanova

2. skladitenje podataka

3. obradu podataka klijenata

5.Slojevitost i referentni modeli

5.0. Uvodna lekcija

151. Nedostatak slojevitog projektovanja mrene komunikacije vezan za proizvoae je:

1. monopol i nekompatibilnost

2. previe veliki broj proizvoaa

3. este promene na tritu

152. Slojevitim projektovanjem mrene komunikacije reava se problem nekompatibilnosti hardverskih interfejsa.

1. Tano

2. Netano

153. Slojevitim projektovanjem mrene komunikacije reava se problem nekompatibilnosti formata podataka.

1. Tano

2. Netano

154. Slojevitim projektovanjem mrene komunikacije reava se problem nekompatibilnosti protokola viih i niih slojeva.

1. Tano

2. Netano

155. Savremeni operatibvni sistemi uglavnom imaju ugraenu podrku za sledee slojeve referentnih modela:

1. slojeve 1-2

2. slojeve 1-3

3. slojeve 1-4

156. Horizontalna komunikacija kod slojevitih modela moe biti komunikacija:

1. izvorita i odredita putem transportnog protokola

2. mrenog i transportnog protokola na izvoritu

3. komunikacija mrenog protokola (na izvoritu) i transportnog (na odreditu)

157. Vertikalna komunikacija kod slojevitih modela moe biti komunikacija:

1. izvorita i odredita putem transportnog protokola

2. mrenog i transportnog protokola na izvoritu

3. komunikacija mrenog protokola (na izvoritu) i transportnog (na odreditu)

158. Enkapsulacija predstavlja:

1. smetanje podataka vieg nivoa u okvir nieg protokola

2. pakovanje podataka nieg nivoa u okvir vieg protokola

159. Enkapsulacija je direktno vezana za:

1. vertikalnu komunikaciju

2. horizontalnu komunikaciju

160. Primer enkapsulacije je:

1. smetanje podataka TCP-a u IP

2. smetanje podataka IP-a u TCP

3. kompatibilnost izmeu TCP i UDP protokola

161. U praksi postoji vie protokola:

1. viih nivoa

2. niih nivoa

162. Raunar sa dva mrena interfejsa koji omoguava komunikaciju izmeu Ethernet i Token-ring mrea primljene podatke konvertuje:

1. direktnim prevoenjem zaglavlja

2. podizanjem na mreni nivo

163. Korienjem loopback ureaja eliminie se potreba za:

1. viim slojevima ref. modela

2. niim slojevima ref. modela

5.1. OSI model

164. OSI je skraenica za:

1. Open System Interconnection

2. Organization for Standardization, International

3. Organizing and Standardizing Interfaces

165. OSI model je razvijen od strane:

1. ISO

2. IEEE

3. ANSI

166. OSI model je standardizovan:

1. 1984. godine

2. 1992. godine

3. nikada nije formalno standardizovan

167. OSI model je:

1. formalni standard

2. de-facto standard

168. OSI model je najkorieniji referentni model u praksi.

1. Tano

2. Netano

169. OSI model definie:

1. 4 sloja

2. 5 slojeva

3. 7 slojeva

170. Najnii sloj OSI modela je:

1. fiziki sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

171. Najvii sloj OSI modela je:

1. fiziki sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

5.2. Internet model (TCP/IP)

172. TCP/IP model je standardizovan:

1. 1984. godine

2. 1992. godine

3. nikada nije formalno standardizovan

173. TCP/IP model je:

1. formalni standard

2. de-facto standard

174. TCP/IP model je najkorieniji referentni model u praksi.

1. Tano

2. Netano

175. TCP/IP model definie:

1. 4 sloja

2. 5 slojeva

3. 7 slojeva

176. Najnii sloj TCP/IP modela je:

1. fiziki sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

177. Najvii sloj TCP/IP modela je:

1. fiziki sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

6.Fiziki sloj

6.0. Uvodna lekcija

6.1. RS-232

178. RS-232 oznaava:

1. serijski port raunara

2. USB port raunara

3. Ethernet mreni interfejs

179. Najei ureaji za umreavanje putem RS-232 porta je:

1. modem

2. Ehternet mreni adapter

3. WiFi

180. RS-232 standard ima tendenciju:

1. da zameni USB

2. da bude zamenjen USB-om

3. zameni sve interfejse za pristup mrei

181. Maksimalna brzina prenosa podataka pute RS-232 interfejsa je:

1. 56 Kb/s

2. 115.200 b/s

3. 2 Mb/s

6.2. USB (Universal Serial Bus)

182. USB skraenica oznaava:

1. Universal Serial Bus

2. Uniform System Bus

3. Unified Speed Bus

183. U odnosu na RS-232 USB nudi:

1. vee brzine prenosa podataka

2. iste brzine prenosa podataka

3. nie brzine brenosa podataka

6.3. FireWire (IEEE1394)

184. FireWire standard je standardizovan od strane IEEE pod brojem:

1. 1394

2. 803.2

3. 65535

6.4. IrDA (Infrared Data Association)

185. IrDA nain prenosa podataka kao nosioce signala koristi:

1. infracrvene svetlosne signale

2. radio talase

3. zvuk

186. Osnovni problemi pri korienju IrDA su:

1. mala brzina prenosa

2. optika vidljivost

3. visoka cena kablova

4. nestandardizovana frekvencija radio talasa

187. IrDA se za prenos podataka uglavnom koristi kod:

1. lap-top raunara

2. PDA raunara

3. mobilnih telefona

4. mainframe raunara

5. standalone radnih stanica

6.5. Bluetooth

188. Bluetooth nudi beino umreavanje na:

1. malim razdaljinama (

Documents

Okvirna teorijska pitanja