MART, 2010. Broj 11

„Srbija i Vankuveru istoriji“

„Srbija i Vankuveru istoriji“

„ Singapur ~ekabudu}e zvezde“

strana 10 strana 2

„Po~etak drugog vekasrpskog olimpizma“

3

Primereno ~injenici da se vreme-

nski poklapa sa odr`avanjem olim-

pijskih takmi~enja u Vankuveru,

istorijski datum, 23. februar 2010.

godine - 100. ro|endan Olimpij-

skog komiteta Srbije - u na{oj ze-

mlji obele`en je nekolicinom doga-

|aja, u organizaciji samog OKS, ali

i dobronamernim inicijativama po-

{tovaoca olimpijske ideje.

Beogra|ani koji su u utorak, 23.

februara {etali prestonicom na ula-

zu u Hotel „Moskva“ kraj Terazijske

~esme mogli su da uo~e lovorov ve-

nac koji je krasio spomen-plo~u

postavljenu pre 30-ak godina inici-

jativom nekada{nje SOFK Srbije. Si-

mbol olimpijskih pobednika, lovo-

rov venac, ovog puta podse}ao je

na trenutak kada su pre sto godina

u nekada{njoj Palati „Rosija“ neko-

licina oficira na ~elu sa Svetomirom

\uki}em zvani~no osnovali Srpski

olimpijski klub, formalizuju}i tako

olimpijske ideje koje su decenijama

unazad bile poznate u na{oj zemlji

i odr`ale se uprkos brojnim izazo-

vima do danas. SOK je nekada

osnovan u redakciji lista „Novo vre-

me“, koja se nalazila na 4. spratu

dana{njeg Hotela „Moskva“, o ~e-

mu su ve} sutradan izve{tavali „No-

vo vreme“, ali i list „Srpski vitez“.

Na sam dan, sto godina kasnije,

sportska redakcija dnevnog lista

„Politika“ svojim ~itaocima priredi-

la je izvrstan dodatak o olimpij-

skom pokretu u Srbiji u kome je na-

jvi{e pa`nje posve}eno samim spo-

rtistima, osvaja~ima prvih medalja

za Srbiju u Pekingu 2008. godine,

ali i pri~i o medalji i u~e{}u malo

poznatog u javnosti Mom~ila Tapa-

vice, u~esnika prvih Olimpijskih

igara u Atini 1896. godine

Akcija u {kolamaInicijativom OKS, u svim osnov-

nim i srednjim {kolama u Srbiji |a-

cima je pro~itan tekst o istoriji Oli-

mpijskog pokreta u na{oj zemlji i

na taj na~in olimpijska ideja pro-

movisana je me|u mladima, budu-

}im promoterima olimpijskog po-

kreta.

Sjajna ideja realizovana je na pra-

vi na~in, jer upravo me|u mladima

kriju se budu}e zvezde, olimpijci,

ali jo{ vi{e po{tovaoci sporta i oli-

mpijskog pokreta uop{te.

Na taj na~in razvijaju}i olimpij-

sku ideju predstavnici OKS su naj-

ve}e svetsko takmi~enje pribli`ili

ne samo kroz rezultate, pri~e o

uspesima i tu`nim trenucima, ve}

o svemu onome {to prethodi doga-

|anjima koja na svake ~etiri godine

potisnu sve svetske doga|aje u dru-

gi plan.

Izlo`ba u RTS-uU galerijskom holu Radio-televi-

zije Srbije, ku}e koja od Igara 1960.

godine u Rimu ekskluzivno preno-

si sve Letnje olimpijske igre za teri-

toriju na{e zemlje, otvorena je izlo-

`ba pod nazivom „Na{i olimpijci“

u organizaciji redakcije za istorio-

grafiju TVB. Izlo`ba, koju delom ~i-

ni zaostav{tina reditelja Zvonka Si-

monovi}a, a delom drugih i danas

aktivnih sportskih radnika RTS Ve-

ska Grozdani}a, Mome Martinovi-

}a i drugih, do 5. marta 2010. godi-

ne poslu`i}e kao ambijent za inte-

raktivne radionice sa studentima i

mladim snagama RTS-a da u razgo-

voru sa rediteljima, kamermanima

i tehni~arima TVB-RTS saznaju bo-

gata iskustva sticana pre svega na

Olimpijskim igrama, ali i na drugim

velikim me|unarodnim sportskim

takmi~enjima. Otvaranju izlo`be

prisustvovali su nekada{nji i sada-

{nji novinari, komentatori, produ-

kcija TVB-RTS, koji su se prise}ali

direktnih prenosa Igara, posebno

Zimskih olimpijskih igara u Saraje-

vu, Mediteranskih igara u Splitu,

prenosa poput fudbalske utakmice

Ajaks - Juvetnus 70-ih godina i dru-

gih, po kojima RTS i danas u`iva ve-

liki ugled u Evropi i svetu.

Dodatak „Politike“I list „Politika“ se pridru`io obe-

le`avanju jubileja. U posebnom

dodatku 23. februara novinari na-

jstarijeg dnevnog lista @ivko Balj-

kas, Ivan Cvetkovi}, Aleksandar

Mileti} (i sami izve{ta~i sa najve-

}eg takmi~enja) i Voja Nedeljkovi}

su na 16 strana podsetili na razvoj

olimpijske ideje u Srbiji. Objavlje-

ni su razgovori sa Novakom \oko-

vi}em (tenis), Miloradom ^avi}em

(plivanje) i Vladimirom Vujasino-

vi}em (vaterpolo), u kojima su

evocirane uspomene na prve me-

dalje za Srbiju na Olimpijskim

igrama 2008. u Pekingu.

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}, Mirko

Nestorovi}, Trifko ]orovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

OBELE@EN 23. FEBRUAR, DATUM OSNIVANJA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

U{li smo u drugi vekUZDANICE SRPSKOG SPORTA... Novak \okovi}, Vladimir Vujasinovi}, Jasna [ekari} i Milorad ^avi}

VEK OLIMPIZMA... Plakat sa proslave

NEKAD BILO... Beograd 1910. godine

4

Predstavnici Srbije su se prema svo-

jim mogu}nostima predstavili u

Vankuveru. Najbolji utisak ostavili

su bobisti, skija{ice su bile blizu svog

nivoa, dok su biatlonci pokazali da

jo{ uvek nemaju ni iskustvo ni kva-

litet za visoke domete. U svakom

slu~aju, predstoji detaljna analiza,

ali i {to je jo{ va`nije, po~etak novog

na~ina rada u razvoju zimskih spo-

rtova u Srbiji.

Srce na stazu bobistaSrpski bob tim osvojio je 18. mesto.

Vuk Ra|enovi}, Milo{ Savi}, Igor [a-

r~evi} i Slobodan Matijevi} su posle

tri finalne trke bili 17, na kraju za jed-

nu stepenicu slabiji. Ali kada se sve

zna kako i gde treniraju,

postigli su uspeh.

- Postigli smo sjajan

rezultat i mnogo smo

sre}ni! Zavr{ili smo

na 18. mestu, {to

zna~i da smo u samoj

eliti! - rekao je Vuk

Ra|enovi}. - Razuveri-

li smo one koji su sum-

njali u na{e mogu}nosti.

Imali smo jaku moralnu

podr{ku od pravih ljudi i ni-

jednog trenutka se nismo ose-

}ali kao da smo sami. Kada je

moj otac i na{ trener bio

pilot bob tima Jugoslavi-

je u Solt Lejk Sitiju

2002, zavr{ili smo tak-

mi~enje na 25. mestu.

Bilo mi je va`no da

budemo barem 24. ili

bolji.

Srpski bob tim zaos-

tao je za pobednicima

pet sekundi i 89 stotinki,

a osvajanjem 18. mesta Ra-

|enovi}, Savi}, [ar~evi} i Ma-

tijevi} postali su najuspe{niji

predstavnici Srbije u Vankuve-

ru.

- Pokazali smo da mo`emo da se

takmi~imo sa najboljima. Na{i mo-

mci, na ~elu sa pilotom Vukom Ra-

|enovi}em, pokazali su ve{tinu, hra-

brost i odva`nost! Na izuzetno te{koj

stazi, na kojoj se veliki broj posada

prevrnuo, bob tim Srbije se svaki put

uspe{no spustio. Vuk je imao pove-

renje posade, {to je izuzetno va`no -

izjavio je Branislav Jevti}, {ef misije

Olimpijskog tima Srbije.

Skija{ice mogle boljeOd skija{ice Jelene Lolovi} najvi{e

se o~ekivalo, jer je re~ o takmi~arki

koja ima dosta internacionalnog

iskustva. U superveleslalomu zavr{i-

la je na 30. mestu. To

nije njena disciplina i

prakti~no samo je po

te{koj stazi vozila da bi

osetila atmosferu i zavr{i-

la trku. Za pobednicom,

Austrijankom Andreom

Fi{baher, zaostala je 6,5

sekundi. U ovoj disciplini Nevena Ig-

njatovi} nije uspela da zavr{i trku.

Njih dve su se predstavile i u vele-

slalomu. Lolovi}eva je bila 33, dok je

Nevena osvojila 39. mesto. Od po-

bednice Viktorije Rebensburg Jelena

je bila slabija za 7,5 a Nevena za 10

sekundi. Ovakav plasman su ostvari-

le posle bolje vo`nje u drugoj trci. Po-

sle prve, Lolovi}eva je bila 39, a Ignja-

tovi}eva za jedno mesto slabija. Dru-

ga trka je tada bila odlo`ena zbog lo-

{ih vremenskih uslova.

U slalomu je najbolja bila Ignjato-

vi}eva, koja je zauzela 32. mesto sa

zaostakom od sedam i po sekun-

di, i tako za devet pozicija

popravila plasman u od-

nosu na prvu rundu. Lo-

lovi}eva je odli~no kre-

nula u prvoj vo`nji, ali

je usledila gre{ka, pa

je izgubila mnogo

vremena i zavr{ila na

67. mestu. Najisku-

snija srpska skija{ica

je zbog toga odlu~ila da

ne startuje u drugoj run-

di, dok Trm~i}eva nije

uspela da zavr{i prvu vo`nju.

- Jako mi je `ao {to nisam

uspela da zavr{im trku. Dala

sam sve od sebe, ali je u sportu potre-

bna i sre}a ponekad. Meni ona nije

bila ba{ naklonjena poslednjih mese-

ci - rekla je Jelena Lolovi}, i dodala: -

Ostvarila sam rezultat ispod mojih

mogu}nosti. @ivot ide dalje i treba se

koncentrisati na nove izazove.

Biatlonci u~iliNa Igrama je ina~e prvi od srpskih

takmi~ara startovao biatlonac Milan-

ko Petrovi}. Po te{koj stazi u sprintu

na 10 km osvojio je 81. mesto.

- Trka je bila veoma te{ka, poseb-

no za takmi~are koji su krenuli posle

startnog broja 10, jer je tada sneg po-

~eo da pada ja~im intenzitetom i ta-

ko poremetio kako pucanje, tako i si-

tuaciju na stazi. Posle toga je staza bi-

la mnogo sporija, pa i ne ~udi {to su

me|u prvom desetoricom bila {esto-

rica koji su imala brojeve od jedan do

deset. Plasmanom nisam zadovoljan,

moglo je da bude mnogo bolje, ali s

obzirom na to koliko je bilo ulaganja

dr`ave, rezultati su fenomenalni - re-

kao je Petrovi} predstavnicima me-

dija.

U trci na 20 km bio je 87. u konku-

renciji 88 takmi~ara. Za olimpijskim

{ampionom Svendsenom iz Norve-

{ke zaostao je vi{e od 11 minuta.

- Bilo je bolje tr~anje nego u prvoj

trci, ali sam lo{ije ga|ao. Moglo je da

bude bolje.

U skija{kom tr~anju na 15 km

Amar Garibovi} je osvojio

80. mesto u konkurenci-

ji 96 takmi~ara. Za po-

bednikom Kolonjom

zaostao je 6,5 minu-

ta.

- Ne mogu da

opi{em sre}u {to

sam sa 18 godina

u~esnik Igara. Pono-

san sam na svoje u~e-

{}e i na rezultat, pose-

bno kada se zna koliko se

kod nas ula`e u zimske spo-

rtove - rekao je Garibovi}.

U trci na 10 km slobod-

nim stilom Belma [mrkovi} je bila

78.

- Imala sam tremu, ali sam htela

samo da zavr{im trku. U Srbiji nije bi-

lo snega i te{ko je bilo na ovako te{koj

stazi o~ekivati bolji rezultat. Presre}-

na sam jer sam predstavljala dr`avu,

to daje veliku snagu. Uslovi kod nas

nisu bili kako treba, tako da sam na

kraju ipak zadovoljna.

Pobedila je ^arlot Kale iz [vajcar-

ske, a na{a predstavnica je zaostala

10 minuta i 49 sekundi.

O^EKIVANI REZULTATI SRPSKIH SPORTISTA NA ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA

39 U VELESLALOMU... Jelena Lolovi}

18 U BOBU ^ETVOROSEDU... Vuk Ra|enovi},

Milo{ Savi}, Igor [ar~evi} i Slobodan Matijevi}

32 U SLALOMU...

Nevena Ignjatovi}

PRVI PUT POD ZASTAVOM SRBIJE NA ZOI... Na{i sportisti na sve~anom otvatanju

Bobisti osvetlali obraz

80 U SKIJA[KOM

TR^ANJU...

Amar Garibovi}

78 U SKIJA[KOM

TR^ANJU...

Belma [mrrkovi}

81 U BIATLONU...

Milanko Petrovi}

5

U~e{}e sportista iz 82 nacio-

nalna olimpijska komiteta za

Zimske olimpijske igre u

Vankuveru predstavljaju re-

kord koji }e se pamtiti. [est

zemalja: Kajmanska Ostrva,

Kolumbija, Gana, Crna Gora,

Pakistan i Peru prvi put u

istoriji su u~estvovali na Zim-

skim igrama, a prvi put u

istoriji zimskih sportova, ~ak

40 odsto od ukupnog broja

sportista bile su `ene.

Globalni interes za „bele oli-

mpijade“ raste iz godine u go-

dinu, a najbolji pokazatelji su

da je vi{e od 21.000 ~asova tele-

vizijskih, odnosno prenosa na

digitalnoj platformi preuzeto sa

borili{ta u Vankuveru. Ceremo-

niju sve~anog otvaranja Igara

posmatralo je 13,3 miliona gle-

dalaca, a najve}i broj ih je bio iz

Kine, Japana i Ju`ne Koreje. I

veliki broj TV emitera u Evropi

preuzeo je prenose sa ovogodi-

{njih Igara, a ve} sada je pozna-

to da je 50 odsto programa

emitovano u tzv. televizijskom

prajmtajmu na Starom konti-

nentu. Ogroman uspeh ostva-

rila je i MOK-ova „Fejsbuk“

stranica, koja je okupila oko 1,4

miliona fanova {irom planete.

Posle sedam godina nepreki-

dnih priprema, dan uo~i zavr-

{etka Igara 2010. godine mo`e

se re}i da su Igre ispunile o~e-

kivanja, uprkos brojnim izazo-

vima sa kojima su se organiza-

tori susreli. Jedan od najve}ih

svakako je bio odr`ati zimsku

atmosferu na stazama na Saj-

presu i Visleru, koje su zbog ne-

dostatka snega bile konstantno

na oku specijalista za ove obla-

sti, koji su morali 24 sata da bri-

nu o tome da odr`e svetski ni-

vo kvaliteta objekata. Za svaku

stazu, odnosno sport, potreban

je i druga~iji sneg, {to je narav-

no zahtevalo svakodnevne ana-

lize i odluke stru~njaka u ovoj

oblasti priprema sportskih te-

rena.

Olimpijci su i pored svega

u`ivali u Vankuveru, a sasvim

sigurno }e i mnogi ljubitelji zi-

mskih sportova ve} sutra i go-

dinama koje su pred nama, s

obzirom na to da je legat koji je

ostao Vankuveru, odnosno Ka-

nadi od ovogodi{njih Igara zai-

sta ogroman. Potreba za opra-

vdanjem ulo`enih miliona u

organizaciju Igara potpuno je

prirodna u svakoj zemlji, odno-

sno gradu doma}inu takmi~e-

nja, ~ak i za Kana|ane, koji su u

svojoj kandidaturi isticali pre

svega sociolo{ki i op{te dru-

{tveni uticaj sporta na stanov-

ni{tvo.

U VANKUVERU POSTIGNUTI BROJNI REKORDI ZA ISTORIJU ZOI

Ljudi najve}i legat

SOLIDARNOST OSTVARUJE SNOVE

Olimpijska solidarnostMOK-a poku{ava da do-prinese da sportisti kojiimaju talenat, bez obzirana svoj finansijski status,ostvare svoj olimpijskisan. U isto vreme, kadaje re~ o ulaganju u zim-ske sportove, Olimpijska solidarnost poku{ava da pravilnim ula-ganjem obezbedi i kvalitet samih takmi~enja. @ivotna pri~a skija-{a iz Gane, olimpijskog stipendiste, ipak je jedna od posebnih i obe-le`ava Igre u Vankuveru. Kvame Mkruma A~empong je skijanjenau~io na ve{ta~kom snegu u Velikoj Britaniji. Ro|en u prestoni-ci Gane, ovaj momak je studirao u Britaniji i sportom po~eo da sebavi tako {to je po~eo da radi u jednom skija{kom centru.

PRVI

SKIJA[

GANE:

Kvame

Mkruma

A~empong

BEZ MILOSTI U DOPING KONTROLI

Ta~no 1.363 doping testa izvr{ena su na Igrama u Vankuveru, ~i-me je ostvaren rekord po broju doping kontrola na zimskim olim-pijskim takmi~enjima. Ukupno su izvr{eni 1.040 pregleda urina i323 krvi. Sportiste je testirala WADA u saradnji sa VANOK-om, Or-ganizacionim komitetom pod vo|stvom MOK-a, pre i posle takmi-~enja, i do danas nijedan test nije bio pozitivan. Ovo potvr|uje veli-ku posve}enost MOK-a kada je re~ o borbi protiv dopinga u sportu.

6

Adam Pengili ~lan bob tima Velike Bri-

tanije i An|ela Mari Ru|ero hokeja{ica

SAD dobili su najvi{e glasova prilikom

izbora za nove ~lanove Sportske komisije

MOK. Zamenili su Pernilu Viberg i Manu-

le di ]enta koji su na ova mesta izabrani

na Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju

2002.

Obaveza ~lanova Sportske komisije }e i

u narednom periodu biti oslu{kivanje sta-

vova takmi~ara, pomaganje savetima i ko-

nkretnim akcijama u organizaciji Olimpi-

jskih igara.

Adam Pengili je dobio 615 glasova dok je

za An|elu Mari Ru|ero glasalo 605 sporti-

sta. Kao novi ~lanovi bi}e zvani~no pred-

stavljeni na zatvaranju Olimpijskih igara,

28. februara. Ne treba zaboraviti da je pra-

vilo da ne mogu biti izabrani sportisti

predstavnici jednog sporta.

Kandidati su jo{ bili: D`eki Kopel (Au-

stralija), Antoan Denrie (Francuska), Ele-

na Gedevani{vili (Gruzija), Kurelbatar Ka{-

Erden (Mongloija), Petra Majdi~ (Sloveni-

ja), Ipolito Sanfratelo (Italija) i Miroslav [a-

tan (Slova~ka).

SA SKELETONA U KOMISIJU... Adam Pengili

SVI GLASALI

ZA NJU...

An|ela Ru|ero,

hokeja{ica SAD

KONTAKT SA SVETOM... Reprezentacija „Samsunga“ u Vankuveru

Novi ~lanovi Sportske komisije

Primat „Omege“MERE I BOB... Bob je poslu`io kao promocija „Omege“

Zvani~ni mera~ vremena na Olimpij-

skim igrama i decenijski partner

MOK-a, kompanija „Omega“, u Van-

kuveru je potvrdila reputaciju najbo-

ljeg mera~a vremena na sportskim

doga|ajima. Prvi put u istoriji, „Ome-

ga“ je bila jedina kompanija ~iji su se

proizvodi koristili tokom svih takmi-

~enja na Igrama. ^ak 220 profesional-

nih mera~a vremena i statisti~ara za-

jedno sa brojnim volonterima koristi-

lo je oko 200 tona opreme koja je po-

tvr|ivala verodostojnost postignutih

rezultata, njihovu transparentnost i

distribuciju u baze podataka.

Najbolji simbol „Omege“ u Vanku-

veru je mera~ odbrojavanja vremena

do po~etka Igara koji je bio postavljen

12. februara 2007, tri godine uo~i po-

~etka takmi~enja. Ovaj sat je visine {e-

st metara, {irine tri i te`ak 1.170 kilo-

grama.

Randevu sa „Samsungom“

„Olimpijski randevu sa ‘Samsungom’“

bio je naziv za brojne aktivnosti u „Sa-

msungovom“ paviljonu u Vankuveru.

Najnovije vajrles (be`i~ne) tehnologi-

je u komunikaciji koje sportistima po-

sle takmi~enja omogu}avaju opu{ta-

nje i stupanje u kontakt sa porodica-

ma i obo`avaocima promovisali su

brojni asovi me|u kojima i Vejn Grec-

ki, jedan od najboljih hokeja{a svih

vremena.

„Samsungov“ doprinos olimpijskoj

porodici je veliki, a podrazumeva i

obezbe|ivanje komunikacijske platfo-

rme za tzv. „be`i~ne olimpijske aktiv-

nosti“ ~ime je svim u~esnicima Igara

omogu}eno da komuniciraju me|u-

sobno. Tako|e, korisnici telefonskih

ure|aja ove kompanije dobijaju sve re-

zultate i osnovne informacije tokom

olimpijskih takmi~enja. „Samsung“ je

sponzor MOK-a od Igara u Seulu 1988.

godine, a be`i~nu tehnologiju je prvi

put predstavio na Igrama u Naganu

1988. godine. Ugovor sa MOK-om ima

va`i zaklju~no sa Rijom 2016. godine.

7

Na samom po~etku ZOI u Vankuve-

ru dogodila se nesre}a u kojoj je po-

ginuo sanka{ iz Gruzije Nodar Ku-

maraita{vili tokom svog prvog treni-

nga u Vistleru. Ovaj doga|aj je po-

tresao sve u~esnike Igara, a njegovoj

porodici, nacionalnom komitetu i

svetskoj sanka{koj federaciji upu}e-

ni su brojni telegrami sau~e{}a.

- Iskreno smo pogo|eni ovom

tragedijom i sau~estvujemo u bolu

porodice i svih prijatelja Kumarati-

{vilija koji je u Vankuver stigao sa

`eljom da odsanja svoj olimpijski

san - istakao je tim povodom @ak

Rog.

NAPRED, SVETE

SIMBOL IGARA... Zid mira u Olimpijskom selu

OLIMPIJSKI DUH NA DELU... Tobijas Angerer na pobedni~kom postolju

Predsednik MOK-a @ak Rog sve~ano

je otkrio Zid olimpijskog mira u Van-

kuveru zajedno sa ~lanovima MOK-

a i Sportske komisije. Uz prikladan

zabavni program, iz srca Olimpij-

skog sela preneta je poruka mira ili

gr~ki „ekerija“ koja datira jo{ od an-

ti~kih olimpijskih igara iz 9. veka pre

na{e ere, kada su prestajali ratovi to-

kom odr`avanja olimpijskih takmi-

~enja.

- Svet je danas pun razli~itosti,

mnogi konflikti izme|u zemalja i

gra|ana obele`avaju na{ `ivotni vek.

Ideja mira koju `elimo da poka`emo

svetu je ova koju {aljemo iz Olimpi-

jskog sela, na{eg primera harmonije

me|u razli~itim nacijama planete.

Na istom mestu `ive predstavnici 82

zemlje, u miru i po{tovanju, bez ob-

zira na etni~ku, rodnu, kulturnu, re-

ligijsku ili politi~ku pripadnost. Oli-

mpijski zid kao simboli~an primer

smo prvi put pokazali u Atini 2004.

godine, a evo i danas je on primer

na{e `elje za haromnijom u svetu.

Zid mira se sastoji iz dva stuba na

kojima su predstavljeni radovi Abo-

rid`ina i zapravo simboli~no pred-

stavljaju pozadinu medalja sa Igara

u Vankuveru u 3-D formi. Sportisti

su pozivani da upi{u svoje ime na

zid ~ime postaju donatori mira i so-

lidarnosti.

Odr`ivi razvoj uz „Koka-Kolu“

Top sponzori MOK-a tokom Igara u

Vankuveru su imali brojne aktivnos-

ti, posebno one kojima su potvr|iva-

li da su dru{tveno odgovorne kompa-

nije. „Koka-Kola“ je u svom paviljo-

nu promovisala odr`ivi razvoj, prika-

zuju}i istoriju ove kompanije i zna~aj

recikla`e danas u svetu.

- Na{ cilj je da svi shvate va`nost

brige o okolini i to smo pokazali ov-

de u Vankuveru, brojnim aktivnosti-

ma. Jedna od njih je i promocija no-

ve ambala`e koja je 30 odsto sa~inje-

na od recikliranih materijala - istakla

je direktorka komunikacija u „Koka-

Koli“.

Sve fla{e „koka-kole“ utro{ene to-

kom ZOI u Vankuveru bi}e po zavr-

{etku takmi~enja reciklirane i upotre-

bljene za nove sadr`aje i ma{ine.

Primer fer-plejaLepota olimpijskih takmi~enja je pre

svega u trenucima koji na pravi na~in

oslikavaju olimpijski duh, a jedan od

takvih primera dogodio se tokom Iga-

ra u Vankuveru. Nemac Tobijas Ange-

rer je uo~i takmi~enja u kros-kantriju

gde je va`io za jednog od favorita, pri-

metio da mu nedostaje {tap bez koga

nije mogao ni da po~ne trku. Uznemi-

ren i upla{en, Angerer nije mogao da

pretpostavi da su njegovu muku pri-

metili ~lanovi tima iz [vajcarske, koji

va`i za najve}e rivale Nemaca. Jedan

od {vajcarskih tehni~ara doneo mu je

novi {tap i omogu}io mu u~e{}e.

- Ovo je zaista jedan od najlep{tih

trenutaka u mojoj sportskoj karijeri -

istakao je Tobijas Angerer koji je trku

zavr{io osvajanjem srebrne medalje.

- Pomo} u pravom trenutku, na na-

jva`nijem takmi~enju, primer fer-ple-

ja. Zahvaljujem kolegi iz [vajcarske.

Sa „Panasonikom“u tre}u dimenzijuOlimpijske igre su uvek pratile razvoj

novih tehnologija, po~ev od 1964. go-

dine kada je prvi put satelitski emito-

van prenos Igara, preko uvo|enja di-

gitalizovanih prenosa na Igrama u

Barseloni, do visokih definicija video-

formata u prenosima iz Pekinga 2008.

godine. Kompanija „Panasonik“, par-

tner MOK-a od Igara u Kalgariju 1988.

godine sa ugovorom do Rija 2016. go-

dine u Vankuveru je promovisala pot-

puno novu dimenziju tehnologije:

HD 3-D. Uskoro }emo imati priliku

da u potpunosti u`ivamo u 3-D slici

sa Olimpijskih igara, kao da se nalazi-

mo na samom takmi~enju, potpuno

u`ivaju}i u do`ivljaju.

Panasonik omogu}ava organizato-

rima Olimpijskih igara audio-vizue-

lnu opremu poput LED displej siste-

ma, profesionalne audio-opreme, vi-

deo-kamera i DVD rekordera.

Kampanja „Vize“Top partner MOK-

a, kompanija „Vi-

za“ promovisala je

svoju novu kam-

panju tokom Igara

u Vankuveru. Pod nazivom „Napred,

svete“ ova globalna kampanja slavi

sport i trijumf humanosti kroz jedin-

stvene pri~e sportista.

U DUHU VREMENA: „Koka-Kola“ je partner MOK-a

Smrt sanka{a iz Gruzije

Zid mira u VankuveruNESRE]A... Nodar Kumaraita{vili

Maskote Olimpijade u Vankuveru

8

Marina ^erkasova preska~e

drugu prepreku tokom

takmi~enja u skijanju slobodnim

stilom na planini Sajpres

ZIMSKE ^AROLIJE

[vedska - [vajcarska,

hokej `ene,

UBC Tanderbird arena

Francuskinja

Tajna Barioz

tokom druge

trke veleslaloma

Na{i heroji

bobisti

takmi~enje

na Olimpijadi

zavr{ili na

18. mestu

Kana|anin @an

Oliviije predvodi

polufinalnu trku

na 1.500 metara

u brzom klizanju

9

E IZ VANKUVERA

Spektakularna

ceremonija

otvaranja

Olimpijskih igara

u Vankuveru

Juko Kavagu~i

i Aleksander

Smirnov (Rusija)

nastupaju na

takmi~enju u

umetni~kom

klizanju u Pacifik

koloseumu

Ruskinja Olga

Zajceva osvojila

je zlatnu medalju

u bijatlonu u

disciplini 4x6 km

Kamil Stoh

iz Poljske

tokom ekipnog

takmi~enja na

velikoj skakaonici

u Visleru

10

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU U @I@I JAVNOSTI TOKOM OI U VANKUVERU

Tokom takmi~enja

u Vankuveru Me|u-

narodni olimpijski

komitet i organiza-

cioni odbori pred-

stoje}ih Prvih olim-

pijskih igara mladih

u Singapuru (letnje)

i Inzbruku (zimske)

promovisali su ova

takmi~enja, a pose-

bno programe koji

se odnose na kultu-

ru i olimpijsko

obrazovanje.

Legenda pliva~kog sporta, Amerikanac Ma-

jkl Felps, osvaja~ 16 olimpijskih medalja, u

Vankuveru je promovisan za prvog ambasado-

ra Olimpijskih igara mladih. Tom prilikom je

istakao:

- Igre mladih su sjajna inicijativa ne samo za

sportiste koji se takmi~e, ve} za sve one koji ̀ e-

le da se sportom bave i postanu jo{ aktivniji.

Ponosan sam {to sam postao ambasador i ra-

dujem se po~etku takmi~enja u Singapuru.

Igre u Singapuru odr`avaju se od 14. do 18.

avgusta 2010. godine i na njima }e u~estvova-

ti sportisti uzrasta od 14 do 18 godina iz svih

205 olimpijskih komiteta. Sportski program bi-

}e isti kao za Igre u Londonu 2012. godine.

Olimpijski komitet Srbije ve} se uveliko pri-

prema za u~e{}e na Igrama u Singapuru. Ove

godine se o~ekuje najve}i broj kvalifikacionih

takmi~enja, a u ovom trenutku sigurni putni-

ci za Singapur su vesla~i, d`udisti, biciklisti, ko-

{arka{i (3 na 3) i mu{ka odbojka{ka ekipa.

Posle Singapura predstoji debi zimskih iga-

ra za mlade. Prve zimske olimpijske igre mla-

dih odr`a}e se 2012. godine u Inzbruku, a u

Vankuveru je promovisan logo ovih igara, ko-

ji do~arava grad u srcu Alpa koji je bio doma-

}in „belih olimpijada“ 1964. i 1976. godine. U

Inzbruku je sedam sportova na programu, istih

kao na Igrama u Vankuveru, i o~ekuje se oko

1.000 sportista u~esnika.

Igre mladih posle Inzbruka „sele“ se u Kinu.

Nan|ing je izabran za doma}ina Drugih let-

njih olimpijskih igara mladih 2014. godine na

122. sesiji MOK-a odr`anoj u Vankuveru. U fi-

nalu izbora za doma}ina ovaj kineski grad je

dobio 47 glasova, pet vi{e nego Poznanj u Po-

ljskoj.

- Obe kandidature su odli~ne - istakao je tom

prilikom predsednik MOK-a @ak Rog. Obe su

na pravi na~in predstavile pravu atmosferu ko-

ju `elimo da imaju Igre mladih. Radujemo se

da }emo organizovati ovaj veliki doga|aj 2014.

godine i raditi zajedno sa Nan|ingom.

U promociji Igara za mlade u~estvovali su i

brojni vrhunski sportisti. U organizaciji Svet-

skog udru`enja olimpijaca (WOA) mladi koji

su `eleli da razgovaraju sa sportistima u`ivo

imali su priliku da to u~ine van takmi~arskih

objekata, u kineskom kvartu u Vankuveru, gde

je postavljena Zona okupljanja olimpijaca.

Vreme budu}ih zvezda

KARAKTERISTIKE OI MLADIHOlimpijske igre mladih odr`ava}e se svake ~etiri godine. Zimske u

vreme Letnjih OI (10 dana) a letnje (12 dana) u godini odr`avanja Zi-mske olimpijade.

Koristi}e se postoje}i objekti, a prevoz }e za u~esnike i predstav-nike MOK-a biti isti.

Svaka me|unarodna federacija odre|uje koje }e dve starosne gru-pe biti zastupljene na takmi~enju.

O~ekuje se da na Letnjim igrama bude 3.600 sportista i 1.450 slu-`benih lica, odnosno zimi 1.100 sportista i 500 slu`benih lica.

Svi u~esnici takmi~enja bi}e na licu mesta od prvog do poslednjegdana.

Program je identi~an olimpijskim smotrama, ali je broj disciplinamanji. Nisu zastupljeni vaterpolisti, manje je pliva~kih disciplina. Ko-{arka se tretira kao pojedina~an sport, igra se tri na tri, a u kajaku jeto, recimo, duel dve posade. U pojedinim sportovima i disciplinamapredvi|eni su me{oviti timovi (plivanje, atletika, tenis, stoni tenis)

Olimpijski tim mo`e da ima maksimum 70 takmi~ara, a broj sportista jednog NOK po sportuje limitiran. U ekipnim takmi~enjima u~estvuje {est ekipa (doma}in plus svaki kontinent). Sva-ki NOK mo`e da ima samo dve ekipe (mu{ka i ̀ enska). Definitivan spisak u~esnika zna}e se 15.februara.

Predvi|en je i veliki broj prate}ih akcija: radionice o {irenju olimpijskih vrednosti i olimpijskogduha, upoznavanje lokalne i drugih kultura, zdravstvena za{tita, borba protiv dopinga, za{tita ̀ i-votne sredine...

Marketin{ka prava i pravila no{enja opreme su identi~na kao na Olimpijskim igrama. Predvi-|eni su direktni TV prenosi, kao i pregledi dana, a cene ulaznica bi}e prilago|ene takmi~enji-ma. [to se „sedme sile“ ti~e, sve akreditacije }e pojedina~no odobravati MOK. Kvote u ovom slu-~aju ne postoje.

KVALIFIKOVANI SPORTISTI (INDIVIDUALNI SPORTOVI)

Sport Sportisti Br. sportista Kvalifikacioni rezultat Komentar

Veslanje Dvojac bez kormilara (M2-) 2 Zlatna medalja na SP

D`udo Mateja Glu{ac (-90kg) 1 5. mesto na SP Po pozivu MF

Una Tuba (-70kg) 1 16. mesto na SP Po pozivu MF

Ko{arka 3 na 3 (3+1) 4 Rang-lista MF

Biciklizam Tim (3+1) 4 Po pozivu MF

KVALIFIKOVANI (TIMSKI SPORTOVI)

Odbojka Mu{karci 12 Zlatna medalja na SP

KVALIFIKOVANI (TIMSKI SPORTOVI)

AMBASADOR OI MLADIH... Legendarni Majkl Felps

12

NOVI DIZAJN SAJTA OK SRBIJE PREVAZI[AO SVA O^EKIVANJA

Gu`va na www.oks.org.rsU proteklom periodu sajt Olim-

pijskog komiteta pru`ao je odre-

|ena obave{tenja korisnicima,

prvenstveno vezana za rad OKS,

a bez ve}ih `elja da se sadr`aj

pro{iri, modernizuje i prilagodi

najnovijim mogu}nostima u nje-

govom kreiranju.

^elnici OKS nalo`ili su rediza-

jn, a firma ACWEB pobrinula se

da do 1. februara, kada je u Ho-

telu „Moskva“ obele`ena stogo-

di{njica srpskog olimpijskog po-

kreta, sajt bude renoviran i pred-

stavljen javnosti. I adresa

www.oks.org.rs postala je vi{e

nego tra`ena.

Dejan Kozlina, marketing me-

nad`er OKS-a, zadovoljno sumi-

ra rezultate:

- Pro{lo je nepunih mesec da-

na od kada je na{ sajt i zvani~no

dobio novo ruho. Prvih dana je

broj poseta prevazilazio za nas i

vi{e nego iznena|uju}ih 200 pos-

to. Tada smo mislili da je to samo

po~etni odgovor na promenu sa-

dr`aja i dizajna, ali taj broj se za-

dr`ao i danas. Tako da je jasno da

smo uradili pravu stvar i pogodi-

li sa novim izgledom.

Po sadr`aju sajt se i sada najvi-

{e bavi doga|anjima vezanim za

rad organa Olimpijskog komite-

ta Srbije, ali se krug informacija

zna~ajno pro{irio. Sada se prate

u~e{}a svih na{ih takmi~ara i re-

prezentacija na sportskim mani-

festacijama u zemlji i inostran-

stvu.

- Cilj je da postanemo sajt koji

}e imati ve}inu podataka koriste-

}i pri tome i saradnju sa mediji-

ma, savezima, samim sportisti-

ma. Verujem da }emo u tome da

uspemo.

Kozlina najavljuje jo{ jedan

projekat.

- Planiramo da po~etkom sva-

kog meseca objavimo bilten u

elektronskoj formi ~iji bi sadr`aj

bio vezan za aktivnosti iz pret-

hodnog meseca. Takav materijal

bismo prezentovali poslovnim

partnerima, sponzorima, sport-

skim savezima, sportistima, me-

dijima... Na{ rad bi tako bio da-

leko prisutniji na zna~ajnim me-

stima vezanim za sport. Uz Oli-

mpijsku reviju i sajt emisiju „Oli-

mpijski krugovi“ to bi bila zao-

kru`ena celina informisanosti

kada je OKS u pitanju.

Olimpijski komitet putem saj-

ta namerava da pro{iri saradnju

i sa savezima, nadle`nim institu-

cijama, sportistima, prate}i nji-

hove aktivnosti.

- Ho}emo da se jo{ vi{e pove-

`emo sa svim granskim savezi-

ma. Tako|e pripremamo i neka

onlajn iznena|enja. Nigde ne ̀ u-

rimo, na{ tim zna ~emu te`i. Ovo

{to smo do sada uradili nas hra-

bri, ali i obavezuje da nastavimo

na taj na~in.

13

OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE U^ESTVOVAO NA SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

Snaga olimpijskebakljeOlimpijski plamen ukrasio je i

Sajam turizma. Upaljen je u pe-

tak, 26. februara, na {tandu Tu-

risti~ke organizacije Srbije, u

efektnoj organizaciji OKS. Ma-

nifestacija na Sajmu turizma je

nastavak akcije kojom OKS `e-

li gra|anima da pribli`i ideju

olimpizma i brojne vrednosti

koje olimpijski pokret nosi. Ta-

ko su se i turisti~ke organizaci-

je Srbije i Beograda pridru`ile

OKS u obele`avanju stogodi-

{njice.

Pra}eni volonterima OKS, od-

bojka{i kadeti Nikola Jovovi} i

Du{an Petkovi} proneli su ba-

klju kroz Halu 4. Njih dvojica }e,

ina~e, biti u sastavu ekipe koja

}e u~estvovati na Letnjim olim-

pijskim igrama mladih u Singa-

puru. Na {tandu TOS predali su

baklju potpredsedniku OKS @a-

rku Paspalju i generalnoj direk-

torki TOS Gordani Plamenac,

koji su zajedno upalili baklju.

Prethodno je emitovan film o

osnivanju i istoriji Olimpijskog

komiteta Srbije. Po zavr{etku

ceremonije paljenja baklje, odr-

`ani su prezentacija o istoriji

OKS, zatim olimpijska radioni-

ca i kviz. Posetioci su se dru`ili

sa na{im vrhunskim sportisti-

ma, volonterima, a imali su pri-

liku da napi{u ~estitke povo-

dom 100. ro|endana OKS.

Posle nekoliko prigodnih ak-

cija u „Ulici otvorenog srca“,

obele`avanju jubileja u hotelu

„Moskva“, doga|aj na Sajmu

turizma samo je potvrdio ogro-

mnu snagu olimpijskog pokre-

ta u Srbiji.

OLIMPIJSKI PLAMEN NA SAJMU TURIZMA... Gordana Plamenac i @arko Paspalj

14

1. ISTORIJA BOBA

Bob je zimski sport u kome takmi~aripo-

ku{avaju da se u {to kra}em vremenu

spuste po dogovorenoj zale|enoj stazi

u specijalnim aerodinami~nim sankama. Di-

scipline ovog sporta su sankanje i skeleton.

Istorijski podaci govore da je ovaj na~in pre-

voza i zabave, spu{tanjem niz tobogan-stazu,

bio poznat jo{ pre 700 godina, ali ideja o spo-

rtskom takmi~enju za~eta je pre 150 godina

kada su britanski turisti prvi po~eli da se spu-

{taju toboganom niz strme Alpe.

Bob kao sport je prvi put prikazan u [vaj-

carskoj, krajem 19. veka. Prva takmi~enja su

se odr`avala na zale|enim putevima. U po-

~etku su se takmi~ila 5-6 ~lanova posade u

jednom bobu, da bi kasnije bile propisane

dve discipline: bob ~etvorosed i bob dvosed.

Me|unarodna bob federacija ili kra}e FI-

BT (skra}enica od francuskog naziva

Fédération Internationale de Bobsleigh et

de Tobogganing) osnovana je 1923. godine.

Na programu Zimskih olimpijskih igara

ovaj sport je od 1924. godine ([amoni, Fra-

ncuska), bob dvosed je prvi put debitovao

na Igrama 1932. godine, a `ene su prvi put

u~estvovale u Solt Lejk Sitiju 2002. godine.

Osim na Zimskim olimpijskim igrama, ta-

kmi~enja u bobu odr`avaju se kroz svet-

ska i evropska prvenstva, kao i svetski

kup. Najuspe{nije nacije u bob takmi~e-

njima su [vajcarska, Nema~ka i Kanada,

ali i Italija, Rusija, SAD i Austrija...

2. DISCIPLINE BOBA

Postoje dve discipline boba, ~etvoro-

sed i dvosed. Dok se mu{karci tak-

mi~e u obe discipline, `ene se tak-

mi~e samo u dvosedu. Za svaku discipli-

nu su strogo propisane dimenzije boba:

maksimalna du`ina boba od 3,8 m (~etvo-

rosed) odnosno 2,7 m (dvosed), maksi-

malna te`ina uklju~uju}i posadu 630 kg

(~etvorosed) odnosno 390 kg (dvosed) i

340 kg (`enski dvosed). Da bi postigli do-

zvoljenu maksimalnu te`inu posada sme

u bob dodati odgovaraju}i broj metalnih

tegova. Razlog je naravno taj {to te`i bob

posti`e ve}u brzinu spu{taju}i se stazom.

Pre uvo|enja pravila o maksimalnoj te-

`ini u bobu su po pravilu nastupali te`i ta-

kmi~ari. Posada se sastoji od pilota, ko~ni-

~ara i u slu~aju ~etvoroseda jo{ dva ~lana

posade. Za uspe{an nastup potrebna je

snaga i brzina posade prilikom inicijalnog

guranja boba i kasnije umetnost pilota ko-

ji treba na stazi da prona|e optimalnu pu-

tanju i u {to kra}em vremenu pro|e stazu

paze}i pri tome da se ne dogodi prevrtanje

ili izletanje iz staze. Ko~ni~ar zaustavlja

bob nakon prolaska kroz cilj, dok ko~enje

na samoj stazi nije dozvoljeno.

Bob staza je idealne du`ine od 1.200 do

1.300 metara, uz petnaestak krivina. Na ve-

}ini staza se posti`u brzine i do 130 km/h!

3. NAJUSPE[NIJI U ISTORIJI

Nemac An-

dre Lange

na Zim-

skim olimpijskim

igrama u Vanku-

veru zvani~no je

postao najuspe-

{niji bob pilot

olimpijac osvoji-

v{i zlatnu meda-

lju u dvosedu.

Njemu je ovo ~e-

tvrta zlatna me-

dalja u istoriji oli-

mpijskih takmi-

~enja u ovom

sportu. Do sada nijednom boba{u nije po-

{lo za rukom da ostvari ovakav podvig, a

Lange }e tokom ovog vikenda u~estvovati

i u takmi~enju ~etvoroseda tako da ima

{ansu da u potpunosti kompletira u~inak

u Vankuveru i zabele`i peto odli~je na oli-

mpijskim takmi~enjima.

Lange u`iva veliku popularnost u Nema-

~koj, o ~emu govori i ~injenica da je iza-

bran da nosi zastavu dr`ave na ceremoni-

ji sve~anog otvaranja Igara u Vankuveru.

Heroji ledene pisteMALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA - BOB

Da li zbog tradicionalne privr`enosti Srba

kolektivnim sportovima ili zbog jugonos-

talgije i se}anja na Igre u Sarajevu kada

smo zajedno gradili ~uvenu stazu na Tre-

bevi}u, a bob bolidi se prvi put vozili na Oli-

mpijskim igrama, tek ~lanovi bob tima Sr-

bije uo~i i tokom Zimskim olimpijskih iga-

ra u Vankuveru do`iveli su veoma transpa-

rentnu promociju. Danima su u`ivali veli-

ku pa`nju sredstava javnog informisanja.

Ostaje nada da }e promocija boba uo~i ovih

igara pomo}i ovom sportu u budu}oj rezu-

ltatskoj ekspanziji, a u ovom podsetniku

znanja Fonda sporta i olimpizma podse}a-

mo na osnovne ~injenice o ovom sportu.

Sarajevska „Bela olimpijada“ osta}e

upam}ena po ‘revoluciji’ u bob spor-

tu. Napravili su je voza~i iz ‘isto~nog

bloka’, gde je re~ revolucija imala uvek ne-

po`eljne konotacije. Prvi put su se, naime,

ba{ na Trebevi}u, na ledenoj stazi koja je bi-

la i najskuplji olimpijski objekat (10 miliona

dolara) pojavili bob-bolidi na hidrauliku.

^uvena staza na Trebevi}u, od samo 13 li-

cenciranih staza za bob danas u svetu, na-

`alost, ubrzo posle Igara u Sarajevu je uni-

{tena tokom ratnih razaranja. Deminiranje

ovog sportskog objekta je tek nedavno oba-

vljeno i jo{ se ne koristi za takmi~enja.

Prva dva mesta na 14. ZOI u dvosedu od-

nele su dve posade nekada{nje Isto~ne Ne-

ma~ke, DDR-a sa pilotima Hopeom i Le-

manom. Tre}i su u dvosedu bili - Rusi (SS-

SR) sa pilotom Ekmanisom. I u ~etvorose-

du, opet ista pri~a, nema~ki bolidi sa istim

pilotima uzeli su dve najsjajnije medalje!

[vajcarci, do ovih igara neprikosnoveni u

bobu, osvojili su tek tre}e mesto sa pilotom

\obelinom. Na{ dvojac Zdravko Stojni} -

Sini{a Tubi} zavr{io je na ‘vrlo dobrom’ -

22. mestu, a postava Boris Ra|enovi} - Ni-

kola Korica zabele`ila je 24. mesto od 28.

posada. Bio je to uspeh. Predstavnici u ~e-

tvorosedu u prvoj vo`nji bili su Zdravko

Stojni}, Mario Franji}, Sini{a Tubi}, Niko-

la Korica i bili su 19. od ukupno 24 posade,

a ne{to slabije (23. mesto) vozili su Nenad

Prodanovi}, Ognjen i Zoran Sokolovi} i Bo-

ris Vujadinovi}. Od Igara u Sarajevu pred-

stavnike u bobu smo imali u Kalgariju

1988, Albervilu 1992, Solt Lejk Sitiju 2002. i

Torinu 2006. godine (bez rezultata).

4. SARAJEVO I BOB