Member of Press Publishing Group

OKTOBAR 2012. � Broj 39

medalje u Londonu

4Milica Mandi}Ivana Maksimovi}

Andrija Zlati}Vaterpolisti

OLIMPIJSKE IGRE 2012.

Oni su heroji SrbijeOni su heroji Srbije

KOLUMNA

Vlade Divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Boris Anti}

Saradnici Ksenija Maodu{, Marija

Milovanovi}, Marija Zori}, Aleksandar

Crnomarkovi}, Marija Pavlovi}

Tehni~ki urednik Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Okon~ale su se i Igre jubilarne XXXOlimpijade. U Londonu smo zaokru`i-li jo{ jedan olimpijski ciklus. Evo, pro-{lo je ve} mesec i po dana, ~ini mi se

sasvim dovoljno da se sumiraju i slegnu svi utisci.

Ve} sam rekao, ali ponovi}u, zadovoljan sam u~i-nkom sportista Srbije na Igrama u Londonu. Sigurnoda je moglo i bolje, ali moglo je i gore. Falilo je malosportske sre}e, da tas na vagi prevagne na na{u stra-nu, pa da ~etvrta mesta budu i medalje, ali i to je spo-rt... Nekada vas sre}a poslu`i, nekada ne...

Zlatna, srebrna i dve bronzane medalje! Jedno odli-~je vi{e nego u Pekingu, ali ne bilo koje, ve} ono na-jsjajnije! Posle 12 godina na{a zastava vijorila se nanajvi{em mestu i intonirana je na{a himna. Milicanas je sve obradovala, verujem i vi{e nego {to ona sa-ma mo`e da nasluti. Bila je spremna, odlu~na, sigu-rna u sebe, sa svojim timom i{la je ka cilju i stigla dozlata! Svaka ~ast i hvala joj jo{ jednom!

Strelci su doneli i tu 100. medalju za na{ olimpij-ski tim. Ivana Maksimovi}, dete olimpijskog {am-piona iz Seula i danas selektora na{e reprezentacijeGorana Maksimovi}a, obradovala nas je u trenutkukada je atmosfera u timu, posle nekoliko {ansi i zadlaku ispu{tenih medalja, polako krenula nizbrdo.Stigla je u pravi ~as! I Ivana, ali i Milica su svakakobile na{e olimpijske nade i sportistkinje koje su una{im programima ve} du`e vreme. Nadali smo senjihovim odli~jima, ali i da su ove medalje do{le teku Riju, to bi bilo na mestu, jer su obe izuzetno mla-de.

Ne bi bilo 100. medalje da nam pre toga, ve} prvogdana Andrija Zlati} nije doneo prvo odli~je na ovimIgrama. Malo je falilo da Andrija do|e i do jo{ jedneolimpijske medalje. Ako tome dodamo i ~etvro i se-dmo mesto Zorane Arunovi}, siguran sam da }emo iu Riju sa pa`njom pratiti na{e strelce.

[ta re}i o vaterpolistima, a da ve} nije re~eno? Odnjih se uvek najvi{e o~ekuje, a nikada nas nisu razo-~arali. Ponovo su bili u situaciji da igraju, sigurno na-

jte`i me~ za bronzu! Kada je malo ko na tribinamaverovao u preokret, momci su se sjajno borili i jo{jednom pokazali da su najbolji onda kada je najva-`nije. To mogu samo veliki {ampioni!

Kada pored osvojenih medalja sagledamo i ostalevisoke plasmane sportista koji su bili u borbi za me-dalje, a to su kajaka{i Marko Novakovi} i sestre Mo-ldovan, sjajni Velimir Stjepanovi}, Zorana Arunovi},naravno Milorad ^avi} i Novak \okovi}, to su sveodli~ni rezultati vrhunskih sportista, koje }emo saizuzetkom ^avketa, u borbi za olimpijska odli~ja bo-driti i u Riju 2016.

Javnost u Srbiji je sebi dala odu{ka, pa bih rekaoda je u najmanju ruku bilo i nekorektnih komenta-ra... Pla{im se da oni koji sebi dozvole da ka`u dabronza vaterpolista i nije uspeh, ne znaju ni {ta jesport, ni {ta je takmi~enje, ne slute koliko vremenai truda svaki sportista ulo`i da do|e do vrhunskogrezultata i nikakvu ideju nemaju o tome {ta su Olim-pijske igre.

London je bio prva misao sa kojom smo se dugobudili i odlazili na spavanje... Sada okre}emo novi li-st i po~injemo novo poglavlje. ^etiri godine nije ma-lo, ali je puno zadataka koje treba obaviti i izazovakoje treba prevazi}i u tom periodu. Za vrhunske spo-rtiste, ali i za sportske radnike nema odmora. Na pro-jektu Rio radi se ve} izvesno vreme, a sada se hvatazalet. Idemo ka Brazilu, da tamo napravimo bolji re-zultat od ovog u Londonu jer to je imperativ u bavlje-nju sportom!

Napravili smo veliki pomak u ciklusu London 2012.Postavili smo sistem sporta na noge i uz podr{kusvih na{ih partnera Ministarstva omladine i sporta,grada Beograda, Vlade AP Vojvodine i naravno spo-nzorskog pula OKS, zna~ajno smo unapredili usloveza rad i pripreme vrhunskih sportista Srbije. To sa-mo zna~i, da sada moramo da idemo jo{ dalje.

Svako na svom zadatku, sportisti na terenu, u ~am-cu, na streli{tu, a mi sa druge strane, alisa istim ciljem, idemo dalje puni ener-gije i u ritmu sambe zajedno za Rio!

nedelja

Zadovoljan sam u~in-kom sportista Srbije naIgrama u Londonu.Zlatna, srebrna i dvebronzane medalje! Jed-no odli~je vi{e nego uPekingu, ali ne bilo koje,ve} ono najsjajnije! Po-sle 12 godina na{a za-stava vijorila se na naj-vi{em mestu

Milica nas je sve obra-dovala, verujem i vi{enego {to ona mo`e danasluti. Bila je sigurna usebe, sa svojim timomi{la je ka cilju i stigla dozlata! Svaka ~ast i hvalajoj jo{ jednom!

Javnost u Srbiji je sebidala odu{ka, pa bih re-kao da je u najmanju ru-ku bilo i nekorektnihkomentara... Pla{im seda oni koji sebi dozvoleda ka`u da bronza vate-rpolista i nije uspeh, neznaju ni {ta je sport

Za vrhunske sportiste,ali i za sportske radnikenema odmora. Na pro-jektu Rio radi se ve}izvesno vreme, a sadase hvata zalet. Idemoka Brazilu, da tamo na-pravimo bolji rezultatod ovog u Londonu jerto je imperativ u ba-vljenju sportom!

U ritmu sambe zajedno za Rio

Member of Press Publishing Group

4 �Olimpijska revija oktobar 2012.

� Aleksandar Crnomarkovi}

Pre ne{to manje od dva meseca, celaSrbija se radovala fantasti~nom uspe-hu Milice Mandi}, njenoj zlatnoj me-dalji na Olimpijskim igrama u Londo-nu. Od te subotnje ve~eri do danas,

na{a zlatna olimpijka se nije vinula u nebesa,ve} je nastavila da naporno radi i te`i novimuspesima i medaljama za srpski sport.

Tekvondo reprezentacija Srbije otputovalaje u London 5. avgusta u ti{ini i bez prevelikiho~ekivanja naroda i javnosti. Pred poletanje sa

NAJVI[I CILJEVIKada sam ve} do{la dozavr{nice, nisam htela dase zadovoljim bronzom ilisrebrom, ve} da i u finaludam svoj maksimum i izborim se za zlato

olimpijska {ampionkaMilica Mandi}

@elimnovo zlato2016.� Trudi}u se da naredni period {to bolje iskoristim za napredak na svim poljima. Ho}u da u Rio de @aneiru budem jo{ ja~a, br`a, bolja i iskusnija, i da odbranim titulu

Intervju

oktobar 2012. Olimpijska revija� 5

seniorskom prvenstvu 2011, srebro u Evrop-skim kvalifikacijama za Olimpijske igre u Ka-zanju 2012, srebro na Evropskom prvenstvuu Man~esteru 2012. i bronzu na Svetskomstudentskom prvenstvu u P~eonu 2012.

��Da li ste verovali u tako veliki uspeh naOlimpijadi?

- Verovala sam u sebe, u svoj tim i na{rad, i znala sam da tako mo`emo da napra-vimo dobar rezultat. Sa tim stavom sam kre-nula u London i za vreme Igara to samopou-zdanje je raslo i teralo me da iz borbe u bo-rbu radim sve bolje.

��Kada ste po~eli pripreme za Olimpijskeigre i kako su one izgledale?

- Pripreme su po~ele 2008. godine, kada jeprvi put spomenut London i moj put do nje-ga. Trener Dragan Jovi} je oformio tim koji jesa mnom radio da bih se {to bolje pripremilado 2012. Tu su bili i kondicioni trener DraganJablan, psiholog Marija Sre}kov, a pro{le go-dine nam se priklju~io i Profex tim. Nije bilonimalo lako, imala sam dosta priprema, tre-ninga, takmi~enja, poraza i pobeda, ali znalasam da meni sve to ide u korist i da }e meu~initi boljim borcem.

��Kako ste se ose}ali posle ~etvrtfinala ipolufinala kada je ve} bilo jasno da je zlatoveoma blizu?

- U tim trenucima sam se samo trudila daostanem fokusirana do kraja. Nisam htelada se zadovoljim bronzom ili srebrom, ve} �

aerodroma „Nikola Tesla“, na{a dvadesetogo-di{nja olimpijka smerno i skromno je izjavilada ide na takmi~enje bez ikakve tenzije i da jojje najve}i motiv {to brani boje svoje zemlje.

Naredne subote, 11. avgusta, Milica Man-di} je sa ~etiri fenomenalne pobede donelana{oj zemlji zlatnu Olimpijsku medalju i bu-kvalno preko no}i postala jedna od najzastu-pljenijih medijskih li~nosti kod nas.

Nakon uspeha, brojnih gostovanja u emisi-jama, intervjua u novinama i humanitarnihakcija, Milica je ostala ~vrsto sa obe noge nazemlji i vratila se napornom treningu i pripre-mama za predstoje}a takmi~enja. Prisebna isvesna da njen `ivot vi{e nikada ne}e biti upotpunosti isti kao pre one ~arobne avgusto-vske ve~eri kada je zadivila Srbiju i postala he-roj nacije. U intervjuu za Olimpijsku reviju,Milica je pri~ala o svojim po~ecima, utiscimasa Igara, planovima za budu}nost...

��Kada ste po~eli da trenirate tekvondo ikako ste se opredelili ba{ za ovaj sport?

-Tekvondo sam po~ela da treniram u pe-tom razredu osnovne {kole i ve} jedanaestgodina sam u ovom sportu. Za njega sam seodlu~ila kada sam videla plakat u svojoj {ko-li i odgledala demonstraciju.

��Koji su va{i najve}i uspesi u ovom spo-rtu pre Londona i velikog zlata?

- Pre Olimpijade sam osvojila pet medalja:Bronzu na Svetskom prvenstvu za juniore uIzmiru 2008. godine, bronzu na Svetskom

Porodica, trener i „batica“ najve}a podr{ka

�Ko vam je najve}a podr{ka?- Mama, tata, baka i sestra. Oni sve pro ivlja-

vaju sa mnom, i tu su uvek za mene. Tu bih jo{dodala mog trenera Jovi}a, koji je neverovatanstru~njak, i mog „baticu“, kuma koji me je kr-stio pred Igre, koji mi je kao stariji brat.

11Pohvale OKS-u i Reviji

�Kakvu saradnju imate sa Olimpijskimkomitetom i {ta mislite o Olimpijskoj reviji?

- Olimpijski komitet Srbije je uvek stajaouz nas i izlazio nam u susret kad god je bilopotrebno. A za Olimpijsku reviju mislim da jesjajan na~in promovisanja svih olimpijaca.

GODINA MILICA MANDI]TRENIRA TEKVONDO

6 �Olimpijska revija oktobar 2012.

da i u finalu dam svoj maksimum i izborimse za zlato.

��Kakve su va{e impresije o Igrama, Lo-ndonu, Olimpijskom selu... ?

- Iz Londona nosim samo pozitivne utiske,po~ev{i od takmi~enja, organizacije, ljudi uselu... Selo je fenomenalno, videti sve najbo-lje sportiste sveta na svetu na jednom mestu,zaista je jedan poseban ose}aj. A pored tak-mi~enja, ubedljivo najve}i utisak su mi osta-vili Olimpijski stadion i trka na 100 metara.Gledali smo polufinale i finale, i neverovatnoje da toliki broj ljudi do|e samo da oseti desetsekundi uzbu|enja, koliko traje ta trka.

��Ko vas je najvi{e odu{evio od na{ihsportista u Londonu, a ko od stranih?

- Od srpskih sportista Damir Fejzi} u te-kvondou, koji je bio na{ najmla|i olimpijac.Pokazao je da je siguran, spreman, odlu~ani borben. Veliki potencijal, i velika nada zamedalju u Riju! Od stranih Jusein Bolt, kojije osvojio tri zlata.

��Kakav je va{ `ivot posle Igara i kolikose toga promenilo u odnosu na period preLondona?

- Promenilo se to {to su novinari po~eli dos-ta da se interesuju i za mene, a i za tekvondo, ito {to me ljudi prepoznaju na ulici. Ina~e, saistim ljudima se dru`im kao i ranije, treniram ipona{am se kao i do sada. Sve u svemu, samosam nastavila da `ivim svoj uobi~ajeni `ivot.

�

��Da li je te{ko ponovo motivisati sebe zanaporan rad nakon {to ste osvojili olimpijskozlato i ostvarili najve}i san svakog sportiste?

- Nije te{ko. Imam 20 godina i svesna samda je cela karijera ispred mene, a i `eljna samnovih dobrih rezultata i medalja. Smatramda je ovo po~etak i da tek sad treba da se ma-ksimalno posvetim tekvondou.

��Imate {ansu da odbranite zlatnu olimpi-jsku medalju. Da li o~ekujete da }ete se i nataj na~in upisati u istoriju na{eg sporta?

- Ja se nadam! ^etiri godine je dug period, itrudi}u se da ga {to bolje iskoristim za napre-dak na svim poljima. Pa da na slede}im Igra-ma u Rio de @aneiru budem jos ja~a, br`a, bo-lja, iskusnija i da odbranim titulu.

��Koji su va{i planovi za naredni period,koja vas takmi~enja o~ekuju?

- Po~ela sam sa pripremama, slede}i veli-ki cilj mi je Svetsko prvenstvo, koje se odr-`ava u julu 2013. godine u Meksiku. Do tada}u imati dosta priprema i turnira, koji }e mipomo}i da se {to bolje pripremim za ovo va-`no takmi~enje.

��Koliki je udeo trenera Dragana Jovi}au va{im uspesima?

- Ogroman! Jer da njega nije bilo, ja nebih bila ovde gde sam sada! Oformio je timkoji radi sa mnom, pru`io mi najbolje uslo-ve, i od samog starta je verovao u mene, ato mi je pru`alo sigurnost u kriznim mo-mentima.

��Koliko mlad ~ovek mora da se `rtvuje dabi postigao vrhunski rezultat u sportu i kolikoje to te{ko uskladiti sa privatnim obavezama?

- Svaki vrhunski rezultat zahteva dosta `r-tve, tako da uvek mora ne{to da ispa{ta. Nebi-tno da li su to u nekoj meri fakultet, dru{tvo iliizlasci, ja znam da mi je svakodnevni prioritettrening i da se sve ostalo podre|uje tome.

��[ta biste poru~ili mladim ljudima koji-ma ste idol?

- Samo da vole ono ~ime se bave i da u`i-vaju u tome.

��[ta savetujete onima koji po~inju da sebave sportom?

- Da istraju u onome {to po~nu, pre|usvaku prepreku i da se ne predaju lako.

��Koji sport najvi{e volite da gledate,osim tekvondoa?

- Najvi{e volim ko{arku i odbojku, a i veli-ki sam fan atletike.

��Da li ste svesni da ste postali heroj na-cije, da vam se ljudi dive, da ste popularnime|u svim generacijama?

- Zbog ljudi koji mi prilaze na ulici po~i-njem da budem svesna {ta sam ostvarila. Ni-sam mogla ni da pomislim da }e to takoodjeknuti. To je velika stvar za mene i uvekje lepo tako ne{to znati. Naravno, ponosimse time, kao i moji roditelji. ��

INTERVJU

VELIKA STVARNisam mogla ni da pomislim da }e uspeh tako odjeknuti. To je velika stvar za mene. Naravno, ponosim se time, kao i moji roditelji

Put Milice Mandi} do zlata na OI

Osmina finalaTalitiga Krouli (Samoa) 16:2^etvrtfinaleMaria Espinoza (Meksiko) 6:4PolufinaleAnastasija Bari{njikova (Rusija) 11:3Me~ za zlatoAn Karolin Graf (Francuska) 9:7

oktobar 2012. Olimpijska revija� 7

LONDON 2012.

Srbija je ponosna

^etiri olimpijske

medalje uLondonu

^etiri olimpijske

medalje uLondonu

� Milica Mandi} osvojila zlato, Ivana Maksimovi} srebro, Andrija Zlati} i vaterpolisti bronzu,tako da je na{a zemlja stigla do ukupno 102. olimpijskog odli~ja� Na{u zemlju je na najve}em svetskom takmi~enju od 27. jula do 12. avgusta predstavljalo 115 sportista u 15 sportova

8 �Olimpijska revija oktobar 2012.

Srbija mo`e da bude ponosna na u~i-nak reprezentativaca na 30. Olimpij-skim igrama u Londonu, odr`anim od27. jula do 12. avgusta. Na{u zemlju jena najve}em svetskom takmi~enju

predstavljalo 115 sportista u 15 sportova, osvo-jene su ~etiri medalje i postignuto je mnogoveoma dobrih rezultata.

Najbolja je bila Milica Mandi}, koja je do{lado zlata u tekvondou, srebro je pripalo strelki-nji Ivani Maksimovi}, bronza Andriji Zlati}u uistom sportu, a vaterpolisti su i ovoga puta bi-li na vrhunskom nivou i zauzeli tre}e mesto.Tako je na{a zemlja stigla do ukupno 102. me-dalje u istoriji, budu}i da je pre Londona ima-la 98.

Nisu samo osvaja~i medalja zaslu`ili aplau-ze. Srbiju su na najbolji na~in predstavljali iostali takmi~ari, koji su se borili svim srcem dapostignu {to bolji rezultat. Teniser Novak \o-kovi}, pliva~ Milorad ^avi} i strelkinja ZoranaArunovi} su bili na korak do odli~ja, zauzeli su~etvrta mesta. U kajaku u finale su u{li MarkoNovakovi} i sestre Olivera i Nikolina Moldo-van, zatim atleti~ari Asmir Kola{inac i Ivana[panovi}, pa mladi pliva~ Velimir Stjepanovi},a bilo je tu jo{ dosta dobrih ostvarenja i mnogorazloga za zadovoljstvo.

Koliko je Srbija imala dobar nastup na Olim-pijskim igrama u Londonu, pokazuje podatakda smo od raspada SFRJ samo jo{ u Atlanti1996. godine osvojili ~etiri medalje. Tako|e, uVelikoj Britaniji je Milica Mandi} posle 12 godi-na pauze donela zlato na{oj zemlji i ponovilauspeh odbojka{a iz Sidneja. I {to je tako|e bit-no, pokazali smo da smo na pravom putu, daimamo mnogo talenata, mladih takmi~ara iprostora za napredak, {to nagove{tava da }e-mo u Rio de @aneiru 2016. godine biti jo{ bolji.

Zlatna MilicaReprezentativka Srbije u tekvondou Mili-

ca Mandi} osvojila je zlatnu medalju naOlimpijskim igrama u Londonu! Ona je ufinalu kategorije preko 67 kilograma po-bedila Francuskinju i prvog favorita En-Karolinu Graf rezultatom 9:7,po runda-ma 1:1, 4:3, 4:3.

Milica je tako ostvarila najve}i uspehSrbije na Igrama u Londonu, a ovo je pr-va zlatna medalja za na{ sport na Oli-mpijskim igrama jo{ od Sidne-ja 2000. godine, kada su triju-mfovali odbojka{i.

- Neverovatan je ose}ajuzeti zlatnu medalju na Oli-mpijskim igrama. Zajednosmo radili godinama i trudse kona~no isplatio. Hvalaovom divnom sportu zasve {to mi je pru`io. Treni-ram tekvondo ve} deset go-dina, postala sam olimpijska{ampionka a nadam se da }utako nastaviti bar jo{ deset, odno-sno dva olimpijska ciklusa - kon-statovala je Milica.

Srebrna IvanaIvana Maksimovi} je u{la u

istoriju kao sportistkinja koja jeSrbiji donela 100. olimpijsku

Bronzani Zlati}Prvog dana Olimpijskih igara u Lon-

donu Srbija je osvojila medalju! AndrijaZlati} stigao je do bronzanog odli~ja u di-sciplini vazdu{ni pi{tolj 10 metara, i 99.medalje za Srbiju.

- Jo{ nisam svestan uspeha koji sam na-pravio. Poslednji metak sam video kraji~-kom oka i znao sam da je glavni konku-rent lo{e opalio, tako da sam skinuo veli-ki pritisak. Na kraju sam dobro opalio iiza{ao sa takmi~enja kao osvaja~ bronze -rekao je Zlati}.

Vaterpolisti uvek sa medaljomVaterpolisti Srbije savladali su Crnu Go-

ru rezultatom 12:11 (3:2, 1:3, 4:5, 4:1) uveoma te{koj utakmici i odbranili bron-zu iz Pekinga!

- Jedva smo pre`iveli i dokazali smo damo`emo da donesemo medalju u Srbiju.Protiv Italijana nismo dobro odigrali. Za-hvalio bih se svima, pozdravio celu Sr-biju jer je ova medalja deo svih ljudi uotad`bini koji su u mislima bili sa na-ma - rekao je vaterpolista Nikola Ra-|en.

Filip Filipovi} je zaklju~io:- Ovaj me~ je bio vi{e od duela za

tre}e mesto. I mi i Crna Gora do{li smo

LONDON 2012.

a,

medalju! Ona je osvojila srebrnu meda-lju u disciplini MK pu{ka trostav na OIu Londonu.

- Nemam ose}aj da sam uzela sre-bro. Nadam se da }e me sutra taj ose-

}aj „opaliti“ kada se budem probudila.Ponavljam, finale je bilo stresno, ka-

da sam ~ula ovacije ba{ sam se une-rvozila. Kada sam pogodila 10,9

ose}ala sam se kao da sampoletela u svemir. Bilasam ponosna jer sam svetehni~ki savr{eno uradi-la - obja{njavala je Ivanaposle zavr{etka takmi-~enja.

- Nadam se da }emose vratiti sa Olimpijskihigara u Rio de @aneirusa jo{ vi{e medalja i da}emo opravdati sve{to je ulo`eno u nas.

Hvala mojim prijatelji-ma, mojim roditeljima i na-

dam se da }u ovako ~e{}e daih obradujem. Hvala Olimpi-jskom komitetu Srbije. Mi-slim da ~etiri medalje nijemalo i da treba da budemoponosni - dodala je Ivana.

oktobar 2012. Olimpijska revija� 9

m a l oiskustva,

ali gre{ke kojesam pravio u Lo-

ndonu vi{e se ne}eponavljati - optimista

je Marko.Kajaka{ice Nikolina i

Olivera Moldovan, naj-mla|e u~esnice finala,zauzele su osmu pozicijuu trci K2 (500) sa vreme-nom 1:48,948 minuta.

- Nismo bile na svomnivou, pojela nas je tre-ma. Bilo je sve dobro dopred trku. Bile smo opu-{tene, a trener nam jegovorio da svet ne}epropasti ako ne ostvari-mo dobar rezultat. Ni-{ta nije vredelo - rekla

je Nikolina Moldovan.

LONDON 2012.

�

u situaciju da se bo-rimo za bronzu.Osetilo se da ima-mo tu energiju.^estitam svima,stru~nom {ta-bu. Ova meda-lja nema samobronzani sjaj. Sijamnogo ja~e, s obzi-rom na okolnosti ukojima je izborena.Moramo da negujemoprave vrednosti i da podr-`imo mlade koji dolaze. Na-dam se da }e nas u Riju biti jo{vi{e, da }emo osvajati vi{e me-dalja. Srbija ima kvalitet, trebaulagati u sport, smatram da smona svaki na~in zaslu`ili uspeh .

Dva finala za kajaka{eKajaka{ Marko Novakovi} na

svom debiju na Olimpijskim igra-ma plasirao se u finale disciplinesprint jednosed na 200 metara izauzeo sedmo mesto.

- Imam kvalitet za olimpijskoodli~je. Uverio sam se u to tokomnadmetanja sa najboljim takmi~a-rima planete. Nedostajalo mi je

10 �Olimpijska revija oktobar 2012.

LONDON 2012.

BU\ENJE ATLETIKENa{i atleti~ari nisu osvojilimedalju u Londonu, ali su pokazali da srpska„kraljica sportova“ ima lepu budu}nost

� Strelci u jo{ tri zavr{niceOsvaja~ prve medalje za Srbiju u Londonu,

Andrija Zlati}, u finalu discipline malokalibar-ski pi{tolj zauzeo je {estu poziciju.

Iako se pred poslednju seriju nalazio na deo-bi tre}e pozicije, Zlati}u je popustila koncen-tracija, „upucao“ je samo 7,6 i ostao bez dru-gog odli~ja.

U finalu ga|anja vazdu{nim pi{toljem, Zora-na Arunovi} je upucala 483.5 krugova i tim re-zultatom osvojila sedmo mesto.

- Cilj je bio da u|em u finale, ali kada se ta-mo ve} plasirate onda je sve mogu}e. U finalusam podlegla pritisku jer je atmosfera bilamnogo vrelija nego na kvalifikacijama i tek odpetog metka sam uspela da se vratim, ali je ta-da bilo prekasno - kazala je Arunovi} i dodalada je uspela da se prilagodi uslovima.

Zorana je u finalu MK pi{tolja na 25m osvo-jila ~etvrto mesto. Rezultatom od 787,3 krugo-va je za 1,3 kruga bila iza tre}eplasirane Ukraji-nke Olene Kostevi~.

Arunovi}eva je izjavila da joj je izuzetno `ao,jer joj je izmakla bronzana medalja:

- Najgore mogu}e mesto na Olimpijskimigrama, posle ovakvog raspleta. Meni je izuze-tno `ao, ne znam da li uop{te mo`ete da zami-slite koliko. Dva finala na prvim Igrama, a bezmedalje.

Kola{inac i [panovi}eva do finalaReprezentativac Srbije u bacanju kugle

Asmir Kola{inac osvojio je sedmo mesto na Oli-mpijskim igrama u Londonu. Na{ takmi~ar jedo ovog plasmana do{ao hicem iz druge run-de i rezultatom od 20,71 metra.

U ~etvrtom poku{aju Kola{inac jo{ jednomnije uspeo da nadma{i rezultat iz druge serije,po{to je ostvario rezultat od 20,51 metra. U pe-tom, posle podr{ke ~itavog stadiona, Kola{inacje izbacio kuglu na 20,46 i pred poslednju seri-ju ostao na sedmom mestu. Ni {esti poku{aj ni-je doneo veliku promenu, pa je Kola{inac i de-finitivno zauzeo sedmu poziciju.

Ivana [panovi} je osvojila 11. mesto u skokuu dalj.

- Ju~e sam odradila pola posla, danas je tre-balo da zavr{im na jedan drugi na~in, ali nisamuspela. Ja sam me|u 12 najboljih na svetu i toje veliko dostignu}e. @ao mi je {to nisam sko-~ila bolje, ali na kraju sam zadovoljna osvaja-njem 11. mesta - rekla je [panovi}eva i dodalada joj je cela sezona bila turbulentna zbog pro-blema sa povredom butine, da joj je to jo{ sve-

`e u glavi, ali da je u London stigla spremna.- Daleko od toga da nisam spremna, ali po-

trebno je da se mnoge kockice slo`e da bih sko-~ila rezultat koji sam skakala do pro{le godine.

ADUTIZA 2016.AsmirKola{inac,Ivana[panovi} i ZoranaArunovi}

Na`alost, trening i takmi~enje nisu isto, sve-jedno je da li sam 11. sa 6,40 ili 6,70. Naravno,vi{e bih volela da sam sko~ila 6,80 nego 6,35 -poru~ila je [panovi}eva.

oktobar 2012. Olimpijska revija� 11

Novak \okovi} ~etvrti u LondonuNovak \okovi} nije uspeo da odbrani bron-

zu osvojenu pre ~etiri godine u Pekingu. Na{najbolji teniser je u me~u za tre}e mesto pora-`en od Huana Martina del Potra rezultatom 0:2(5:7, 4:6).

- Ne znam da li ja nisam imao sre}e ili je onbio bolji. ~estitam mu, zaista je igrao sjajno. Daje moglo da se okrene i ode na moju stranu -moglo je. Razo~aran sam - izjavio je Novak po-sle me~a za bronzu.

^avi}u izmakla medalja, Stjepanovi} nova nada

Milorad ^avi} osvojio je ~etvrto mesto u fi-nalnoj trci na 100 metara delfin stilom. Na{em

pliva~u do odli~ja je nedostajalo 0,37 sekunde.^avi} je dobro zapo~eo trku i u prvih tridese-

tak metara bio me|u prva tri takmi~ara. Ondaje poja~ao ritam i do prvog okreta uspeo da do-|e prvi, gde je i stvorio prednost od 0,21 seku-nde u odnosu na pratioce. Ipak, sam okret na50 metara nije bio na najvi{em mogu}em ni-vou, {to je ostalima omogu}ilo da sustignu a-vi}a.

Tako se najuspe{niji pliva~ Srbije oprostio odbazena, sa ~etvrtim mestom na Olimpijskimigrama, po{to je deonicu zavr{io za 51,81 seku-ndom.

Velimir Stjepanovi} zauzeo je {estu pozicijuu finalnoj trci na 200 metara delfin stilom naOlimpijskim igrama u Londonu u vremenu

1:55.07. Velja je prvo postavio novi dr`avni re-kord, a potom u polufinalu izborio priliku da pli-va za medalju sa samom elitom.

- Nisam ostvario vreme koje sam hteo, ali daosam sve od sebe. Prvih 150 metara sam ba{ iza-{ao brzo i nisam mogao da vratim poslednjih50. Moj plan nije bio da uzmem medalju u Lo-ndonu, nego u Riju. Ovde sam eleo u polufina-le, a osvojio sam {esto mesto - rekao je Stjepa-novi}.

Na pitanje kako je bilo plivati protiv MajklaFelpsa, na{ olimpijac je rekao:

- Te`ak je ose}aj kad zna{ da pliva{ protiv ne-koga ko je osvojio osam medalja u Pekingu. Ali,dao sam sve od sebe, mislio sam samo na svo-ju trku - zaklju~io je Stjepanovi}. �

LONDON 2012.

U ^ I N A K N A [ I H R E P R E Z E N T A T I V A C A N A O I 2 0 1 2 .

12 �Olimpijska revija 2012. oktobar

Ovogodi{nje Olimpijske igre u Lo-ndonu osta}e upam}ene po spe-ktakularnim nastupima sjajnihtakmi~ara, obaranju velikogbroja rekorda u raznim discipli-

nama, postavljanju novih granica. Ipak, umoru vrhunskih sportista i ovoga puta biloje pojedinaca koji se izdvajaju, a na 30. Igra-ma u glavnom gradu Velike Britanije to su,nema sumnje, bili pliva~i Majkl Felps(SAD), Ji [iven (Kina), Misi Frenklin (SAD)i fenomenalni sprinter Jusein Bolt.

Pomenuti kvartet ostvario je neverovat-ne uspehe u Londonu, s obzirom na to dasu zajedno ukupno osvojili 16 medalja, od~ega ~ak 13 zlatnih. U konkurenciji vi{e od10.000 u~esnika iz 204. zemlje, njih ~etvo-ro su se zahvaljuju}i briljantnim rezultati-ma izdigli iznad ostalih.

Majkl Felps (SAD)Definitivno prva zvezda bio je Majkl Felps,

kome su ovo bile poslednje Igre. U{ao je uistoriju sporta, jer je u Londonu osvojio {estodli~ja (~etiri zlata i dva srebra), ~ime je stigaodo brojke od 22 medalje, po ~emu je postaonajbolji olimpijac svih vremena. S obzirom nato da je u 27. godini odlu~io da zavr{i profe-sionalnu karijeru, nema sumnje da je Felps nanajbolji mogu}i na~in oti{ao u penziju.

Kada je re~ o njegovim rezultatima na mi-nulim OI, ameri~ki pliva~ je jo{ jednom doka-zao da u bazenu retko ko mo`e da mu parira.Iako je takmi~enje po~eo iznena|uju}im ~e-tvrtim mestom u trci na 400 metara me{ovi-tim stilom, Felps je do prve medalje u Londo-nu do{ao posle {tafete 4x100 metara slobod-nim stilom, u kojoj su SAD osvojile srebro. Po-sle samo nekoliko dana stiglo je jo{ jedno sre-brno odli~je (200 metara delfin), a onda i zla-to u trci 4x200 metara slobodno, ~ime je pobroju medalja oborio rekord ruske gimnasti-~arke Larise Latinjine iz 1964. godine.

Kako je takmi~enje na Igrama odmicalo,tako je ameri~ki pliva~ bio sve sigurniji, ko-ncentrisaniji i br`i, pa je na kraju uspeo daosvoji jo{ tri zlatne medalje (200m me{ovi-to, 100m delfin i 4x100m me{ovito). Ceosvet mu se klanjao, kolege divile, a dobio je~estitke ~ak i li~no od predsednika SAD, Ba-raka Obame.

- Uradio sam sve {to sam `eleo. Do{lo je vre-me da probam ne{to drugo. @elim da u`ivam.Tokom svih ovih godina bio sam u raznim gra-dovima, ali nikada nisam imao vremena da ihobi|em i upoznam - rekao je Felps.

Najve}i junaci Olimpijskih

Felps oti{ao uBolt opet zad

�Ameri~ki pliva~ na svojim poslednjimIgrama stigao do brojke od 22 olimpijskemedalje, ~ime je nadma{io rusku gimnasti~arku Larisu Latinjinu

�„Munja“ sa Jamajke osvojio trizlata u sprinterskim disciplinama,a Kineskinja Je [iven i AmerikankaMisi Frenklin briljirale u plivanju

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

oktobar 2012. Olimpijska revija� 13

Jusein Bolt (Jamajka)

Kratko i jasno - ~ovek zvani „Munja“. Sprin-ter sa Jamajke ponovo je odu{evio svet svojimfenomenalnim sposobnostima na atletskoj sta-zi, osvojio je zlato u sve tri discipline (100 m,200 m i {tafeta 4x100 m), ~ime je ponoviouspeh iz Pekinga pre ~etiri godine.

A mnogi su pre po~etka takmi~enja sumnja-li u njega, nisu verovali da mo`e ponovo da bu-de prvi, jer je kuburio sa povredom le|a. Me|u-tim, Boltu je to bio samo motiv vi{e da jo{ jed-nom doka`e da je najbr`i ~ovek na planeti. Deo-nicu od 100 metara istr~ao je za 9,63 sekunde,{to je i novi olimpijski rekord, a pona{anjem nastazi i van nje ~inio je da non-stop bude u cen-tru pa`nje.

Osim {to }e ga ljubitelji sporta pamtiti po ne-verovatnim rezultatima, Bolt }e mnogima osta-ti u se}anju i zbog na~ina na koji je proslavljaopobede ({irenje ruku, slanje poljubaca, pucanje,pevanje, igranje...), zbog kontroverznih izjava,ali i `estokih kritika upu}enih legendarnomatleti~aru Karlu Luisu, koji je sportiste sa Jama-jke dovodio u vezu sa dopingom.

- Uradio sam {ta sam hteo. Hteo sam dau|em u istoriju. Mo`ete u`ivati u mojoj slavi.Ovo je poruka svima koji su rekli da ne}u pobe-diti. Sada mogu samo da }ute, jer ja sam legen-da - poru~io je Bolt.

Je [iven (Kina)

Svetsko ~udo dolazi iz Kine. Ono {to jeJe [iven u~inila u Londonu, zadivilo jesvet. Naime, 16-godi{nja kineska pliva~icaosvojila je zlato u trci na 400 metara slo-bodnim stilom, u finalu je postavila novisvetski rekord, dok je svoj li~ni popravilaza ~ak {est sekundi. [iven je rivalke osta-vila daleko iza sebe, a poslednjih 100 me-tara otplivala je za 58,68 sekundi, {to je bo-lje od rezultata trojice pliva~a koji su se ta-kmi~ili u mu{kom finalu. Poslednjih 50metara isplivala je br`e od pobednika Ame-rikanca Rajana Lohtea.

Bilo je i sumnji da je Kineskinja koristilanedozvoljena sredstva, ali MOK je stao u od-branu kineske pliva~ice, navode}i da je onapro{la doping test.

Misi Frenklin (SAD)Na listi najuspe{nijih sportista 30. Olimpi-

jskih igara, ameri~ka pliva~ica Misi Frenklinzauzima drugo mesto, odmah iza sunarodni-ka i kolege Majkla Felpsa. Naime, 17- godi{njaAmerikanka takmi~enje je zavr{ila sa pet me-dalja, odnosno ~etiri zlatne i jednom bronza-nom, a s obzirom na njene godine, sigurno }ei na narednim Igrama u Riju biti me|u glav-nim favoritima za osvajanje odli~ja. �

kih igara u Londonu 2012.

u legendu, divio planetu

Li~ne karte

MAJKL FELPSDatum ro|enja: 30. jun 1985. Mesto:Baltimor (Merilend) Dr`ava: SAD Uspesi i medalje: [est zlata i dve bronze naOI u Atini 2004, osam zlata na OI u Pekingu2008, ~etiri zlata i dva srebra na OI u Lon-donu 2012, 27 zlatnih, {est srebrnih i jednabronzana medalja sa Svetskih prvenstava.JUSEIN BOLTDatum ro|enja: 21. avgust 1986. Mesto:Trelavni Dr`ava: Jamajka Uspesi i medalje:Tri zlata na OI u Pekingu 2008, tri zlatana OI u Londonu 2012, pet zlatnih i dvesrebrne medalje sa Svetskih prvenstava.

16MEDALJA ZAJEDNO SUOSVOJILI FELPS, BOLT,

MISI I [IVEN U LONDONU

JE [IVENDatum ro|enja: 1. mart 1996. Mesto:Hang`ou Dr`ava: Kina Uspesi i medalje:Dva zlata na OI u Londonu 2012, zlato idva srebra sa Svetskih prvenstava.MISI FRENKLINDatum ro|enja: 10. maj 1995. Mesto:Pasadena (Kalifornija) Dr`ava: SAD Uspesi i medalje: ^etiri zlata i jedna bro-nza na OI u Londonu 2012, pet zlata,srebro i bronza sa Svetskih prvenstava.

14 �Olimpijska revija 2012. oktobar

Sve~ani do~ek olimpijskog tima

Olimpijski komitet Srbije u sara-dnji sa Skup{tinom grada Beo-grada i kompanijom Telenor,generalnim sponzorom OKS or-ganizovao je sve~ani do~ek za

olimpijce koji su predstavljali na{u zemljuna Olimpijskim igrama u Londonu.

Veliki broj gra|ana po`eleo je dobrodo{licuOlimpijcima, a u ime Olimpijskog tima sa ba-lkona gradske skup{tine okupljenima su seobratili osvaja~i medalja - bronzani strelac An-drija Zlati} i vaterpolo reprezentacija Srbije,srebrna strelkinja Ivana Maksimovi} i olimpi-jska {ampionka u tekvondou Milica Mandi}.

Beograd pozdravioBeograd pozdravio{ampione{ampione

oktobar 2012. Olimpijska revija� 15

Divac: Pobednici imaju veliki potencijalmali{anima, Vlade Divac je izjavio da je sre}ankad vidi mlade ljude da se bave sportom i do-dao:

- Hvala kompaniji Frikom {to je bila uz na{tim tokom Igara u Londonu, ali i {to organizo-vanjem ovakvih doga|aja podr`ava najmla|e.Siguran sam da neki od pobednika ovogodi{njeFrikom Olimpijade imaju veliki potencijal dapredstavljaju Srbiju i u~estvuju na nekim od na-rednih Olimpijskih igara.

Nakon zavr{etka takmi~enja, aktuelni Evro-pski {ampion u kajaku i finalista Olimpijskih iga-ra u Londonu, Marko Novakovi}, dodelio je ma-li{anima medalje i poklone. �

AKTIVNOSTI OKS

U septembru je odr`ano finale Frikom Olim-pijade. Ova manifestacija je organizovana u osa-mnaest gradova Srbije, a sve u cilju razvoja spo-rta, sportske kulture i dru`enja me|u mladima.

Olimpijada se sastojala od {est sportova i iga-ra za publiku, a u~esnici su imali priliku da seoprobaju u sportovima koje su ovog leta moglida gledaju na Olimpijskim igrama u Londonu.

Nadmetanja u ko{arci, rukometu, odbojci napesku, badmintonu, stonom tenisu i skoku udalj pomno je pratio i legendarni ko{arka{ Vla-de Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Sr-bije.

Nakon fotografisanja i deljenja autograma

F I N A L E F R I K O M O L I M P I J A D E

16 �Olimpijska revija 2012. oktobar

AKTIVNOSTI OKS

nja izbornog postupka za predsednika i ~lano-ve organa OKS, otvoren je i postupak za imeno-vanje ~lanova Sportske komisije OKS.

Predsedni{tvo je na prvoj sednici po okon~a-nju Olimpijskih igara u Londonu usvojilo i izve-{taj [efa Misije Srbije Prof. dr Branislava Jevti-}a, kao i izve{taj {efa medicinskog tima Prof. drDragana Radovanovi}a.

Na XXXIV sednici Predsedni{tvo OKS jedno-glasno je donelo odluku o u~e{}u Tima Srbijena Mediteranskim igrama koje }e se odr`ati uMersinu (Turska) od 20. do 30. juna 2013. �

Na XXXIV sednici Predsedni{tva Olimpijskogkomiteta Srbije otvoren je izborni postupak zapredsednika i ~lanove organa OKS (Izvr{ni i Na-dzorni odbor) za novi olimpijski ciklus - Rio2016. Otvaranjem izbornog postupka otpo~injeperiod u kojem ~lanovi Olimpijskog komitetaSrbije dostavljaju svoje predloge za predsedni-ka i ~lanove Izvr{nog i Nadzornog odbora, a pookon~anju ovog perioda Izborna komisija utvr-di}e punova`nost kandidatura i dostaviti ihPredsedni{tvu OKS u cilju usvajanja izbornih li-sti i sazivanja Izborne skup{tine. Pored otvara-

O D R @ A N A X X X I V S E D N I C A P R E D S E D N I [ T V A O K S

Izborni postupak za novi ciklus

S P O R T S K I K A M P U K U ^ E V UProcter&Gamble u saradnji sa Olimpij-

skim komitetom Srbije organizovao je spo-rtski kamp u Ku~evu, sa ciljem da promo-vi{e razvoj mladih kroz sport i da oda priz-nanje mamama koje su zaslu`ne za posti-zanje dobrih rezultata njihove dece.

Olimpijci Mihail Duda{, Goran Jagar, Mi-ljan Vukovi}, Mihailo Miti}, kao i biv{i aso-vi @arko Paspalj i Nikola Kulja~a dru`ili suse sa decom i upoznali ih sa olimpijskimvrednostima. Uz najbolje trenere deca suu~ila da igraju fudbal, odbojku, rukomet,ko{arku, vaterpolo, ali tako|e kroz eduka-tivne radionice saznali su i sve o va`nostisporta, drugarstvu, fer igri i timskom radu.

V E S L A ^ I M A S R E B R O I T R I B R O N Z E

Reprezentacija Srbije osvojila je srebroi tri bronze na Evropskom prvenstvu uveslanju, koje je odr`ano u italijanskomgradu Vareze. Srpska vesla~ica u skifu IvaObradovi} osvojila je srebrnu medaljuostvariv{i vreme 7:39,87 minuta. Iva je dosamog fini{a bila na tre}em mestu, izadrugoplasirane Estonke. Me|utim, za-hvaljuju}i odli~nom veslanju u zavr{niciuspela je da se domogne srebrne meda-lje. Bronzanu medalju na osvojili su ~e-tverac bez kormilara (Milo{ Vasi}, Rado-je \eri}, Miljan Vukovi} i Goran Jagar), za-tim laki ~etverac bez kormilara (NikolaSelakovi}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babo-vi} i Milo{ Tomi}), kao i dvojac bez kormi-lara (Nenad Stoji} i Nikola Be|ik).

oktobar 2012. Olimpijska revija� 17

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Najboljih 30Dr`ava Zlato Srebro Bronza Ukupno1. SAD 46 29 29 1042. Kina 38 27 22 873. V. Britanija 29 17 19 654. Rusija 24 25 33 825. Ju`na Koreja 13 8 7 286. Nema~ka 11 19 14 447. Francuska 11 11 12 348. Italija 8 9 11 289. Ma|arska 8 4 5 1710. Australija 7 16 12 3511. Japan 7 14 17 3812. Kazahstan 7 1 5 1313. Holandija 6 6 8 2014. Ukrajina 6 5 9 2015. Kuba 5 3 6 1416. Novi Zeland 5 3 5 1317. Iran 4 5 3 1218. Jamajka 4 4 4 1219. ^e{ka 4 3 3 1020. S. Koreja 4 0 2 621. [panija 3 10 4 1722. Brazil 3 5 9 1723. Ju`na Afrika 3 2 1 624. Etiopija 3 1 3 725. Hrvatska 3 1 2 626. Belorusija 2 5 5 1227. Rumunija 2 5 2 928. Kenija 2 4 5 1129. Danska 2 4 3 930. Azerbejd`an 2 2 6 1030. Poljska 2 2 6 10

BILANS MEDALJA NA IGRAMA U LONDONU

Amerika vratila primat od Kine

Na Olimpijskim igrama u Londonu u~estvo-valo je vi{e od 10.000 sportista iz 204 zemlje,oboreno je 30 rekorda u sedam sportova, a pre-ma o~ekivanjima, najvi{e uspeha imali su spo-rtisti Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, koji suosvojili ukupno 104 medalje - 46 zlatnih, 29 sre-brnih i 29 bronzanih. Da podsetimo, na Igramapre ~etiri godine, najuspe{niji su bili Kinezi.

Drugo mesto na listi osvaja~a medalja zauzi-maju takmi~ari iz Kine sa 87 odli~ja (38-27-22),dok su tre}eplasirani predstavnici doma}ina, Ve-like Britanije sa 65 (29-17-19). Me|u deset naju-spe{nijih nalaze se i Rusija, Ju`na Koreja, Nema-~ka, Francuska, Italija, Ma|arska i Australija.

S druge strane, na{i olimpijci okitili su se sa~etiri medalje, pa se Srbija na listi osvaja~a na-lazi na 42. poziciji. Podsetimo, zlatom se okiti-la reprezentativka u tekvondou Milica Mandi},srebro je osvojila Ivana Maksimovi} u strelja-{tvu, dok su bronzane medalje pripale vaterpo-lo reprezentaciji i strelcu Andriji Zlati}u.

Naredne Olimpijske igre odr`a}e se od 5. do21. avgusta 2016. godine u Rio de @aneiru. �

18 �Olimpijska revija 2012. oktobar

Rekordi supadali skorosvakog dana

�Marija Zori}

Koliko su jubilarne 30. Olimpijske igrebile uzbudljive, neizvesne i intere-santne, najbolje se vidi po rezultati-ma. Skoro svakog dana takmi~enja,u Londonu je obaran barem po je-

dan svetski rekord, po ~emu }e sigurno u}i uanale.

Ve} 27. jula, na dan sve~anog otvaranja, pos-

tavljena su dva nova svetska rekorda i to u stre-li~arstvu. Naime, Dong Hjun Im iz Ju`ne Kore-je sa 699 poena u 72 strele (maksimum 720) zatri kruga je oborio sopstveni svetski rekord.Istog dana, Im je ponovio isti uspeh, ali ovogaputa sa kolegama iz reprezentacije Bubmin Ki-mom i Jinom Hiehom Ohom. To je skoro neve-rovatno, jer je Im skoro potpuno slep na levooko, dok na desnom nema idealan vid.

Igre su se polako zahuktavale, pa je drugi

� Na Igrama u Londonu najbolji svetski rezultati svih vremena postavljeni u streli~arstvu, atletici, plivanju, dizanju tegova, ga|anju glinenih golubova, biciklizmu...

dan doneo sjajan u~inak u veslanju i plivanju.Prvo je novozelandski dvojac bez kormilaraErik Mari-Hami{ Bond tokom kvalifikacione tr-ke ostvario odli~an rezultat (6.08.50 minuta),~ime je postavljen rekord, a zatim je isti uspehuspela da ostvari i kinesko „~udo od deteta“ Je[iven. Fenomenalna 16-godi{nja pliva~ica za-divila je svet u trci na 400 metara me{ovito, po-{to je ostvarila vreme od 4.28.43 minuta, ali na-jvi{e zbog toga {to je poslednjih 100 metara ot-

Svetski rekordi na OI 2012.27. jul

- Im (Ju`na Koreja, streli~arstvo) 699 poena- Ju`na Koreja (mu{karci, streli~arstvo) 2.087 krugova28. jul

- Novi Zeland (mu{karci, veslanje) 6.08.50 minuta- Je [iven (Kina, plivanje) 4.28.43 minuta29. jul

- Volmer (SAD, plivanje) 55.98 sekundi- Burg (Ju`na Afrika, plivanje) 58.46 sekundi- Roud (SAD, skit) 74 pogotka- ^in{anlo (Kazahstan, tegovi) 131 kg (izba~aj)30. jul

- Guk (Severna Koreja, tegovi) 153 kg (trzaj)1. avgust

- \urta (Ma|arska, plivanje) 2.07.28 minuta- Lu Ksiaojun (Kina, tegovi) 379 kg (biatlon) i 175kg (trzaj)2. avgust

- Soni (SAD, plivanje) 2.20 minuta- Velika Britanija (mu{karci, biciklizam) 42.600 sekundi- Kina (`ene, biciklizam) 32.422 sekunde3. avgust

- Frenklin (SAD, plivanje) 2.04.06 minuta- Martinov (Belorusija, strelja{tvo) 705,5 krugova- Klimov (Rusija, strelja{tvo) 592 kruga- Velika Britanija (mu{karci, biciklizam) 3.51.659 minuta4. avgust

- Suen Jang (Kina, plivanje) 14.31.02 minuta- SAD (`ene, plivanje) 3.52.05 minuta- Rosi (Italija, trap) 99 pogodaka- Iljin (Kazahstan, tegovi) 428 kg (biatlon) i 233 kg (izba~aj)- Velika Britanija (`ene, biciklizam) 3.19.27 minuta5. avgust

- Lulu @u (Kina, tegovi) 333 kg (biatlon) i 187 kg (trzaj)6. avgust

- Dajmond (Australija, trap) 125 bodova9. avgust

- Rudi{a (Kenija, atletika) 1.40.91 minuta10. avgust

- SAD (`ene, atletika) 40.82 sekunde11. avgust

- La{manova (Rusija, atletika) 1.25.02 sat- Jamajka (mu{karci, atletika) 36.84 sekunde

oktobar 2012. Olimpijska revija� 19

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

plivala br`e i od Amerikanca Rajana Lohtea, ko-ji je pobedio u mu{koj konkurenciji.

Uzbu|enja u bazenuRe|ala su se uzbu|enja u bazenu, a tre}i dan

Igara bio je ne{to posebno, po{to su postavlje-na dva svetska rekorda. Kameron van der Bu-rg u{ao je u istoriju kao prvi Ju`noafrikanac ko-ji je osvojio zlatnu medalju u plivanju, a reko-rd je oborila i Dejna Volmer (SAD). Dan je upot-punila reprezentativka SAD u strelja{tvu Kim-berli Roud, koja je osvojila prvo mesto u ga|a-nju glinenih golubova, uz najbolji rezultat svihvremena. Ona je tako postala i prva ameri~kasportistkinja koja je osvojila medalju u indivi-dualnom sportu na pet uzastopnih olimpijskihigara. Nova svetska rekorderka u dizanju tego-va postala je i Kazahstanka Zulfija ^in{anlo

Nema sumnje, 30. jul 2012. zauvek }e pam-titi i severnokorejski diza~ tegova Kim Un Guk(kategorija do 62 kg), koji je postavio novi oli-mpijski rekord i izjedna~io svetski, jer je u jed-nom trzaju podigao 153 kilograma.

Samo dan kasnije, mesto u istoriji obezbedioje jo{ jedan diza~ tegova. Re~ je o Kinezu LuKsiaojunu, koji je oborio dva svetska rekorda ukategoriji do 77 kilograma. Ne{to kasnije, ma-|arski pliva~ Danijel Djurta ostvario je najboljirezultat u trci na 200 metara prsno.

Sjajni rezultati 4. avgustaDa su Amerikanci neprikosnoveni u bazenu,

pokazala je i Rebeka Soni. Ona je u trci na 200metara postavila novi svetski rekord. Njenimstopama krenula je Misi Frenklin.

Ta~no na polovini Igara najzanimljivije biloje u strelja{tvu. Belorus Sergej Martinov oborioje rekord u disciplini malokalibarska pu{ka - le-`e}i stav. Pripadnik ratnog vazduhoplovstva jepogodio 705,5 krugova i tako sru{io 16 godinastar rekord. Odmah potom i Rus Aleksej Kli-mov je u kvalifikacijama pi{tolj-brza paljba (25metara) oborio sopstveni svetski rekord, sa 592pogo|ena kruga. Diza~i tegova, strelci, pliva~ii biciklisti bili su glavni junaci 4. avgusta, jer jetada postavljeno nekoliko rekorda.

Poslednja tri dana bila su rezervisana za atle-tiku, a rekorde su sru{ili Kenijac Dejvid Rudi{a(800 metara), `enska ameri~ka {tafeta 4x100,Ruskinja Jelena La{manova (brzo hodanje na 20km) i Jamajka u {tafeti 4x100 metara (Jusein Bo-lt, Johan Blejk, Nesta Karter i Majkl Frater). �

20 �Olimpijska revija oktobar 2012.

a u toku je izgradnja i ~etiri ekspresne linije zaautobuse i automobile.

- Olimpijske igre su prilika za investiciju ve-like koli~ine novca u infrastrukturu, koja bi seina~e ulo`ila za 15 do 20 godina - rekao je Fer-nandes i dodao da Igre omogu}avaju Brazilu dakoncentri{u sredstva za {to br`u izgradnju i ra-zvoj.

U nedavnoj poseti Brazilu, predsednik Me-|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rogizrazio je zabrinutost tempom kojim se radoviodvijaju i poru~io gra|anima i vlastima ove ju-`noameri~ke zemlje da moraju br`e da rade.

- Uveren sam da }e Rio biti sjajan organiza-tor, ali svi moraju shvatiti da je potrebno mno-go vi{e rada i planiranja i da nema vremena zagubljenje - rekao je Rog za brazilski list O’Glo-bo.

Zvani~nici Organizacionog odbora Igara ubrazilskom gradu tvrde kako }e sve biti sprem-no do po~etka. Neki od lokaliteta }e se koristi-ti tokom Svetskog fudbalskog prvenstva, a dru-gi, me|u kojima je i olimpijsko selo }e se izgra-diti naknadno. Ceo projekat ko{ta}e Brazil pre-ko 17 milijardi dolara.

Glavni objektiBara da Ti`uka u kojoj }e biti sme{teno Oli-

mpijsko selo }e ugostiti ve}inu posetilaca Oli-mpijskih i Paraolimpijskih igara 2016. Ostatak}e biti sme{ten u tri druge zone: Kopakabanabi~, Marakana i Deodoro. Brazilska vlada pu-

Paesu olimpijsku zastavu je predao predsednikMe|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog,pozivaju}i sportiste sveta na „novo vi|anje za~etiri godine“. Do tada ovom gradu predstojite{ka borba, kako bi realizovao gotovo 200 pro-jekata izgradnje sportskih borili{ta i ostale in-frastrukture i tako polo`io ovaj zahtevan ispit.

Rad punom paromZamenik ministra sporta Brazila Luis Fernan-

des nedavno je izjavio kako }e Igre 2016. godi-ne ubrzati projekte koji su zapo~eti {irom ovedr`ave, a naro~ito u Riju, gradu koji ima 6,5 mi-liona stanovnika. Planovi u ovom gradu uklju-~uju {irenje mre`e linija podzemne `eleznice,

Vidimo se u Riju2016. godine�Po zavr{etku sve~ane ceremonije zatvaranja Igara u Londonu, gradona~elniku Rija Eduardu Paesu olimpijsku zastavu predao predsednikMOK-a @ak Rog, pozivaju}i sportiste sveta na novo vi|anje za ~etiri godine

�Aleksandar Crnomarkovi}

Nakon oktobarske ve~eri u Kopen-hagenu 2009. godine i ubedljivepobede Rija nad Torontom, Toki-jom i Madridom, svima je bilo ja-sno da }e ovaj ~uveni grad karne-

vala i zabave biti doma}in prvih Olimpijskihigara na tlu Ju`ne Amerike. Od tada je pro{lotri godine, a Brazilci ubrzano rade na izgradnjiinfrastrukture i podizanju nivoa bezbednosti,kako bi u potpunosti spremni do~ekali najve-}u sportsku smotru.

Po zavr{etku sve~ane ceremonije zatvaranjaOI u Londonu, gradona~elniku Rija Eduardu

Kako je nastao grad

Zaliv Guanabara, mesto budu}eg grada,prvi put su videli portugalski istra`iva~i uekspediciji koju je vodio Gaspar de Lemos,20. januara, 1502. godine, odakle i poti~enaziv Rio de @aneiro (Januarska reka). Le-genda ka`e da su moreplovci ovaj zaliv na-zvali rekom iz razloga {to su i mislili da je upitanju reka. Zvani~no, grad je osnovao 1.marta 1565 godine portugalski vitez, brattada{njeg generalnog guvernera Brazila navrhu brda „[e}erna glava“. Kasnije je ~itavjedan grad izrastao na vrhu ovog brda.

28SPORTOVA BI]E

NA IGRAMA 2016.

Borba protiv kriminala

U~estali narko ratovi i uli~ni sukobi su ne-{to sa ~im se ovaj grad {to pre mora obra~u-nati. Gradona~elnik Rija priznao je da posto-je „veliki problemi“ sa kojima se suo~ava gradu obezbe|ivanju utakmice od nasilja, ali i daje ~etiri godine dovoljno dug period da se tosanira. MOK je ovaj problem je sa punim po-verenjem poverio nacionalnim, regionalnimi gradskim vlastima, a koliko su oni to ozbi-ljno shvatili najbolje svedo~i drasti~no sma-njenje stope kriminala u ovoj godini, koja jenajmanja u poslednje dve decenije.

oktobar 2012. Olimpijska revija� 21

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

nom podru~ju, Pedra Branka i Ti`uka.Procena broja stanovnika u gradu za 2005.

godinu je 6.094.183, a u {irem krugu grada jeprocenjeno da `ivi izmedu 11 i 12 miliona `ite-lja. Ljude iz Rio de @aneira popularno zovu „ka-rioke“, a neslu`bena himna grada je „^udesangrad“. Ono {to ovaj grad ~ini posebnim je sva-kako tipi~na tropska klima sa visokim tempe-raturama i vla`no{}u tokom ~itave godine. Le-tnje vru}ine dosti`u i preko 40°C, ali ipak, ve-liki broj vodenih povr{ina i blizina brda i plani-na ~ine leto u Riju podno{ljivim. Padavine su~este, naro~ito u letnjim mesecima, kada sumogu}e i oluje, ali ne i tropski cikloni.

Noviteti golf i ragbiPredstoje}e Igre donose i odre|ene iz-

mene u takmi~arskim sportovima. Pret-hodnih godina predstavnici sportova po-put bejzbola, softbola, karatea, skvo{a, go-lfa i ragbija dali su sve od sebe da buduuklju~eni u najve}u sportsku smotru. Na-kon dugih dogovora u MOK-u izglasano jeda na najve}u pozornicu do|u ragbi i golfkoji svojom zastupljeno{}u i zvezdama po-put Tajger Vudsa i Anike Sorenstam svaka-ko to i zaslu`uje.

Igre u Brazilu ima}e 28 sportova i ukup-no 42 discipline. ��

nom parom radi na izradi „Rio parka“, koji }ebiti sme{ten u Barr zoni na mestu gde je sadastaza Formule 1 sa povr{inom od 300 hektara.Park je projektovan u obliku trougla, a na nje-mu }e biti sme{tena olimpijska borili{ta na ko-jima }e se nadmetati sportisti iz 15 olimpijskihsportova i 11 paraolimpijskih. Ukupan broj pla-niranih borili{ta je 34, a od toga je ~ak 18 ve} ufunkciji. Na istom mestu bi}e sme{ten i medi-jski centar za 20.000 novinara, koji }e do}i uolimpijsko selo.

Za razliku od Igara u Londonu, centralni sta-dion ne}e biti u parku, ve} }e se ceremonijaotvaranja i zatvaranja kao i atletska takmi~enjaodr`ati na kultnoj Marakani. Pored samog hra-ma fudbala, gradi se i novi stadion, kapaciteta45.000 gledalaca, koji }e nositi ime biv{egpredsednika FIFA, Brazilca @oaa Avelan`a.

Prelep ambijentSpektakularno prirodno okru`enje, karne-

val, samba i pla`e kao {to su Kopakabana, Ipa-nema i Leblon su ono po ~emu se u svetu pre-poznaje Rio. Najpoznatija atrakcija i za{titniznak grada je statua Isusa, poznata kao statuaHrista Spasa na brdu Korkovadu. Tu su i brdo„[e}erna glava“ sa `i~arom koja ide do njego-vog vrha, zatim Sambodrom - mesto gde seodr`ava glavna karnevalska parada, kao i sta-dion Marakana, jedan od najve}ih u svetu. Riotako|e posjeduje i dve najve}e {ume u urba-

22 �Olimpijska revija oktobar 2012.

�Marija Milovanovi}

Letnje olimpijske igre odr`ane u Seu-lu od 17. septembra do 2. oktobra1988. godine bile su 24. po redu.Ukupno 8.465 sportista (6.279 mu-{karaca i 2.186 `ena) iz 159 zemalja

takmi~ilo se u 25 sportova i 237 disciplina.Olimpijske igre u Seulu su po mnogo ~e-

mu nazna~ile po~etak novog vremena oli-mpizma, revolucije i evolucije olimpijskogpokreta i igara.

Odluka da se Igre odr`e u Ju`noj Koreji bi-la je veoma hrabra i riskantna, jer zemlju do-ma}ina nisu priznavale dr`ave isto~nog blo-ka, na ~elu sa Sovjetskim Savezom. Me|utim,pokazalo se da su i Istok i Zapad svesni togada je najgora varijanta neu~estvovati u jedi-nom globalnom doga|aju, tako da su masov-

koji su pobedili u ~etiri od {est trka na srednjimi dugim prugama. Sergej Bubka osvaja prvu

i jedinu zlatnu olimpijsku medalju.Florans Grifit-D`ojner osvojila je

zlato u trci 200m i postavilasvetski rekord 21,34 koji i da-

nas va`i. Ona je osvojila jo{dve zlatne (100m i {tafeta4x 100m) i jednu srebrnu({tafeta 4x 400m) medalju.

Atletika je donela i prviveliki doping skandal. Ka-

na|anin Ben D`onson, {a-mpion u trci na 100 metara,

uz veliku medijsku pompuka`njen je zbog upotrebe ste-

roida i diskvalifikovan. Oduzetamu je zlatna medalja, koja je pripala

Karlu Luisu, drugoplasiranom u finalnoj trci.Vladimir Nikolajevi~ Artjomov iz SSSR

osvojio je ~etiri zlatne i srebrnu medalju u gi-mnastici.

Zvezde bazena bili su pliva~ica Kristin Otoiz Isto~ne Nema~ke, koja je osvojila {est zlat-

ni bojkoti izostali. Samo {e-st zemalja nije se odazva-lo pozivu MOK da u~e-stvuju na Igrama: Demo-kratska Republika Kore-ja, Kuba, Nikaragva, Al-banija, Etiopija i Sej{eli.

Kako je 1986. godineukinuto pravilo o obave-znom amaterizmu, u Seuluje na program vra}en tenis, pr-vi put posle Igara u Parizu 1924.godine. Prvu pobedu na takmi~enjuostvario je Jugosloven Slobodan @ivojinovi},koji je u prvom me~u prvog kola savladao Da-nca Kristensena, dok je zlatnu medalju osvo-jio ^ehoslovak Miroslav Me~ir.

Atletska takmi~enja u Seulu osta}e upam}e-na po sjajnim rezultatima atleti~ara iz Kenije,

Bubkin skok do oblaka

OLIMPIJSKA ^ITANKA

� Igre u Seulu 1988. bi}e upam}ene po jedinom olimpijskom zlatu Sergeja Bubke, diskvalifikaciji Bena D`onsona posle doping skandala, a na{a reprezentacija je osvojila 12 medalja

pe predvodio aktuelni selektor reprezentaci-je Srbije Du{an Ivkovi} igrali su i predsednikOKS Vlade Divac, kao i potpredsednik @arkoPaspalj.

Rva~ [aban Trstena, branilac titule iz LosAn|elesa, osvojio je srebrnu medalju usled te-{ke povrede kolena zadobijene u polufinal-nom me~u. Njemu su lekari ~ak savetovali dapreda finalni me~ bez borbe, {to je on odbio.

Stoni tenis je u Seulu debitovao na Olimpi-jskim igrama, a na{i Ilija Lupulesku i ZoranPrimorac uspeli su da se okite srebrnom me-daljom, dok su Jasna Fazli} i Gordana Perku-~in uzele bronzu.

Bokser Damir [karo uspeo je da osvoji bro-nzanu medalju, iako je zbog naprsnu}a reba-ra i povre|ene arkade prethodno morao daodustane od polufinalnog me~a.

Bronzu su osvojili i rukometa{i, kao i dvojacbez kormilara Bojan Pre{eren i Sadik Mujki}.

Sa ukupno 12 osvojenih medalja (3 zlatne,~etiri srebrne i 5 bronzanih) Jugoslavija jezauzela {esnaesto mesto me|u zemljamaosvaja~ima medalja. �

XXIV LETNJE OI - SEUL 1988.

oktobar 2012. Olimpijska revija� 23

Z AN IM L J I V O S T I

� Pliva~ica Kristin Oto (DR Nema~ka) jeosvojila {est zlatnih medalja

� Ameri~ki pliva~ Met Bjondi osvojio jepet zlatnih medalja, jednu srebrnu i jed-nu bronzanu

�Biciklistkinja Krista Rotenburger-Luding (DRNema~ka) jedina je iste godine osvojila me-dalje i na zimskim (brzo klizanje) i letnjim OI

zemlja zlato srebro bronza1. SSSR 55 31 462. DR Nema~ka 37 35 303. SAD 36 31 274. J. Koreja 12 10 115. SR Nema~ka 11 14 156. Ma|arska 11 6 67. Bugarska 10 12 138. Rumunija 7 11 69. Francuska 6 4 610. Italija 6 4 411. Kina 5 11 1212. V. Britanija 5 10 913. Kenija 5 2 214. Japan 4 3 715. Australija 3 6 516. Jugoslavija 3 4 517. ^ehoslova~ka 3 3 2 18. Novi Zeland 3 2 819. Kanada 3 2 520. Poljska 2 5 921. Norve{ka 2 3 022. Holandija 2 2 523. Danska 2 1 124. Brazil 1 2 325. Finska 1 1 226. [panija 1 1 227. Turska 1 1 028. Maroko 1 0 229. Austrija 1 0 030. Portugal 1 0 031. Surinam 1 0 032. [vedska 0 4 733. [vajcarska 0 2 234. Jamajka 0 2 035. Argentina 0 1 136. ^ile 0 1 037. Kostarika 0 1 038. Indonezija 0 1 039. Iran 0 1 040. Holandski Ant. 0 1 041. Peru 0 1 042. Senegal 0 1 043. Dev. Ostrva 0 1 044. Belgija 0 0 245. Meksiko 0 0 246. Kolumbija 0 0 147. D`ibuti 0 0 148. Gr~ka 0 0 149. Mongolija 0 0 150. Pakistan 0 0 151. Filipini 0 0 152. Tajland 0 0 1

Jugoslavijau Seulu

155 sportista17 sportova10 atleti~ara6 biciklista7 boksera13 vaterpolista10 vesla~a1 gimnasti~ar1 jedrili~ar3 kajaka{a24 u ko{arci3 u plivanju10 rva~a2 ritmi~ke

gimnasti~arke30 u rukometu5 u stonom tenisu6 u strelja{tvu3 u tenisu17 fudbalera4 d`udista

31

U SEULU 1988.

52ZEMLJE OSVOJILEMEDALJU

ZEMLJAOSVOJILAZLATO

nih medalja i Amerikanac Met Bjondi (5 zlat-nih, 1 srebrna i 1 bronzana).

Isto~na Nemica Krista Rotenburger-Ludingjedina je sportistkinja koja je iste godine osvo-jila medalje i na Zimskim i Letnjim OI. Ona jeprvo u Kalgariju osvojila srebrnu medalju u br-zom klizanju, a zatim u Seulu u biciklizmu.

Heroj Igara u Seulu postao je kanadski je-drili~ar Lorens Limiju, koji je pritekao u po-mo} prevrnutoj singapurskoj jedrilici i timespao sa drugog na dvadeset prvo mesto. Zbogtog podviga, Huan Antonio Samaran ga jeodlikovao medaljom „Pjer de Kuberten“. Ju-goslavija u Seulu sa 155 takmi~ara

Na{a reprezentacija je u Seulu u~estvovalasa 155 sportista u 17 sportova. Strelci su osvoji-li dve zlatne i bronzanu medalju. Jasna [ekari}je osvojila zlato u disciplini vazdu{ni pi{tolj ibronzu u disciplini sportski pi{tolj, a Goran Ma-ksimovi} zlato vazdu{nom pu{kom. Tre}u zlat-nu olimpijsku medalju doneli su vaterpolisti,odbraniv{i {ampionsku titulu iz Los An|elesa.

Ko{arka{i i ko{arka{ice Srbije okitili su sebronzanim medaljama. U timu koji je sa klu-

Pregled osvojenih medalja

BRONZA@arkoPaspalj

DVE MEDALJEJasna [ekari}

ZLATO Vaterpolisti Jugoslavije

[AMPIONMaksimovi}