Olimpijska revija b.28

Member of Press Publishing Group

AVGUST 2011. � Broj 28

Dobro do{li uLondon Neredi supro{lost

335 DANAd o L o n d o n a

Aktivno pratim rivalstvo Partizana i Crvene zvezde, i jednom i drugom klubu èlimsve najbolje. U polufinalu Dejviskupa dolazim s porodicom u Arenu da bodrimo Srbiju

Majkl Devenportambasador Velike Britanije

Intervju

Pripreme za OIDeni Bojl traì

10.000 volonteraza otvaranje

Asmir Kola{inacMogu da budemnajbolji na svetu

USPEH KAJAKA[A U SEGEDINU KOLUMNA VLADE DIVCA OLIMPIJADA U BERLINU 1936� �

Fonet

Fonet

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Boòvi}

Saradnici Marija Stoji}, Ksenija Maodu{,

Vladimir Tomkovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Odbrojavanje je po~elo. Nisu vi{e go-dine u pitanju, pre{li smo na mesece, avrlo brzo }emo brojati samo dane do

Londona. Zahuktala su se takmi~enja i danas, nepunihgodinu dana do Igara, Srbija ima 41 kvalifikovanog spor-tistu. Tu su pliva~i, atleti~ari, strelci, vaterpolisti, a od preneki dan i kajaka{i koje u olimpijskom timu nismo imaliod Atine 2004, gde smo imali samo jednu predstavnicu.

To je ono ka ~emu teìmo. Rekao bih da je ovaj uspehkajaka rezultat uspe{ne saradnje koju je OKS ostvario sanacionalnom federacijom i Ministarstvom omladine isporta. Na{i programi imali su za cilj da jedan broj spor-tova vrate na Olimpijske igre i kajak je prvi gde smo na-pravili istinski pomak. Tri ~amca imaju normu, a jo{ ne-koliko ima {ansu da izbori plasman na regati 2012.

Sistem kvalifikacija u nekim sportovima je takav da se~eka na podvla~enje crte na rang-listama, ali {to se ti~etenisera, na primer, ve} znamo da oni imaju svoje sigur-no mesto u timu.

Idemo dalje. Pozitivna klima, motiv, èlje nisu sporni.Ostaje nam da zajedno sa svim partnerima u programu„Zajedno za London“, i u punoj saradnji sa granskim sa-vezima i dalje na visokom nivou stvaramo uslove za kva-litetne pripreme i takmi~enje. I, nikada ne smemo da za-boravimo, ne traìmo nemogu}e. Ne uljuljkujmo se ne-realnim o~ekivanjima. Oslobodimo na{e sportiste prete-ranih stega, rasteretimo ih pritiska i zatraìmo da se pred-stave u najboljem mogu}em izdanju. Pa koliko vrede...

Sledi nam serija kvalifikacionih takmi~enja. Pro{logmeseca sjajna izdanja vaterpolista i Na|e Higl. Delfini useriji velikih ostvarenja, drugi na svetu. Mislim da smomalo nezapaèno ispratili {estu poziciju Na|e Higl na pli-va~kom {ampionatu. U}i ve} u polufinale je veliki uspeh,a kada plivate u finalu, rame uz rame sa najboljima nasvetu to je znak vrhunskog kvaliteta.

U avgustu su na sceni bili strelci (bravo, Zlati}u) i kaja-ka{i, a ovih dana i narednog meseca gleda}emo dùdi-ste, atleti~are, vesla~e, tenisere, ko{arka{e, rva~e, bicikli-ste, boksere... Drìmo im pesnice da ispune sve svoje, atime i na{e èlje.

Prezadovoljan sam u~e{}em na{ih mladih sportista naEYOF-u u Trabzonu. Ne zbog ~injenice da smo osvojili trisrebra i dve bronze i tako bili 28. od 47 zemalja. To je odli-~no i na{i medalja{i, ali i svi ~lanovi srpske ekspedicijezasluùju ~estitke. Daleko je va`nije da su na{i predstav-nici osetili atmosferu velikog takmi~enja, da su mogli daprimene sve ono {to smo naporno radili u proteklom pe-riodu kroz organizovane akcije upoznavanja s olimpij-skim vrednostima i da su na dostojan na~in predstavilisvoju zemlju ne samo na sportskom borili{tu ve} i van

njega. Kada se neko od ovih mladih ljudi u budu}nostipojavi na olimpijskim igrama zna}e {ta ga ~eka.

Siguran sam da ~inimo pravu stvar u kontinuiranompredstavljanju sportskih vrednosti. Od ~itavog procesa,planiranja priprema, napornog rada do iskazivanja nasportskom polju. Pro{li smo veliki broj mesta u Srbiji i narazne na~ine uspeli, ~ini mi se u velikoj meri, da mladepribliìmo sportu. Nema nikakve dileme da }emo u to-me nastaviti jo{ agresivnije.

Ube|en sam da srpski sport moè da opstane i u ovimte{kim vremenima. Naravno, moramo da u svemu bude-mo realni i svesni da su èlje ponekad ve}e od mogu}-nosti. Nedavno sam bio u Ljubljani na ko{arka{kom tur-niru biv{ih jugoslovenskih republika. Razmena mi{ljenjau senci uspomena iz igra~kih dana. Ali ~ini se da svi ima-mo iste probleme.

Uvek se u ovakvim situacijama govori i o regionalnompovezivanju. Ne samo u sportu. I vidi se da se tu mnogopomera napred. Ali ne verujem da moèmo da dièmona{ sport u celini razmi{ljaju}i samo o u~e{}u u zajedni-~kim ligama. Ne, u zajedni~ke lige treba da se u|e kadaje sport u odre|enoj grani ve} na nivou koji nas zadovo-ljava i bez novih takmi~enja. U suprotnom, korist }e bitikratkoro~na, raspore|ena na mali broj subjekata. Izve-sno je, me|utim, da o svemu treba da se razgovara sa ja-snim stavovima i bez kategori~nog zatvaranja vrata.

Letnji meseci prolaze. I sami nismo svesni koliko je Lo-ndon blizu. Nema vi{e vremena za velike pri~e. Sve {toje ura|eno posle Pekinga sada stiè na proveru. U~inilismo ogromne napore da sportisti budu mirni u pripre-mama. Trenutnih 40 i vi{e olimpijaca su znak da smo napravom putu. Siguran sam da }e taj broj da bude jo{ ve-}i. U takvim uslovima svaki odlazak na Igre je ve} jednavrste pobede. ûo sam da je jedan vaterpolista rekao dabi u Londonu igrao i sa jednom nogom. Svaki mesec, sva-ki dan bi}e u znaku olimpijske groznice. London }e za ve-liki broj sportista biti kruna karijere. Red je da se tadapredstave u najboljem svetlu i da kada se takmi~enje za-vr{i mogu zadovoljno da kaù da su dali sve od sebe. Kao{to i mi, nadle`ni za stvaranje pozitivnog ambijenta, mo-èmo da kaèmo da smo pruìli svoj maksimum.

I na kraju, sve je to sport. Insistiram ponovo na tomeda oslobodimo takmi~are pritiska, da od pobeda ne pra-vimo euforiju, od poraza veliku tugu. I drugi rade i dru-gi èle. Mi nismo ti koji ekonomskom mo}i, novcem mo-èmo da pretimo. Ali da odradimo posao na pravi na~inadekvatan uloènom radu i talentu, to moèmo.

Uvek ima novih prilika. Neko re~e imislim da je u pravu: London je tu, a niRio de @aneiro nije daleko.

nedelja

Ne verujem damoèmo da diè-mo na{ sport ucelini razmi{ljaju-}i samo o u~e{}uu zajedni~kimligama. U to trebada se u|e kada jesport u odre|e-noj grani ve} nanivou koji nas za-dovoljava

Ube|en sam dasrpski sport moèda opstane i uovim te{kim vre-menima. Narav-no, moramo dabudemo realni isvesni da su èljeponekad ve}e odmogu}nosti

London je blizu,nema vi{e vreme-na za velike pri~e,sve {to je ura|enoposle Pekinga sa-da stiè naproveru

Oja~ajmo na{ sport, pa onda u regionalne lige

Member of Press Publishing Group

4 �Olimpijska revija avgust 2011.

MajklKoristim i ovu priliku da ohrabrim gra|ane Srbijekoji nameravajuda putuju naOlimpijske igreda sve pripremeza put obave na vreme

AMBASADOR VELIKEEKSKLUZIVNO

avgust 2011. Olimpijska revija� 5

L J U B A V P R E M A T E N I S U

Navija}u za Srbiju u Dejvis kupu

Znamo da ste vrsni teniser. Znamo i daste bili stru~ni komentator nekih me~e-va na Vimbldonu. Kako vam se dopadaigra Novaka \okovi}a? Ima li jo{ srpskihsportista koje posebno cenite?

- Mnogo volim tenis i ~esto ga igramu Beogradu. Srbija je trenutno u centrupa`nje svetske teniske javnosti zbog ve-like pobede na Dejvis kupu i, naravno,trijumfa Novaka na Vimbldonu. \okovi}je trenutno najbolji teniser na svetu, aliSrbija ima i druge zvezde kao {to su Jan-ko Tipsarevi}, Jelena Jankovi}, ViktorTroicki itd. Na polufinalu ovogodi{njegDejvis kupa moja porodica i ja }emo svimsrcem navijati za Srbiju!

ka i volontera. Predstavnici dve britanskegra|evinske kompanije, MottMacdonald iArup, koje su bile aktivno uklju~ene u pri-premu najve}ih olimpijskih borili{ta, ne-davno su u Beogradu u~estvovali na jed-nom stru~nom skupu. Zainteresovani sumogli da se upoznaju s njihovom stvarala-~kom vizijom, kao i naprednim tehnolo-{kim re{enjima koja su primenjena u izgra-dnji Olimpijskog sela, aktivno vode}i ra~u-na o uticaju na na{u ìvotnu sredinu. Za-hvaljuju}i tim i mnogim drugim firmama,veliki delovi isto~nog i jugoisto~nog Lon-dona, koji su gotovo 30 godina bili zapu-{teni, potpuno su transformisani. Drago mije {to je ko{arka{ka reprezentacija Srbijemogla da vidi i oseti halu na pripremnomolimpijskom turniru odrànom u Isto~nomLondonu u avgustu.

��Po{to se igre organizuju u vreme kojeje bremenito finansijskim problemima,kako organizator uspeva da prevazi|e te-{ko}e?

- U trenutku kada smo pripremali kandi-daturu niko nije mogao ni da pretpostavikolike }e biti razmere svetske ekonomskekrize. Sve {to se desilo u globalnoj ekono-miji je, naravno, oteàlo pripreme, ali jeizuzetnim angaòvanjem, sposobno{}u ikreativno{}u ljudi iz ODA (telo koje je koo-rdiniralo pripreme za OI - prim. aut.) plankoji je postavljen ispunjen u predvi|enomroku, pa ~ak i uz odre|ene u{tede. To sva-kako ne bi bilo mogu}e bez kvalitetne sa-radnje velikog broja kompanija, dràvnihinstitucija, lokalnih samouprava, gra|ana.Britanska javnost je sa simpatijama ispra-

TEMA BROJA

Majkl Devenport, ambasa-dor Velike Britanije u na-{oj zemlji, u ekskluzivnomintervjuu za „Olimpijskureviju“ poru~uje da }e Lo-ndon uprkos svetskoj eko-

nomskoj krizi i neredima koji su nedavnoizbili u tom gradu biti uspe{an doma}inOlimpijskih igara 2012.

I pored brojnih obaveza, gospodin MajklDevenport prona{ao je vreme da iznesesvoja razmi{ljanja o pripremama za najve-}u sportsku manifestaciju na svetu, ali i oborbi protiv huligana i sportskim vezamaSrbije i Ujedinjenog Kraljevstva.

��Va{a Ekselencijo, London je posle1908. i 1948. ponovo doma}in Olimpijskihigara. Kakav je va{ subjektivni odnos pre-ma ~injenici da se najve}i planetarni spo-rtski doga|aj ponovo odigrava u Va{oj ze-mlji. Kod Kineza i Grka bila je izuzetnoprisutna pripadnost gra|ana olimpijskojideji i samom takmi~enju. Da li takav stavmoè da se oseti i kod va{ih zemljaka?

- Izuzetno smo ponosni i privilegovanitime {to je London prvi grad na svetu koji}e po tre}i put biti doma}in Olimpijskih iParaolimpijskih igara. Situacija je, narav-no, mnogo druga~ija u odnosu na 1948. go-dinu, iako je i tada ekonomska situacija usvetu bila sloèna. Pedeset devet dràva jeposlalo svoje takmi~are na XIV igre, dok sudo sada predstavnici ve} 125 nacionalnihtimova obezbedili u~e{}e na slede}im Oli-mpijskim igrama. Procenjuje se da }e vi{eod ~etiri milijarde ljudi pratiti takmi~enjauìvo, putem televizije ili interneta.

��Sude}i po poslednjim informacijamaiz Organizacionog komiteta, ~ini se da jeLondon sa tehni~ke strane ve} spreman zapo~etak Igara. Kakva su va{a saznanja?Nedavno ste imali sastanak sa firmamakoje su zaduène za objekte. [ta moèteda nam kaète o tome?

- Na Trafalgar skveru je 27. jula otkrivenOlimpijski sat, tako da smo po~eli s odbro-javanjem poslednjih 12 meseci do otvara-nja Igara. Sva klju~na olimpijska infrastru-ktura ve} je kompletirana. Na ovom veli-kom projektu bilo je angaòvano vi{e od1.800 kompanija i skoro 100.000 saradni-

Organizacija igarane dolazi u pitanje

Devenport

� Turisti koji su samo nekoliko dana posle po~etka nereda posetili na{ glavni grad nisu mogli da primete posledice nemilih doga|aja. Izuzetno smo ponosni {to je London prvi grad na svetu koji }e po tre}i put biti doma}in OI

BRITANIJE ZA OLIMPIJSKU REVIJU

TEMA BROJA

tila otvaranje Olimpijskog sela. Kod na{ihljudi postoji svest da ovo nisu sportske are-ne koje }e biti u upotrebi samo u julu i av-gustu slede}e godine, ve} da }e svi gra|a-ni trajno imati na raspolaganju najfunkcio-nalnije sportske objekte na svetu.

��Naàlost, London je proteklih nedeljabio u ìì javnosti zbog nereda. Moè litrenutni ambijent da ugrozi organizacijuIgara?

- Iako su neuobi~ajene i ru`neslike Londona oti{le u svet, global-

na javnost, uklju~uju}i iljude u Srbiji, mogla jeprethodnih dana da vidibrzu, odlu~nu, ali i od-merenu reakciju na{evlade, policije, lokalnihsamouprava, sugra|ana.Turisti koji su samo ne-koliko dana posle po~e-tka nereda posetili Lon-don ve} nisu mogli daprimete posledice tihnemilih doga|aja,tako da organi-zacija Igara ap-solutno nije

dovedena u pi-tanje.

��Utisak je da eskalacija ne-mira ne}e biti. Ipak, strahujeteli da bi eventualnim ponavlja-njem incidenata moglo da sedovede u pitanje odràvanjetakmi~enja u va{oj zemlji? Dali strani turisti i sportisti ima-ju razloga da strepe za svoju

bezbednost imaju}i u vidu i opasnost odteroristi~kih napada?

- Pitanje borbe protiv terorizma je potpu-no odvojeno pitanje. Terorizam je jednarealna i trajna pretnja koja ne poznaje gra-nice i sigurno nije ne{to {to je prisutno sa-mo u Velikoj Britaniji. Na svim velikim sve-tskim takmi~enjima organizatori preduzi-maju preventivne bezbednosne mere. Tomproblemu pristupamo veoma ozbiljno imogu vam re}i da je gotovo petina ukup-nog budèta Olimpijskih i Paraolimpijskihigara planirana za pripremu adekvatnihbezbednosnih mehanizama kako bi na{igosti osim vrhunskog sportskog ugo|ajaimali i najvi{i stepen sigurnosti.

��Koja je va{a poruka sportistima i gra-|anima Srbije koji nameravaju da nared-nog leta do|u na Olimpijske igre u Lon-don?

- Slede}a godina je po mnogo osnova je-dinstvena. Kraljevsko ven~anje i uspeh No-vaka \okovi}a na ovogodi{njem Vimbldo-nu sjajna su najava Dijamantskog jubilejakraljice Elizabete II i odràvanja Olimpij-skih i Paraolimpijskih igara 2012. Ove godi-ne imamo prilike da ugostimo ve}i brojgra|ana Srbije nego {to je to obi~no slu~aj.Nadamo se da }e ovaj trend biti odràn, jerzanimljivih povoda za posetu Velikoj Bri-taniji ima mnogo.

��A da li gra|ani Srbije koji budu imaliobezbe|ene turisti~ke aran`mane i ula-znice za pojedina takmi~enja mogu dao~ekuju odre|ene olak{ice prilikom dobi-janja britanskih viza?

- Procedura izdavanja britanskih viza jepre ~etiri godine pojednostavljena i potpu-


NOVAK IKRUNAKraljevsko ven-~anje i uspehNovaka \oko-vi}a na Vimbl-donu sjajna sunajava Dija-mantskog jubi-leja kraljice Eli-zabete II i odr-àvanja Olimpi-jskih i Paraoli-mpijskih igara2012.

P O M I R I O V E ^ I T E R I V A L E

Iste èlje za Zvezdu i Partizan

Srbija je zemlja fudbala. Posebno seceni engleski fudbal, a pojedini kluboviiz va{e zemlje imaju ovde verne poklo-nike. Za koji fudbalski klub navijate? Si-gurno znate o rivalstvu Crvene zvezde iPartizana. Jedan od va{ih prethodnika,gospodin Kroford, bio je veliki ljubiteljfudbala. Navijao je za Zvezdu, ako se nevaram. Za koga navijate u Srbiji? Parti-zan ili Zvezdu?

- Aktivno pratim rivalstvo Partizana iCrvene zvezde i na po~etku sezone i jed-nom i drugom klubu èlim sve najbolje!Izuzetno me je iznenadila popularnostengleskog, a moram re}i i {kotskog fud-bala u Srbiji. Premijer liga Engleske jenajgledanije fudbalsko takmi~enje na

svetu, ali ste u pravu kada kaè-te da u Srbiji ~ak i manje po-znati klubovi imaju navija~e.Znam da lokalne televizijeprenose brojne utakmicePremijer lige, êmpion {ipa,

FA kupa i Liga kupa. Ove se-zone za to ima jo{ vi{e

razloga po{to dvanova mlada fud-balera s ovihprostora nasta-vljaju profesio-nalnu karijeruu Engleskoj -Petrovi} uBlekburn ro-versima i cr-nogorski re-prezentativacSavi} u Man-

~ester sitiju.

SPORTISTA Devenport u Srbiji ~esto igra tenis


no kompjuterizovana. Li~ni zahtevi se dos-tavljaju putem interneta, pri ~emu aplikan-ti sami biraju termin koji im najvi{e odgo-vara za podno{enje dokumentacije u Viz-nom centru. Iako moje kolege koje rade naizdavanju viza pruàju veoma profesional-nu i efikasnu uslugu, koristim i ovu priliku

da ohrabrim gra|ane Srbije kojinameravaju da putuju na Olimpij-

ske i Paraolimpijske igre dasve pripreme za put oba-ve na vreme.

��Krajem osamadese-tih godina pro{log vekava{a vlada se uspe{noizborila s huliganima. USrbiji je to veliki pro-blem poslednjih godi-na. Da li je mogu}epreuzeti britanski rece-pt za suzbijanje neredai nasilja na stadionima?Moète li da uti~ete nakontakte nadle`nih or-gana dve zemlje kakobismo i mi u Srbiji pri-menili va{a iskustva?

- Ta~no je da je nasiljena fudbalskim stadioni-

ma u Britaniji sedamde-setih i osamdesetih godina

pro{log veka postalo ozbiljan dru{tveniproblem. Nisam siguran da postoji nekouniverzalno re{enje, mada su se odre|enikontakti i razmene iskustava izme|u na{ihpolicija ve} desili. Smatram da je veomava`no da klubovi i fudbalski savez aktivnorade sa policijom, ali i sa svojim navija~i-ma, medijima i {irom dru{tvenom zajedni-com. Izgradnja modernijih i bezbednijihsportskih objekata je, tako|e, vaàn deo

HULIGANSTVONasilje na sta-dionima u Bri-taniji sedamde-setih i osamde-setih godinapro{log vekabilo je ozbiljandru{tveni pro-blem. Nisam si-guran da pos-toji neko unive-rzalno re{enje,mada su seodre|eni kon-takti i razmeneiskustava izme-|u na{ih polici-ja desili

sne sport.��Kako biste ocenili saradnju s Olimpij-

skim komitetom Srbije u sklopu pripremaza London 2012?

- Veoma smo zadovoljni kvalitetom sa-radnje koju imamo sa gospodinom Divcemi njegovim timom. Odràvamo aktivnu ko-munikaciju sa OKS i trudimo se da sara|u-jemo na doga|ajima koji se izvode u cilju

pripreme i promocije Igara, ali idrugim organizacionim pitanjima.

Ovo radimo jer je zapaènnastup sportista Srbije uLondonu, kao i prijatanboravak va{ih turista iposlovnih ljudi u Brita-niji, u obostranom inte-resu.

��Srbija ima velikeambicije. O~ekujemo dabudete na{ navija~ po-red, naravno, pruànjapodr{ke va{im sporti-stima. Od koga o~ekuje-te da bi mogao da obra-duje srpski narod?

- Imao sam ~ast daupoznam nekoliko va{ih

takmi~ara koji su ve} ispu-nili normu za u~e{}e na olimpijskim turni-rima. Srbija je tradicionalno jaka u ekipnimsportovima sa loptom, ali imate i veomadobre strelce i talentovane mlade atleti~a-re. Pliva~ âvi} je, tako|e, najavio velikedomete. Sa zadovoljstvom }u im svima li-~no poèleti sre}u pre nego {to u julu sle-de}e godine krenu na put u London.

��Va{a ekselencijo, hvala Vam na izdvo-jenom vremenu. „Olimpijska revija“ Vamèli puno uspeha u daljem radu.

- Hvala vam. ��

BEZBEDNOSTGotovo petinaukupnog budèta igaraplanirana je zapripremu ade-kvatnih bez-bednosnih me-hanizama, kakobi na{i gostiosim vrhun-skog sportskogugo|aja imali inajvi{i stepensigurnosti

pri~e o sigurnosti publike. Ve}inom ljudiodlaze na stadione da bi uìvali u sportu ipri tom nemaju lo{e namere. [teta je kadaagresivna i neodgovorna manjina uspe dapokvari doìvljaj ve}ini i u drugi plan poti-

JUBILEJ Ambasador na postavljanju spomen-plo~e ispred hotela „Balkan“ u Beogradu

RUKA RUCI Majkl Devenport isti~e odli~nu saradnju izme|u Olimpijskog komiteta Srbije i Ambasade Velike Britanije u SrbijiB

eta

8 �Olimpijska revija 2011. avgust

TEMA BROJA

Sportisti protiv �Dok su se u jednom kraju Londona odigravali neredi i paljenja, na drugom se odràvao predolimpijski turnir u odbojci na pesku. Protiv haosa na ulicama Velike Britanije ustali poznati fudbaleri i atleti~ari

�Vladimir Tomkovi}

London je po~etkom prethodnogmeseca bio popri{te velikih okr{a-ja izme|u nezadovoljnog stanovni-{tva i policije, a incidenti koji su po-~eli u Londonu ra{irili su se du` ~i-tave prestonice i cele zemlje. Ta~-

ka u Totenhemu, odakle je sve krenulo, nala-zi se samo 11 kilometara od Olimpijskog sta-diona na kojem }e biti organizovano otvaranjeIgara leta naredne godine.

Italijanski „Korijere dela sera“ pisao je o „ur-banom gerilskom ratu“, ruske „Moskovskenovosti“ o „pogromu“ u prestonici Velike Bri-tanije i Englezi su brzo postali svesni da su sli-ke s ulica Londona i ostalih gradova munjevi-to obi{le svet. Posle prvog naleta panike o bu-du}nosti organizacije Olimpijskih igara,ubrzo su se Ostrvljani konsoli-dovali i poru~ili

da ih ni{ta ne}e poremetiti.Predsednik organizacionog odbora OI Hju

Robertson rekao je da ne postoji pretnja za na-jve}u sportsku smotru na svetu:

- Imamo obavezu da obezbedimo sigurnosti bezbednost u~esnicima Igara i to }emo u~ini-ti. Svi dokazi potvr|uju da je ovde re~ o nis-kom stepenu kriminala, vo|enom porukamasa socijalnih mreà, a ne nekim novim i ozbi-ljnijim pretnjama po bezbednost - rekao je Ro-bertson.

A da je to zaista tako govori podatak da je to-kom tih burnih avgustovskih dana u Londonuodràn pripremni turnir u odbojci na pesku zaOlimpijske igre u Londonu 2012. godine. Svih12 me~eva odigrano je na dva terena, umestona jednom, kako je prvobitno bilo najavljeno,kako bi posetioci stigli da se vrate ku}ama premraka.

Portparol Olimpijskog komiteta SAD, ~iji susportisti uvek pod specijalnom prismotrom iza{titom, tako|e su bez previ{e uzbu|enja go-vorili o problemima s kojima su se susreli gra-|ani engleske prestonice, ne ostavljaju}i mo-gu}nost za neke vanredne mere i zahteve, a

veruju}i da }e narednog leta sve delovati sre-|eno kao pod konac.

Me|unarodni olimpijski komitetje preko svojih portparola apos-

trofirao da je sigurnost u~e-snika OI uvek na prvom

mestu, a izrazio jeuverenje da }e

organizacija

N E D I P L O M A T S K I

Nemci poku{ali da ‘ukradu’ Igre

Rasplet situacije u Londonu pomno je pra-}en u ~itavom svetu, ali korist su poku{ali daizvuku Nemci. Posle samo nekoliko dana ne-reda na ulicama glavnog grada Engleske ja-vili su se Nemci s neskrivenom namerom daIgre presele u Minhen. Tako je politi~ar FDPManuel Heferlin istakao da organizacija Iga-ra mora da se oduzme Britaniji, a re{enje jebilo suvi{e lako:

- Posle uspe{nih svetskih prvenstava u fu-dbalu 2006, u mu{koj konkurenciji, i 2011. zaène, i te kako mogu da zamislim olimpijsku

letnju bajku 2012. u Nema~koj!

LONDON UPLAMENUUni{tena zgradau Totenhemu

AP

Reu

ters


OI biti na visokom nivou i da }e sve prote}i bezproblema.

S druge strane, nasilje na ulicama kao da jenajvi{e uznemirilo samo sportiste, pa britan-ska maratonka Pola Redklif nije bila tako po-mirljiva i ravnodu{na kao sami organizatoriIgara. Na svom Tviter profilu napisala je:

- Za manje od godinu dana poèle}emo ~i-tavom svetu dobrodo{licu u London, ali uovom trenutku niko iz sveta ne èli da do|e!

Tek zavr{eni ko{arka{ki turnir, nakojem je u~estvovala i na{a re-

prezentacija, pokazao je daoptimizam Engleza ne bitrebalo da bude naru{en,ali su pojedini fudbaleri bi-li pogo|eni kada su odlo-ène pojedine utakmicePremijer lige, kao i prijate-ljski susret reprezentacijaEngleske i Holandije.

Asovi Man~ester junaj-teda i nacionalnog tima

Vejn Runi i Rio Ferdinandpozvali su engleski narod da prekinu nasilje:

- Ovi neredi su glupost. Za{to to radite odsvojih gradova, od svoje zemlje. Ovo je sramo-ta za na{u zemlju. Molim vas prekinite... - nasvom Tviter nalogu napisao je Runi.

Sli~nog raspoloènja bio je i Ferdinand:- London gori, nereda ima u izobilju... [ta }e

to re{iti? Scene na Skaj njuzu su {okantne...Domovi nedu`nih ljudi pretvoreni su u dim ipepeo, za{to? Izgleda da ova deca/ljudi nema-ju po{tovanja prema policiji... Mo`da bi ispo-{tovali vojsku? Ne kaèm da vojska treba dadonese nasilje, ve} da urazumi ove ljude i na-tera ih da dva puta razmisle pre nego {to na-stave da rade ovo...

TEMA BROJA

v nasilja

Imamo obavezuda obezbedimosigurnost i bez-bednost u~esni-cima Igara i to}emo u~initiHju Robertson,predsednik Organizacionogodbora OI

LEP[A STRANALONDONATakmi~enje uodbojci na pesku


�Milojko Boòvi}�Vladimir Tomkovi}

Asmir Kola{inac, prvi na{ atleti~arkoji je ostvario A normu za Oli-mpijske igre u Londonu, verujeda ima sve predispozicije da jed-nog dana postane najbolji baca~kugle na svetu. Ambiciozni i

vredni mladi} iz Sjenice ovih dana brani}eboje Srbije na Svetskom prvenstvu u Ju`nojKoreji (27. avgust - 4. septembar) i u razgovo-ru za „Olimpijsku reviju“ kaè da ga osim fi-nala na tom takmi~enju ni{ta drugo ne}e za-dovoljiti.

Asko, kako ga prijatelji i poznanici zovu,

govori i o jednom veoma gledanom klipu naJutjubu u kojem je on glavni junak, ali i o to-me kako se hrani ~ovek od 130 i kusur kilo-grama i kako se priprema za najve}a isku{e-nja.

��Prema podacima koji su dostupni na in-ternetu, ro|eni ste u Skoplju. Otkud tamo?

- Moji roditelji su iz Sjenice, ali su u to vre-me ìveli i radili u Skoplju, i tako sam se ro-dio dole. Me|utim, 90. godine roditelji su sevratili tako da sam svoje detinjstvo proveo uSjenici pa mogu da kaèm da je to moj rodnigrad.

��Ne razmi{ljate da se sada preselite u ne-ku ve}u sredinu?

- Ne razmi{ljam o tome trenutno jer, {to

zbog priprema {to zbog takmi~enja, dosta pu-tujem i nisam na jednom mestu duè od me-sec dana.

��Amela Terzi} je {ampionka Evrope, ai vipostiète odli~ne rezultate. Otkud toliko do-brih atleti~ara u Novom Pazaru i Sjenici?

- To ne treba da ~udi. Velika nadmorska vi-sina, zdrava ishrana, pogodno tlo za talentepogotovo u baca~kim disciplinama i dugo-pruga{ima. Takvi uslovi nama najvi{e pogo-duju.

��Kako ste postali baca~ kugle?- U mojoj porodici i deda i otac su bacali ku-

glu tako da sam i ja nastavio tu tradiciju. Otacje ~etiri godine bio prvak Makedonije, istinasa dosta slabijim rezultatima od mene ali zato vreme to je bilo solidno. On me vodio natreninge i tu se i u meni rodila ljubav za tu di-sciplinu.

��Na Jutjubu postoji jedan veoma popula-ran klip na kojem se vidi kako iz ben~a diè-te teg od 240 kg? Je l’ vam to rekord?

�Da bih postao svetski prvak i rekorder, ne fali mi ni{ta,imam 26 godina i jo{ dosta prostora za napredovanje, cilj mi jeda dobacim do 21,5 metara, sve ispod toga ne}e me zadovoljiti

Intervju Asmir Kola{inac, baca~ kugle

RE^ SPORTISTA

prvi na svetuPitanje je vremena kada }u biti

Reu

ters

RE^ SPORTISTA


- Taj klip je iz 2008. godine, kasnije sam„gurnuo“ 250 kg. na ben~u. Sada ne radimravni ben~ ve} samo kosi koji je dosta teì, alije bolji za bacanje kugle. Trenutno mogu 230kg da gurnem na kosom ben~u.

��Kako se momak va{e konstitucije hrani?Kako vam recimo izgleda obrok tokom pri-prema za veliko takmi~enje?

- Iskren da budem, ja se sasvim normalnohranim. Izbegavam masnu i slanu hranu.

Trudim se da {to vi{e jedemhranu bogatu proteinima i

ugljenim hidratima. Nadan takmi~enja jedem sa-mo {pagete i vo}e, mo`daujutru malo mesa da bihimao energije, a da ne mu-~im èludac. Jedina manami je {to mnogo volim sla-tko i zbog toga imam ne-koliko kilograma vi{ka.

��Koliko kilogramaimate?

- Trenutno imam 135, avisok sam 187 centimetara.

��A da li je istina da tr~ite 100 metara za 11sekundi?

- Znate kako ono kaù: i 11,9 je 11 sekundi(smeh). Naravno, jedan od najbitnijih para-metara kod baca~a je brzina i ja mnogo radimna tome. Iako imam dosta kilograma, veomasam brz. Za nas je bitnije da smo brì na 30metara. A na toj deonici imam rezultat 3,76sekundi, elektronski izmereno.

��Koliko puta dnevno trenirate?- Da biste postizali vrhunske rezultate, mo-

rate da trenirate dva puta dnevno.��Va{ najbolji rezultat na otvorenom izno-

si 20,5 metara, ostvarili ste ga nedavno u No-vom Sadu, dok ste u dvorani kuglu bacili dvacentimetra vi{e. Da li ste nekada na trenin-gu postizali i bolje rezultate?

- Na treninzima retko kad bacim dalje, jerdobar sam takmi~ar pa mogu da napravim ra-zliku i da na takmi~enju ostvarim za pola me-

tra bolji rezultat u odnosu na trening. Ali ipakimam bolji rezultat sa treninga - 20,76. To jenajvi{e {to sam bacio, o~ekujem da uskoro tajrezultat potvrdim i na zvani~nom takmi~e-nju.

��[ta mislite koja daljina je va{ krajnji do-met?

- Krajnji domet je te{ko odrediti. Ja bacamrotacionom tehnikom i ako dobro tehni~kiodradite i ako se sve poklopi, moè da se ba-ci vrlo daleko. S obzirom na to da ja imam 26godina, mislim da jo{ uvek ima dosta prosto-ra za napredovanje, ali sve ispod 21,5 metarame ne}e zadovoljiti u karijeri.

��Kojim rezultatom biste bili zadovoljnina Svetskom prvenstvu?

- Svetsko prvenstvo je svetsko prvenstvo,baca se ujutru, imate tri poku{aja, 45 do 50takmi~ara, {to zna~i da na svaki hitac ~ekatepo 20 minuta... te{ko je baciti li~ni rekord, ali

S V E Z A L O N D O N

[ta poèlim, OKS mi obezbedi

��Da li ste i vi deo programa finansi-ranje sportista za London koji sprovodiOlimpijski komitet Srbije?

- Da, svojim radom i rezultatima samse izborio za mesto u kategorizaciji OKS.

��I kako ste zadovoljni saradnjom saOKS?

- Sa Olimpijskim komitetom imamodli~nu saradnju, bukvalno sve {to mitreba, Olimpijski komitet mi obezbedi.

Velika nadmor-ska visina izdrava ishranapogoduju spor-tistima iz baca-~kih disciplina idugopruga{i-ma, otud tolikodobrih atleti~a-ra iz Novog Pa-zara i Sjenice

NEKA SE NA SP PONOVI USPEH SA KUPAEVROPE Kola{inac sa Tatjanom Jela~om

na nama je da se za takve uslove priprema-mo. Ja mislim da sam dovoljno iskusan i psi-hi~ki jak da bih mogao da bacim blizu 20,5ako ne i vi{e i to }e biti dovoljno za finale, {tome jedino moè zadovoljiti.

��Postali ste prvi srpski atleti~ar koji jeostvario A normu za Olimpijske igre 2012.Koliko vam to zna~i?

- Veliku sam stvar ove go-dine uradio time {to samispunio A normu. Velikorastere}enje za mene jerne}u razmi{ljati niti pravi-ti plan za postizanje normeve} formu spremati za Lo-ndon. Naravno, to se mo-glo i o~ekivati od mene jeru poslednje tri godine ba-cam oko tog rezultata.

��A u Londonu jurite nazlato?

- Mislim da je jo{ rano darazmi{ljam o tome, iz godi-ne u godinu sve je ja~a ko-

nkurencija u bacanju kugletako da }e mnogo zavisiti ko }e i koliko baca-ti 2012. Ne èlim sebi da stvaram pritisak ve}da opu{teno treniram i da bacam {to dalje.Iskreno, zlato je te{ko osvojiti, ali do bronzese moè.

��[ta vam nedostaje da postanete svetskiprvak i svetski rekorder?

- Da bih bio svetski prvak i rekorder ne fa-li mi ni{ta... to je samo pitanje vremena.

��Ko je, osim vas, naravno, najzaslu`nijiza uspehe koje ste ostvarili u dosada{njojkarijeri?

- Za moj uspeh najvi{e zu zaslu`ni moji ro-ditelji i porodica kao i moj trener, naravno.To su osobe koje su direktno uticale na mojrezultat.

��îme se jo{ bavite, osim atletike, jeste lioènjeni?

- Trenutno sam neoènjen i ne radim ni{tapored atletike, 100 odsto sam posve}en spo-rtu. ��

Izbegavam ma-snu i slanu hra-nu, trudim se da{to vi{e jedemhranu bogatuproteinima iugljenim hidra-tima. Mana mije {to mnogovolim slatko izbog toga imamnekoliko kilo-grama vi{ka

PRVI OSTVARIOA NORMU ZALONDONKola{inac bacio20,5 metara

Fon

et


Sastanak {efova misija zemalja u~esni-ca 30. olimpijade, na kojem je u~estvo-vala i moja malenkost, odràn je od 9.do 12. avgusta u Londonu. Za tri danatrajanja seminara upoznati smo sa to-

kom priprema u svim organizacionim sfera-ma: akreditacije, transporta, bezbednosti, or-ganizacija sportskih takmi~enja itd. Imali smoprilike i da obi|emo ve}inu borili{ta i Olimpi-jsko selo.

Obi{li smo pre svega one objekte u kojimao~ekujemo i nadamo se da }emo videti na{etakmi~are. Koliko smo mogli da vidimo, kakoadaptacija starih, tako i izgradnja novih obje-kata uglavnom te~e po planu. îni se da je or-ganizator uspe{no prebrodio krizu koja je sva-kako uticala na odre|eno umanjenje budèta.

Britanci spremni za igreDobar deo objekata je adaptiran, jedan deo suprivremeni objekti, poput ko{arka{ke dvora-ne, koja }e posle Igara promeniti lokaciju, a je-dan deo objekata koji su novi, poput olimpij-skog stadiona, bazena, rukometne dvorane iolimpijskog sela, ili su ve} zavr{eni ili se rado-vi na tim objektima privode kraju.

S obzirom na to da smo se dobro spremiliza sam sastanak i da u principu pratimo age-ndu zadatu od strane organizatora i od straneMOK-a, nismo imali previ{e nere{enih pita-nja, pa je samim tim i sastanak bio efikasan ikratak. Jedna od za nas va`nijih tema bilo jepitanje mogu}nosti predolimpijskih kampo-va i obavljanja zavr{nih priprema na{ih spor-tista u trening centrima u [efildu i Lidsu.

Prva test takmi~enja, od ukupno42, koliko je ukupno predvi|e-

no, ve} su odràna. Na{i od-bojka{i i ko{arka{i imali supriliku da u~estvuju naovim takmi~enjima i da seupoznaju sa ambijentomgde }e se odvijati olimpijskiturniri. Imao sam priliku daprisustvujem prvoj utakmi-ci na{e ko{arka{ke selekcije.Sa pozicije organizatora mi-slim da je sve pro{lo solidnoi da doma}in dobro koristiove turnire koji i postoje ra-

di toga da bi se testirali i ui-grali svi segmenti organizacije.

Ono {to je zanimljivo i novo u odnosu naPeking jeste da }e se zbog blizine Olimpijskogsela i olimpijskog stadiona na sve~anu cere-moniju otvaranja Igara i}i direktno iz sela, tj.da }e se defile formirati ve} u selu. Ina~e. po-red glavnog sela. postoja}e i jedno posve}enovesla~ima i kajaka{ima koji }e se takmi~iti uItonu, kao i selo namenjeno jedrili~arima. [tose ti~e organizacije uop{te, komisije MOK ko-je prate tok priprema koje sprovodi doma}inpohvalile su i ~ak ocenile da je ovo do sada na-jbolja organizacija Olimpijskih igara.

înjenica da su se nemiri dogodili ba{ u vre-me kada su predstavnici svih NOK-ova bili uLondonu mogla je da stvori lo{u sliku i pro-bleme doma}inu, ali, naprotiv, nije bilo sko-ro nikakve reakcije. îni da su svi u~esnici mi-{ljenja da su britanske vlasti i organizator umogu}nosti da re{e ovu vrstu problema. âki kada smo i{li u obilazak olimpijskog parka,u taj deo grada nismo imali nikakve vanred-ne mere obezbe|enja.

* Autor je {ef misije Olimpijskog tima Sr-bije za OI 2012.

Defile iz sela

Novina u od-nosu na Peki-ng je da }e sena ceremonijuotvaranja i}idirektno izOlimpijskogsela, u kojem}e biti formi-ran defile

U Londonu smo boravili ba{ u vreme nereda i uverili se da doma}in OI 2012. ima snage da se izbori sa ovom vrstom problema

AKTIVNOSTI OKS

Pi{eDr Branislav Jevti}

AP

O K S U S E P T E M B R U O R G A N I Z U J EV E L I K I M A R K E T I N G S E M I N A R

U septembru ~elnike OKS o~ekuje nizsastanaka i aktivnosti na polju sportskediplomatije. Od 7. do 9. septembra pred-sednik OKS Vlade Divac prisustvova}esastanku Izvr{nog odbora EOK u Minsku.

Potom }e na{ komitet ugosti pred-stavnike nacionalnih olimpijskih komi-teta zemalja centralne i jugoisto~neEvrope na regionalnom Marketing se-minaru, koji je zakazan za 15. i 16. septe-mbar. OKS organizuje ovaj seminar u sa-radnji sa marketingom MOK-a i podr{ku„Olimpijske solidarnosti“ MOK-a. Ovoje prvi put da se u Evropi organizuje se-minar ovog tipa, na kojem }e predava~ibiti marketing stru~njaci iz MOK-a i ko-mpanija koje su top-partneri MOK-a.Skoro u isto vreme u Bratislavi, u Slova-~koj, okupi}e se predsednici i generalnisekretari MOK iz regiona. U radu }e u~e-stvovati i ~elnici OKS.

Krajem meseca predsednik OKS Vla-de Divac i generalni sekretar \orde Vi-{acki prisustvova}e otvaranju novog se-di{ta OK Rumunije, odakle }e predsed-nik OKS produìti u Baden-Baden naproslavu 30-godi{njice od odràvanja11. olimpijskog kongresa u ovom gradu.

Vi{acki ugostio ambasadora EgiptaSportska saradnja i niz drugih pi-

tanja bili su povod sastanku gene-ralnog sekretara OK Srbije \or|aVi{ackog i Njegove ekselencije am-basadora Arapske Republike Egip-ta u na{oj zemlji, gospodina AlijaGalala Abdelaziza Mohameda Ba-sionija.

Aleksandrija je jedan od kandi-data za doma}ina Mediteranskihigara 2017. Uvaèni gost OK Srbijeiskoristio je priliku da za kraj sep-tembra najavi zvani~nu posetu de-legacije NOK Egipta. Tada }e srp-skim olimpijskim ~elnicima biti iprezentirana kandidatura Aleksan-drije. Kona~na odluka o doma}inuMediteranskih igara 2017. bi}e do-neta 15. oktobra u turskom graduMersinu na Generalnoj skup{tiniMe|unarodnog komiteta Medite-ranskih igara. Prilikom ovog susre-ta razmatrana su i druga pitanjavezana za sportsko povezivanjeprijateljskih zemalja i konstatova-no je da postoji veliki prostor zaunapre|enje saradnje. �PRIJATELJI Mohamed Basionija u poseti OKS-u

AKTIVNOSTI OKS


S P O R T S K A D I P L O M A T I J A


Marko Tomi}evi}, mu{ki i ènski ~etverac na Svetskom prvenstvu u Segedinu ostvarili rezultate koji im

garantuju u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu

DO LONDONA

Kajaka{i sa tri ~amca

na Temzu

Presre}an sam. Sve sam podredio Londonu i sada mogu mirno da se pripremam. Veliki sam cilj ispunio

MARKO TOMI]EVI]

Fon

et


DO LONDONA

�Ksenija Maodu{

Svetsko prvenstvo u kajaku i kanuuu Segedinu bilo je izuzetno uspe-{no za na{ olimpijski tim. Broj ~la-nova na{e ekspedicije koja }e na-redne godine nastupiti u Londonu2012. uve}an je za dva ~etverca i

sjajnog Marka Tomi}evi}a.Odli~ni rezultati, norme, sve je to ukrasilo,

{to se Srbije ti~e, Svetsko prvenstvo u ovomgradu.

Prvo su nas obradovale devojke. Olivera iNikolina Moldovan, Antonia Panda i AntonijaNa| su drugim mestom u polufinalu obezbe-dile u~e{}e u Londonu. Veslale su najbrè ka-da je bilo najpotrebnije - 1:32,94

- Nije bilo gre{aka, sve je bilo izvanredno.Odlazak na Olimpijske igre stvara sjajan ose-}aj - rekla je Antonia Panda.

Sestre Moldovan su nedavno poja~ale ~e-tvorosed. Sve je ispalo kako treba. Prvi put po-sle Sidneja i Nata{e Jani}, Srbija }e imati èn-skog predstavnika na najve}em sportskom ta-kmi~enju.

- Mnogi nisu verovali u nas, ali sre}om ljudiiz Olimpijskog komiteta i Ministarstva omla-dine i sporta jesu. Sve smo obradovali, ali na-jvi{e nas same - rekao je Dragan Plav{i}, trenersestara iz Bor~e.

U velikom finalu, o~igledno ispra`njene,osvojile su deveto mesto, ali je njihova meda-lja osvojena dan ranije.

Stopama devojaka krenuli su i mu{karci. Pla-sman u finale na K-4 1000 sa 3:04,42 bio je do-voljan Milenku Zori}u, Ervinu Hopertu, Alek-sandru Aleksi}u i Dejanu Terzi}u da obezbede

Sport Ime Prezime Discip. Norma Ostvaren rezultat Status sportiste Status Misije OKS Milorad âvi} 100 delfin 0:52,36 0:52,10 A norma kvalifikovan 1Ivan Len|er 0:52,29 A norma kvalifikovan 1Velimir Stjepanovi} 100 slo. 0:50,53 0:49,56 B norma selektovan

100 delfin 0:54,19 0:53,79 B norma selektovan200 delfin 2:00,95 01:59,55 B norma selektovan200 slob. 0:51,59 01:50,78 B norma selektovan400 slob. 03:54,13 03:52,85 B norma selektovan

Miroslava Najdanovski 50 slob. 0:26,15 0:26,09 B norma selektovan100 slob. 0:56,48 0:56,42 B norma selektovan

\or|e Markovi} 200 slob. 01:51,59 01:49,59 B norma selektovan400 slob. 03:54,13 03:53,09 B norma selektovan

Radovan Siljevski 200 slob. 01:51,59 01:49,79 B norma selektovanNa|a Higl 200 prsno 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1Sila|i âba 100 prsno 01:02,92 01:01,59 B norma selektovanDragana Toma{evi} Disk 59,5m 60,91m B norma 1Nenad Filipovi} 50 km hod. 4:09:00 3:59:17 B normaVladimir Savanovi} 4:02:07 B normaPredrag Filipovi} 4:07:53 B normaAsmir Kola{inac kugla 20.50m 20.50m A norma 1Predrag Filipovi} 20 km hod. 1:24:30 1:23:47 B norma 1Ivana [panovi} skok udalj 6,65m 6,74m B norma 1Emir Bekri} 400m prep. 49,80 sec 49,91 sec B norma 1Mihail Duda{ desetoboj 7950 bod. 8117 bod. B norma 1Biljana Topi} troskok 14.10m 14.12m B norma 1Tatjana Jela~a koplje 59.00m 59,61m B norma 1Zorana Arunovi} pi{toljIvana Maksimovi} pu{kaAndrea Arsovi} pu{kaAndrija Zlati} pi{toljDamir Mikec pi{toljNemanja Mirosavljev pu{kaDimitrije Grgi} pi{toljNikolina MoldovanOlivera MoldovanAntonija Na|Antonija PandaMilenko Zori}Ervin HolpertAleksandar Aleksi}Dejan Terzi}Marko Tomi}evi}

Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga 13Ukupno sportista 41

Plivanje

Atletika

Strelja{tvo

Kajak

77

4

4

1

7 u~esni~kih kvota

4 u~esni~ke kvotak-4 500m

k-4 1000m

k-1 1000m

4 u~esni~ke kvota

1 u~esni~ka kvota

Kvalifikaciona takmi~enja u predstoje}em periodu:

� SP u atletici u Daegu (27.8 - 4.9)� SP za vesla~e na Bledu (28.8 - 4.9)� US Open (29.8 - 11.09.)� EP za ko{arka{e u Litvaniji (31.8 - 18.9)� SP u rvanju u Istanbulu (13.9 - 18.9)� SP u biciklizmu u Kopenhagenu (19.9 - 25.9)� SP u boksu u Bakuu (22.9 - 10.10)

olimpijsku vizu. Bili su najmla|i na Svetskomprvenstvu, ali devet meseci zajedni~kog radabilo je dovoljno da iskaù veliki potencijal.

Njihov trener Miroslav Aleksi} ovako je pro-komentarisao njihov uspeh.

- Jedini problem moglo je da bude neisku-stvo. U kvalitet nisam nijednog trenutka sum-njao. Pred njima su meseci rada, ali sa olimpi-jskom normom je sve lak{e. U finalu su biliosmi i tako potvrdili da u njih treba da se ula-è i omogu}e uslovi za jo{ bolji rad - istakao jeAleksi}.

Tre}i heroj bio je izvanredni 21-godi{nji Ma-rko Tomi}evi}. U disciplini K-1 1000 osvojio je{esto mesto na svetu sa 3:43,052 i tako se pri-druìo ~etvercima na listi putnika za London.

- Presre}an sam. Sve sam podredio Londonui sada mogu mirno da se pripremam. Velikisam cilj ispunio. Dani koji su pred nama bi}e uznaku Olimpijskih igara i to je za sve nas nepo-novljiv ose}aj - rekao je Marko Tomi}evi}.

Na{i kajaka{i }e imati jo{ jednu priliku daostvare plasman. Re~ je o regati koja }e biti na-redne sezone organizovana u Londonu. Osta-lo je jo{ 30 posto da se popuni, Evropa ima usvakoj disciplini jedno ili dva mesta. Postoji i„vajld kart“ organizatora na osnovu rezultatatako da lista srpskih kajaka{a moè da bude ipove}ana.

Zlatni Zlati}Andrija Zlati} je jo{ jednom pokazao vrhun-

ski kvalitet. Na Evropskom prvenstvu u Beo-gradu osvojio je titulu u ga|anju MK pi{toljem.Rezultat koji mu je doneo tron Starog konti-nenta bio je 661,4 (565) ubijenih krugova.

Na {est takmi~enja u ovoj godini osvojio jeisto toliko medalja. Sa Svetskog kupa je doneo~etiri i sa kontinentalnih prvenstava dve.

- Posle osnovnog ga|anja sam bio drugi, alije razlika u odnosu na Ekimova bila neznatna.Mirno sam ga|ao i uspeo da istopim razliku.Odlu~io je ne{to slabiji tre}i hitac mog velikogrivala i prijatelja. Preuzeo sam vo|stvo i sa~u-vao ga do kraja.

Zlati} je jo{ dodao:

„UPUCAO“ NOVO ZLATO Andrija Zlati}

ÊTVERAC Zori}, Hopert, Aleksi} i Terzi}

1

STATUS MISIJE OKS - OI London 2012


DO LONDONA

Svetskom kupu jo{ jednom medaljom zaokru-ìm odli~nu godinu.

Teàk put za ko{arka{eNije lako selektoru ko{arka{a Du{anu Ivko-

vi}u. Preteàk je put do Londona. Prva od dve

prilike je na Evropskom prvenstvu u Litvani-ji odakle finalisti sti~u pravo odlaska na Igre,a jo{ pet ekipa mogu}nost u~e{}a na posled-njem kvalifikacionom turniru.

U avgustu je Srbija u~estvovala na tri turni-ra. Na takmi~enju u Ljubljani, gde su se oku-pile selekcije biv{ih jugoslovenskih republi-ka, osvojeno je prvo mesto. U finalu je pobe-|ena Hrvatska 80:71. Kapiten Krsti} je progla-{en za MVP, a u idealnoj petorci je bio i Milo{Teodosi}.

Posle toga serija utakmica je nastavljena uIzmiru. Ubedljive pobede od 25 razlike nadUkrajinom i Turskom i nesre}no izgubljenme~ od Nemaca nisu bili dovoljni za drugomesto.

Na kraju se osetio parket i u Londonu. U ko-nkurenciji jo{ pet timova Srbija se nije prosla-vila. Pobede protiv Britanije i Kine, a poraziod Hrvatske, Australije i Francuske.

Dodatni problem je i ~injenica da Ivkovi}zbog povrede nije mogao da ra~una na Novi-cu Veli~kovi}a, a da se Nemanja Bjelica tek uLjubljani posle vi{emese~ne pauze druìo saloptom. Povrede su mu~ile jo{ nekolicinuigra~a, a na kraju se povredio i Marko Ke{elj.

Stru~njaci daju Srbiji polovi~ne izglede. Alitako je bilo i pre dve godine u Poljskoj i pro{lesezone na SP u Turskoj. U Evropi su bili dru-gi, na Svetskom ~etvrti. Bilo bi lepo kada bi je-dan od ta dva plasmana ponovili u Litvaniji.Mada, bi}e, ponovimo, vrlo te{ko. �

- Nisam ose}ao pritisak jer ga|am pred svo-jom publikom. Takvu tremu nemam. Medaljamnogo zna~i. U London idem na najva`nije ta-kmi~enje u karijeri. I u Beogradu su svi bili sja-jno pripremljeni. Ni{ta, sada samo da radim ida poku{am da do kraja sezone u Poljskoj na

SESTRE IZ BORÊ Olivera i Nikolina Moldovan

PROBLEMI PRED START EP Selektor Ivkovi} u Litvaniju putuje bez povre|enih Ke{elja i Veli~kovi}a

Bet

a


Da pripreme za Olimpijske igre po-lako ulaze u zavr{nu fazu najboljegovori podatak da je otpo~eo ka-sting za u~esnike ceremonijeotvaranja. Britanski reditelj DeniBojl, kom je jo{ pre godinu dana

poveren posao reìranja spektakla koji }e gle-dati ~itav svet, otvorio je konkurs za 10.000mladih ljudi koji su mu potrebni za najve}upredstavu koju priprema na otvorenom.

Od Oskarom nagra|ivanog autora („Milio-ner sa ulice“) i ~oveka koji je napravio nekoli-ko velikih filmova u poslednjih 15-ak godina(„Trainspotting“, „Malo ubistvo me|u prijate-ljima“, „Life Less Ordinary“...) traì se da pro-gram bude na veoma visokom nivou i ako jeto mogu}e da nadma{i dosada{nje sli~ne spe-ktakle. A svi koji su gledali ono {to je nevero-vatni Zang Jimou napravio od otvaranja Igarau Pekingu pitaju se da li je to zaista mogu}e.Bilo kako bilo, Bojl se odavno bacio na posao,a sada traì 10.000 volontera - plesa~a, gluma-ca, perkusionista i umetnika uop{te, ljudi ta-

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

�Vladimir Tomkovi}

NEPREVAZI\ENO Ceremonija otvaranja Igara u Pekingu 2008. zadivila je svet

Deni Bojl traì 10.000 volontera�Reditelj ceremonije otvaranja Olimpijskih igara pozvao plesa~e,glumce, muzi~are da se prijave za u~e{}e u spektakularnomprogramu koji priprema ve} godinu dana. Javilo se 15.000 ljudi

SPORT I FILM Bojl, Kou i DaldriR

eute

rs

AP


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

S P E K T A K L N A 2 0 0 M E T A R A

Federer i Hingis dubl za OI?T A N D E M [ A M P I O N A

Diks: Pobedi}u Bolta u Londonulentovanih za performanse koji }e biti odrà-ni prvog i poslednjeg dana Igara. Njihove pri-preme po~e}e u martu naredne godine, pasvaki od volontera mora da ima najmanje 18godina ili da stekne punoletstvo do 1. marta2012. Ve} je stiglo preko 15.000 aplikacija.

A s kolikom posve}eno{}u i stra{}u Englezido~ekuju najve}u sportsku manifestaciju naplaneti najbolje govore upravo podaci o prija-vama na mesta volontera za razne poslove. Ta-ko je i aerodrom „Hitrou“ otvorio konkurs za1.000 radnika koji }e za svoju du{u i dobar imi-

d` Londona volontirati u pomenutoj ko-mpaniji narednog leta. Pre nekoliko ne-

delja postignut je dogo-vor da „Hitrou“ budeaerodrom-doma}insvim u~esnicima Iga-ra u Londonu. Vi{e od80 odsto aktera OI do-}i }e van UjedinjenogKraljevstva, uklju~uju-

}i sve sportiste, zvani~-nike, predstavnike medija i publiku, a svi oninajpre }e morati da pro|u kroz „Hitrou“. Lo-ndonski aerodrom tako je postao 42. doma}isponzor Igara. O~ekuje se da }e, primera radi,samo 13. avgusta, dan po zatvaranju Igara, pre-ko 218.000 torbi pro}i kontrolu i biti ukrcanou avione. Vi{e od 15 odsto robe ima}e preko-ra~enje teìne, po{to se radi o rekvizitima po-put kanua, bicikala, gimnasti~kih sprava...

Do sredine avgusta organizator Igara primioje i 28.000 aplikacija od strane zainteresova-nih volontera da budu nosioci olimpijskog pla-mena, a kao {to smo ve} pisali, planirano da jesimboli~no 2.012 ljudi bude uklju~eno u no{e-nje baklje kroz Veliku Britaniju. �

Doma}in Olimpijskih igara 2016. godinebi}e Rio de @aneiro, a onda bi 2020. godinebaklja mogla da bude vra}ena u Evropu i toblizu prapostojbine - Atine. Naime, premijerTurske Redèp Tajip Erdogan potvrdio je da}e Istanbul biti kandidat za Olimpijske igre2020. godine. Ovo }e gradu na dva konti-nenta biti peta kandidatura za OI, a sva ~e-tiri prethodna poku{aja bila su neuspe{na:2000, 2004, 2008. i 2012. godine.

- Uzbu|eni smo jer znamo da }emo ovogputa ostvariti na{ cilj - kazao je Erdogan.

Osim Istanbula kandidature su podneliRim, Madrid i Tokio, a o~ekuje se da to u~inii Doha. Nedavno je Ju`na Afrika najavila dase ne}e kandidovati, ali jeprema nekim nagove{tajimamogu}e da se to pro-meni. PredstavniciDubaija su obja-vili da odustajuzbog ekonom-ske krize, a Me-|unarodni olim-pijski komitetodredi}e doma}ina2013. godine.

P R E M I J E R E R D O G A N S A M O U V E R E N

OI 2020. sigurno u Turskoj

VOLONTEROMANIJAOrganizator primio28.000 aplikacija zano{enje olimpijskogplamena koji }e simboli~no nositi „samo“ 2.012 ljudi

Ameri~ki atleti~ar Volter Diks najavio je da}e na Olimpijskim igrama u Londonu pobedi-ti Juseina Bolta u trci na 200 metara. Diks jenapravio lepu uvertiru kada je trijumfovao naturniru Dijamantske lige, odrànom upravo u

prestonici Velike Britanije, a ina~e je vlasnikdve bronzane olimpijske medalje.

- Sve {to èlim je pobeda. Bolt nije nepobe-div i dokaza}u to - rekao je ameri~ki {ampionna 100 i 200 metara.

Nekada najbolji igra~i sveta Martina Hingis i Rodèr Federermogli bi zajedno da nastupe na Olimpijskim igrama u Londonuza [vajcarsku u miks dublu. Tre}i teniser sveta izjavio je da }e munekada{nja teniska prvakinja verovatno biti partnerka, ako seodlu~i da u~estvuje u miks dublu.

- Ukoliko u Londonu budem nastupao u igri me{ovitih parova,to }e biti s Martinom Hingis zato {to se radi o neverovatnoj teni-serki, sa kojom sam trenirao i igrao u pro{losti - rekao je Federer.

Kinezi se spremaju u LidsuO D A B R A L I B A Z U

Zvani~nici kineskog olimpijskog tima sao-p{tili su da }e se za predstoje}e Igre priprema-ti u Lidsu. Oko 300 sportista, trenera i ~lano-va timova doputova}e ranije u ovu bazu kakobi se aklimatizovali, a oni }e Kinu predstavlja-

ti u najmanje 11 razli~itih disciplina. Dogovorje postignut izme|u OK Kine i zvani~nika gra-da, odnosno predstavnika tamo{njih univer-ziteta Lidsa i Metropolitana, a grad }e ostva-riti zaradu od najmanje 250.000 funti.


povratku u avionima na}i i stota jubilarna me-dalja sa Olimpijskih igara za Srbiju.

On je, govore}i o poslovnim aktivnostima„Jat ervejza“, istakao brojne promotivne kam-panje koje imaju za cilj da se letovi u~ine {todostupnijim svim gra|anima Srbije i da se, ka-ko je naveo, posebno postavljenim redom le-tenja iza|e u susret na{oj brojnoj dijaspori.Upravo traje promotivna kampanja za kupo-

�Pola veka smo uz na{e sportiste na Olimpijskim igrama. Uz njih }emo biti i u Londonu 2012. i sve do sletanja u Beograd, nadamo se, sa jubilarnim odli~jem

Jat ervejz i srpski olimpijci neraskidivosu povezani ve} 51 godinu, a prema re-~ima Vladimir Ognjenovi}a, v.d. gene-ralnog direktora nacionalnog aviopre-voznika, ta saradnja }e biti nastavlje-na i ubudu}e.

Ognjenovi} u intervjuu za „Olimpijsku revi-ju“ najavljuje da }e „Jat“ odvesti na{e sporti-ste u London 2012, izraziv{i nadu da }e se pri

Sa „Jatom“dole}e stotamedalja

Intervju Vladimir Ognjenovi}, v.d. generalnog direktora ‘Jat ervejza’

vinu karata do 5. septembra i putovanja do 15.marta 2012, a tu su i stalne mogu}nosti da seleti jeftinije ukoliko se putovanje planira i re-zervi{e ranije.

��Tokom ovog leta „Jat“ u proseku prevozipet hiljada putnika dnevno. Tokom prvih {e-st meseci prevezao je 518.999 putnika ili za 19odsto vi{e nego u istom periodu lane. Po po-rastu broja putnika i pove}anju koeficijentapopunjenosti aviona zabeleìo je najbolji re-zultat od svih avioprevoznika u Evropi.

- ‘Jat ervejz’ svojom ponudom i uslugompotvr|uje da je uvek na usluzi putnicima, bi-lo da lete redovnim ili „ad hok“ letovima, asvojim rezultatima i poslovnom ponudom do-kazuje da je uvek u trendu. Vi{edecenijska sa-radnja sa OKS pokazuje da je ‘Jat’ uvek uz na-jbolje {to iz Srbije putuje u svet i vra}a se u ze-mlju sa vrednim rezultatima.

��„Jat“ prevozi na{e olimpijce od Igara u Ri-mu 1960. Koliko to zna~i u marketin{komsmislu?

- Svakako da to doprinosi, pre svega ugledu,ali i promociji ‘Jata’, ali to nije ono zbog ~egase ‘Jat’ te 1960. odlu~ivao ili se „Jat ervejz“ da-nas odlu~uje ili }e se ubudu}e odlu~ivati danastavi da pruà besplatan avioprevoz, ali i

svaku drugu vrstu pomo}i kojumoè da pruì olimpijcima. U dana-

{njem svetu optere}enom sa-vremenim trì{nim principi-ma, kao i u sportu, nije do-voljno samo da dovoljnotrenirate i da dobro odigratesvoju utakmicu, ve} je po-trebno da date sve od sebe i

da pobedite, ili bar ostvariteodre|enu normu koja vas vodi

dalje. Zato ‘Jat’, kao i svaka srpska ekipa ilisportista, treba da bude ono {to jeste - srpskinacionalni avioprevoznik. Jer se, kao i svakina{ u~esnik na Olimpijskim borili{tima podolimpijskim plamenom, ‘Jat ervejz’ pod na{imi svetskim nebom takmi~i i leti pre svega podzastavom Srbije. To je u su{tini glavni razlogzbog koga smo mi ve} decenijama uz na{esportiste na OI. Uz njih }emo biti i u Londonu2012, i sve do sletanja u Beograd, nadamo se,sa brojnim medaljama.

��Mnoge druge selekcije svoje avioprevo-znike smatraju najva`nijim partnerima, takose pona{a i OKS. Korist je obostrana, ali da liima prostora mo`da i za nadgradnju saradnje?

- Uvek ima prostora za pro{irenje saradnjedve va`ne nacionalne institucije poput ‘Jata’ iOKS-a. Srpski avioprevoznik jednostavno ose-}a obavezu da bude uz na{e olimpijce, jer sva-ko njihovo u~e{}e na Olimpijskim igrama presvega mnogo zna~i za na{u zemlju, srpsku na-ciju i njen narod. Naravno, o svemu tome ve}dovoljno brine OKS, a mi smo tu da pomogne-mo koliko moèmo i kad god zatreba.

��Jat nije vezan samo za OKS. Da li moèmo~itaocima da predstavimo podatke o vezamaJata sa granskim sportskim savezima i kolikaje zapravo privilegija za saveze {to mogu daza partnera imaju takvu kompaniju kakva je„Jat“?

- Ne bih da veli~am ulogu srpske nacional-ne aviokompanije kada su u pitanju privilegi-je koje pruàmo, jer ve}ina na{ih uspe{nijihsportista to ve} dovoljno dobro zna. Isto takone bih da pominjem pojedine sportske save-

Kao i svaki na{ olimpijac, i „Jat ervejz“ se takmi~i i letipre svega podzastavomSrbije


JAT ERVEJZI S T O R I J A T

Po~elo je sa „Aeroputom“

„Jat“, od 2003. pod imenom „Jat ervejz“,nastavlja tradiciju prvog srpskog dru{tva zaaviosaobra}aj - „Aeroputa“, osnovanog 17.juna 1927, i Jugoslovenskog aerotransporta(JAT) osnovanog 1. aprila 1947. Brend „Jat“poznat je {irom sveta i cenjen je kao naziv zasigurnu i bezbednu aviokompaniju koja„uglavnom“, {to je u svetu aviosaobra}ajanajve}i kompliment, pole}e i sle}e na vre-me. Destinacije „Jata“ su se tokom zlatnih1980., kada je „Jat“ bio me|u 10 najuspe-{nijih kompanija Evrope, prostirale po celojzemaljskoj kugli. Zahvaljuju}i bliskoj sarad-nji sa svim ve}im svetskim avioprevoznici-ma, „Jat“ i danas, iako nema prekookeanskeletove, svojim putnicima nudi najbolje i pocenama karata najpovoljnije veze za let kasvakoj èljenoj destinaciji na svetu.

P O S V E T S K I M S T A N D A R D I M A

Kako najlak{e do karte

Za putovanje ka najve}im evromediteran-skim aerodromima, redovnim letom koji po-drazumeva najbolja vremena sletanja i po-letanja, nekim od „Jatovih“ 10 „boinga“ 737-300 ili 4 ATR-a 72, karte se mogu rezervisa-ti i kupiti na sajtu www.jat.com, besplatnimpozivom kol-centra sa mobilne i fiksne tele-fonije Srbije na 0800/111-528, ili pozivomtelefona +38111/3112-123 za pozive iz inos-transtva, kao i u predstavni{tvima „Jata“ uinostranstvu i poslovnicama u zemlji, ali iagencijama koje imaju dozvolu za prodaju„Jatovih“ karata. Putnici iz Crne Gore sve in-formacije po ceni lokalnog poziva mogu do-biti pozivanjem broja 020/290-240. Od 1.juna ovog leta, „Jatove“ karte se mogu re-zervisati i kupiti i putem mobilnog telefona,{to je usluga koja je popularna uglavnom unajrazvijenijim zemljama sveta.

SPONZORSKI PUL

ze, klubove ili pojedince jer ne bih neke daizostavim. U svakom slu~aju, uvek se trudimoda pomognemo na{im sportistima, onolikokoliko moèmo i sude}i po njihovim brojnimizjavama u medijima i prilikom brojnih konta-kata koje mi iz ‘Jata’ imamo sa njima, oni tozaista umeju da cene.

��Veza sa OKS se nikada nije prekidala. Dali iz iskustva pilota ili posade mogu da se na-vedu neki detalji vezani za polazak na velikatakmi~enja ili jo{ bolje na povratak, posebnokada su u pitanju trofejni sportovi?

- Na{e brojne olimpijske {ampione ‘Jatovim’avionima su od 1960, kako ste sami rekli, dodanas prevozili brojni piloti i o njima su brinu-li brojne stjuardese i stjuardi, kao i ljudi iz dru-gih sektora ‘Jata’. U pitanju je ~itav lanac ljudikoji o svemu brine, kao i u svakom uspe{nomtimu. Mo`da je bolje i primerenije da navedemiskustvo nekih od na{ih vrhunskih sportista.U majskom broju „Jat revije“, na primer, predvelike uspehe na{ih vaterpolista u klupskim ireprezentativnim takmi~enjima u julu, a po-tom i u avgustu mesecu ove godine, jedan odna{ih najboljih vaterpolista svih vremena Vla-dimir Vujasinovi} izjavio je slede}e: ‘Posebnosu prijatna putovanja kada sa reprezentacijomosvojite medalju, jer let avionom preraste uslavlje i zajedni~ko veselje sa posadom ‘Jata’.Posle Kranja 2003, kada smo imali problemapre, za vreme i posle utakmice, ‘Jat’ je poslaoavion po nas u Ljubljanu. Tada je sa nama pu-tovao i sada{nji predsednik Boris Tadi} i titu-la je proslavljena u ‘Jatovom’ avionu u zaistapredivnoj atmosferi. Tako je bilo i posle Rimai drugih titula‘.

��Nedavno su predstavnici OKS-a u~estvo-vali na Sportskom danu firme na ~ijem ste ~e-lu. ‘Jat’ je jedan od retkih koji je uspeo da sa-~uva Sportsko dru{tvo?

- Sportsko dru{tvo ‘Jat’ postoji skoro ~etiridecenije i mi jednostavno ne èlimo da preki-nemo postojanje ne~ega {to zaista vredi. Nai-me, mi ve} godinama unazad nastojimo dakroz manje ili vi{e rekreativno bavljenje spor-tom zaposlenih unapredimo zdravlje, atmos-feru i na~in rada i kroz sve to i na~in poslova-nja kompanije, ali i stil ìvota zaposlenih. U

- Aktivno sam se bavio ko{arkom do studen-tskih dana i vrlo dobro znam {ta zna~i biti spo-rtista. Naravno, sada se bavim ne~im drugim,ali je sport uvek tu, na ovaj ili onaj na~in. Li~-no smatram da je sport danas ne{to {to zahte-va potpuno angaòvanje ne samo talentova-nog sportiste, ve} ~itavog tima ljudi koji stojiiza pojedinca ili ekipe. Naravno da imam svo-je favorite, ali njihovo pominjanje mo`da i ni-je toliko bitno za javnost koliko ~injenica da seipak uvek odlu~ujem da pratim onog sportistuili onaj tim za koji ocenim da moè da budedovoljno uspe{an u takmi~enju sa drugima.

��Kako se „Jat“ priprema za OI? Da li o~e-kujete da se u avionu „Jata“ u povratku na|ei 100. medalja (do sada ih je 98) sa letnjih OI?

- ‘Jat’ je kao i OKS, naravno mo`da ne u tomobimu, organizaciono ve} spreman za London2012. Aerodrom ‘Hitrou“ ve} o~ekuje sletanjena{ih aviona sa srpskim olimpijcima. Vek srp-skog olimpizma, 85 godina ‘Jata’ ili 65 godinaJugoslovenskog aerotransporta obeleàvajuse naredne godine. Jubileji su tu, ostaje jo{ sa-mo da o~ekujemo tu stotu jubilarnu medaljuna Olimpijskim igrama, ili jo{ bolje i jo{ nekoodli~je koje }e biti ‘stotinu i nek’ za Srbiju.

��Na kraju, {ta srpski sport moè da o~eku-je od saradnje sa Jatom u periodu posle Lon-dona?

-Mogu samo da ponovim da }e ‘Jat’ kao sr-pska nacionalna aviokompanije uvek biti uzna{e najbolje sportiste. ��

JAT

izgradnji tog, modernim re~nikom re~eno, ‘ti-mbildinga’ zaista mnogo pomaè poseta veli-kih srpskih sportista i funkcionera, jer to kaoda ‘daje krila’ na{im rekreativcima koji vred-no treniraju tokom cele godine do tog sport-skog dana kada mogu da uìvaju u sportu idruènju sa svojim porodicama i kolegama izdrugih preduze}a i kompanija.

��Bilo bi interesantno da nam kao ~elnik„Jata“ kaète ne{to o va{oj vezi sa sportom.Imate li svoje favorite me|u srpskim sporti-stima?


OLIMPIJSKA ÎTANKA

- Olimpijske igre trajno }e se odràvati u Ne-ma~koj.

Umesto toga izgra|en je dìnovski stadionza 110.000 gledalaca, a izgra|eno je i olimpij-sko selo sa pozori{tem, bolnicom, po{tom, bi-bliotekom i sa 150 jednospratnih zgrada.

Slavna nema~ka filmska reìserka Leni Ri-fen{tal, po nalogu nacisti~kih voda, snimila jepropagandni film „Olimpijada“, prvi doku-mentarni film o Igrama, koji je, pre svega, ve-li~ao uspehe Tre}eg rajha i u kojem je na nov ineuobi~ajen umetni~ki na~in afirmisala lepo-tu tela. Posle rata }e snimci sportista, crnaca idrugih nearijevaca biti osnova za odbranu Ri-fen{talove, koja je èlela da umanji svoju ulo-gu u uzdizanju nacisti~ke ideologije. Ipak, na-cisti~ka propaganda se jasno vidi u svim ka-drovima koji nemaju direktne veze sa sporti-stima.

Igre su odràne od 1. do 16. avgusta 1936. uzu~e{}e 4.066 sportista, i to 3.738 mu{karaca i328 èna u 19 sportova i 129 disciplina. U~e-stvovalo je 49 zemalja, a Igre je otvorio nema-~ki kancelar Adolf Hitler.

Nemci su se potrudili da besprekorno orga-nizuju takmi~enja. Da bi {to vi{e zainteresova-li gra|ane Berlina da ih prate, prvi put u isto-riji olimpizma Igre je prenosila televizija, a lju-bitelji sporta su mogli da prate direktne preno-se takmi~enja, na 25 ogromnih ekrana raspo-re|enih po gradskim trgovima. O velikom in-teresovanju svedo~i 4,5 miliona prodatih ka-rata.

Na Igrama u Berlinu uspostavljaju se pravi-

�Olimpijske igre u Berlinu 1936. posluìle su vo|i Tre}eg rajhada promovi{e nacisti~ku ideologiju. [per je projektovao velikistadion, Leni fon Rifen{tal je snimila svoju ~uvenu „Olimpijadu“,ali ipak heroj je postao jedan tamnoputi ameri~ki sprinter

�Marija Stoji}

Me|unarodni olimpijski komi-tet je 1931. godine poverio or-ganizaciju XI letnjih OI pre-stonici Vajmarske republike,Berlinu, kao neku vrstu kom-penzacije za 1916. kada zbog

Prvog svetskog rata igre u tom gradu nisu odr-àne.

Medutim, posle 1933. godine i dolaska Hitle-ra i Nacionalsocijalisti~ke partije na vlast, od-nos svetskog javnog mnjenja prema Nema~-koj i njenoj politici po~inje da se menja.

Me|unarodna javnost poku{ala je da uti~ena MOK da Berlinu oduzme Igre, ali glavnu po-dr{ku nema~kom gradu da zadrì organizaci-ju Igara pruìo je predsednik Olimpijskog ko-miteta SAD Everi Brendid`, koji je zagovaraotezu da politiku i sport ne treba me{ati.

I MOK se u nekoliko navrata sukobio sa ne-ma~kim vlastima, posebno kada su nacisti na-stojali da smene predsednika nema~kog olim-pijskog komiteta Teodora Levalda, zbog ~egaje predsednik MOK-a Baje-Latur oti{ao nove-mbra 1935. na hitan sastanak sa Hitlerom. Po-

sle razgovora saop{tio je kolegama:- Imam ~ast da vas upoznam sa tim da su

me razgovori sa nema~kim kancelarom i istra-ìvanja koja sam preduzeo uverili da ni{ta nestoji na putu da se XI olimpijske igre odrè uBerlinu...“

Igre su odràne u Berlinu, ali su neprestanobile pod ogromnom senkom agresivnog i na-rastaju}eg nacizma. Svaki uspeh svojih spor-tista nema~ki nacisti~ki zvani~nici koristili suza afirmaciju teorije o superiornosti arijevskerase, a istori~ari su se pitali da li je otac mode-rnih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten, koji jeìveo u [vajcarskoj, znao za nacisti~ku poza-dinu Igara.

Medutim, ~injenica je da je tako istaknuta li-~nost bila du`na da bude informisana. Mnogimu pripisuju narcisoidnost, budu}i da je bioodu{evljen arhitektonskim dostignu}ima uNema~koj, u ~emu je video spomenike svojojideji, a mo`da i samome sebi.

Koliki su zna~aj imale Olimpijske igre go-vori podatak da je Hitler izdao naredbu svomglavnom arhitekti Albertu [peru da izgradi na-jve}i stadion na svetu (trebalo je da primi400.000 ljudi), rekav{i mu:

Ovens

Hitleraiznervirao

FIRER I [AMPION Adolf Hitler i Dèsi Ovens

OLIMPIJSKA ÎTANKA


je osvojio tri zlata, jedno srebro i dve bronze,dok je [varcman osvojio jedno srebrno odli~-je manje.

U ènskoj konkurenciji dominirala je holan-dska pliva~ica Rie Mastenbrok, sa tri zlatne ijednom srebrnom medaljom. Italijanska fud-balska reprezentacija potvrdila je zlatnom oli-mpijskom medaljom titulu svetskog prvakaosvojenu dve godine ranije i najavila trijumfna prvenstvu sveta 1938.

Amerikanka Merdòri Gestring osvojila jezlatnu medalju u skokovima u vodu sa daskeod tri metra i sa 13 godina i 268 dana postalanajmla|a olimpijska pobednica svih vremena.

Sli~an podvig napravila je Dankinja Inge So-rensen u plivanju. Sa 12 godina i 24 dana onaje osvojila bronzanu medalju u trci na 200 me-tara prsno i postala najmla|i osvaja~ olimpij-ske medalje svih vremena u pojedina~noj ko-nkurenciji.

Na ovim Igrama je prvi put nastupila vate-rpolo selekcija Jugoslavije. Prvi put olimpij-ske medalje osvojili su takmi~ari iz Turske.

Na Igrama u Berlinu ma|arski vaterpolistaOliver Hala{i osvojio je tre}e olimpijsko odli~-je, drugo zlatno, iako mu je u detinjstvu, na-kon saobra}ajne nesre}e, amputirana leva no-ga do kolena.

Nema~ka atleti~arka Gretel Bergman je ju-na meseca 1936, mesec dana pre OI, sko~ila ne-ma~ki rekord 1,60 metara. Bez obzira na ovajrezultat, zbog jevrejskog porekla, dve nedeljepred po~etak Igara, dobila je pismo Organiza-cionog komiteta da ne}e u~estvovati na Igra-ma jer njeni rezultati „nisu dovoljni za takmi-~enje na internacionalnom nivou.“ Na njenomesto do{la je Dora Ratjen, za koju }e se ka-snije ispostaviti da je mu{ko. Gretel je slede}egodine emigrirala u Ameriku, osvojiv{i prve-nstvo Amerike u skoku uvis i bacanju kugle.

Avgusta 1995, na inicijativu Nema~ke nacio-nalne sportske federacije, sportski kompleksBerlin-Vilmersdorf dobija njeno ime. I stadionu njenom rodnom mestu Lufajmu 1999. dobi-ja naziv po njoj, a Greta, iako se zaklela da ni-kada vi{e ne}e stupiti na tlo Nema~ke, odlazina ceremoniju. Kako je sama rekla, znala je ko-liko je va`no da ljudi ~uju njenu pri~u i pri~uonih vremena. Ipak, nije èlela da pri~a na ne-ma~kom jeziku, zbog ~ega su morali da joj do-dele prevodioca. O njenom ìvotu snimljenasu i dva filma. �

Poku{aju bojkota odràvanjaOI u Berlinu priklju~ila se i KPJ,koja se priklju~ila zahtevimaCrvene sportske internaciona-le i Socijalisti~ke sportske rad-ni~ke internacionale. Rezoluci-ja sa pozivom na bojkot, koju jepotpisalo 100 uglednih sporti-sta i javnih li~nosti, objavljenaje u „Politici“ 5. aprila 1936. po-sle poduhvata novinara i ured-nika da zaobi|u cenzuru.

„Jugoslovenski sportisti, mi smo svesnizna~enja i uloge Olimpijade u Nema~koj injene organizacije. Mi smo svesni trgova-~ko-ratni~kog zna~enja sporta koji }e bitizastupljen na Olimpijadi u Berlinu. Zato mipozivamo sve sportiste iz svih delova Ju-goslavije, kojima nije stalo samo do sport-ske slave, ve} i do ispravnog shvatanjasportskih ideala, da odbiju svoje u~estvo-vanje na Olimpijadi u Berlinu, zajedno sasvim sportskim forumima, organizacijamai klubovima“, stajalo je u Rezoluciji me|u~ijim potpisnicima su bili Aleksandar Tir-

nani}, Jovan Miki}, inènjerMilorad Arsenijevi}, dr Milu-tin Ivkovi}, \or|e Lojan~ic,Drago{ Stevanovi}, Gustav Le-hner, \or|e Vujadinovi}, Ni-kola Bo{kovi}, Vojin Boòvi},Angelina Gaji}, Izolda Brezov-{ek...

Autor Rezolucije bio je Vla-dimir Dedijer (na slici), a u imeKPJ odobrio je Ivo Lola Ribar.Rezultat toga su mirni prote-

sti u velikom broju mesta u Jugoslavijikroz koje je prono{en olimpijski plamen.Najburniji i nikako ne mirni bili su u Banja-luci, pa je morala da interveni{e policija.

Me|utim, ve} 10. aprila Jugoslovenskisavet sportskih saveza objavio je da }e Ju-goslavija u~estvovati na Olimpijskim igra-ma u Berlinu i tako je i bilo, ali u glavnigrad Nema~ke nisu otputovali svi. Ve}ina~lanova na{e fudbalske reprezentacija od-bila je da putuje u Berlin i Nogometni sa-vez Jugoslavije odustao je od u~e{}a naOlimpijskim igrama. �

Komunisti Jugoslavije traìli bojkot

la u vezi sa olimpijskim plamenom, koja trajui danas. Ideju berlinskog profesora Karla Dimao paljenju olimpijskog plamena pomo}u sun-~evih zraka u Olimpiji, u kojoj su se odràvaleOlimpijske igre u drevnoj Gr~koj, i {tafetnomno{enju do Berlina, MOK je prihvatio na pred-log predsednika OK Nema~ke Teodora Leval-da. Prethodno ju je odobrio ministar propa-gande Nema~ke Jozef Gebels.

Olimpijska baklja je tada no{ena kroz sedamzemalja i to kroz Gr~ku, Tursku, Bugarsku, Ju-goslaviju, Ma|arsku, Austriju i Nema~ku. Njenput bio je dug 3.422 kilometra, koliko je bilo inosilaca, a poslednji nosilac baklje bio je atle-ti~ar Fric [ilgen.

Nema~ki sportisti su bili najuspe{niji naIgrama, osvojiv{i 33 zlatne, 26 srebrnih i 30bronzanih medalja, dok su SAD zauzele drugomesto sa 24 zlatne, 20 srebrnih i 12 bronzanih,ali ipak, drè}i primat u atletici. Junak Igarabio je tamnoputi ameri~ki atleti~ar Dèsi Ove-ns, koji je u Berlinu uspeo da osvoji ~etiri zlat-ne medalje i to u trkama na 100, 200 i 4 x 100metara i skoku udalj, {to je uspeo da ponovisamo njegov zemljak Karl Luis u Los An|ele-su 48 godina kasnije.

Uspeh sjajnog Amerikanca iznervirao jeAdolfa Hitlera, ~ije je nezadovoljstvo zabele-èno i kamerom. Postoji tzv. olimpijski mitprema kojem Firer nije èleo da ~estita uspehOvensu, koji je svojim pobedama nad nema~-kim protivnicima na najbolji na~in demistifi-kovao njegovu teoriju o rasnoj inferiornosti cr-naca i nadmo}i arijevaca, ali je MOK zvani~noto demantovao.

Kasnije je i sam Ovens ispri~ao da je kance-lar ustao i mahnuo mu rukom kada je prolaziopored njega, na {ta mu je Dèsi otpozdravio.Ono {to }e ostati upam}eno je svakako i Ove-nsova izjava da u svojoj ro|enoj zemlji, nakon

U ^ I N A K N A [ I H S P O R T I S T A

[tukelj osvojio medalju

Jugoslovenska olimpijska ekipa u Berli-nu imala je 86 ~lanova, vi{e nego ikada ra-nije i to u 12 sportova: atletici, biciklizmu,vaterpolu, veslanju, gimnastici, jedrenju,kajaku i kanuu, ma~evanju, plivanju, rva-nju i skokovima u vodu. Medutim, do oli-mpijske medalje, svoje {este, stigao je sa-mo gimnasti~ar Leon [tukelj. Sjajni spor-tista, koji je sa tri zlatne, jednom srebrnomi dve bronzane medalje najuspe{niji jugo-slovenski olimpijac svih vremena, u ve`ba-nju na krugovima osvojio je srebrnu meda-lju. Sude}i po ispovesti baca~a kladiva Pe-tra Gojica „Politici“, uzrok lo{ih rezultatalakoatleti~ara Jugoslavije bila je slaba di-sciplina i nebriga rukovodstva ekipe za oli-mpijce, koji su bili prepu{teni sami sebi.

R E Z O L U C I J A P R O T I V O L I M P I J A D E

svih pri~a o Hitleru nije mogao da se vozi uprednjem delu autobusa, nije mogao da ìvigde èli i da je ta~no da ga nisu pozvali da serukuje sa Hitlerom, ali ga nisu pozvali ni u Be-lu ku}u da se rukuje sa njegovim predsedni-kom.

Sjajan nastup na Igrama u Berlinu imali sunema~ki gimnasti~ari Konrad Frej i Alfred [va-rcman, koji su osvojili ukupno 11 medalja. Frej

D@INOVSKI Stadion u Berlinu za 110.000 ljudi

Documents

Olimpijska revija b.28