SPECIJALNO IZDANJE POSVE]ENO ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U VANKUVERUFEBRUAR, 2010.

SA TOPLINOM U SRCU

PROMOCIJA SRBIJEBARJAKTAR...

Jelena

Lolovi}

(alpsko

skijanje)

3

Srpski sport }e u godini jubileja,

obele`avanja 100 godina od osni-

vanja olimpijskog kluba u na{oj ze-

mlji, imati razlog vi{e za zadovolj-

stvo. Prvi put pod imenom Srbija

desetoro na{ih sportista }e se poja-

viti na Zimskim olimpijskim igra-

ma. Po tome }e Vankuver zauvek

ostati upam}en u istoriji na{eg

sporta.

U vreme SFRJ, u~inak srpskih

sportista na Zimskim olimpijskim

igrama je bio zanemarljiv. Perjani-

ce su bili Slovenci.

Posle raspada SFRJ, srpski sporti-

sti su se pojavili u Albertvilu 1992. sa

kolegama iz Crne Gore, BiH i Make-

donije, a na poslednja tri takmi~e-

nja: u Naganu 1998, Solt Lejk Sitiju

2002. i Torinu 2006. u~estvovali su

kao predstavnici zemlje u kojoj su

jo{ `iveli gra|ani Crne Gore.

Bob obele`io AlbervilU Albertvilu 1992. najuspe{niji

rezultat ostvarili su predstavnici

u bobu Borislav Vujadinovi} i Mi-

ro Pandurevi}. U konkurenciji 46

posada osvojili su 29. mesto. Dru-

ga posada Dragi{a Jovanovi} i Og-

njen Sokolovi} je bila 34. U ~etvo-

rosedu Jugoslavija je bila 24. U

slalomu Zoran Peru{ina je bio 42,

Sla|an Ili} 46. od 119 takmi~ara.

U veleslalomu Peru{ina je 53. dok

Horo, Latinovi} i Be}irbegovi} ni-

su zavr{ili trku. U superveleslalo-

mu Be}irbegovi} je bio 67. a Ter-

zi} 69. Kod `ena, Marina Vidovi}

u slalomu bila je 31, u veleslalo-

mu je osvojila 33. mesto, u supe-

rveleslalomu 41. poziciju. Vesna

Dunimagloska i Atijana Boras bez

plasmana.

U biatlonu na 10 km Mladen

Gruji} je bio 76, Admir Jamak 85,

Zoran ]osi} 86, Tomislav Lopati}

87. u konkurenciji 94 takmi~ara. Na

20 km: Gruji} 79, ]osi} 81, Jamak

84. i Lopati} 85, dok je u {tafeti

4x7,5 km osvojeno 19. mesto.

U brzom klizanju na 500 m ^e-

nanovi} i Liki} su osvojili poslednja

dva mesta. Na 1000 m Liki} je bio

43. od 46, a na 1.500 m ^enanovi}

45. od 46. Na 5 km ^enanovi} je bio

poslednji.

U skija{kom tr~anju na 10 km

Aleksandar Milenkovi} je bio 87.

Momo Skoki} 94. i Bekim Babi}

101. od 110. Na 15 km: Milenkovi}

75. i Babi} 88. od 102. Na 30 km:

Milenkovi} 80, Babi} 82. od 87 tak-

mi~ara. Na 50 km: Milenkovi} je

bio 75. od 102 takmi~ara. Skoki} je

u tri discipline bez plasmana.

Aleksandar Milenkovi} je jedini

na{ sportista u~esnik Olimpijskih

igara leti i zimi.

Zbog sankcija Ujedinjenih naci-

ja Jugoslavija nije u~estvovala na

Igrama u Lilehameru 1994. godine.

Skromna izdanjaU Naganu 1998. Jugoslavija (Sr-

bija i Crna Gora) je u~estvovala za-

hvaljuju}i pozivnicama MOK. Ma-

rko \or|evi} je u veleslalomu bio

35. od 63 takmi~ara dok je Mirjana

Granzov u slalomu bila 27. od 57

u~esnika.

U Solt Lejk Sitiju 2002. \or|evi}

je u slalomu bio 27. od 28, u vele-

slalomu 41. od 78. Jelena Lolovi}

nije zavr{ila trku u slalomu, u vele-

slalomu 39. od 63 takmi~arke. Bob

~etvorosed Boris i Vuk Ra|enovi},

Dalibor \ur|i}, Ra{o Vu~ini} je bio

25. od 33 posade.

Na poslednjim igrama u Torinu

2006. u~estvovalo je {estoro pred-

stavnika SCG. Milenkovi} je na 10

km bio 86, a za jedno mesto slabiji

na 20 km. Na 50 km nije zavr{io tr-

ku. U umetni~kom klizanju Trifun

@ivanovi} je bio 26. od 30. @elimir

Vukovi} je diskvalifikovan u slalo-

mu. Jelena Lolovi} 30. u veleslalo-

mu i 43. u slalomu i superveleslalo-

mu, Marija Trm~i} 46. u slalomu.

Branka Kuzeljevi} je diskvalifikova-

na u skija{kom tr~anju na 15 km.

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}, Mirko

Nestorovi}, Trifko ]orovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

Premijera ugodini jubileja

Sportisti Srbije nemaju tradiciju ostvarivan-

ja vrhunskih rezultata na zimskim borili{tima,

ali ovog februara smo spremni da ponosni i

zadovoljni u~estvujemo na jednoj od najve}ih

svetskih sportskih smotri u 2010 - Zimskim

olimpijskim igrama u Vankuveru.

Prvi put }emo se predstaviti kao Srbija. To je

za nas veliki stimulans da u budu}nosti razvija-

mo i zimske sportove.

Ovo je godina na{eg jubileja, pre 100 go-

dina je olimpijska ideja krenula da se {iri Sr-

bijom. Srpski oficiri, na ~elu sa generalom

Svetomirom \uki}em, osnovali su Srpski oli-

mpijski klub 23. februara 1910. Danas, sto

godina kasnije, imamo razloga da budemo

ponosni. U istoriji olimpizma smo upisani

kao 18. formirani nacionalni olimpijski ko-

mitet, dali smo {est ~lanova MOK, 17 nosi-

laca Olimpijskog ordena... O spor tistima

osvaja~ima medalja, trenerima, sportskim

radnicima... ne moramo da govorimo, jer su

obele`ili svetski sport.

Nasle|e nas ~ini ponosnim, ali i obavezu-

je. Stubovi na kojima gradimo budu}nost su:

tradicija, snaga i vizija ili olimpijskom re~ni-

kom - ho}emo da budemo ja~i, vi{i i br`i.

Vankuver je ispit za na{e takmi~are. Ne-

mamo pravo da o~ekujemo spektakularne re-

zultate. Ovu 2010. vidim kao godinu po~et-

ka rada na usponu zimskih sportova sa ci-

ljem da na nekoj od narednih olimpijskih pri-

~a budemo sa daleko ve}im rejtingom.

Neka na{i sportisti daju svoj trenutni mak-

simum, neka se takmi~e bez optere}enja, pri-

tiska rezultata. U nama imaju najve}u mogu}u

podr{ku. Ako plasmani budu na nivou ̀ eljenih,

tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspeli.

Dolazak u Vankuver sa imenom Srbija je

ve} zlatna medalja za sve nas.

VLADE DIVAC,

PREDSEDNIK OK SRBIJE

PORUKA VLADE DIVCA, PREDSEDNIKA OK SRBIJE UO^I IGARA U VANKUVERU

Po~etak uspona zimskih sportova

SRBIJA SE PRVI PUT SAMOSTALNO POJAVLJUJE NA ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA

ISKUSNA NA IGRAMA: Jelena Lolovi}

4

XXI ZOI NA RTS

13. FEBRUAR03:00 - 06:00 CEREMONIJA OTVARANJA

18:45 - 20:35 Skokovi-Pojedina~ni ski

skokovi - mala skakaonica

20:45 - 22:45 Alpske discipline - Spust (m)

14. FEBRUAR19:00 - 20:30 Alpske discipline -

Super kombinacija (`) I trka

22:00 - 23:15 Alpske discipline -

Super kombinacija (`) II trka

15. FEBRUAR60 min Pregled dana

16. FEBRUAR02:05 - 05:55 Umetni~ko klizanje -

Slobodan program - parovi

19:00 - 20:30 Alpske discipline -

Super kombinacija (m) I trka

22:30 - 23:45 Alpske discipline -

Super kombinacija (m) II trka

17. FEBRUAR20:00 - 22:00 Alpske discipline - Spust (`)

18. FEBRUAR06:00 - 08:30 Hokej - ^e{ka - Slova~ka

19. FEBRUAR02:05 - 06:05 Umetni~ko klizanje

Slobodan program (m)

06:05 - 08:30 Hokej - Slova~ka - Rusija

20.30 - 22:45 Alpske discipline

Super veleslalom (m)

20. FEBRUAR19:00 - 21:00 Alpske discipline

Super veleslalom (`)

20:30 - 22:20 Pojedina~ni ski skokovi

Velika skakaonica

21. FEBRUAR19.00 - 20:45 Alpske discipline

Veleslalom (m) I trka

21:05 - 23:30 Hokej - Rusija - ^e{ka

22:45 - 00:15 Alpske discipline

Veleslalom (m) II trka

22. FEBRUAR01:45 - 04.10 Hokej - Kanada - SAD

19:00 - 20:55 Ski skokovi - ekipno

23. FEBRUAR01:50 - 05:55 Umetni~ko klizanje -

Plesni parovi-Slobodno

21.05 - 23:30 Hokej - Kvalifikacije - plej-of 1

24. FEBRUAR19:00 - 20:30 Alpske discipline-

21:05 - 23:30 Hokej - 1/4 finala 1.

22:15 - 23:45 Alpske discipline

- Veleslalom (`) II trka

25. FEBRUAR01:35 - 04:00 Hokej - 1/4 finala 2.

04:05 - 06:30 Hokej - 1/4 finala 3.

06:05 - 08:30 Hokej - 1/4 finala 4.

26. FEBRUAR02:05 - 05:55 Umetni~ko klizanje

- Slobodan program (`)

19:00 - 20:30 Alpske discipline

- Slalom (`) I trka

21:05 - 23:30 Hokej - 1/2 finala 1.

22.30 - 23:45 Alpske discipline

- Slalom (`) II trka

27. FEBRUAR03:35 - 06:00 Hokej - 1/2 finala

19.00 - 20.45 Alpske discipline

- Slalom (m)

22:45 - 00:25 Alpske discipline

- Slalom (m)

28. FEBRUAR01:30 - 04:00 Umetni~ko klizanje -

Egzibicije

04:05 - 06:30 Hokej - III mesto

21:20 - 23:45 Hokej - Finale

1. MART02:30 - 05:00 CEREMONIJA

ZATVARANJA

NAPOMENA: SVAKI DAN SE EMITUJE

PREGLED TAKMI^ENJA U TRAJANJU

OD 45 DO 60 MINUTA

Vonova

spremna za Visler

Lindzi Von, ameri~ka {ampionka

u alpskom skijanju i svetska {am-

pionka u spustu i super G 2009. go-

dine, spremno do~ekuje olimpijska

takmi~enja u Vankuveru, a poseb-

no se raduje stazi na Vistleru.

- Staza je veoma brza i o~ekuju

nas veoma neizvesne trke. Mnogo

je devojaka koje }e se boriti za me-

sto na podijumu. Marija Raj{ je de-

finitivno moja najve}a rivalka, Anja

Pirson je i dalje veoma brza, ali tu

je i mno{tvo mladih devojaka koje

ubrzano posti`u sve bolje rezulta-

te. ^ekaju nas zaista uzbudljiva ta-

kmi~enja u Vankuveru - nagla{ava

Lindzi Von.

FAVORIT: Lindzi Von

5

Vankuver, doma}in XXI zim-

skih olimpijskih igara, prema

rezultatima istra`ivanja reno-

mirane organizacije Ekonomist

intelid`ent unije (EIU) iz 2007.

godine, najbolje je mesto za `i-

vot na svetu. Najve}i broj ispi-

tanika u ovoj anketi, koja je

obuhvatila milione, opredelio

se upravo za Vankuver kao grad

snova.

Svakako najlep{i kanadski

grad, najve}i u zapadnoj Kana-

di, prestonica pokrajine Britan-

ska Kolumbija, tre}i je po veli-

~ini u zemlji (sa oko pola milio-

na stanovnika) i pravi primer

jedne od prestonica ~ove~an-

stva, sinonim za prirodne lepo-

tu, ekolo{ke standarde, ideal-

nog geografskog polo`aja.

Vankuver le`i na obali okea-

na, sa jedne strane za{ti}en bu-

jnim {umama Britanske Kolu-

mbije, a sa druge strane lepota-

ma D`ord`ijskog moreuza. U

ovom gradu se nalazi i jedan od

najve}ih urbanih parkova Seve-

rne Amerike - Stenli. Kulturalno

razli~ito stanovni{tvo grada do-

prinosi `ivopisnosti njegovih

krajeva, kao {to su „Kineska ~e-

tvrt“, „Japanska ~etvrt“, „Pijaca

Pund`abi“, „Mala Italija“ i „Gr-

~ki grad“. Vankuver je poznat

kao grad kvartova koji svaki za

sebe ima svoju tradiciju, kultu-

ru i izgled, a u njemu `ivi i ogro-

man broj domoroda~kog sta-

novni{tva. Jedna od veoma bro-

jnih zajednica je i Srpska zajed-

nica koja u Vankuveru ima du-

gu tradiciju (od prvih godina 20.

veka, a posebno posle Drugog

svetskog rata) i okupljena je oko

crkve svetog arhan|ela Mihajla.

Prvobitno osnovan kao grad

„zlatne groznice“ tokom 19. ve-

ka, Vankuver se kasnije odmilja

naziva „Holivudom severa“, jer

je brzo postao popularna loka-

cija za filmsku produkciju. @ivo-

pisna scena centra grada sedi{te

je brojnih kulturnih institucija,

kao {to su Vankuverska umetni-

~ka galerija, restorani svetske

klase i napredna muzi~ka scena.

Vankuverski festival narodne

muzike i „Bard na pla`i“, privla-

~e posetioce iz celog sveta.

Istorija grada po~inje u 18.

veku. Vankuver je 1792. otkrio

britanski kapetan D`ord` Van-

kuvem, posle ~ega je i grad do-

bio kasnije ime. Razvoj je po~eo

1867. kada su u oblasti Gastaun

podignute prve pilane jezgro

budu}eg naselja. Zna se da su

na ovom prostoru jo{ pet veko-

va pre Hrista `iveli Aborid`ani

plemena Skvami{ i Maskvim,

{to zna~i „trava koja raste u mo-

ru i mo`e da se jede“. Status

grada je dobio 1886. Produ`etak

transkontinentalne pruge koji

je vodio do grada bio je zavr{en

1887. sa ciljem da se {to bolje

iskoristi velika prirodna luka

Vankuvera, koja }e uskoro pos-

tati va`na veza u trgovini izme-

|u Orijenta i isto~nog dela Ka-

nade. Ovo je tako|e imalo uti-

caja na ubrzani razvoj trgovine

sa Evropom. Vankuverska luka

je danas najve}a i najprometni-

ja luka u Kanadi, kao i ~etvrta

najve}a luka u Severnoj Ameri-

ci. Drvna industrija je i dalje

glavna privredna delatnost, dok

je turizam, zahvaljuju}i o~uva-

noj prirodi u okolini grada, na

drugom mestu. Ekosistem Van-

kuvera, sa mno{tvom biljnih i

`ivotinjskih vrsta, daje veliku

koli~inu hrane i materijala i

predstavlja jedan od najrepre-

zentativnijih primera u svetu za

koji se ka`e da mo`e vi{e od

10.000 godina da omogu}ava

`ivot za svoje stanovnike.

DOMA]IN ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA IDEALNO MESTO ZA @IVOT

Vankuver grad snova

MODERNO I ZEKSTRINO

Delegaciju Srbije, takmi~are i prate}itim, obukla je „Zekstra“. Partner Olim-pijskog komiteta Srbije i ovoga puta jepokazao visoku profesionalnost i potvr-dio kvalitet. U hotelu „Moskva“ se vide-la „Zekstrina“ olimpijska kreacija, a ~e-stitke, naravno, nisu izostale.

6

Na sve~anom otvaranju zastavu Sr-

bije nosi}e na{a najiskusnija takmi~a-

rka Jelena Lolovi}. Ve} prekaljena na

olimpijskim borili{tima, u~esnica u al-

pskom takmi~enju sada }e do`iveti na-

jve}u po~ast. Na sve~anosti u hotelu

„Moskva“, zastavu je predsedniku

OKS-a Vladi Divcu predala Jasna [eka-

ri}, nosilac zastave u Pekingu, a potom

ju je predsednik uru~io Jeleni Lolovi}.

- Presre}na sam, pored takmi~enja

na Igrama, ovo je kruna karijere. No-

siti zastavu Srbije na prvom pojavlji-

vanju moje zemlje na Olimpijskim

igrama je ne{to {to }u ve~no pamtiti -

rekla je Jelena Lolovi}.

Logo

Zvani~an logo Zimskih igara u Vankuveru

zapravo predstavlja znak od kamena naroda

Inuita, simbol odredi{ta koji je napravio ~o-

vek i koriste ga narodi Artika i severne Ame-

rike. Ovakve kamene figure prona|ene su na

Aljasci i Grenlandu i slu`e za navigaciju, ta~-

ku za odre|ivanje mesta u prostoru, ili kao

znak za lovce. Razli~itog su oblika i veli~ine

i imaju dugu tradiciju u kulturi Inuita, sve do

pojave prvih evropskih misionara na njihovim

prostorima. Samo na ostrvu Bafin, koje je

progla{eno za mesto od kulturno-istorijskog

zna~aja za Kanadu, nalazi se oko 100 ova-

kvih simbola.

Inuiti - naziv za kulturolo{ku grupu naroda

koja `ivi na obali Arktika, Sibira, Aljaske, Se-

verozapadnih teritorija, Nanuvuta, Kvebeka,

Labradora i Grenlanda, ali i Kanade. Oni nisu

Eskimi, iako Eskimi pripadaju grupi naroda Ju-

pik, koji su deo grupe Inuita, ali `ive u Rusiji.

Procenjuje se da danas `ivi oko 150.000 Inui-

ta u celom svetu.

Jelena nosi zastavu

FEBRUAR

Alpsko skijanje

Biatlon

Bob

Kros-kantri

Karling

Umetni~ko klizanje

Slobodno skijanje

Hokej

Sankanje

Nord. kombinacija

[ort trek

Skeleton

Skokovi

Snoubord

Brzo klizanje

Ukupan broj zlatnih medalja

Ceremonije

zlatne

medalje

Maskote

Miga, Kva~i, Sumi i Mukmuk su ljupke `ivotinjice ko-

je simboli~no obele`avaju ovogodi{nje Zimske olimpi-

jske igre. Miga i Kva~i su zvani~ne maskote Igara u

Vankuveru, dok je Sumi maskota Paraolimpijskih iga-

ra. Mukmuk ne pripada zvani~nim maskotama Igara,

ali se jednako promovi{e kao i ostali.

Simpati~no dizajnirane, maskote predstavljaju `ivoti-

nje ili mitska bi}a. Miga je mitski vodeni medved, delom

orka, delom medved, Kva~i je izmi{ljena figura koja `ivi

u kanadskim {umama i sanja da postane hokeja{ki go-

lman, Dumi je duh za{titnik, sa krilima ptice i nogama

medveda, koji nosi {e{ir od kita orke. Mukmuk predsta-

vlja mrmota koji `ivi na kanadskom tlu. Maskote su pr-

vi put predstavljene pro{le godine, i to pred gotovo

100 dece {kolskog uzrasta, a kuriozitet predstavlja

~injenica da su prvi put zajedno i u isto vreme promo-

visane maskote za Olimpijske i Paraolimpijske igre.

Vankuver

u brojkama

5.700

sportista u~esnika

Igara

10.000

predstavnika medija

86

finala

80 i vi{e dr`ava

u~esnika

75 miliona

posetilaca sajta

3,3 milijarde

TV gledalaca

25.000

volontera

Sajt na ceni

Oficijelni sajt www.vancouver2010.com (ht-

tp://www.vancouver2010.com) }e za vreme tak-

mi~enja posetiti, kako se o~ekuje, oko 75 milio-

na ljubitelja sporta. Ura|en je izvanredno, i sve

{to se bude doga|alo na stazama i u halama bi-

}e odmah dostupno na sajtu.

8

Takmi~arski deo Srbije na

Olimpijskim igrama ~ini}e 10

takmi~ara, a u pratnji }e biti jo{

isto toliko funkcionera i trene-

ra. U premijeri pod imenom Sr-

bija nemamo pravo da o~ekuje-

mo velike rezultate, ali je, bar u

ovom trenutku, najva`nije da se

na{a zemlja predstavi u Vanku-

veru.

U Srbiji zimski sportovi nikada

nisu imali tretman ostalih, na pr-

ste mogu da se nabroje rezultati

koji su bili zapa`eni. Ali, sude}i po

stavovima ~elnika OK Srbije, zim-

skim sportovima predstoje bolji

dani. Oni po~inju od Vankuvera,

gde je glavni i jedini cilj da svako

od deset izabranika da svoj mak-

simum. To }e biti sasvim dovolj-

no da se ekipa zadovoljna vrati sa

jednog od najve}ih planetarnih

sportskih doga|aja ove godine.

Srbiju }e u Vankuveru predsta-

vljati sportisti: Jelena Lolovi}, Ne-

vena Ignjatovi}, Marija Trm~i} (al-

psko skijanje), Belma [mrkovi},

Amar Garibovi} (nordijsko skija-

nje), Vuk Ra|enovi}, Igor [ar~e-

vi}, Slobodan Matijevi} i Milo{ Sa-

vi} (bob) i Milanko Petrovi} (bia-

tlon).

U misiji OKS su: Branislav Jevti}

({ef misije), Marina Lekovi} (se-

kretar misije), Ninoslav Cvetano-

vi} (fizioterapeut) i Goran Vasi}

({ef medicinskog tima). U stru~-

nom timu su: Miha Malus, Du{ko

[ipeti} i Anja Kalan (treneri, alp-

sko skijanje), Murat Garibovi}

(trener, nordijsko skijanje), Boris

Stojni} (trener, bob) i Tihomir Mi-

losavljevi} (trener, biatlon).

Vreme ~asnog predstavljanja

Nevena IGNJATOVI]Datum ro|enja:

28.12.1990.

Mesto ro|enja:

Kragujevac

Disciplina: Alpsko

skijanje

Klub: ^ukari~ki

U~e{}e: Prvo

MilankoPETROVI]Datum ro|enja:

21.09.1988.

Mesto ro|enja: Sjenica

Disciplina: Biatlon

Klub: Jelenak

U~e{}e: Prvo

JelenaLOLOVI]Datum ro|enja:

14.07.1981.

Mesto ro|enja: Sarajevo

Disciplina: Alpsko

skijanje

Klub: ^ukari~ki

U~e{}e: Tre}e

TihomihMilosavljevicDatum rodenja:

20.03.1968.

Mesto rodenja:

Sarajevo

Disciplina:

Trener/Biatlon

Klub: -

Uce ce: Prvo

Amar GARIBOVI]Datum ro|enja:

07.09.1991.

Mesto ro|enja: Sjenica

Disciplina: Nordijsko

tr~anje

Klub: Jelenak

U~e{}e: Prvo

VukRA\ENOVI]Datum ro|enja:

07.06.1983.

Mesto ro|enja: Klju~

Disciplina: Bob

Klub: -

U~e{}e: Prvo

Belma[MRKOVI]Datum ro|enja:

14.08.1990.

Mesto ro|enja: Sjenica

Disciplina: Nordijsko

tr~anje

Klub: Jelenak

U~e{}e: Prvo

Igor

[AR^EVI]Datum ro|enja:

25.08.1984.

Mesto ro|enja:

Novi Sad

Disciplina: Bob

Klub: -

U~e{}e: Prvo

RASPORED U^E[]A SRPSKIH TAKMI^ARA14. FEBRUAR

11.15 - 12.25 (20.15 - 21.25)

Milanko Petrovi} (biatlon, 10 km sprint)

15. FEBRUAR

10.00 - 11.15 (19.00 - 20.15)

Belma [mrkovi} (nordijsko, 10 km)

12.30 - 14.00 (21.30 - 23.00)

Amar Garibovi} (nordijsko, 15 km)

16. FEBRUAR

12.45 - 13.25 (21.45 - 22.25)

Milanko Petrovi} (biatlon, 12,5 km)

18. FEBRUAR

13.00 - 14.35 (22.00 - 23.25)

Milanko Petrovi} (biatlon, 20 km)

20. FEBRUAR

10.00 - 11.45 (19.00 - 20.45)

Jelena Lolovi}, Nevena Ignjatovi} (Super g)

24. FEBRUAR

10.00 - 11.45 (19.00 - 20.45)

Jelena Lolovi}, Nevena Ignjatovi} (Veleslalom)

13.15 - 14.30 (22.15 - 23.45)

Jelena Lolovi}, Nevena Ignjatovi} (Veleslalom)

26. FEBRUAR

10.00 - 11.45 (19.00 - 20.45)

Jelena Lolovi}, Marija Trm~i} (Slalom)

13.30 - 14.45 (22.30 - 23.45)

Jelena Lolovi}, Marija Trm~i} (Slalom)

13.00 - 15.45 (22.00 - 00.45)

Bob ~etverac

(Ra|enovi}, [ar~evi}, Savi}, Matijevi})

27. FEBRUAR

13.00 - 15.45 (22.00 - 00.25)

Bob ~etverac

(Ra|enovi}, [ar~evi}, Savi}, Matijevi})

NAPOMENA: PRVO SU DATA VREMENA U LOKALU,

A U ZAGRADI SREDNJOEVROPSKO VREME.

Olimpijski tim Srbije

na promociji u

hotelu Moskva 1. februara

SRBIJA ]E SE U VANKUVERU PREDSTAVITI SA 10 TAKMI^ARA

9

DARKO MIHAJLOVI] DOMA]IN SRPSKOJ DELEGACIJI NA IGRAMA U VANKUVERU

Padobranacna snegu

Doma}in srpskim sportistima u ime organizatora

ZOI bi}e Darko Mihajlovi}, ma{inski in`enjer koji po-

slednje dve godine `ivi u Vankuveru. Bio je general-

ni sekretar Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije, za-

tim direktor Aviokompanije „Junajted interne{enel

erlajns“ u Beogradu. U Vankuveru je zaposlen u

predstavni{tvu „Honde“ kao menad`er isporuke au-

tomobila.

- Moja veza sa sportom je padobranstvo. Dozvolu

sam dobio 1985, nastavnik postao 1994. Bio sam ~lan

AK „Beograd“, zatim Subotice i Kikinde. Bio sam dr-

`avni prvak u skokovima na cilj 1995, ekipni 1996, u

zbirci je oko 50 medalja. Predstavljao sam dr`avu u

Me|unarodnoj padobranskoj komisiji, bio do 2005.

potpredsednik Me|unarodne vazduhoplovne fede-

racije.

Zemunac, ro|en 1960, ponosno isti~e da i deca

Ivan i Jelena imaju veze sa sportom. Ivan je padobra-

nac, obu~ava se i za pilota, a Jelena posle karijere u

gimnastici ve} ima oko 250 skokova.

- Vankuver je sjajan grad. Njegovi gra|ani mu pru-

`aju mnogo ljubavi, a mene impresioniraju infrastru-

ktura i polo`aj, jer je grad blizu mora i planina. Mo-

`ete da skijate do 22 ~asa, a na planini ste zahvalju-

ju}i `i~ari za kratko vreme - ka`e on.

O anga`manu na Olimpijskim igrama ka`e:

- Prijavio sam se da radim dobrovoljno jer na ova-

kvim manifestacijama mo`ete mnogo da nau~ite.

Izabran sam za asistenta Olimpijske delegacije Srbi-

je. Pomo}i u~esnicima i trenerima na{e zemlje za

mene predstavlja i ~ast i zadovoljstvo. Bi}u na broj-

nim borili{tima, obi}i }u oba olimpijska sela, a to

mo`e relativno mali broj ljudi.

Darko Mihajlovi} je 8. februara bio i jedan nosila-

ca olimpijske baklje.

- U Vankuveru `ivi oko hiljadu Srba. Okupljamo se

na slavama, praznicima. U gradu postoje dve pravo-

slavne crkve, kao i dve grupe koje sviraju muziku iz

na{ih krajeva. Uspevamo da promovi{emo Srbiju i

na ovaj na~in.

Milo{ SAVI]Datum ro|enja:

01.03.1987.

Mesto ro|enja:

Kragujevac

Disciplina: Bob

Klub: -

U~e{}e: Prvo

SlobodanMATIJEVI]Datum ro|enja:

14.03.1988.

Mesto ro|enja: Rijeka

Disciplina: Bob

Klub: -

U~e{}e: Prvo

MarijaTRM^I]Datum ro|enja:

28.12.1990.

Mesto ro|enja: U`ice

Disciplina: Alpsko

skijanje

Klub: SKI Art

U~e{}e: Drugo

Miha MALUSDatum ro|enja:

17.08.1978.

Mesto ro|enja: Ljubljana

Disciplina: Trener/Alp-

sko skijanje

Klub: -

U~e{}e: -

Du{ko[IPETI]Datum ro|enja:

26.01.1957.

Mesto ro|enja: ^a~ak

Disciplina: [ef alpskih

timova

Klub: -

U~e{}e: ^etvrto

Anja KALANDatum ro|enja:

20.10.1986

Mesto ro|enja: Kranj

Disciplina: Trener

Klub: -

U~e{}e: Prvo

Anja KALANDatum ro|enja:

20.10.1986

Mesto ro|enja: Kranj

Disciplina: Trener

Klub: -

U~e{}e: Prvo

BorisRA\ENOVI]Datum ro|enja:

09.08.1956.

Mesto ro|enja: Sisak

Disciplina: Trener/Bob

Klub: -

U~e{}e: Prvo

Moto ovogodi{njih

XXI Zimskih olimpi-

jskih igara, koje }e

biti sve~ano otvore-

ne u Vankuveru 12.

februara na stadio-

nu „Bi-Si plejs“ uz

u~e{}e oko 5.500

sportista iz vi{e od

80 zemalja sveta,

glasi - „Sa goru}im

srcima“. Kanada je

tre}i put u istoriji

doma}in olimpijcima sveta, 1976. godine

u Montrealu odr`ane su Letnje, a 1988. u

Kalgariju Zimske olimpijske igre.

Na programu ZOI je sedam sportova i 86

takmi~enja u razli~itim disciplinama, a odr-

`a}e se na tri lokacije - Vistleru, Sajpres pla-

ninama i u dvoranama u samom Vankuveru.

Organizacioni komitet Olimpijskih igara u

Vankuveru (VANOC) je samo za restauraci-

ju postoje}ih sportskih kompleksa na Saj-

pres planinama izdvojio 16,6 miliona dola-

ra, mestu susreta ski-kros takmi~enja i snou-

borda. Izgradnja i restauracija staza u cen-

tru Vistler iznosi oko 600 miliona dolara, a

oko 200 miliona dolara bi}e izdvojeno za

bezbednost svih u~esnika.

Na celokupan projekat organizacije, pre-

ma podacima poznatim iz 2009. godine,

utro{eno je ve} tada oko 1,76 milijardi dola-

ra {to je mnogo vi{e od prvobitnih procena

kada je Vankuver dobio organizaciju Igara

2003. godine. Sredstva su prikupljena najvi-

{e iz nevladinih fondova, sponzora i proda-

je nacionalnih TV prava.

Vankuver mo`e da se pohvali sa nekoliko

kurioziteta kada je re~ o objektima. Ri~mo-

nd olimpijski oval, olimpijska dvorana za br-

zo klizanje, nalazi se u nivou mora. Prvi put

u istoriji olimpijskog pokreta ceremonija

sve~anog otvaranja bi}e odr`ana unutar

dvorane. Procenjuje se da }e Vankuver biti

najtopliji grad doma}in Zimskih olimpijskih

igara do sada. Meteorolozi tvrde da }e tokom

takmi~enja prose~na temperatura iznositi

oko pet stepeni Celzijusa.

10

SPORTSKI OBJEKTI XXI ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U VANKUVERU PLENE SJAJNIM ARHITEKTONSKIM

„Sa goru}im srcima“

STADION „BI-SI PLEJS“Mesto sve~anog otvaranja i zatvaranja

Igara. Za rekonstrukciju, pre svega krova,

izdvojeno je oko 150 miliona dolara. Sta-

dion ima vi{estruku namenu, prva je spo-

rtska arena u Kanadi sa kupolom, izgra-

|ena jo{ 1983. godine, a za potrebe Sve-

tske izlo`be Ekspo 1986. godine sa naj-

ve}om podr{kom za aviosaobra}aj kada

je re~ o sportskim objektima na svetu. Pr-

vi veliki doga|aj na ovom stadionu bio je

dolazak pape Jovana Pavla II 1984. u Ka-

nadu. Manifestacija pod nazivom „U sla-

vu `ivota“ odr`ana je upravo ovde, a po-

ziv za Svetsku izlo`bu sa ovog mesta upu-

tila je kraljica Elizabeta, dok su na sve~a-

nom otvaranju izlo`be bili princ ^arls I pri-

nceza Dajana. „Bi-Si plejs“ se nalazi u se-

vernom delu grada i bio je doma}in broj-

nim sportskim takmi~enjima, pre svega

u ameri~kom fudbalu.

RI^MOND OLIMPIJSKI OVAL

Nalazi se na obali reke Frejzer i bi}e

mesto za takmi~enja u brzom klizanju.

Tu je sme{tena antidoping laboratorija.

Ovo je prvi spor tski objekat koji se iz

aviona vidi po dolasku u Vankuver, po-

znat po velelepnom krovu u obliku kri-

la. Izgra|en je na mestu gde je prvi

Evropljanin pre 230 godina kro~io na tlo

Kanade. Ovaj objekat ima 33.750 me-

tara kvadratnih, od ~ega je 20.000m2

pod na kome je i ledena staza du`ine

400 metara. Sa tribina takmi~enja mo-

`e da prati 80.000 ljudi. Objekat je

izgra|en po svim svetskim energetskim

i ekolo{kim standardima, gotovo da vi-

{e ~uva nego {to tro{i energije. Pose-

ban kuriozitet Ri~mond ovala je krov od

drveta, jedan od najve}ih takve vrste u

Severnoj Americi, sa fantasti~nim este-

tskim efektom za koji je dobio i nagra-

du Kraljevskog instituta za arhitekturu.

Okru`enje Ri~mond olimpijskog ovala

tako|e je impozantno, sa monumental-

nim skulpturama i fantasti~nom fonta-

nom „Nebeska ba{ta“. Ona sakuplja

vodu sa krova objekta, koja se kasnije

koristi za navodnjavanje i za javne toa-

lete. Izgradnja ovog objekta po~ela je

2007. godine, a zavr{ena u decembru

2008. Do sada su odr`ana takmi~enja

u brzom klizanju i ragbiju u kolicima.

PALATA KANADSKOGHOKEJA

To je zapravo sportska dvorana „D`e-

neral motors“, poznata pod nadimkom

„Gara`a“, u donjem Vankuveru, gde se

igra NHL i NBA, a doma}ini u ovoj dvo-

rani su Vankuver Kanuksi i Vankuver Gri-

zliji. S obzirom na to da korporativni

sponzori nemaju prava na reklamiranje

tokom Igara, ovaj objekat je privreme-

no dobio novo ime. „Gara`a“ se ina~e

koristi i za ko{arka{ka takmi~enja i ka-

paciteta je 18.810 mesta za ljubitelje

hokeja, odnosno 19.700 za ko{arka{ke

fanove. Izgra|ena je 1995. godine. Ta-

da je ko{tala 160 miliona dolara. To-

kom ZOI ovde }e se odr`avati deo tak-

mi~enja u hokeju na ledu.

PACIFIK KOLOSEUMIzgra|en je 1968. godine za potrebe

Pacifi~ke izlo`be u Hastings parku. Re-

konstruisan je 2007. godine i sada ima

kapacitet - 16.281. U ovoj areni igra se

NHL, odr`avaju koncerti i druge manife-

stacije, a tokom Zimskih olimpijskih iga-

ra odr`ava}e se takmi~enja u umetni~-

kom klizanju i {ort trek brzom klizanju.

11

I FUNKCIONALNIM RE[ENJIMA

na tri lokacije

VANKUVER OLIMPIJSKIPARAOLIMPIJSKI CENTAR

Potpuno nov objekat izgra|en za po-

trebe Zimskih olimpijskih igara sa svim

potrebnim uslovima za paraolimpijce. Na-

lazi se u Hilkrest parku. U njemu }e se

odr`avati karling. Kapacitet je 6.000 me-

sta. Posle Igara planirano je da ovaj cen-

tar bude pretvoren u objekat sa vi{estru-

kom namenom za rekreaciju, sa mogu}-

nostima za hokej, teretanu, biblioteku i

sa prostorom za karling stazu. Gotovo da

je spojen sa novim plivali{tem, koji ima

olimpijske bazene na otvorenom i zatvo-

renom tako da ~ini fantasti~an sportski

kompleks.

SPORTSKI CENTAR „DAG MI^EL“

Poznat pod imenom Ju-Bi-Si zimski

sportski centar, ovaj objekat je zatvore-

na dvorana pri studentskom kompleksu

Univerziteta Britanska Kolumbija, u pre-

dgra|u Vankuvera. Prima 7.200 gledala-

ca i jedna je od ukupno tri dvorane na ko-

jima }e se igrati hokej. U ovoj areni igra-

ju najpoznatiji gradski mu{ki i `enski ho-

keja{ki timovi. Dvorana je izgra|ena jo{

1963. godine, ali rekonstrukcijom iz

2008. godine dobila je potpuno novo li-

ce. Ime je dobila po Dagu Mi~elu, profe-

soru univerziteta, advokatu i hokeja{kom

stru~njaku.

VISTLER PLANINEAlpska takmi~enja odr`a}e se u ski-

centrima na Vistler planinama, pozna-

tim i pod imenom „Londonske planine“.

Centar na nadmorskoj visini od 2.182

metra nastao je sjedinjavanjem nekada

dva, Vistlera i Crne me|e, koji su otvo-

reni za skija{e 60-ih godina pro{log ve-

ka. Za potrebe transporta od Vankuve-

ra do Vistlera, udaljenog 125 kilometa-

ra, organizatori su utro{ili ~ak 600 mi-

liona dolara.

Mu{karci }e se takmi~iti na spust sta-

zi „Dejv Marje“, a `ene }e imati privilegi-

ju da se takmi~e na potpuno novoj, izgra-

|enoj za potrebe Igara. Zanimljivo je da

}e ~ak 90% ovog ogromnog ski-komple-

ksa biti otvoreno za ostale ljubitelje smu-

~anja koji }e tokom trajanja ZOI mo}i da

u`ivaju u ostatku centra.

U Vistleru }e biti odr`ana takmi~enja

u bobu, sankanju i skeletonu, a u Vistler

olimpijskom parku odr`ava}e se biatlon,

kros-kantri, nordijska kombinacija i sko-

kovi.

PRESS CENTARMe|unarodni medija centar Britanske

Kolumbije sme{ten je u centru Vanku-

vera i otvoren je od 1. februara za sve

akreditovane predstavnike medija iz

sveta. U ovom centru nalazi se prostor

i za one predstavnike medija koji nema-

ju zvani~nu akreditaciju MOK za Igre u

Vankuveru.

Centar je opremljen za pru`anje naj-

kvalitetnijih usluga svim predstavnicima

informisanja, {tampanih, radio i televizi-

jskih izve{ta~a tokom ZOI u Vankuveru.

OLIMPIJSKO SELOSportisti }e biti sme{teni na dve loka-

cije. Olimpijsko selo u Vankuveru nalazi

se na prostoru od 56.000 kvadratnih

metara i sme{tajnog je kapaciteta za

oko 2.800 sportista. Izgra|en je u neka-

da{njoj industrijskoj zoni. U Vistler olim-

pijskom centru tako|e se nalazi Olimpi-

jsko selo sme{tajnog kapaciteta za oko

2.400 sportista i zvani~nika, od ~ega je

~ak 450 soba potpuno prilago|eno za

sportiste u kolicima.

Olimpijsko selo u Vankuveru }e posle

Igara biti iskori{}eno za socijalne stano-

ve i druge usluge u zajedni~koj nameni

gradskih struktura. Uprkos brojnim afe-

rama koje su potresale gradnju Olimpij-

skog sela, koja se procenjuje da ko{ta

oko milijardu dolara (zbog visine i ispla-

tivosti investicije, se~e {ume i dr), zbog

kojih je do{lo i do ostavke zamenika gra-

dona~elnika zadu`enog za izgradnju, se-

lo je zavr{eno 1. novembra 2009. godi-

ne.

SAJPRES SKI-CENTARSki-centar na Sajpres planinama nalazi

se oko 30 minuta vo`nje od Vankuvera ka

severu. Poseduje 47 staza za alpsko smu-

~anje koje mogu da se koriste no}u i

19km staze za kros-kantri. Ovaj ski-kom-

pleks zapravo le`i na dve planine, Stravn

- 1.440 metara i Crna planina - 1.200 me-

tara, dok su „prave“ Sajpres planine 24

kilometra udaljene od ovog centra.

U ovom ski-kompleksu odr`a}e se ta-

kmi~enja u slobodnom skijanju i snoubo-

rdu (moguli, ski-kros, half-pajp, snoubo-

rd-kros i paralel veliki slalom). Staze za

ve}inu disciplina izgra|ene su za potre-

be Igara.

Objekat zbog nadmorske visine ima

najvi{e problema sa snegom, posebno

zbog neo~ekivano visokih temperatura

za ovo doba godine, ali VANOK ve} uve-

liko helikopterima prebacuje sneg sa ve-

}ih visina u Sajpres centar. Za ovaj obje-

kat VANOK je do sada izdvojio 16,6 mi-

liona dolara.

Zimska olimpijska tradicija po~ela je u [a-

moniju 1924. posle dugogodi{njih raspra-

va u MOK izme|u osniva~a modernog oli-

mpijskog pokreta „Pjer de Kuberten“ sa

predstavnicima zemalja Skandinavije.

Me|unarodni poslenici, da bi rasteretili

program letnjih igara, tra`ili su da se tra-

dicionalna priredba Nordijske igre, osno-

vana 1901. godine, preimenuje u Zimske

olimpijske igre. Pjer de Kuberten je do

kraja `ivota ostao protivnik njihovog or-

ganizovanja, veruju}i da su u suprotnosti

osnovnom postulatu olimpizma - okuplja-

nje svih sportista na istom mestu i u isto

vreme. Tako su takmi~enja u hokeju i

umetni~kom klizanju odr`avana na Let-

njim igrama 1908. i 1920. godine, ali Ku-

bertenov otpor tome nije bio dovoljan.

Skandinavski lobi je prevagnuo. Prvi fe-

stival zimskih sportova odr`an je u [amo-

niju od 25. januara do 5. februara 1924. go-

dine. Kuberten je spre~io da ponese naziv

Olimpijske igre, pa su odr`ane pod zvani~-

nim nazivom - Me|unarodna nedelja zim-

skih sportova. Na kongresu MOK 1925. u

Pragu, takmi~enje u [amoniju prethodne

godine progla{eno je Prvim zimskim olim-

pijskim igrama.

Prvobitni koncept bio je da dr`ava orga-

nizator Letnjih igara ima pravo prvenstva u

odre|ivanju doma}ina, pod uslovom da

ima uslove da organizuje Zimske igre. Tako

je Pariz doneo doma}instvo [amoniju, Los

An|eles Lejk Plesidu, a Berlin Garmi{-Par-

tenkirhenu. Jedini predratni izuzetak bila je

1928, kada su Letnje igre organizovane u

Amsterdamu - po{to je najvi{i vrh Holandi-

je Falserberg visok samo 323 metra. Bilo je

jasno da }e zimski sportovi morati da po-

tra`e drugo borili{te.

Od samog starta na programu su nordij-

sko skijanje, hokej, umetni~ko i brzo kliza-

nje i bob, ukupno 16 disciplina za 258 spo-

rtista iz 16 dr`ava. U [amoniju 1924. godi-

ne me|u 11 `ena (umetni~ko klizanje) bila

je i 11-godi{nja Sonja Heni iz Norve{ke. Pr-

vi olimpijski pobednik postao je Amerika-

nac ^arls D`etrou u brzom klizanju na 500

metara, ali sunarodnici slavne Sonje Heni

zauzeli su prvo mesto po broju medalja, a

na toj poziciji nalaze se i danas. Dominaci-

ju Skandinavije potvrdio je Finac Klas Tun-

berg, osvaja~ svih pet zlatnih medalja u br-

zom klizanju.

U Sent Moricu kuriozitet: zbog otoplja-

vanja nije odr`ano takmi~enje u brzom kli-

zanju na 10.000 metara, jedini slu~aj u isto-

riji ZOI da medalje u nekoj disciplini nisu

podeljene. Rodno mesto sanka{kih sporto-

va pru`ilo je prvu olimpijsku priliku skele-

tonu.

U Lejk Plesidu staza za bob bila je poklon

predsednika Organizacionog komiteta, a na

njoj zlato u ~etvorosedu je osvojio Bili Fis-

ke, olimpijski bokserski {ampion iz Antve-

rpena 1920. godine. Do danas niko vi{e ni-

je osvajao zlato na letnjim i zimskim igra-

ma, iako postoje primeri sportista koji su

u~estvovali na oba olimpijska festivala me-

|u kojima je i na{ biciklista, odnosno nor-

dijac Aleksandar Milenkovi}.

Igre u Lejk Plesidu otvorio je Frenklin De-

lano Ruzvelt, a 1936. u Garmi{-Partenkir-

henu Adolf Hitler. Na jugu Nema~ke prvi

put su uvedene alpske skija{ke discipline,

u kojima su u~estvovale i `ene, pa je broj

u~esnika utrostru~en u odnosu na 1932. In-

struktori skijanja nisu mogli da se takmi~e,

jer su progla{eni profesionalcima.

Igre 1940. trebalo je da budu odr`ane u

japanskom Saporou, rat te zemlje sa Kinom

najpre ih je vratio u Garmi{, ali ih je invazi-

ja Nema~ke na Poljsku otkazala. Na prvim

igrama posle rata i pauze od 12 godina, po-

novo u Sent Moricu, Nema~ka i Japan nisu

mogli da se takmi~e. Heroj te zime bio je

SPORTOVI NA PROGRAMU ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA

‘24 ‘28 ‘32 ‘36 ‘48 ‘52 ‘56 ‘60 ‘64 ‘68 ‘72 ‘76 ‘80 ‘84 ‘88 ‘92 ‘94 ‘98 ‘02

Skijanje * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Brzo klizanje * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Karling * * * *

Hokej na ledu * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Umetni~ko klizanje * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Bob * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Skeleton * * *

Biatlon * * * * * * * * * * * *

Sankanje * * * * * * * * * * *

Snoubord * *

Od [amonija 1924.

KRALJICA LEDA: Sonja Heni

LEGENDA SMU^ANJA: @an Klod Kili

12

ISTORIJA ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA

NAJUSPE[NIJI TAKMI^ARI

MU[KARCI � � �

1. BJORN DALE (NOR, nordijsko) 8 4 1

2. Ole Enar Bjordalen (NOR, biatlon) 5 3 1

3. Klus Tunberg (FIN, brzo klizanje) 5 1 1

4. Erik Hajden (SAD, brzo klizanje) 5 0 0

5. Siksten Jemnerg ([VE, nordijsko) 4 3 2

@ENE � � �

1. LJUBA JEGOROVA (SSSR, RUS, nord) 6 3 0

2. Lidija Skublikova (SSSR, brzo klizanje) 6 - -

3. Klaudija Pehstajn (NEM, brzo klizanje) 5 2 2

4. Larisa Lazutina (RUS, biatlon) 5 1 1

5. Boni Bler (SAD, brzo klizanje) 5 0 1

Francuz Anri Orejer, nekoliko godina rani-

je u~esnik u Drugom svetskom ratu zajed-

no sa De Golom u Pokretu otpora. Posle ~e-

tiri takmi~enja, na Igrama nije bilo vi{e ske-

letona, koji je u program ponovo uveden

tek posle pola veka.

Najuspe{nija zimska sportska nacija, Nor-

ve{ka, dobila je priliku da bude doma}in 1952.

godine, a Oslo je postao dom prve olimpijske

vatre u istoriji Zimskih igara. Skupili su se

predstavnici 30 nacija, zvezda je bio lokalni br-

zi kliza~ Jalmar Andersen, osvaja~ tri zlata.

U Kortini d’Ampeco 1956. hl adni rat

preneo se na ledena borili{ta. Sovjetski spo-

rtisti pokazali su dominaciju ne samo u ho-

keju gde su dominirali Kanadjani. Junak je

Austrijanac Anton Zajler, pobednik u sve tri

alpske discipline. Prve igre koje je prenosi-

la televizija imale su zabavan po~etak - na

samom ulasku na stadion jedan od nosila-

ca olimpijske vatre okliznuo se i pao. Sre-

}om, baklja se nije ugasila.

Godinu dana pre Igara u Kortini, u brdima

Kalifornije osnovano je mesta{ce Skvo Veli.

Pre petog ro|endana, u Skvo Veliju su odr`a-

ne osme Zimske olimpijske igre, po{to je MOK

dao prednost prakti~no nepostoje}em gradu

u odnosu na Inzbruk. Na brzinu je izgra|en

sme{taj za takmi~are - svih 750 uba~eno je u

istu zgradu. Amerikanci su iznenadili Sovjete

u hokeju. Prvi put su kori{}eni kompjuteri za

obradu rezultata, a posle spora tokom slalo-

mske trke prvi put je iskori{}en usporeni sni-

mak. Na Igrama je debitovao bijatlon.

Inzbruk je 1964. imao probleme sa vre-

menom. Jake ki{e i toplo vreme nedelju da-

na pred po~etak podstakle su pri~e o otka-

zivanju Igara! Klju~nu ulogu odigrala je au-

strijska vojska, koja je sa vrhova planina

donela 20.000 kocki leda i 20 tona snega, da

bi borili{ta mogla da ugoste sportiste. He-

roina je postala Lidija Skoblikova - sovjet-

ska brza kliza~ica koja je osvojila dva zlata

u Skvo Veliju, da bi u Inzbruku slavila u sve

~etiri discipline. Do danas, ona je ostala je-

dina sportistkinja sa {est zlatnih medalja

na Zimskim igrama. Povratak boba (u Skvo

Veliju nije bilo staze) doprineli su da broj

u~esnika prvi put prema{i hiljadu (1091).

Igre 1968. odr`ane su na drugoj strani Al-

pa, u francuskom Grenoblu. Sve~ano otva-

ranje osta}e upam}eno po tome {to je

60.000 gledalaca pratilo uno{enje baklje,

slu{alo otkucaje srca njenog nosioca, pre

nego {to su helikopteri ispustili milione ru-

`inih latica. Na ovim Igrama Norve{ka je

nadma{ila SSSR, ali su zimski olimpijski

dani obilovali skandalima: Isto~ne Nemi-

ce su varale u sanka{kon takmi~enju,

ispostavilo se da je austrijska spusta{ica

Erika [ineger zapravo - mu{ko, a @an Klod

Kili je osvojio sva tri alpska zlata uz pomo}

tajanstvene osobe, koja je utr~ala u stazu

kada se niz nju spu{tao Kilijev najve}i rival

Karl [ranc.

Igre u Saporou 1972. godine otvorio je

car Hirohito. MOK je vodio borbe za o~uva-

nje amaterskog duha, pa je zabranio Austri-

jancu [rancu da se takmi~i. Sovjeti su po-

novo bili najja~i, Kana|ani su u nemo}i bo-

jkotovali hokej (dve decenije bez zlata), a

Japan je na doma}em terenu osvojio sve tri

medalje u skokovima. Pojedina~no je tu zi-

mu obele`io holandski brzi kliza~ Ard [enk,

osvaja~ tri od ~etiri olimpijska zlata. Posle

toga do{ao je novi Inzbruk, novi Lejk Ple-

sid, pa Igre na tada doma}em terenu, od-

nosno u Jugoslaviji, u Sarajevu.

U poslednjoj deceniji XX veka MOK do-

nosi odluku da zbog uve}anja broja sporti-

sta u~esnika i kompleksnosti same organi-

zacije Igre odr`ava dve godine posle Let-

njih. Igre su se posle 1992, samo dve godi-

ne kasnije, odr`ale u Lilehameru, sledi Na-

gano 1998, Solt Lejk Siti 2002. godine, To-

rino 2006. Poslednje Igre odr`ane do sada,

u Torinu, progla{ene su najuspe{nijim i to

iz mnogo razloga. Obele`ila ih je rekordna

poseta - prodato je 900.000 ulaznica, tele-

vizijski prenosi su prihvatani u 160 zema-

lja. Torino je bio popri{te na kome su favo-

riti do`iveli pravi brodolom.

NAJUSPE[NIJE ZEMLJENa Zimskim olimpijskim igrama je podeljeno 2.308 medalja. Na listi osvaja~a su 43 zemlje.Najuspe{nijih deset su:

� � � ukupno

1. Norve{ka 98 98 84 280

2. SSSR 87 63 67 217

3. SAD 78 80 58 216

4. Nema~ka 68 65 46 179

5. Austrija 51 64 70 185

6. [vedska 43 31 44 118

7. Finska 41 57 52 150

8. DR Nema~ka 39 36 35 110

9. Kanada 38 38 43 117

10. [vajcarska 37 37 43 117

34. Jugoslavija 0 3 1 4

do Vankuvera 2010.

Ceremonija otvaranja XIV Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu

13

14

Debi ski krosa

Dve nove olimpijske discipline su na programu Zi-

mskih olimpijskih igara u Vankuveru: ski kros za mu-

{karce i `ene su deo programa slobodnog skijanja.

Ova takmi~enja obiluju uzbu|enjima, dramati~nim

preokretima, neprevazi|enim skokovima.

U konkurenciji `ena, u ovoj disciplini favorit za oli-

mpijsku medalju je Francuskinja Ofelija David, {e-

stostruka svetska prvakinja, koja je povodom Igara u

Vankuveru istakla:

- Ski kros je kao trka u moto krosu, mora{ da star-

tuje{ eksplozivno i da vozi{ agresivno do kraja. Pro-

{le godine smo vozili na olimpijskoj stazi u „Sajpres

centru“ u Vankuveru i znam da }e takmi~enje obilo-

vati uzbu|enjima jer je staza puna uspona. Ovo je

sjajna prilika da poka`emo svetu koliko je lep ovaj

na{ sport - istakla je Ofelija David.

Plu{enko brani titulu

Ruski {ampion u umetni~kom klizanju Evgenij

Plu{enko brani titulu na ZOI u Vankuveru i ve} pla-

nira u~e{}e na Igrama 2014. godine u So~iju. Posle

gotovo dvogodi{nje pauze koju je napravio posle

osvajanja titule u Torinu 2006. godine, Plu{enko se

na velika vrata vratio na svetsku kliza~ku scenu.

- Zaista sam mislio da vi{e ne}u klizati - istakao je

Plu{enko po{to je osvojio {estu titulu prvaka Evrope

u Talinu, i to ubedljivo ispred glavnih rivala, [vajca-

rca Stefana Lambijeala i Francuza Brajana @ubera. -

Shvatam, me|utim, koliko mi je nedostajalo takmi-

~enje, tako da }u posle Vankuvera odlu~iti da li na-

stavljam pripreme za So~i.

Plu{enko je titulu prvaka sveta osvojio tri puta, a

na Igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. godine bio je dru-

gi. Hokej bez daha

Popularnost takmi~enja u hokeju na ledu na Igra-

ma u Vankuveru dosti`e neverovatne razmere, po-

sebno jer je reprezentacija Kanade jedan od favorita

za olimpijsko zlato. U mu{kom turniru u~estvuje 12

timova (Kanada, SAD, [vajcarska, Norve{ka, Rusija,

^e{ka, Slova~ka, Letonija, [vedska, Finska, Belorusi-

ja i Nema~ka), dok }e se u `enskoj konkurenciji pred-

staviti osam ekipa (Kanada, [vedska, [vajcarska, Slo-

va~ka, SAD, Finska, Rusija i Kina).

Olimpijski turnir u hokeju na ledu u Vankuveru

bele`i nekoliko va`nih noviteta, pre svega zbog ~i-

njenice da }e igra~ima NHL lige prvi put biti dozvo-

ljeno da u~estvuju na takmi~enju. Tako|e, prvi put

se igra na u`em terenu, po standardu koji vlada u

NHL-u, tako da obim ledene plo~e iznosi 61x26 me-

tara umesto 61x30 metara, koliki je bio obim po do-

sada{njim me|unarodnim standardima. Do{lo je

do izmena i u sistemu su|enja na olimpijskom tu-

rniru za mu{karce, sa dvojicom sudija i dvojicom li-

nijskih sudija, a `enama }e se i dalje suditi po siste-

mu tri sudije.

PRVAKINJA

SVETA ZA

OLIMPIJSKU

KRUNU:

Ofelija DavidBEZ KONKURENCIJE:

Evgenij Plu{enko

^UVARI TRONA:

Hokeja{i Kanade