MART, 2010. Broj 12

strana 13

Singapur}e bitisjajnapromocijaolimpizma

@ak Rog

strana 7

Vankuverva`an zabudu}nostzimskogsporta

Prijem olimpijacau „Telenoru“

DIVAC: Srpski sportje na pravom putu

3

Postavljeni temelji za London

� INTERVJU PREDSEDNIKA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE VLADA DIVCA ZA SAJT WWW. OKS. ORG. RS

Godinu na ~elu Olimpijskog ko-

miteta Srbije predsednik Vlade

Divac zaokru`io je Zimskim oli-

mpijskim igrama u Vankuveru.

Prvo olimpijsko iskustvo sa

„one strane“ sporta ostavilo je

pome{ane utiske na predsedni-

ka Divca.

Na premijeri na Zimskim olim-

pijskim igrama tim Srbije ~inilo je

desetoro sportista. Na{e u~e{}e

obele`ili su Jelena Lolovi}, Neve-

na Ignjatovi} i posada boba, ali je

kompletan utisak da su nedosta-

tak masovnosti, infrastrukture, si-

stema i ulaganja u zimske spor-

tove ipak stavili Srbiju na mapu

daleko od prose~nih zemalja u~e-

snica Olimpijskih igara.

Kako ste Vi do`iveli Vankuver?

- Utisci iz Vankuvera su pome-

{ani. Ima tu pozitivnih i negati-

vnih stvari. Pozitivno je to {to

sam video kako funkcioni{e spo-

rt sa druge strane, jer do sad sam

na Olimpijskim igrama bio samo

kao aktivni sportista. Lepo je bi-

lo videti Kana|ane koji su sa to-

liko ponosa i entuzijazma u~e-

stvovali u organizaciji i volonte-

re koji su svima izlazili u susret i

dokazali se kao fantasti~ni do-

ma}ini. S druge strane, bilo mi je

`ao {to nemamo vi{e sportista

koji su u~estvovali i vi{e sporti-

sta koji bi imali {ansu da osvoje

medalju. To je sve posledica na-

sle|a iz Jugoslavije u kojoj smo

se oslanjali na Slovence i njiho-

ve uspehe u zimskim sportovi-

ma. Potrebno je da napravimo

kategorizaciju sportista i u zim-

skim sportovima, kao {to smo to

uradili sa individualnim sporto-

vima za Letnje igre. Moramo ne-

ko vreme da pratimo sportiste i

radimo na stvaranju infrastruk-

ture. Ne verujem da mo`emo da

se nadamo ogromnom pomaku

u So~iju 2014, ali na Igrama

2018. sa postavljenim i ispo{to-

vanim sistemom mo`emo da

stvorimo kvalitetan olimpijski

tim i da o~ekujemo medalju.

U Vankuveru bob tim je sti-

gao do finala i zavr{io takmi~e-

nje na 18. mestu, dok je Ignja-

tovi}eva bila 32. u slalomu i 39.

u veleslalomu.

- Na{i mladi takmi~ari su repre-

zentovali svoju zemlju na najbo-

lji mogu}i na~in i dali su sve od

sebe u granicama svojih rezultat-

skih mogu}nosti. Bilo mi je drago

da ih vodim, ali ipak Olimpijske

igre su za vrhunske sportiste i mi

`elimo vrhunske rezultate.nastavak na slede}oj strani

4

BRIGA O VRHUNSKIM SPORTISTIMAProjekat kategorizacije sportista je veoma va`an poduhvat. OKS je u~vrstio svoju

poziciju institucije koja brine o vrhunskom sportu. Potpisivanje ugovora sa sporti-stima, njihovim li~nim trenerima i sportskim savezima u individualnim sportovimadaje osnovu za dobar rezultat na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.

Ovaj projekat `ivi ve} skoro pola godine. Kako je prihva}en?- Imamo povratnu informaciju od sportista, trenera, sportskih saveza i instituci-

ja. U pitanju su izuzetno pozitivni utisci. Uskoro o~ekujemo i sastanak sa gradskimsekretarom za sport grada Beograda. U glavnom gradu tako|e ̀ ele da naprave ka-tegorizaciju. To je ono {to nas raduje, ~injenica da je na{ sistem prepoznat kao putkojim srpski sport treba da ide. Svi smo na istom zadatku i moramo da radimo za-jedno. Mnogo novca se ula`e u sport, ali, na`alost, postoji i mnogo manipulacija. Mo-ramo da sara|ujemo i da spre~imo da novac odlazi na adrese koje nisu usmereneka sportistima i njihovom napretku. Najva`nije je da sredstva budu ulo`ena u tak-mi~are na na~in koji }e doneti rezultate. Kategorizacijom smo prepoznali prave vred-nosti i njih }emo da podr`avamo. Kroz ovaj sistem }e se pokazati koji su nacionalnisportovi i talenti koje treba pratiti. Jedini merodavni su rezultati. To je u sportu pri-marno, ne mo`e da se sakrije, niti da se doda ili postigne preko veze.

Da li je plasman boba bio

iznena|enje?

- Napravili su rezultat uprkos

nedostatku podr{ke koju su ima-

le ostale posade. Samo Hrvati su

u svoju posadu ulo`ili 400.000-

500.000 evra. Od raspada SFRJ,

sa izuzetkom Solt Lejk Sitija, ni-

smo imali takmi~are u ovom

sportu, ali je dobro {to u bobu

radi grupa entuzijasta i nadam

se da }emo ve} u So~iju posti}i

jo{ bolji rezultat. Za mene je

iznena|enje uspeh Nevene Ig-

njatovi}, koja ima samo 19 godi-

na. Pokazala je da mo`emo da

ra~unamo na nju u budu}nosti.

Marija Trm~i} i Jelena Lolovi} su

tako|e dale sve od sebe. Jelena

je ve} godinama za{titni znak

na{eg skijanja i trebalo bi da bu-

demo zahvalni zbog na~ina na

koji je promovisala ovaj sport.

Zahvaljuju}i Lolovi}evoj mi ima-

mo sve vi{e dece koja se bave

skijanjem. Sa 30. mestom u su-

perveleslalomu i 33. u veleslalo-

mu bila je na{ najuspe{niji tak-

mi~ar. Najskromnije rezultate

imali su olimpijci u nordijskim

disciplinama. Dolaze iz Sjenice i

uslovi za njihov napredak su

veoma skromni. Ukoliko dr`ava

ne pomogne {to se ti~e infrastru-

kture, te{ko da }emo skoro ima-

ti dobre rezultate u ovim disci-

plinama.

Vankuver je bio i prilika za bro-

jne kontakte, a jedan je predsed-

nika Divca i generalnog sekreta-

ra \or|a Vi{ackog bezmalo osta-

vio bez re~i. U poseti predsedni-

ku Me|unarodnog olimpijskog

komiteta @aku Rogu neposredno

posle srpske delegacije boravili

su predstavnici Olimpijskog ko-

miteta SAD. Prilikom susreta sa

predsednikom i generalnim se-

kretarom OKS, Patrik Sanduski,

direktor odeljenja za komunika-

ciju u OK SAD, preneo je iskrene

~estitke i pohvale koje je izrekao

prvi ~ovek MOK-a. Olimpijski

komitet Srbije, odnosno projekti

i programi OK Srbije, poput „Ka-

tegorizacije sportista“ i „Karijere

posle sporta“ uzeti su kao pri-

mer, kako bi jedan nacionalni

olimpijski komitet trebalo da fu-

nkcioni{e i sa kakvim koncep-

tom da pristupa razvoju sporta i

promociji olimpijskih vrednosti.

@elju za saradnjom izrazio je i pr-

vi ~ovek operativnog odeljenja

OK SAD Norman Belingam, a

potvrda izre~enog ve} je stigla u

vidu ponude SAD da u okviru

projekta Olimpijske solidarnosti

finansira usavr{avanje na{ih na-

cionalnih trenera. Iskrenost sa-

govornika zbunila je i samog

predsednika Divca.

- Nema ve}eg zadovoljstva

nego kada od drugih ~ujete ka-

ko po{tuju va{ rad i viziju, pose-

bno kada pohvale dolaze od

Olimpijskog komiteta takvog

kapaciteta kao {to je ameri~ki.

Rekao sam da ne znam kako da

uzvratim kompliment, jer ni-

sam o~ekivao takve re~i. Jed-

nostavno, bio sam zate~en. Mo-

gu da ka`em da mi je posebno

drago {to su pohvale upu}ene

upravo za one programe na ko-

je smo izuzetno ponosni.

Koji je put kojim }e OKS i}i u

narednom periodu?

- @elimo da sinhronizujemo

sport u Srbiji, odnosno da na-

pravimo sistem u kojem }e sve

institucije kao {to su Ministar-

stvo omladine i sporta, Sportski

savez Srbije, gradski sekretarija-

ti za sport, lokalne samouprave

i naravno Olimpijski komitet Sr-

bije zajedni~kim snagama pre-

poznati talente od 14-15. godine

i ispratiti ih tokom cele karijere.

Ne `elimo da ~ekamo da neki ta-

lenat „ispliva“ i da postane po-

znato ime pre nego {to po~nemo

da vodimo brigu o njemu. Rezu-

ltati }e biti mnogo bolji ako to

uradimo {to ranije. Va`no je i da

zajedni~kim snagama radimo na

stvaranju infrastrukture i eduka-

ciji trenera. Poti~em iz ko{arke i

znam da smo u tom sportu uvek

imali najbolje trenere na svetu.

Iz tog razloga uspevamo da odr-

`imo dobre rezultate u kontinui-

tetu. Tako ne{to treba omogu}i-

ti i u drugim sportovima.

U momentu kad sve potresa

kriza, koliko je mogu}e ostvari-

ti taj plan?

- Sve je mogu}e kad se `eli. [to

se ti~e Olimpijskog komiteta,

imamo mlade ljude sa mnogo

nastavak sa prethodne strane

5

energije. Drago mi je da sam na

~elu takve institucije. Imamo

snagu da predvodimo projekte i

siguran sam da }e se svi relevan-

tni faktori u sportu priklju~iti za-

jedni~kom poduhvatu. Kao biv-

{i sportista nemam problema da

privu~em pa`nju, ili da plasiram

neku ideju, ali za ovaj uspeh su

zaslu`ni svi u OK Srbije koji oba-

vljaju ogroman deo posla. Bez

njih to ne bi bilo mogu}e.

Ve} u drugoj godini olimpij-

skog ciklusa po~ele su pripreme

za London 2012. Da li }e OKS

uspeti da izdr`i taj tempo?

- Izdr`a}emo! Svesni smo eko-

nomske krize i ~injenica je da ni-

je lako na}i sredstva, me|utim

imamo veliku pomo} Ministar-

stva omladine i sporta, Vlade AP

Vojvodine i na{ih sponzora i

partnera koji su u krizi pru`ili

podr{ku koja nam je potrebna.

Oni su prepoznali prave vred-

nosti u na{em dru{tvu, a to su

ulaganje u sport i na{e vrhunske

sportiste. Nadamo se da }e se to

isplatiti na Igrama u Londonu.

O~ekujem dobre rezultate, po-

gotovo {to smo na vreme krenu-

li u proces priprema. Koristi}e-

mo odli~ne uslove u sportskim

centrima u [efildu i Lidsu, gra-

dovima sa kojima smo potpisali

Memorandum o saradnji.

Ne samo seniori, ve} i mladi

olimpijski tim za Singapur }e

koristiti vrhunske uslove koje

nude britanski centri.

- Mladi sportisti }e se upravo

tamo pripremati pred odlazak na

prve Olimpijske igre mladih u Si-

ngapuru. Kako trenutno stoje

stvari, o~ekujemo da }emo biti

jedan od brojnijih timova. Na{i

mladi sportisti posti`u veoma do-

bre rezultate u tom godi{tu, upr-

kos tome {to je kvalifikacioni si-

stem izuzetno surov. Ve} sad

imamo kvalifikovano 24 sporti-

sta: odbojka{e, ko{arka{e, d`udi-

ste, bicikliste i vesla~e. Kategori-

zacija sportista koju smo uspos-

tavili izuzetno je va`na za ovu ge-

neraciju mladih sportista jer }e

kroz ovaj sistem biti prepoznati

njihovi rezultati i bi}e im obezbe-

|eni uslovi za dalji napredak. To-

liko puta do sad su sjajni juniori i

kadeti blistali na me|unarodnim

takmi~enjima, a onda smo ih do

seniorske konkurencije gubili.

Moramo da zaustavimo taj trend.

Isto tako, Singapur je va`an jer }e

pored sportske imati jo{ jednu di-

menziju. U~enje stranih jezika i

pru`anje novih vidika vezanih za

edukaciju bi}e dodatna vrednost

ovog takmi~enja.

PROMOCIJA OLIMPIJSKOG POKRETA U SRBIJIOvo je izuzetno va`na godina. Posle ZOI u Vankuveru, u~estvova-

}emo na prvim Olimpijskim igrama mladih u Singapuru, a krajemgodine u Beogradu }e biti odr`ana Generalna skup{tina Evropskiholimpijskih komiteta na kojoj }e biti i predsednik MOK @ak Rog.

- U 2010. proslavljamo sto godina od osnivanja Olimpijskog ko-miteta. Centralna proslava odr`a}e se u novembru, kada }e povo-dom Generalne skup{tina EOK-a gosti Beograda i Srbije biti mnogi~lanovi Olimpijske porodice, sa @akom Rogom na ~elu. Izuzetno mije drago {to nam je povereno da budemo doma}ini ovog doga|aja,u godini u kojoj proslavljamo veliki jubilej.

Tokom ~itave godine, svakog meseca }emo u okviru raznih akci-ja obele`avati 100. godi{njicu u znak se}anja na ljude koji su imaliblistavu viziju 1910. godine. @elja nam je da obi|emo celu Srbiju, ko-liko god budemo mogli. Bili smo u Ni{u, i}i }emo u Kosjeri}, Petro-vac na Mlavi, Stragare, ^a~ak, verovatno }emo Skup{tinu OKS or-ganizovati u Subotici... @elimo da promovi{emo olimpijski pokretsvuda u Srbiji.

Vojvo|anskabanka - tre}i put!

� POTPISAN UGOVOR IZME\U OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE I RENOMIRANE BANKE

6

Olimpijski komitet Srbije {iri spisak

~lanova sponzorskog pula. U No-

vom Sadu je sve~ano potpisan ugo-

vor sa Vojvo|anskom bankom, ~i-

me je tim „Zajedno za London“ pos-

tao jo{ kvalitetniji. Poznato je da je

Vojvo|anska banka, odnosno Na-

cionalna banka Gr~ke, stari partner

na{ih olimpijaca. Ciklus do Londo-

na 2012. bi}e tre}i zaredom u kojem

je renomirana ustanova zvani~na

banka na{eg Olimpijskog komiteta.

- Po~eli smo da sara|ujemo jo{ za

vreme Igara u Atini 2004. Na{e part-

nerstvo je, slobodno mogu da ka`em,

sada ve} tradicionalno kada je na{a

banka u pitanju - rekao je Marinis

Stratopulos, predsednik Izvr{nog od-

bora Vojvo|anske banke. - @elimo da

pomognemo Olimpijskom komitetu

Srbije u ostvarivanju ciljeva u pripre-

mama za Igre u Londonu. Tako|e

ho}emo da pomognemo nekom od

talentovanih takmi~ara da na slede-

}im Igrama ispune svoje `elje.

Otkako ju je preuzela Nacionalna

banka Gr~ke 2006. godine, Vojvo-

|anska banka je postala deo nacio-

nalnog {ampiona Gr~ke u oblasti

bankarstva i blisko je povezana sa ze-

mljom gde je pre nekoliko hiljada go-

dina ro|ena ideja o Olimpijskim

igrama.

- Uzimaju}i u obzir na{u istoriju,

ne postoji bolji na~in da se promovi-

{u ciljevi na{e banke, sem da posta-

ne deo institucije koja se vodi i koja

je motivisana olimpijskim idealima,

Olimpijskog komiteta Srbije - zavr{io

je Marinis Stratopulos.

Predsednik OK Srbije Vlade Divac

je posle potpisivanja ugovora rekao:

- Sponzorski pul Olimpijskog ko-

miteta Srbije ja~i je za jo{ jednog ~la-

na. Izuzetno mi je drago da je Vojvo-

|anska banka, odnosno Nacionalna

banka Gr~ke, posle Atine i Pekinga,

sada sa nama i na putu ka Londonu

2012. Ve} tre}i ciklus zaredom Vojvo-

|anska banka je ~lanica sponzorskog

pula Olimpijskog komiteta, ali ovog

puta na du`i period, sa ciljem {to bo-

ljih rezultata. Ovim ugovorom na{

partner je pokazao da vrhunski spo-

rt u Srbiji prepoznaje kao pravo me-

sto za ulaganje i ja im zahvaljujem i

~estitam na tome.

Ima malo i simbolike da u godini

jubileja OK Srbije, stogodi{njice od

osnivanja, jedan od finansijskih par-

tnera bude banka ~ije je je sedi{te u

postojbini Olimpijskih igara.

7

U Vankuveru je Srbija prvi put

bila predstavljena na Zimskim

olimpijskim igrama. Od 10 spo-

rtista nije se o~ekivalo da nas

obraduju medaljama, ali su ski-

ja{i, biatlonci i bobisti nekoliko

dana bili u centru pa`nje na{e

sportske javnosti.

Zajedno sa „Telenorom“ kao

svojim generalnim sponzorom,

OKS je organizovao do~ek srp-

skog bob tima i reprezentativki

u skijanju. Prisutni su bili bobi-

sti Vuk Ra|enovi}, Igor [ar~evi},

Slobodan Matijevi} i Milo{ Savi}

i skija{ica Nevena Ignjatovi}.

Oni su bili deo srpskog olimpij-

skog tima u Vankuveru. Veliki

broj predstavnika medija, po-

slovnih partnera i prijatelja u

prostorijama „Telenora“ dokaz

je da je u Kanadi ispunjen

osnovni cilj i da se Srbija pred-

stavila na dostojan na~in. To je

uostalom rekao i predsednik OK

Srbije Vlade Divac.

- Zadovoljan sam organizaci-

jom Olimpijskih igara u Vanku-

veru, kao i u~e{}em na{ih spo-

rtista koji su prvi put pod ime-

nom Srbija predstavljali na{u

zemlju. Iskustvo je pozitivno i

dragoceno iako nismo ostvarili

neke velike rezultate. Sada Oli-

mpijskom komitetu, Ministar-

stvu omladine i sporta i savezi-

ma zimskih sportova predstoji

period osmi{ljavanja strategije,

sa ciljem da {to bolje pripremi-

mo sve sportiste za slede}e iza-

zove. Najuspe{niji u srpskom

timu bili su bob tim i Nevena

Ignjatovi}, skija{ica. Koristim

priliku da jo{ jednom zahvalim

svim sportistima koji su pred-

stavljali na{u zemlju na ovim

Igrama. Slede}e takmi~enje ko-

je nas o~ekuje su Olimpijske

igre mladih, koje }e se odr`ati u

avgustu u Singapuru, na kojima

verujemo da }emo imati vi{e

od 24 do sada kvalifikovanih

u~esnika.

U ime doma}ina, ]el Morten

Jonsen, generalni direktor kom-

panije „Telenor“ u Srbiji, rekao

je:

- „Telenor“ i Olimpijski komi-

tet zajedno su pro{li ve} jedne

Olimpijske igre. Posle Pekinga,

imali smo veliku `elju, ali i oba-

vezu da nastavimo da podr`ava-

mo srpske sportiste, sve talente

i da ula`emo u sport, koji pred-

stavlja va`an segment svakog

dru{tva. Drago nam je {to smo

na{im sponzorstvom pomogli

da Srbija prvi put u istoriji ima

predstavnike i u disciplini bob

~etvorosed. Pripreme za najve}a

planetarna takmi~enja, Olimpi-

jske igre, bitna su na razvojnom

putu svakog sportiste, a na{a ko-

mpanija, kao generalni sponzor,

tu je da im pru`i potrebnu podr-

{ku od Vankuvera do Londona

2012.

ZADOVOLJSTVO NEVENE IGNJATOVI]Nevena Ignjatovi} je dala svoj maksimum i opravdala o~ekivanja.

Na sve~anosti u „Telenoru“ nije krila da }e Vankuver pamtiti kao le-pu pri~u u svojoj sportskoj karijeri:

- Zadovoljna sam svojim u~e{}em. Osvojila sam 32. mesto u sla-lomu, 39. u veleslalomu, a trku u superveleslalomu nisam zavr{ila.Vremenski uslovi su bili nezgodni, ali sam se trudila da se koncen-tri{em na trku i pru`im maksimum. Zaostala sam tri sekunde zapobednicom Marijom Ri{ i mislim da je to dobar rezultat - izjavila jeNevena Ignjatovi}, debitant na Igrama u Vankuveru, koja ove sezo-ne zavr{ava takmi~enje u juniorskoj konkurenciji.

Srbija ~asno predstavljena

� „TELENOR“ I OKS ORGANIZOVALI PRIJEM ZA U^ESNIKE OI U VANKUVERU BOBISTI NOVISPORTSKIJUNACIPoznato je kakva susve doga|anja prati-la takmi~enja u bo-bu. Sa pa`njom sepratilo u~e{}e na{eposade i, na kraju,osvojeno 18. mestoje u potpunosti zado-voljilo srpsku jav-nost, koja nemamnogo iskustva satakmi~enjima u ovojatraktivnoj, ali i opa-snoj disciplini.

Vuk Ra|enovi} na-jpre je zahvalio napodr{ci Olimpijskomkomitetu Srbije i ko-mpaniji „Telenor“,generalnom sponzo-ru Olimpijskog tima,i napomenuo da jesna`na podr{ka bilamotiv vi{e.

- Bob staza stvar-no nije neophodna zavrhunski rezultat. Niselekcije koje u svo-jim zemljama imajustaze ne trenirajuposle marta jer jeodr`avanje leda pre-skupo. Treninzi sesvode na simulacijustarta i ve`be snage ibrzine, klasi~ne atle-tske treninge. Nismohendikepirani {tonemamo bob stazu -objasnio je pilot srp-skog boba ~etvoro-seda, i dodao: - Sada}emo se malo od-moriti, a onda kre}e-mo u ~etvorogodi{njiciklus priprema zaIgre u So~iju 2014.

8

KANA\ANI SABIRAJU UTISKE SA PROTEKLIH ZOI

Legati VankuveraZimske olimpijske igre u Vanku-

veru su zavr{ene, a sportski svet

na svim kontinentima ve} je uve-

liko pa`nju usmerio na predsto-

je}e Letnje olimpijske igre u Lo-

ndonu 2012. godine, So~iju 2014.

i Riju 2016. godine. Za gra|ane

kanadskog Vankuvera nedavno

odr`ane Igre jo{ dugo }e biti u u

centru pa`nje i deo svakodnevi-

ce, pre svega jer neposredni or-

ganizatori 16 dana takmi~enja

tek sada po~inju da sumiraju

utiske, sprovode bilanse i iznose

zaklju~ke. Ulo`eni sedmogodi-

{nji rad upravo sada je na meti

procena predstavnika grada, re-

gije i zemlje, odnosno celokup-

nog stanovni{tva, koje jasno `eli

da zna {ta su pravi legati Igara

2010. godine.

Zaostav{tina Igara u Vankuve-

ru je pre svega u oblasti sporta, ali

jednako i humanosti i infrastruk-

ture. Ogroman broj sportskih

objekata je izgra|en i renoviran,

{to omogu}ava {ansu za razvoj zi-

mskih sportova kakav ne postoji

u ~itavoj Severnoj Americi. Ogro-

man broj inicijativa u oblasti spo-

rta zapo~et je tokom Igara i pru-

`a}e mogu}nost kao svojevrstan

pokreta~ za izmenu dru{tva, pre

svega u korist ve}eg bavljenja

sportom.

Igre 2010. godine predstavljale

su i ogroman kulturni iskorak Ka-

na|ana. Igre nisu samo do{le u

ovu zemlju, ve} su okupile milio-

ne ljudi na jednom mestu, {to }e

bez sumnje promeniti `ivote

mnogih od njih, a posebno mla-

dih. Veliki broj ljudi je zaposlen

tokom Igara i stekao je ogromno

iskustvo u oblasti sporta, {to }e

mo}i da se poka`e i u narednom

periodu.

Koriste}i potrebe u~esnika Iga-

ra, Vankuver je stekao zavidnu

gradsku infrastrukturu. Autoput

od Vankuvera do Vislera danas je

br`i i sigurniji, lokalni aerodrom

je povezan sa novim lokacijama

{irom zemlje i sveta, a olimpijska

sela su pretvorena u stambene je-

dinice.

Sve gore pomenuto je, naravno,

samo jedan deo celokupnog lega-

ta posle odr`anih Igara koji sam

delom potvr|uje ogromne i traj-

ne dobrobiti koje imaju svi orga-

nizatori olimpijskih takmi~enja.

Mnogi smatraju da je hokej sport

Kana|ana, ali 20 predstavnica ze-

mlje lovorovog lista izborilo je put

do olimpijskog zlata na proteklim

Igrama i potvrdilo da ovaj sport

pripada njima jednako koliko i

mu{karcima. Hokeja{ki `enski

tim Kanade, uvek u senci u jav-

nosti zbog mnogo vi{e populari-

zovanih kolega, zapravo ne mari

mnogo na pa`nju sa strane sve

dok posti`u dobre rezultate.

- Hokej igramo jer ga obo`ava-

mo - istakla je Megan Agosta,

~lan tima Kanade.

@enski hokej se na Olimpij-

skim igrama igra od 1998, dok su

mu{karci deo olimpijske porodi-

ce jo{ od 1920. godine.

Povodom utakmica vi|enih u

Vankuveru ~ak je i @ak Rog,

predsednik MOK-a, izjavio: „@e-

nski hokej }e u budu}nosti biti

hit zimskih igara“

Kana|anke blistale

@ENSKI HOKEJ HIT ZOI

NAJUSPE[NIJI

Marit Bjorgen kraljica IgaraNajuspe{niji u~esnik Igara u Vankuveru je svetskoj

javnosti malo poznata Marit Bjorgen, 29-godi{nja

Norve`anka, koja je u kros-kantriju osvojila pet me-

dalja - tri zlatne, srebrnu i bronzanu. Bjorgenova ve}

godinama dominira u ovom sportu i tek je deveti

sportista u istoriji Igara kome je po{lo za rukom da

na jednim Igrama osvoji pet odli~ja. U takmi~enji-

ma Svetskog kupa trijumfovala je ~ak 21 put, a u isto-

riji ovog sporta ovaj podvig je po{ao za rukom samo

Jeleni Valbe iz nekada{njeg SSSR i Bente Skari, tako-

|e iz Norve{ke.

Marit Bjorgen je ro|ena 1980. u Trondhajmu, vi-

soka je 168 cm, te{ka 64 kg. ^lan je kluba Rogne II i

trenira je Svein Tore Samdal.

U konkurenciji mu{karaca najvi{e odli~ja na ZOI

u Vankuveru (dva zlatna, srebrno i bronzano) osvo-

jio je tako|e Norve`anin Peter Norhug.

9

Olimpijski muzej u Lozani, cen-

tar olimpijske kulture i obrazo-

vanja MOK-a, ovih dana po~inje

generalno renoviranje prostora.

Muzej je izgra|en 1993. godine,

tokom mandata Huana Antoni-

ja Samarana, a adaptiran prvi

put 2001. godine. Posle gotovo

20 godina funkcionisanja, Muzej

po~inje glavno renoviranje, mo-

dernizaciju i pro{irenje obima

svog poslovanja u nameri da

ispuni o~ekivanja svih koji u nje-

ga dolaze.

U martu ove godine javnosti

su prezentovane prve dve faze

projekta na pres-konferenciji, a

o~ekuje se da }e do 2020. godine

ovaj obiman projekat biti reali-

zovan u potpunosti.

PRVE OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU

Plamen {eta posvim kontinentimaOrganizacioni komitet Prvih olimpijskih igara mladih 2010. godine

u Singapuru obelodanio je dizajn baklje koja }e povodom ovog tak-

mi~enja obi}i po jedan grad na svakom kontinentu na{e planete.

„Baklja mladih“ poseti}e Berlin u Nema~koj, Dakar u Senegalu,

Meksiko Siti u Meksiku, Okland u Novom Zelandu i Seul (Republika

Koreja). U svakom gradu baklja }e biti dostupna maksimalnom bro-

ju ljudi u nameri promocije ovog takmi~enja, a mladi sportisti po-

menutih zemalja, u~esnici predstoje}ih Igara, bi}e promoteri ovih

aktivnosti.

RENOVIRANJE OLIMPIJSKOG MUZEJA U LOZANI

Novo lice do 2020.

SRCE MOK:

Unutra{njost

Olimpijskog

muzeja u Lozani

„Da, mladost mo`e“Sezuko Fukazava iz Montreala u

Kanadi pobednik je MOK kon-

kursa za dizajn medalja na Pr-

vim olimpijskim igrama mladih

u Singapuru. Njeno re{enje nosi

naziv „Da, mladost mo`e“, a kao

inspiracija joj je poslu`ila anti~-

ka skulptura gr~ke boginje pobe-

de Nike. U dizajnu je sadr`an i

simbol olimpijskog pokreta, pet

krugova u cilju inspiracije mla-

dim sportistima da u~estvuju i

slave u~e{}e na ovom takmi~e-

nju.

- @elela sam da postignem ~i-

st i moderan izraz jer za mene

samo tako mo`e da se na naj-

bolji na~in izrazi ideja predsto-

je}ih Igara. Jednostavno, ali

mo}no - istakla je Sezuko Fuka-

zava.

Na konkurs za dizajn medalja

prijavili su se predstavnici 34 ze-

mlje. Fukazava je u prvom glasa-

nju dobila 3.881 glas i tako u{la

u finale konkursa. Najboljih 10 je

u{lo u naju`i izbor, kada je kona-

~nu odluku doneo `iri MOK-a.

Tri grada

kandidati

za ZOI 2018.

Me|unarodni olimpij-

ski komitet objavio

je imena gradova

kandidata za XXIII zi-

mske olimpijske igre

2018. godine. Kan-

didature su do roka

15. marta ove godi-

ne istakli Minhen

(Nema~ka), Anesi

(Francuska) i Pjong-

~ang (Republika Ko-

reja).

Popunjene prijave

ovih gradova sada

}e biti na analizi

imenovane radne

grupe MOK-a, koji

treba da sa~ini prvi

izve{taj Izvr{nom od-

boru MOK-a. U junu

ove godine bi}e

objavljeno koji su

gradovi pro{li ovu pr-

vu fazu kandidature.

Potom slede posete

Evaluacione komisi-

je gradovima koji su

pro{li prvu selekciju,

a izbor doma}ina za

ZOI 2018. godine je

u Durbanu u Ju`noj

Africi, 6. jula 2011.

godine.

MOK

INSPIRACIJA

U MITOLOGIJI:

Sezuko Fukazava,

pobednica MOK

konkursa, i

nagra|eni radovi

Bambur deveti u spustuNeposredno po zavr{etku Zim-

skih olimpijskih igara 2010. go-

dine, Vankuver je ponovo toplo

do~ekao najbolje predstavnike

sportista, ali ovog puta onih sa

invaliditetom, u~esnike Parao-

limpijskih igara od 13. do 21.

marta. Me|u 600 sportista iz 44

zemlje sveta Srbiju je u debiju

na ovim Igrama predstavljao

samo jedan, Jasmin Bambur

(30), u alpskom skijanju, i to u

svim disciplinama.

Bambur je u disciplini spust

ostvario odli~no deveto mesto, u

superveleslalomu je bio 20, u

slalomu 25, a u veleslalomu je

diskvalifikovan. Na{em sportisti,

paralisanom posle saobra}ajne

nesre}e 2000. godine, ovo je pr-

vo u~e{}e na Paraolimpijskim

igrama, za koje se pripremao u

Vinter Parku u Koloradu nekoli-

ko meseci. Bambur ina~e `ivi u

Severnoj Karolini.

Rusi su apsolutno dominira-

li u ovom Igrama, osvojiv{i

ukupno 38 medalja, ispred

sportista iz Nema~ke i doma}i-

na Kanade.

Iako je javnost {irom sveta

mnogo manje zainteresovana za

Paraolimpijske igre, ovogodi{nje

izdanje u Vankuveru je ispunilo

sva o~ekivanja organizatora i

brojnih po{tovalaca jedinstvenih

u~inaka sportista sa invalidite-

tom na sportskim terenima. Na

sve~anom otvaranju na stadio-

nu „Bi-Si plejs“ prisustvovalo je

55.000 gledalaca, a u programu

je u~estvovalo oko pet stotina

peva~a, plesa~a, akrobata i spo-

rtista. Igre je otvorila guvernerka

Mi{el @an, zajedno sa direkto-

rom Organizacionog odbora

D`onom Furlongom. Baklju je

upalio @ak Bomon, mladi kana-

dski sportista.

Zimske paraolimpijske igre

odr`ane su u alpskom skijanju,

biatlonu, kros-kantriju, hokeju

na ledu i karlingu u kolicima, na

terenima i dvoranama u Vanku-

veru i Visleru, istim onim na ko-

jima su odr`avana takmi~enja

najuspe{nijih zimskih olimpija-

ca sveta tek nekoliko dana pre

toga. Igre u Vankuveru osta}e

upam}ene po najve}em intere-

sovanju medija do sada, poseb-

no kada su u pitanju prava na in-

ternet prenose, koji su mogli da

se prate {irom sveta na svim ra-

spolo`ivim modernim tehnolo-

gijama.

Rezultati BamburaSlalom: 25. mesto - 2:13.03

min, 1. mesto Martin Braksenta-

ler (Nema~ka) - 1:41.63;

Spust: 9. mesto - 1:21.41 min,

1. mesto Kristof Kunc ([vajcar-

ska) - 1:18.19;

Veleslalom: diskvalifikovan;

Super veleslalom: 20. mesto -

1:28.82 min, 1. mesto Akira Ka-

no (Japan) - 1:19.68.

Istorija duga pola vekaNeposredno posle Drugog

svetskog rata Ludvig Gutman, je-

dan od najve}ih stru~njaka sve-

ta za o{te}enja ki~me, organizo-

vao je u Ejlsberiju u Engleskoj

Igre za povre|ene ratne vetera-

ne, sa oduzetim ekstremitetima.

Istoga dana kada su otvorene

Olimpijske igre u Londonu 1948.

godine, na sportskim terenima

pomenute bolnice otvorene su i

igre paraplegi~ara u kojima je

u~estvovalo svega 16 pripadnika

britanskih oru`anih snaga (14

mu{karaca i 2 `ene). To je bila

javna demonstracija kojom se

htelo ukazati da se i osobe sa te-

{kim fizi~kim o{te}enjima mogu

baviti sportom.

Ve} ~etiri godine kasnije, 1952,

Britancima su se pridru`ili u ta-

kmi~enju i Holan|ani. Paraoli-

mpijski pokret je po~eo polako

da se razvija...

Igre u olimpijskom maniru

odnosno pravilima za osobe sa

invaliditetom organizovane su

prvi put 1960. godine u Rimu uz

u~e{}e 400 sportista iz 22 zemlje.

I od tada su se redovno odr`ava-

le svake druge godine, do Igara u

Torontu 1976, kada su se para-

plegi~arima pridru`ile i osobe sa

razli~itim oblicima invaliditeta.

To su zapravo bile prve Paraoli-

mpijske igre kakve danas pozna-

jemo i po pravim olimpijskim

pravilima. Iste godine u [vedskoj

odr`ane su prve Paraolimpijske

zimske igre.

10

� OD 13. DO 21. MARTA U VANKUVERU ODR@ANE PARAOLIMPIJSKE IGRE

BILANS MEDALJA

Z S B Ukupno

Rusija 12 6 10 38

Nema~ka 13 5 6 24

Kanada 10 5 4 19

Ukrajina 5 8 6 19

SAD 4 5 4 13

Slova~ka 6 2 3 11

Austrija 3 4 4 11

Japan 3 3 5 11

Belorusija 2 0 7 9

Italija 1 3 3 7

11

Olimpijski komitet Srbije pridru-

`io se akciji „O~istimo Srbiju“

Ministarstva `ivotne sredine i

prostornog planiranja. Memo-

randum o saradnji potpisali su

predsednik OKS Vlade Divac i

ministar Oliver Duli}, a aktivnost

}e se odvijati kroz projekat „Ek-

Olimpijada“.

- U godini u kojoj proslavlja-

mo veliki jubilej, kao Olimpijski

komitet Srbije, `elimo da na{im

gra|anima pribli`imo sve one

olimpijske vrednosti koje su, pre

100 godina na{im osniva~ima,

bili vodilja na putu ka Olimpij-

skoj porodici. Te vrednosti ne ti-

~u se samo sportskih takmi~enja

i vrhunskih sportskih rezultata.

Pored zalaganja za fer plej, obra-

zovanje, ravnopravnost polova,

zatim zalaganja za borbu protiv

dopinga i svake vrste diskrimi-

nacije, o~uvanje `ivotne sredine

je jedan od osnovnih principa

olimpizma. @elimo da u saradnji

sa Ministarstvom `ivotne sredi-

ne i prostornog planiranja do-

prinesemo podizanju svesti o

neophodnosti o~uvanja `ivotne

sredine, pre svega kod dece i

mladih. Mislim da ovom zajed-

ni~kom aktivno{}u dajemo do-

bar i dru{tveno odgovoran pri-

mer saradnje vladinog i nevladi-

nog sektora u Srbiji - rekao je

Vlade Divac.

Odgovoran odnos po pitanju

za{tite `ivotne sredine predsta-

vlja jedan od osnovnih principa

olimpizma. Ovim projektom

OKS i nadle`no ministarstvo `e-

le da doprinesu edukaciji {kolske

dece i omladine po pitanju neo-

phodnosti o~uvanja `ivotne sre-

dine. U planu je poseta ve}em

broju gradova Srbije, a poznati

sportisti }e ukazivati deci na va-

`nost za{tite `ivotne sredine i

zna~aj bavljenja fizi~kom aktiv-

no{}u. U ~itavu akciju }e se

uklju~iti i sponzori OKS.

Ministarstvo `ivotne sredine i

prostornog planiranja i OKS su,

prema re~ima Olivera Duli}a,

prirodni partneri.

- Ova saradnja nam je veoma

va`na, jer olimpijski duh ne po-

drazumeva samo sport, ve} i

promovisanje drugih vrednosti,

a jedna od njih je i briga o `ivot-

noj sredini. Danas je u svetu na-

jve}a pa`nja usmerena na pove-

zanost ljudskog zdravlja i aktiv-

nosti koje vode do disharmonije

u prirodi. Kroz „EkOlimpijadu“

mladi }e u~iti o vrednostima ko-

je su zaboravljene proteklih go-

dina.

Srpska deca za 2012. godinuPredsednik Olimpijskog komi-

teta Srbije Vlade Divac, pot-

predsednik @arko Paspalj i ge-

neralni sekretar \or|e Vi{acki

bili su gosti na prijemu u rezide-

nciji njegove ekselencije, bri-

tanskog ambasadora u Beogra-

du Stivena D`ona Vordsvorda.

Povod je zavr{etak likovnog ko-

nkursa „Na putu za London“, u

kojem su u~estvovala deca iz

cele Srbije.

Ovom prilikom nagra|eni su

u~enici osnovnih {kola ~iji su ra-

dovi progla{eni za najbolje na

konkursu za olimpijsku masko-

tu. Nagrade su im dodelili pred-

sednik OKS Vlade Divac i amba-

sador Stiven D`on Vordsvord.

- Spremamo se za London, ta-

da }emo obele`iti 100 godina od

na{eg prvog u~e{}a na Igrama.

Do sada imamo 98 medalja i ve-

rujemo da }emo 2012. do}i do

stote medalje. Siguran sam da }e

saradnja sa Ambasadom Kralje-

vine Velike Britanije biti u korist

na{eg uspe{nog puta ka nared-

nim Olimpijskim igrama - rekao

je Vlade Divac.

Sportsko dru{tvo „Radni~ki“ iz

Beograda proslavlja 90 godina od

osnivanja. Popularni „krsta{i“ su

zadu`ili jugoslovenski i srpski

sport plejadom velikih sportista,

trenera, klubova, vrhunskih rezu-

ltata. Rukometa{ice, ko{arka{i,

rva~i, fudbaleri samo su deo po-

nosne porodice.

Predsednik OKS Vlade Divac

razgovarao je sa delegacijom SD

„Radni~ki“ povodom obele`ava-

nja jubileja. Predsednik UO Mo-

mir Kecman rekao je da }e biti

odr`ana sve~ana akademija na

kojoj }e zaslu`nima biti dodelje-

ne plakete. Dvadesetog aprila bi-

}e polo`en venac na spomen-plo-

~u. Generalni sekretar Miroljub

Damjanovi} dodao je da naredni

jubilej - stogodi{njicu, Radni~ki

ho}e da do~eka sa jo{ boljim re-

zultatima i tehni~kim napretkom.

Predsednik OKS Vlade Divac

zahvalio je na poseti i ~estitao na

istrajnosti i kontinuitetu kojim SD

„Radni~ki“ doprinosi srpskom

sportu.

- Tradicija, snaga, vizija je mo-

to sa kojim je OKS u{ao u prosla-

vu svoje 100-godi{njice. To je

upravo ono {to prepoznajem i u

SD „Radni~ki“, jednom od najsta-

rijih sportskih dru{tava. Mnogi

sportisti i sportski stru~njaci koji

su tokom karijere ostvarili vrhun-

ske sportske rezultate potekli su iz

Radni~kog - rekao je Vlade Divac.

SARADNJA OK SRBIJE SA MINISTARSTVOM @IVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA

„O~istimo Srbiju“

OBOSTRANI INTERES:

Vlade Divac i Oliver Duli}

PREDSTAVNICI SD „RADNI^KI“ BILI GOSTI OK SRBIJE

Obele`avanje 90. ro|endana

VELIKO SPORTSKO DRU[TVO:

Vlade Divac u dru{tvu Miroljuba

Damjanovi}a i Momira Kecmana

NAGRADE NA KONKURSU „NA PUTU ZA LONDON“

PREDSTAVNICI EOK POSETILI OKS

Beograd }ebiti sjajandoma}inVeliko priznanje je dobio krajem

novembra pro{le godine na{ Oli-

mpijski komitet. Tada su, podse-

timo, predstavnici nacionalnih

OK evropskih zemalja odlu~ili da

Beograd 26. i 27. novembra bu-

de doma}in 39. generalne skup-

{tine evropskih olimpijskih ko-

miteta.

O pripremama za veliku mani-

festaciju bilo je re~i prilikom ne-

davne posete predstavnika EOK-

a Beogradu i Olimpijskom komi-

tetu Srbije. Doma}ine je sa sara-

dnicima predstavljao generalni

sekretar \or|e Vi{acki, dok su vi-

soku gostuju}u delegaciju pre-

dvodili Sabrina Retondini, pred-

stavnik odeljenja za odnose sa

Nacionalnim olimpijskim komi-

tetima i Federiko Pikardi, IT me-

nad`er EOK-a. Na dnevnom redu

su bile teme vezane za prijavljiva-

nje u~esnika, transport, sme{taj,

organizacija sastanaka i drugo.

Na{u zemlju }e posetiti vi{e od

300 ~lanova olimpijske porodice.

Bi}e tu predstavnici 49 evrop-

skih nacionalnih olimpijskih ko-

miteta, ~elnici Me|unarodnog

olimpijskog komiteta, predstav-

nici organizacionih komiteta

Olimpijskih igara u Londonu,

So~iju i Riju, kao i organizacio-

nih komiteta Olimpijskih igara

za mlade u Singapuru i Inzbruku

i narednih evropskih olimpijskih

festivala za mlade.

DOGOVORENI

DETALJI:

Sa sastanka

u Beogradu

SPREMNI: \or|e Vi{acki,

gen. sekretar OKS

13

Na redu kvalifikacije

� IZUZETNA VA@NOST OLIMPIJSKIH IGARA MLADIH U SINGAPURU

Na Olimpijskim igrama mladih u

Singapuru u~estvova}e vesla~ki

dvojac bez kormilara. Pro{le godi-

ne na Svetskom {ampionatu u fra-

ncuskom gradu u Briv la Gardu

Igor Luci} i Luka \or|evi} osvoji-

li su zlatnu medalju i osigurali

kvotu posadi Srbije na prvim Igra-

ma u Singapuru.

U vesla~kom sportu u kvalifika-

cijama se odre|uju kvote, a o sa-

stavu posada, na predlog Federa-

cije, odluku donosi nacionalni oli-

mpijski komitet. Rok za poimeni-

~ne prijave je kraj juna. Iako nije

poznato ko }e da vesla u Singapu-

ru, ve} sad se zna da to ne mogu

da budu Luci} i \or|evi}, jer su

prerasli uzrasnu kategoriju koja se

takmi~i na Igrama. Obojica su ro-

|ena 1991. godine, a limit na Oli-

mpijskim igrama mladih je 18 go-

dina.

U Vesla~kom savezu Srbije isti-

~u da }e za mesto u ~amcu najve-

rovatnije da konkuri{e oko 6-7

kandidata, odnosno tri posade.

Toliko se bar vesla~a nametnulo

do sad, posle Prvenstva Srbije na

ergometrima i testiranja na pri-

premama. Naravno, sezona tek

treba da po~ne, a stru~ni {tab i se-

lektor Dejan Guslov }e u obzir da

uzmu rezultate postignute na kri-

terijumskim regatama. Sezonu

kriterijumskih regata otvara tak-

mi~enje u Zagrebu 10. i 11. aprila,

a naredno je u Segedinu 1. maja.

Slede}u priliku vesla~i }e imati na

Beogradskoj internacionalnoj re-

gati 22. i 23 maja, a zavr{na je na

Bledu sredinom juna. To zna~i da

}e se u Sloveniji ve} u junu napra-

viti presek i bi}e poznato ko }e da

putuje u Singapur.

Vesla~i }e da budu u specifi~noj

situaciji, koja }e dodatno da uti~e

na izbor posade. Samo deset da-

na pre Igara juniori }e veslati na

Svetskom {ampionatu u Ra~ica-

ma u ̂ e{koj. Uz to, vesla~ka staza

na Igrama je dvostruko kra}a ne-

go regularna regatna staza - 1.000

metara. Ove dve stvari otvaraju

nove mogu}nosti stru~nom {tabu.

Vesla~ki savez Srbije ima mogu}-

nost da odredi dve posade od ko-

jih }e jedna da u~estvuje na Svet-

skom {ampionatu, a druga na

Igrama. Ako neki ~amac poka`e

bolje rezultate na kra}oj deonici,

a drugi na du`oj, oformi}e se dve

posade. Ako samo jedna posada

bude u „igri“ za oba takmi~enja,

ostaje dovoljno vremena posle

planetarne smotre da momci ot-

putuju na Igre.

Ni prevoz ~amaca ne}e da bu-

de problem, jer organizatori Oli-

mpijskih igara mladih, insistiraju-

}i na istim uslovima za sve, daju

svoje ~amce.

Stopama Igora Luci}a i Luke \or|evi}a

VESLA^KI DVOJAC BEZ KORMILARA SIGURAN U^ESNIK

Olimpijski komitet Srbije velikoj

manifestaciji u Singapuru prida-

je sa razlogom veliku pa`nju. Ci-

lj je da mladi sportisti provere

formu u odnosu sa vr{njacima iz

~itavog sveta, ali i da osete aro-

mu velikih takmi~enja jer }e po

svemu sude}i Singapur biti Oli-

mpijada u malom. Podsetimo,

prve Olimpijske igre za mlade u

Singapuru odr`a}e se od 14. do

26. avgusta.

Olimpijski tim Srbije ve} ima

predstavnike u pet sportova.

Osvaja~i zlatne medalje na Svet-

skom {ampionatu u veslanju i

odbojci obezbedili su u~e{}e. Pri-

dru`ili su im se ko{arka{i (igra}e

tri na tri) na osnovu rang-liste

Svetske ko{arka{ke federacije, bi-

ciklisti po pozivu Svetske bicikli-

sti~ke federacije, kao i d`udisti.

Jedino se u d`udou ve} sad zna

koji takmi~ari }e u~estvovati na

Igrama. Mateja Glu{ac (-90 kg)

izborio je mesto osvajanjem pete

pozicije na Svetskom {ampiona-

tu, dok je Una Tuba (-70) to pos-

tigla 16. pozicijom tako|e na pla-

netarnoj smotri. U ostalim spor-

tovima je odre|ena kvota.

Kona~ni spisak u~esnika jo{

uvek nije poznat jer kvalifikacije

jo{ nisu gotove za: atleti~are, pli-

va~e, stonotenisere, tenisere, rva-

~e, streli~are.

U Moskvi }e se od 21. do 23.

maja odr`ati kontinentalno kva-

lifikaciono takmi~enje u atletici.

U plivanju od 1. do 31. marta odr-

`a}e se nekoliko mitinga na koji-

ma }e mo}i da se postigne norma

koju je postavila svetska federa-

cija. Rva~i }e imati priliku da

obezbede u~e{}e na prvim Let-

njim olimpijskim igrama mladih

na kvalifikacionom turniru u Po-

znanju od 21. do 23. maja.

U stonom tenisu preostale su

jo{ dve prilike. U oba slu~aja mla-

di reprezentativci }e morati u Ita-

liju po vizu. U Linjanu je 23. i 24.

marta ITTF turnir, sa kojeg }e po-

bednik obezbediti mesto u Singa-

puru, dok su u Novari od 16. do

18. aprila kontinentalne kvalifika-

cije. Teniseri }e se plasirati na

osnovu ATP i WTA svetske profe-

sionalne i juniorske liste, a crta se

povla~i 31. maja. Streli~ari }e se

boriti za kvotu na Evropskom ku-

pu za juniore u Re|o Kalabriji od

18. do 23. maja.

ROG HVALI DOMA]INEPredsednik MOK-a @ak Rog boravio je u trodnevnoj poseti Singa-

puru. Izrazio je, sumiraju}i rezultate, veliko zadovoljstvo priprema-ma organizatora za veliko takmi~enje.

- Ve} je ura|en veliki posao, a impresioniran sam entuzijazmomdoma}ina da sve bude na najvi{em nivou. Siguran sam da }e pre-mijerno izdanje novog takmi~enja biti uspe{no.

Rog je razgovarao i sa 30 ambasadora takmi~enja koji promovi-{u kulturnu i edukativnu snagu Olimpijskih igara mladih.

� MALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA

Olimpijski kviz

14

Podsetnik znanja za sportiste i sve

ljubitelje sporta Fonda sporta i oli-

mpizma iz broja u broj vam donosi

informacije o osnovama najpopular-

nijih sportova u na{oj zemlji. U

ovom broju Olimpijske revije ovaj

svojevrsni Kviz op{te kulture posve-

}en je znanju o osnovnim pojmovi-

ma olimpijskog pokreta. U godini ka-

da obele`avamo 100 godina od

osnivanja Olimpijskog komiteta Sr-

bije, podse}amo na univerzalne

vrednosti i simbole MOK-a.

1. ZA[TO SE NOSI OLIMPIJSKA

BAKLJA?

Tradicija {tafetnog prenosa baklje

zapo~eta je za Olimpijske igre u Be-

rlinu 1936. godine. Prve Zimske

igre na kojima je no{ena baklja bile

su one u Oslu 1952. godine.

[tafetnim no{enjem baklje stva-

ra se veza izme|u anti~kih i mode-

rnih Olimpijskih igara. Preno{enje

baklje povodom Igara nije postojalo

na Panhelenskim igrama, ali na~in

na koji se pali plamen odgovara na-

~inu na koji su stari Grci palili vatre

koje su neprekidno gorele u njiho-

vim hramovima. Nekoliko meseci

pre otvaranja Igara, plamen se pali

u Olimpiji u Gr~koj, a potom se {ta-

fetnim tr~anjem prenosi u grad do-

ma}ina Olimpijskih igara.

U ceremoniji paljenja plamena u

Olimpiji u~estvuju glumice u ulozi

starogr~kih sve{tenica. Princip pa-

ljenja je da se vrelina sunca usme-

rava na konkavno ogledalo, usled

~ega nastaje plamen. Po{to je upa-

ljen, prvi nosilac u {tafeti na njemu

pali zvani~nu baklju Igara.

2. [TA PREDSTAVLJA PET

OLIMPIJSKIH KRUGOVA?

Pet krugova koji ~ine Olimpijski si-

mbol predstavlja jedinstvo pet kon-

tinenata i univerzalnost olimpijskog

pokreta. Krugovi su isprepletani i za-

jedno imaju oblik trapeza. Boje kru-

gova: plava, crna, crvena, `uta i ze-

lena na beloj pozadini ~ine olimpij-

sku zastavu, a boje su izabrane da

bi svaka zemlja bila predstavljena

barem jednom bojom koja se nala-

zi na njenoj dr`avnoj zastavi. Iako

mnogi misle da krugovi predstavlja-

ju same kontinente, zapravo samo

njihov broj - 5 u ovom simbolu MOK

simboli~no predstavlja ovu ideju.

Olimpijski krugovi su postali sim-

bol MOK-a 1914. na kongresu u Pa-

rizu, a predstavljeni su na Igrama u

Antverpenu 1920, gde se prvi put i

zavijorila olimpijska zastava.

3. KO JE OSNOVAO MODERNE

OLIMPIJSKE IGRE?

Osniva~ Igara je Francuz baron

Pjer de Kuberten, ro|en 1863. go-

dine. Iskreno i po`rtvovano je vero-

vao u svoju viziju obnavljanja anti~-

kih igara, iako je u 19. veku bilo ne-

koliko poku{aja da se Igre obnove:

u Grenoblu u Francuskoj, Ma~ Ven-

loku u Velikoj Britaniji i Atini u Gr~-

koj, ali bez me|unarodnog zna~aja.

@ivotni san Kuberten je ostvario

stvaranjem Me|unarodnog olimpij-

skog komiteta 1894. godine i odr-

`avanjem prvih Olimpijskih igara mo-

dernog doba u Atini 1896. godine.

Njegovo interesovanje, me|utim, ni-

je bilo usmereno samo na Olimpij-

ske igre. Bio je istori~ar, pisac i pro-

fesor, vizionar i kosmopolita u sa-

vremenom smislu te re~i. Umro je

1937. godine i sahranjen u Lozani,

a njegovo srce je polo`eno ispod

mermernog stuba u Olimpiji.

4. OLIMPIJSKE MEDALJE?

Pobednici Olimpijskih igara nisu

uvek dobijali medalje. Na anti~kim Pa-

nhelenskim igrama pobednici su bili

nagra|ivani vencima od masline, ce-

lera, lovora ili bora. Na prvim moder-

nim Igrama 1896. nije bilo zlatnih me-

dalja, ve} su pobednici dobijali srebr-

nu medalju, a drugoplasirani bronza-

nu. Tokom Igara u Parizu 1900. godi-

ne najuspe{niji su dobijali plakete ili

umetni~ka dela. Medalje su standa-

rd postale 1908. godine na OI u Lo-

ndonu. Od 1928. do 1968. jedna

strana medalje je uvek nosila lik Ni-

ke, gr~ke boginje pobede, a druga je

pokazivala sportistu kojeg publika no-

si na ramenu. Od 1972. godine ovo

pravilo je promenjeno tako da je lik

boginje zadr`an, ali je dizajn lica me-

dalje prepu{ten umetni~kim re{enji-

ma organizatora Igara.

MOK ima standard kada su u pi-

tanju olimpijska odli~ja za Letnje oli-

mpijske igre, pa tako pobedni~ke

moraju da imaju najmanje {est gra-

ma ~istog zlata. Pobedni~ko posto-

lje prvi put je kori{}eno na Igrama u

Lejk Plesidu 1932. godine.