31. MAJ, 2010. Broj 14

EKOLIMPIJADAi srpski velikani

Jo{ 75 dana do smotremladih u Singapuru

strana 3

Va`nost lep{egpola u sportu

strane 4 i 5

Muzej sportskihuspomena

strana 12

strana 6

ENGSO posle Beogradau novom ritmu

U Moskvi, na evropskim kvali-

fikacijama, od 201 mesta koje je

dobila Evropa za prve Olimpij-

ske igre mladih u Singapuru

(YOG), od 12. do 26. avgusta,

dva su izborile mlade atleti~ar-

ke Srbije. Katarina Ili} na 400

metara i Sandra Rai~kovi} u

troskoku uspele su da u jakoj

konkurenciji (741 atleti~ar i

atleti~arka iz 47 zemalja) budu

dobre, ba{ koliko treba.

Katarina Ili} je u finalu popra-

vila li~ni rekord sa 55,06 sekun-

di na 54,90 i zauzela {esto mesto,

odnosno peto ako se ne ra~una-

ju dve predstavnice iz jedne ze-

mlje, po{to svaka zemlja ima

pravo samo na po jednog takmi-

~ara u disciplini.

Sandra Rai~kovi} nije bila u

krugu najve}ih aduta na{e re-

prezentacije za „olimpijsku no-

rmu“, ali bila je vrlo dobra u

kvalifikacijama i odli~na u fina-

lu kada je ostvarila troskok od

12,52 metra, samo centimetar

manje od svog rekorda. To joj je

donelo sedmo mesto me|u

osam Evropljanki, koje su izbo-

rile pravo u~e{}a na YOG u Sin-

gapuru.

Mesto u Singapuru u finalu na

1.000 m poku{ala je da rezervi{e

i Marija Stamboli}, ali je zauzela

tek 12. mesto sa 3:00,65.

Tako su od ~etrnaestoro na{ih

u~esnika kvalifikacija u Moskvi

samo Ili}eva i Rai~kovi}eva

uspele da ostvare cilj. Ili}eva je

bila, podsetimo, uz Amelu Ter-

zi} (1.000 m) i Mariju Vu~enovi}

(koplje), atleti~arka kojoj su na-

{i stru~njaci davali dobre izgle-

de na uspeh. [teta je {to se Ame-

la Terzi} neposredno pred pola-

zak u Moskvu razbolela i nije

uspela da se izbori za mesto na

YOG, jer je re~ o jednoj od naj-

boljih mladih srednjepruga{ica

sveta. Uz zlato i bronzu na EYOF

u Tampereu, ona je pro{le godi-

ne osvojila i bronzanu medalju

na svetskom prvenstvu za mlade

atleti~are...

Srbija }e imati do 40 takmi~a-

ra, a za sada su se kvalifikovali

predstavnici u atletici, veslanju,

d`udou, biciklizmu, ko{arci i od-

bojci.

3

� USPEH DVE SRPSKE ATLETI^ARKE NA KVALIFIKACIJAMA U MOSKVI ZA OLIMPIJSKE IGRE MLADIH

� UO^I PRVIH LETNJIH OLIMPIJSKIH IGARA MLADIH U SINGAPURU

Uz ogroman entuzijazam i re~enicu

„Mi smo spremni“ Organizacioni ko-

mitet Igara u Singapuru proslavio je

99 dana do po~etka prvih Olimpijskih

igara mladih predstoje}eg avgusta.

Na hiljade mladih u~estvovalo je u

proslavama koje su se odr`avale {irom

ove ostrvske zemlje u vidu sportskih ta-

kmi~enja i karnevala, pa sve do velele-

pnog vatrometa u znak po~etka prvih

Igara za mlade olimpijce koje }e biti

odr`ane od 14. do 26. avgusta ove godi-

ne. U proslavi su u~estvovali predstav-

nici grada, dr`ave, Organizacionog ko-

miteta i MOK, a ovom prilikom promo-

visane su i uniforme za Igre, kulturno-

muzi~ke sve~anosti i sportske aktivnos-

ti, uz video-poruke ambasadora ovih

Igara Majkl Felpsa i Jelene I{inbajeve.

Koordinaciona komisija MOK je u

poslednjoj poseti gradu istog dana po-

tvrdila da su organizatori spremni za

po~etak takmi~enja.

- Sa veoma sna`nim timom od sa-

mog po~etka, Organizacioni komitet

Igara u Singapuru vredno je radio da

omogu}i najbolje iskustvo za sve koji

su uklju~eni u projekat - istakao je Se-

rgej Bubka, ~lan MOK-a i dodao: - Ose-

}amo da je entuzijazam spreman i na-

stavi}emo da ga gradimo do po~etka

Igara, posebno sa putovanjem Plame-

na za Igre mladih. U ime MOK ka`em

da se radujemo sve~anoj ceremoniji

otvaranja.

Igre mladih u Singapuru okupi}e

oko 3.600 sportista izme|u 14 i 18 go-

dina iz svih 205 nacionalnih olimpij-

skih komiteta koji }e se takmi~iti u 26

sportova po programu Igara u Londo-

nu 2012. godine. Sastavni deo ovih Iga-

ra je kulturno-obrazovni program sa

ciljem podizanja svesti o va`nosti oli-

mpijskih vrednosti i tema kao {to su

zdrav `ivotni stil i borba protiv dopin-

ga. Brojne mogu}nosti za komunikaci-

ju povezuju mlade sveta sa predstoje-

}im Igrama, a predvi|eni program po-

drazumeva da }e u gradu tokom tak-

mi~enja vladati prava festivalska atmo-

sfera.

Katarinai Sandra uSingapuru

U TRI KORAKA

DO SINGAPURA:

Sandra Rai~kovi}

MOK: Doma}in je spreman

IDOLI MLADIH: Veronika Kembel, Asafa Pauel i Dekster Li

NOVA NADA: Katarina Ili}

4

Tre}a me|unarodna konferen-

cija i nacionalni seminar u or-

ganizaciji nacionalnog olimpi-

jskog komiteta odr`ana je 13. i

14. maja 2010. godine, u orga-

nizaciji Komisije @ene i sport

Predsedni{tva OKS, kojom

predsedava Milena Reljin-Tati},

a pod pokroviteljstvom Mini-

starstva omladine i sporta i

Gradskog sekretarijata za

omladinu i sport Beograda. Ko-

nferencija je odr`ana pod slo-

ganom „Ne odustaj, pridru`i

se!“ sa temom „Integracija `ena

kroz sport i u sportu“

.

U prisustvu oko 300 u~esnika

i stranih gostiju, ~lanova ENGSO

Generalne skup{tine, konferen-

ciju je otvorila Ministarka omla-

dine i sporta Sne`ana Markovi}-

Samard`i} re~ima:

- Ova konferencija bi trebalo

da iznedri nacionalne preporu-

ke, na osnovu analize stanja u

sportu po pitanju `ena na ruko-

vode}im polo`ajima, `ena spor-

tistkinja, `ena trenera i sudija,

`ena u sportskim medijima. Ka-

ko radom, uporno{}u, odlu~no-

{}u treba i}i napred i kako pos-

tizati velike rezultate, to sve da-

me pokazuju u svom `ivotu, a

mu{kim kolegama hvala na po-

dr{ci.

Predsednik Olimpijskog Ko-

miteta Srbije Vlade Divac ovom

prilikom je naglasio:

- Statistika koja govori o uklju-

~enosti `ena u rad sportskih or-

ganizacija nije pohvalna i na na-

ma je da u~inimo sve {to je u na-

{oj mo}i da taj odnos promeni-

mo. Smatram da je ono {to tre-

ba da bude jedan od ciljeva spo-

rtskog pokreta u Srbiji, kada je u

pitanju `enski sport, da nakon

aktivne karijere imamo i Jasnu i

Na|u i Jelenu i Stefanu i druge

sportistkinje koje su proslavile

na{u zemlju, na mestu koje }e

im omogu}iti isto tako uspe{nu

karijeru posle sporta, na ovaj na-

~in dobi}emo i zadovoljne i

ispunjene mlade `ene spremne

da doprinesu ne samo vrhun-

skim rezultatima ve} i onom

mnogo va`nijem, zdravlju dece i

mladih pre svega.

Milena Reljin-Tati}, predsed-

nik Komisije @ene i sport Pred-

sedni{tva OKS, zaklju~ila je na

kraju konferencije da je zadovo-

ljna rezultatima i da su nam stra-

ni i doma}i predava~i dali sme-

rnice i preporuke kako dalje u

ostvarenju“ Integracija `ena

kroz sport i u sportu“.

- Osnovni cilj na{eg okupljanja

je bio uspostavljanje mre`e koja

}e svoju afirmaciju i unapre|e-

nje posti}i kroz obezbe|enje

kontinuiteta i finansiranja razli-

~itih programa `enskog sporta.

Veoma je zna~ajno da ovaj su-

sret postane godi{nja program-

ska aktivnost Komisije za `ene i

sport OKS, naravno, u saradnji

sa drugim institucijama i sport-

skim organizacijama. Organiza-

cija me|unarodne konferencije

svake ~etvrte godine bi doprine-

la povezivanju sa evropskim in-

stitucijama i organizacijama, ra-

zmeni iskustava, sticanju novih

znanja i realizaciji zna~ajnih

projekata-istakla je Milena Re-

ljin-Tati}, predsednik Komisije

@ene i sport OKS.

U zaklju~cima sa protekle ko-

nferencije pored ostalog se na-

gla{ava i da treba nastaviti istra-

`ivanje o `enama u sportu i u~e-

{}u `ena u radu u sportskim or-

ganizacijama na svim nivoima

organizovanja sporta, a posebno

se isti~e namera da se, u okviru

Akcionog plana za sprovo|enje

strategije za pobolj{anje polo`a-

ja `ena i unapre|ivanje rodne

ravnopravnosti (2009-2015) ~ije

je usvajanje u toku, propi{e u~e-

{}e pripadnika manje zastuplje-

nog pola u sportskim savezima,

komitetima i upravnim odbori-

ma i posebne mere - zakonodav-

ne, izvr{ne i administrativne za

podsticanje `ena za u~e{}e u do-

no{enju odluka o razvoju `en-

skog sporta. Neophodno je i {to

pre uspostaviti jasne kriterijume

i delotvorne pravne mehanizme

koji bi, u slu~aju da sportske or-

ganizacije i udru`enja ne ispune

svoju du`nost propisanu ~la-

nom 34. stav 3. Zakona o ravno-

pravnosti polova, obezbedili rav-

nopravnu zastupljenost polova

u organima upravljanja tih orga-

nizacija i udru`enja. Neophod-

no je i omogu}iti da se ova zako-

nska obaveza u punoj meri pre-

to~i u stvarnost.

Ne odustaj, pridru`i se!

� U PALATI SRBIJA ODR@ANA 3. ME\UNARODNA KONFERENCIJA I NACIONALNI SEMINAR „@ENE I SPORT“

EVROPA U BEOGRADU... Detalj sa seminara „@ene i sport“

VELIKO INTERESOVANJE... U~esnice seminara bile su `ene iz cele Srbije MORAMO SMELIJE... Milena Reljin - Tati}, predsednik komisije „@ene i sport“

PODR[KA DAMAMA... Sne`ana Markovi} -Samard`i}

5

� ZAKLJU^CI I PREPORUKE KONFERENCIJE „@ENE I SPORT“

1. Nacionalni i lokalni nivo (Ministarstvo omladine i sporta i drugerepubli~ke institucije, lokalna samouprava)

- U okviru planiranja godi{njeg

bud`eta nacionalnog sporta, a u

skladu sa Nacionalnom strategi-

jom razvoja sporta, predvideti

sredstva namenjena razvoju pro-

grama iz oblasti `enskog sporta,

kao {to su:

- Promotivne manifestacije,

namenjene uklju~ivanju dece `e-

nskog pola u fizi~ke aktivnosti,

promocija vrednosti sporta i `e-

nskog sporta.

- Projekti usmereni na me|u-

narodnu saradnju.

- Programi koji podr`avaju

uklju~ivanje ve}eg broja `ena sa

invaliditetom u sportske aktiv-

nosti i projekte za pobolj{anje

uslova istih.

- Preporuka ni`im nivoima vla-

sti (lokalnoj samoupravi) da u

okviru postoje}ih izvora kojima

finansira sport na lokalu, utvrdi

kriterijume na osnovu kojih }e se

finansirati `enski sport.

2. Krovne organizacije -NOK i SSS

Kroz projekte i programske ak-

tivnosti daleko adekvatnije finan-

sijski podr`ati projekte usmere-

ne na razvoj sporta i to da:

-U okviru godi{njih aktivnosti i

u skladu sa odgovorno{}u orga-

nizacije obavezno sa~ine i reali-

zuju programe usmerene ka `e-

nama u sportu.

- Organizaciju me|unarodnih

sportskih doga|aja `enskog spo-

rta.

- Podsti~u edukaciju mena-

d`menta i stru~nog kadra, za pi-

tanja organizacije `ena u sportu.

3. Nacionalni granski saveziDa kroz projekte i programske

aktivnosti planiraju programe

usmerene na aktivnosti `ena u

sportu.

Da organizuju nacionalni ili me-

|unarodni doga|aj ̀ enskog spor-

ta (da nije iz osnovnog programa).

Da organizuju edukaciju me-

nad`menta i stru~nog kadra u

nacionalnim savezima, lokalnim

sportskim organizacijama i klu-

bovima, po pitanju omasovljenja

i organizacije `ena u sportu (u

skladu sa svim specifi~nostima).

4. Visoko{kolske ustanove u Srbiji

Da u obavezne - izborne „kuri-

kulum“ programe uvrste pred-

met „@ene u sportu“.

5. Republi~ki i pokrajinskizavod za sport

Da izvr{i specijalizaciju svojih

stru~njaka i resursa u pravcu ne-

govanja specifi~nosti `ene u fizi-

~koj aktivnosti.

6. MedijiDa promovi{u fizi~ko ve`banje

u funkciji li~nog zdravlja i zado-

voljstva `ene.

Da promovi{u fizi~ko ve`banje

u porodici.

Da u svojim programskim {e-

mama i novinskim prostorima

promovi{u zna~aj fizi~kog ve`ba-

nja na zdravlje `ene.

Da promovi{u vrhunske spor-

tistkinje u cilju razvoja nacional-

nog modela uloga.

Ja~anje na svim nivoima

PREDAVA^I

Izlaganja na temu polo`aja iprograma ̀ ena u sportu u Evro-pi i Srbiji na konferenciji su ima-li: Birgita Kervinen, predsedni-ca ENGSO, Barbara Af, ~lanUpravnog komiteta EWS, MihalKrejza, Evropska komisija EU,D`ejms Mekdugal CCPR, Wild&Enter-projekti EU, Mr LjubicaBa~anac, Republi~ki zavod zasport, Gordana Todori} i VesnaZiri}, Gradski sekretarijat zaomladinu i sport, dr Natalija Mi-}unovi}, direktorka Uprave zarodnu ravnopravnost, dr GoranNe{i}, FSFV, dr Irina Juhas, FS-FV, Dr Edita Kastratovi}, DekanFMS, Mr Milka \uki} FMS, Ta-nja Petrovi}, ~lanica Komisije@ene i sport Predsedni{tva OKS,dr Branislav Jevti}, sportski di-rektor OKS.

6

Generalna skup{tina Evropskih

nevladinih sportskih organiza-

cija (ENGSO), 13. po redu, odr-

`ana je u na{em glavom gradu

14. i 15. maja. Organizator je

bio OK Srbije, a pokrovitelj Mi-

nistarstvo omladine i sporta.

Beograd i OKS su dobili ovu or-

ganizaciju zahvaljuju}i svojim

aktivnostima, rezultatima i pla-

niranim projektima.

Podsetimo, ENGSO predsta-

vlja organizaciju koja okuplja 41

zemlju ~lanicu. To su krovne na-

cionalne sportske organizacije

na Starom kontinentu. Oblast

delovanja je prvenstveno sport

za sve, njegovo kori{}enje kao

sredstvo za obrazovanje mladih,

odr`ivi razvoj, aktivno u~e{}e

mladih u sportu i volonterizam.

Na otvaranju ~lanovima Sku-

p{tine ENGSO-a obratili su se:

predsednik OKS Vlade Divac,

pomo}nik ministarke omladine

i sporta Goran Kreclovi}, a pred-

sednica ENGSO Brigita Kervinen

je imala ~ast i da sve~ano otvori

Skup{tinu.

Zadovoljni doma}iniGospo|a Kervinen je zahvali-

la na gostoprimstvu:

- Posebno je zadovoljstvo {to

je ove godine doma}in General-

ne skup{tine ENGSO-a upravo

zemlja odakle dolazi generalni

sekretar organizacije gospodin

Predrag Manojlovi}.

Predsednik OKS Vlade Divac

gostima se obratio:

- Veliko mi je zadovoljstvo da

vam po`elim dobrodo{licu u

ime Olimpijskog komiteta Srbi-

je, doma}ina ovog zna~ajnog

doga|aja i organizacije koja pro-

slavlja stogodi{njicu svog posto-

janja. To je razlog iz kojeg smo

posebno ponosni {to ste vi na{i

gosti. @elim vam niz uspe{nih

sastanaka, zanimljivih diskusija

i prijatan boravak u Beogradu

Goran Kreclovi} izrazio je za-

dovoljstvo {to su Beograd i Srbi-

ja dobili priliku da ugoste pred-

stavnike ENGSO-a. Skrenuo je

pa`nju na strategiju razvoja spo-

rta u Srbiji i na uspe{nu saradnju

ministarstva sa Olimpijskim ko-

mitetom Srbije, drugim dr`av-

nim, ali i brojnim sportskim or-

ganizacijama u svetu.

Posebnu specifi~nu te`inu sa-

mom doga|aju dale su dve dodat-

ne aktivnosti: ENGSO Youth sku-

p{tina i forum i seminar „EU i po-

zicija sporta u Evropi“. Ove dve

aktivnosti posebno su zna~ajne za

sektore sporta i omladine Srbije.

Po okon~anju rada Skup{tine

odr`ana je konferencija za medi-

je na kojoj su govorili predsednik

OKS Vlade Divac, predsednica

ENGSO-a Birgita Kervinen, Mi-

haj Krejza iz Evropske komisije,

Sali Barker, ~lanica ENGSO-a, i

Eva Markovi~ iz Saveta Evrope.

- Izuzetno mi je drago {to nam

je ba{ u godini velikog jubileja

ukazana ~ast da budemo doma-

}in Generalne skup{tine ENGSO-

a i {to nam je ukazana prilika da

se jo{ jednom poka`emo, nadam

se, kao vrlo dobri doma}ini. EN-

GSO je zna~ajna nevladina spor-

tska organizacija u Evropi, koja se

prvenstveno bavi ulogom i utica-

jem sporta u dru{tvu i kori{}e-

njem sporta kao sredstva za obra-

zovanje mladih i volonterizam.

Pored same Generalne skup{tine

ENGSO-a, ovih dana smo organi-

zovali u Beogradu i konferenciju

„@ene i sport“, EU seminar i niz

sastanaka kroz koje smo omogu-

}ili na{im, pre svega mladim lju-

dima iz sportskih saveza, ali dru-

gih sportskih organizacija da se

uklju~e u programe i projekte ko-

ji se bave savremenim temama u

sportu - rekao je Vlade Divac.

Novi programi za sport Predsednica ENGSO-a Birgita

Kervinen jo{ jednom je zahvali-

la doma}inu, Olimpijskom ko-

mitetu Srbije, na gostoprimstvu

i na organizaciji same Skup{tine,

a ~lanovima Skup{tine ENGSO-

a na uspe{nom radu.

Mihaj Krejza, predstavnik

Evropske komisije, dvodnevni

uspe{an rad video je na slede}i

na~in:

- Ovo je va`an momenat za

sport u Evropi jer zahvaljuju}i

usvajanju Lisabonskog sporazu-

ma pro{le godine EU sada prvi

put ima kompetenciju nad spo-

rtom u Evropi, {to podrazumeva

usvajanje novih, posebnih pro-

grama za sport. Ono {to je va`no

je da ovaj sporazum podrazu-

meva i saradnju sa zemljama ne

~lanicama EU. Tokom ova tri da-

na u Beogradu ~uo sam veoma

zanimljiva razmi{ljanja i mi }e-

mo se svakako truditi da ih {to

vi{e uzmemo u obzir.

Na kraju, generalni sekretar

ENGSO-a Predrag Manojlovi} je

u kratkim crtama prokomentari-

sao odr`avanje izuzetno va`nog

sportskog i ne samo sportskog

doga|aja:

- Moramo da budemo zado-

voljni iz vi{e razloga. Ostvareni

su ciljevi planirani u pripremi

Generalne skup{tine. ENGSO se

potvrdio kao izuzetno va`an

sportski ~inilac i rezultate ovog

rada }emo videti vrlo brzo u na-

rednom periodu. Za OKS je ve}

veliko priznanje {to je imao pri-

liku da na jednom mestu ugosti

visoke sportske zvani~nike koji

su, bilo je to vidljivo iz njihovih

diskusija, zadovoljni i organiza-

cijom i radom. Prate}i doga|aji

su tako|e doprineli uspehu ~ita-

vog skupa. Nama u Srbiji su pi-

tanja razvoja sporta uvek jako

bitna i sigurno je da }emo imati

{ta sa Skup{tine da prenesemo u

na{u svakodnevicu.

Novi programiEvrope za sport

� USPE[AN RAD 13. GENERALNE SKUP[TINE ENGSO U BEOGRADU

USPE[NA ORGANIZACIJA... Predrag Manojlovi}, Vlade Divac i Brigita Kervinen

EVROPA U BEOGRADU... Predstavnici nacionalnih

olimpijskih komiteta

8

� EKOLIMPIJADA U STRAGARIMA PRIVUKLA VELIKU PA@NJU MLADIH

Posle Subotice i Kosjeri}a, Ek-

Olimpijada je stigla i do Straga-

ra, rodnog mesta Du{ana Milo-

{evi}a. Osta}e u istoriji srpskog

olimpizma zapisan kao ~lan dr-

`avnog tima na Olimpijskim

igrama u Stokholmu 1912. U

okviru manifestacije odr`ano je

i tre}e memorijalno takmi~enje

u njegovu ~ast.

Na programu su bile trke za

decu na 200, 400 i 600 metara.

Kruna priredbe su bile sprinte-

rske trke na 100 metara u koji-

ma se ina~e takmi~io Du{an

Milo{evi}.

Takmi~enje je imao predigru

u fiskulturnoj sali O[ „Julijana

]ati}“. Decu je pre po~etka ma-

nifestacija pozdravio predsednik

OKS Vlade Divac.

- Mo`ete da budete veoma po-

nosni na ~injenicu da je jedan

od na{ih prvih olimpijaca i veli-

ki vizionar svog vremena Du{an

Milo{evi} ro|en upravo ovde.

Zahvaljuju}i njemu, malo mesto

Stragari danas je nezaobilazna

ta~ka na olimpijskom putu kroz

Srbiju. Od vas o~ekujem da su-

tra budete ambasadori i promo-

teri olimpijskog pokreta i da svo-

jim roditeljima, bra}i, sestrama

i drugarima prenesete {ta ste sve

novo nau~ili u~estvuju}i na Ek-

Olimpijadi.

Za „Olimpijsku sobu“ pri

osnovnoj {koli „Jelena ]ati}“, u

znak po{tovanja i se}anja na

Du{ana Milo{evi}a, predstavni-

ce Olimpijskog muzeja uru~ile

su organizatoru „Memorijala

Du{an Milo{evi} „ Zoranu Jari}u

set medalja sa EYOF-a odr`anog

u Beogradu 2007. godine. Po

okon~anju olimpijskog fudbala i

drugih radionica EkOlimpijskog

igrali{ta, svim u~esnicima EkO-

limpijade podeljene su diplome

za uspe{no razvijen ekolimpijski

duh.

Milo{evi} kao uzor

� EKOLIMPIJADA NA PUTU KROZ SRBIJU BILA I U PETROVCU NA MLAVI

„EkOlimpijada Srbije“ odr`ana

je i u Petrovcu na Mlavi, rod-

nom mestu Dragutina Toma{e-

vi}a, maratonca i ~lana prvog

olimpijskog tima Srbije na Igra-

ma u Stokholmu 1912. U selu

Bistrici, mestu ro|enja Dragu-

tina Toma{evi}a, predstavnici

op{tine Petrovac na Mlavi, me-

sne zajednice Bistrica, Sport-

skog saveza grada i Olimpijskog

komiteta Srbije polo`ili su ven-

ce na njegov grob. U ime Olim-

pijskog komiteta Srbije venac je

polo`io potpredsednik @arko

Paspalj. Dok su se na gradskom

trgu odvijale radionice „EkOli-

mpijskog igrali{ta“, u holu gim-

nazije „Mladost“ otvorena je

izlo`ba „Vek igre - 100 godina

olimpizma u Srbiji“.

Na sve~anom otvaranju prisu-

tnima su se obratili potpredsed-

nik OKS @arko Paspalj, predsed-

nik op{tine Radi{a Dragojevi},

dr`avni sekretar Ministarstva `i-

votne sredine i prostornog pla-

niranja Miladin Avramov, direk-

tor Olimpijskog muzeja Darko

Mitrovi}, a ~ast da izlo`bu sve-

~ano proglasi otvorenom imao

je mladi odbojka{ Dimitrije Pan-

ti}, ~lan selekcije koja }e nas

predstavljati na Olimpijskim

igrama mladih u Singapuru.

- Veliko je zadovoljstvo biti u

ovom olimpijskom gradu. Od pr-

vog nastupa na Igrama u Stokho-

lmu 1912, na kojima je upravo

Dragutin Toma{evi} bio jedan od

~lanova na{eg tima, olimpijci Sr-

bije su vrhunskim sportskim

ostvarenjima ostavili dubok trag

u olimpijskoj istoriji i doprineli

popularizaciji Olimpijskog pokre-

ta i Olimpijskih igara. Bogato na-

sle|e nas ~ini veoma ponosnim,

ali i obavezuje! Imamo te`ak, ali

lep zadatak da ideju olimpizma

{irimo dalje i da promovi{emo

olimpijske vrednosti koje bi svima

nama mogle da u~ine `ivot lep-

{im i boljim. Koristim priliku da

vam svima ~estitam na na~inu na

koji gajite i ~uvate uspomenu na

~oveka zbog kojeg je Petrovac na

Mlavi danas obavezna ta~ka na

olimpijskom putu kroz Srbiju-re-

kao je @arko Paspalj.

Otvorene su i dve „Olimpijske

sobe“, jedna u Bistrici, a druga u

Petrovcu na Mlavi, u sportskoj

hali koja i nosi ime Dragutina

Toma{evi}a.

Predsednik op{tine Petrovac

na Mlavi Radi{a Dragojevi} za-

hvalio je svim gostima:

- Na{a saradnja sa Olimpij-

skim komitetom Srbije iz godine

u godinu se razvija i zahvaljuju-

}i tome u danu kada se odr`ava

memorijalna trka „Dragutin To-

ma{evi}“ imamo i niz drugih sa-

dr`aja, koji promovi{u olimpi-

zam u Petrovcu.

Deca u Petrovcu na Mlavi su

kroz igru i dru`enje, u~e{}em u

mnogim sportskim, edukativ-

nim, kulturnim i ekolo{kim ra-

dionicama u~ili o istoriji olimpi-

jskog pokreta, upoznali prave

olimpijske vrednosti, saznali ka-

ko mogu da se bore protiv diskri-

minacije u dru{tvu i na koji na-

~in mogu da doprinesu o~uva-

nju `ivotne sredine. U~ili su ka-

ko se korektno navija, kako se

peva himna i kako se po{tuje

protivnik.

U memorijalnoj trci „Dragutin

Toma{evi}“ ~iji se start nalazi u

selu Bistrica, a cilj na gradskom

trgu u Petrovcu na Mlavi, prvo

mesto osvojio je Sreten @ivano-

vi} iz Kragujevca, drugo Danijel

Vukajlovi} iz U`ica, a tre}e Sre-

ten Ninkovi} sa Uba.

Na stazi Dragutina Toma{evi}a

9

U Kosjeri}u, rodnom mestu ge-

nerala Svetomira \uki}a, osni-

va~a Srpskog olimpijskog klu-

ba, 17. maja je odr`ana EkOli-

mpijada Srbije, koja je iskori-

{}ena i za najavu memorijalne

trke „General Svetomir \uki}“.

Deca iz Kosjeri}a su posle vr-

{njaka iz Subotice imala priliku

da u~e{}em u mnogim sport-

skim, edukativnim, kulturnim i

ekolo{kim radionicama kroz

igru i dru`enje nau~e ne{to vi{e

o istoriji olimpijskog pokreta, da

upoznaju prave olimpijske vred-

nosti i saznaju na koji na~in mi

mo`emo da doprinesemo o~u-

vanju `ivotne sredine.

Radionice za decuU ARCTOS radionici u~ili su o

tome {ta je diskriminacija, koje

sve vrste diskriminacije postoje

i na koji na~in se treba boriti

protiv takvog pona{anja u dru-

{tvu. U okviru EkOlimpijskog

igrali{ta, kroz niz igara i radioni-

ca pravili su medalje i pehare od

recikliranog materijala, u~ili ka-

ko se separi{e otpad, igrali su

karling, u~ili kako se peva him-

na i kako se korektno navija. U

olimpijskom fudbalu u~estvova-

li su i de~aci i devoj~ice. Svojim

specifi~nim pravilima ova igra

razvija svest o fer-pleju i korekt-

nosti svih u~esnika i ravnoprav-

nosti me|u polovima. Bio je to

dan za se}anje deci iz Kosjeri}a

i jo{ jedna potvrda opravdanos-

ti organizovanja EkOlimpijade

{irom Srbije.

Na konferenciji za medije go-

vorili su: predsednik op{tine

Dragan Vujadinovi}, predsednik

OKS Vlade Divac, Ljubi{a \oki},

koordinator Memorijalne trke,

profesor Ivica Radovi}, dr`avni

sekretar Ministarstva `ivotne

sredine i prostornog planiranja,

i Andrija Zlati}, strelac, promo-

ter EkOlimpijade i Memorijalne

trke.

Predsednik op{tine Dragan

Vujadinovi}, posle dobrodo{licu

svim gostima, skrenuo je pa`nju

na sportske uspehe ko{arka{kog

i odbojka{kog kluba Crnokosa.

U ovoj sezoni ostvarili su odli~-

ne rezultate i plasmane koji ih

uvode u prvu ligu.

Vlade Divac, predsednik OKS,

izjavio je:

- Velika mi je ~ast {to u godini

u kojoj proslavljamo jedinstven

jubilej, 100 godina od osnivanja

Olimpijskog komiteta Srbije,

mogu da vas pozdravim ovde u

Kosjeri}u, u mestu odakle je

osniva~ olimpijskog pokreta u

Srbiji. Pre davnih 100 godina,

nekoliko srpskih oficira na ~elu

sa generalom Svetomirom \uki-

}em osnovalo je Srpski olimpij-

ski klub i postavilo temelje olim-

pizma u Srbiji. Danas, ~itav vek

kasnije, imamo razloga da bude-

mo veoma ponosni. Kroz svoju

100 godina dugu istoriju, OKS je

izgradio ugled i reputaciju u oli-

mpijskoj porodici. Danas je na

nama da dalje {irimo ideju olim-

pizma i da promovi{emo olim-

pijske vrednosti koje bi svima

nama mogle da u~ine `ivot lep-

{im i boljim. EkOlimpijada Srbi-

je je akcija koju OKS sprovodi u

saradnji sa Ministarstvom `ivo-

tne sredine i prostornog planira-

nja. @elja nam je da kroz igru i

dru`enje sa decom uti~emo na

podizanje svesti o jednom od

najva`nijih olimpiskih principa,

o~uvanju `ivotne sredine.

Ivica Radovi}, dr`avni sekretar

Ministarstva `ivotne sredine i

prostornog planiranja, dodao je:

- Edukacija je jedan od najva-

`nijih zadataka Ministarstva `i-

votne sredine i prostornog pla-

niranja, a smatram da nema bo-

ljeg na~ina za to od ovakvih i

sli~nih akcija. Kroz EkOlimpija-

du Srbije na neposredan na~in

kroz igru deca u~e kako da za-

{titimo i ~uvamo na{u `ivotnu

sredinu.

Promocija olimpizmaDva dana kasnije, u Kosjeri}u

je odr`ana sedma po redu me-

morijalna trka „General Sveto-

mir \uki}“. Uo~i starta intonira-

na je himna Srbije, a zastavu Oli-

mpijskog komiteta Srbije su po-

digli potpredsednik @arko Pa-

spalj i mladi ko{arka{ iz Kosjeri-

}a Petar Radovanovi}.

@arko Paspalj je trku proglasio

otvorenom, a brojim predstavni-

cima medija je rekao:

- General Svetomir \uki} bio

je veliki vizionar i pre davnih 100

godina prepoznao je olimpijske

vrednosti i uveo je Srbiju u me-

|unarodnu olimpijsku porodi-

cu. Ostavio nam je u nasle|e

jednu te{ku, ali i lepu obavezu,

da danas {irimo duh olimpizma

i promovi{emo sve ono {to olim-

pijski pokret nosi sa sobom.

Zatim je odr`ano 19 trka u ra-

zli~itim kategorijama, a medalje

devoj~icama i de~acima u kate-

goriji petih razreda podelili su

\or|e Vi{acki, generalni sekre-

tar OKS, i @arko Paspalj.

POSETA GROBU GENERALA\UKI]ANa grob generalaSvetomira \uki}a uRa`ani, njegovomrodnom selu, prepodne polo`eni suvenci. Pored Du{ana\uki}a, sina generala\uki}a, vence na nje-gov grob su polo`ili ipredstavnici Olimpij-skog komiteta Srbije,op{tine Kosjeri},Sportskog saveza Sr-bije i Atletskog save-za Srbije. U ime Oli-mpijskog komitetaSrbije venac je polo-`io potpredsednik@arko Paspalj.

� KOSJERI] BIO USPE[AN DOMA]IN EKOLIMPIJADE SRBIJE I MEMORIJALNE TRKE

Se}anje na generala \uki}a

NAGRADE ZA NAJBOLJE... Generalni sekretar OKS \or|e vi{acki ~estita najuspe{nijima DETALJ SA TRKE... U~esnici trke bili i imali{ani Kosjeri}a

10

� UJEDINJENE NACIJE I ME\UNARODNI OLIMPIJSKI KOMITET ZAPO^INJU SARADNJU

Prva poseta Riju

Koordinaciona komisija Me-

|unarodnog olimpijskog komi-

teta za Igre 2016. godine u

Rio de @aneiru obavila je prvu

posetu brazilskom doma}inu

Igara, a predsedavaju}a komi-

sije Naval el Mutavakel je

istakla da je zadovoljna rezu-

ltatima sastanaka.

Predstavnici Komisije imali

su priliku da razgovaraju sa

vode}im ljudima projekta

predstoje}ih Igara, uklju~uju-

}i i ~lanove svih struktura dr-

`ave, da pogledaju sve budu-

}e sportske objekte i da se

detaljno informi{u o Igrama

od strane organizatora. Ogro-

man doprinos u dosada{njoj

realizaciji u~injen je, prema

re~ima predstavnika Komisi-

je, na polju sporta, marketin-

ga i imid`a i drugih operativ-

nih elemenata u dosada-

{njem toku organizacije.

Vlada Brazila prezentovala

je Komisiji rad tela APO zadu-

`enog za razvoj i izgradnju bu-

du}ih objekata i infrastrukture

i koordinacije izme|u tri nivoa

lokalne vlade (dr`avne, federa-

tivne i gradske). Ovaj na~in fu-

nkcionisanja Komisija MOK je

pozdravila u nadi da }e ubrza-

ti procese realizacije ogrom-

nog projekta koji je pred Orga-

nizacionim komitetom.

- Rio je odli~no startovao -

izjavila je El Mutavakel. - Pos-

tavio je solidnu fondaciju, ali

je veoma va`no da se vreme

ne tro{i uzalud. Sjajno je pri-

metiti da }e svih 26 olimpij-

skih sportova imati svoju in-

frastrukturu i da ceo ovaj pro-

jekat ima veliku podr{ku vla-

de zemlje i svih drugih nivoa

odlu~ivanja.

Koordinaciona komisija

MOK }e drugu posetu Riju

imati naredne godine. Rio de

@aneiro izabran je pro{le go-

dine za doma}ina XXXI Olim-

pijade modernog doba.

Rim kandidat za Igre 2020.

Italijanski olimpijski komitet izabrao je grad Rim

za kandidata za organizaciju Letnjih olimpijskih

igara 2020. godine.

Rim je dobio prednost u odnosu na Veneciju,

iako je ve} imao priliku da bude doma}in Igara

1960. godine. Potencijalni kandidati za organi-

zaciju OI 2020. su Durban, Johanezburg ili Ke-

jptaun iz Ju`ne Afrike, Dubai iz Ujedinjenih Ara-

pskih Emirata, Tokio ili Horo{ima iz Japana, na-

jve}i grad Turske Istanbul, glavni grad Ma|ar-

ske Budimpe{ta i Brizbejn u Australiji.

Odluku o doma}inu Igara 2020. godine Me-

|unarodni olimpijski komitet done}e 2013. go-

dine.

Prvi forum UN-MOK u LozaniPrvi zajedni~ki forum MOK i

Ujedinjenih nacija odr`an je u

Olimpijskom muzeju u Lozani

pod nazivom „Zna~aj partner-

stva“ u prisustvu sportskih i

predstavnika UN, a u cilju ja~a-

nja saradnje na polju razvoja

kroz sport. Rezultat Foruma je

19 preporuka u cilju ostvariva-

nja Milenijumskih ciljeva UN i

u~e{}a sporta u razvoju dru{tva.

Na Forumu su se obratili Vil-

frid Lemke, specijalni savetnik

sekretara UN o Sportu za razvoj

i mir, Mario Peskante, potpred-

sednik MOK i predstavnik MOK

u UN i @ak Rog, predsednik

MOK, koji je ovom prilikom ista-

kao:

- MOK i Olimpijski pokret

imaju dru{tvenu odgovornost da

dovedu sport i njegove vrednos-

ti u sve segmente dru{tva. Uko-

liko sport sam ne mo`e da ostva-

ri ovaj plan, on mo`e da razme-

ni praksu i bude partner sa oni-

ma ~ija su odgovornost i ekspe-

rtize da stvaraju mir i rade na

nacionalnom razvoju kao {to su

to Ujedinjene nacije.

MOK i UN decenijama unazad

imaju jake veze. Priznavaju}i

ogromnu ulogu i doprinos spor-

ta boljem svetu, Me|unarod-

nom olimpijskom komitetu je

garantovan status posmatra~a

na Generalnoj skup{tini UN pro-

{le godine.

Cilj Foruma je bio da generi{e

akcije koje mogu da doprinesu

razvoju Milenijumskih razvojnih

ciljeva UN, a prema re~ima Vil-

frida Lemkea, posebno osmog

cilja koji govori o globalnoj krea-

ciji partnerstva.

- Mi ne mo`emo da promeni-

mo svet, ali verujemo da kroz

sport mo`emo da postanemo

bolji gra|ani - naglasio je @ak

Rog.

Na Forumu je bilo razgovora

na slede}e teme: [ta sport mo`e

jo{ da u~ini u podr{ci Mileniju-

mskih razvojnih ciljeva, Razvoj

mladih, Rodna ravnopravnost,

Zdrav `ivotni stil i promocija,

Izgradnja mira i humanitarna

pomo} i akcije.

MOK je zajedno sa svojim par-

tnerima do sada realizovao bro-

jne akcije u realizaciji Mileniju-

mskih ciljeva poput humanitar-

ne pomo}i, obrazovanja, rodne

ravnopravnosti, za{tite okoline i

borbe protiv HIV i AIDS.

Me|u poslednjima je nedavno

odr`ana promocija u Olimpij-

skom omladinskom razvojnom

centru u Lusaki u Zambiji, koja

je bila fokusirana na mlade. Ovaj

projekat je ura|en sa uspehom

zahvaljuju}i jedinstvenoj sarad-

nji izme|u MOK, NOK Zambije,

vlade, {est Me|unarodnih fede-

racija i nacionalnih sportskih sa-

veza. Primer centra u Zambiji je

sada „rol model“ za eventualnu

izgradnju istih centara u drugim

mestima u svetu.

Pro{logodi{nja odluka UN da

MOK garantuje status posmatra-

~a je zapravo ~ast ovim poku{a-

jima da se ostvari velika saradnja

izme|u dva tela koja dele istu fi-

lozofiju i vrednosti.

OBILAZAK: Predsednik MOK na otvaranju Olimpijskog omladinskog centra

Predsednik MOK @ak Rog

11

� PROMENE POSLE NEUSPEHA U VANKUVERU

@ukov predsednik OK RusijeAleksander Dimitrijevi~ @u-

kov, potpredsednik vlade Ru-

sije, imenovan je za predsed-

nika Olimpijskog komiteta te

zemlje. Na ovoj poziciji @ukov

je zamenio Leonida Tjaga~o-

va, koji je 3. marta ove godine

podneo ostavku zbog izjave

predsednika Dmitrija Medve-

deva, koji je rekao da }e zva-

ni~nici OK Rusije morati da

se „sklone“ posle najgoreg

izdanja svih vremena te ze-

mlje na Zimskim olimpijskim

igrama.

Na Izbornoj sednici, izve{ta-

vaju ruski mediji, jedini kandi-

dat za mesto koje je posle neu-

speha na Zimskim olimpijskim

igrama u Vankuveru napustio

Leonid Tjaga~ov, dobio je u ta-

jnom glasanju 199 glasova od

ukupno 204.

- Ovo je velika ~ast, ali i veli-

ka odgovornost. Moj prvi zada-

tak je da kreiram tim ljudi sli~-

nih mi{ljenja, koji }e mo}i da

pobolj{aju stanje u na{em Oli-

mpijskom komitetu - rekao je

@ukov posle imenovanja.

Aleksandar Dimitrijevi~ @u-

kov (1956) se u mladosti bavio

{ahom i nosilac je titule „maj-

stor sporta“, od 1999. do 2003.

bio je potpredsednik [ahov-

skog saveza Rusije, a od 2003.

do 2009. predsednik. ^lan je Sa-

veta za razvoj fizi~ke kulture i

sporta, vrhunskog sporta i pri-

prema za Zimske olimpijske i

paraolimpijske igre u So~iju

2014. predsednika Ruske Fede-

racije.

Po izboru za predsednika Oli-

mpijskog komiteta Rusije Alek-

sandar Dimitrijevi~ @ukov je

izjavio da }e, kao potpredsed-

nik Ruske Federacije, iskoordi-

nirati aktivnosti svih organa

vlasti u korist sporta.

Novi predsednik OK Rusije je

diplomirao kibernetiku na Uni-

verzitetu „M. V. Lomonosov“ u

Moskvi 1978, a 1992. biznis na

Harvardu u SAD.

KULTURNAOLIMPIJADAPO^ELA USO^IJU

Kulturna Olimpija-da uo~i Zimskih iga-ra u So~iju 2014. go-dine po~ela je cere-monijom odr`anomna glavnom trgu ugradu zajedno sabrojnim umetnici-ma, sportistima,muzi~arima i glum-cima i gra|animaovog ruskog grada.Ovom prilikom Fjo-dor Bondar~uk, ru-ski reditelj, glumac iproducent, imeno-van je za ambasado-ra Igara u So~iju2014.

ZNA REDOSLED POTEZA: Aleksandar @ukov, predsednik OK Rusije

� U OKVIRU TRADICIONALNE MANIFESTACIJE NO] MUZEJA BILO JE MESTA I ZA SPORT

U izlo`benom prostoru Muzeja

sporta i olimpizma u Beton ha-

li, Kara|or|eva 2-4, budu}em

Olimpijskom muzeju, tokom

tradicionalne kulturne manife-

stacije u Beogradu No} muzeja

odr`an je program pod nazi-

vom „Kako nastaje sportska le-

genda“. Organizatori su bili Fo-

nd sporta i olimpizma zajedno

sa osniva~ima Olimpijskim ko-

mitetom Srbije i Fakultetom

sporta i fizi~kog vaspitanja.

Predsednik Olimpijskog komi-

teta Srbije Vlade Divac i Jasna [e-

kari}, osvaja~ pet olimpijskih

medalja, postavili su par~e beo-

gradske kaldrme u prostor ispred

vrata Muzeja i time simboli~no

ozna~ili po~etak izvo|enja rado-

va za objekat koji bi trebalo da

predstavlja sve ono {to je srpski

sport radio u svojoj istoriji.

U prisustvu velikog broja vrhu-

nskih i mladih sportista na{e ze-

mlje, sportskih funkcionera, gra-

|ana, gostiju koji su povodom

ENGSO Generalne skup{tine bo-

ravili u Beogradu, kao i predstav-

nika sredstava medija, odr`an je

program koji je predstavio budu-

}i olimpijski muzej kao mesto

promovisanja olimpijskih vred-

nosti, ali i ne samo toga.

- Srbija kao zemlja sporta, na-

{i gra|ani i na{i sportisti zaslu-

`uju ovakav olimpijski muzej.

On }e biti mesto promocije spo-

rta, svih olimpijskih vrednosti i

zna~aja pro`imanja sporta, kul-

ture, umetnosti i obrazovanja u

dru{tvu. U novembru, kada }e

povodom Generalne skup{tine

Evropskih olimpijskih komiteta

posetiti Beograd, @ak Rog, pred-

sednik MOK, trebalo bi da sve~a-

no otvori olimpijski muzej. Ve-

rujem da }e svake naredne No}i

muzeja olimpijski muzej biti ne-

zaobilazna ta~ka za posetioce

manifestacije - izjavio je pred-

sednik OKS Vlade Divac.

Potom je u Beton hali posetio-

cima prire|en zaista do`ivljaj za

pam}enje. Bio je to u istom tre-

nutku festival sporta, kulture i

umetnosti. Program pod nazi-

vom „ Kako nastaje legenda“ u

zabavnoj formi je predstavio put

od po~etnika do vrhunskog spo-

rtiste. Na prepoznatljiv na~in je

posetiocima predo~en sav napor

neophodan da bi se stiglo do

medalja i vrhunskih rezultata.

Svoj kutak su imala i umetni~-

ka dela vrhunskih autora. Narav-

no, tema je bila sport. Promovi-

sano je 100 godina olimpizma u

Srbiji, 80 godina od prvog u~e{}a

fudbalske reprezentacije Srbije

na {ampionatima sveta inserti-

ma iz budu}eg filma „Montevi-

deo, bog te video“, sportska bio-

grafija knji`evnika dr Laze Kos-

ti}a, ali i zna~aj bavljenja fizi~-

kom aktivno{}u za zdravlje i va-

`nost borbe protiv dopinga.

Posetioci su imali priliku da vi-

de medalju sa prvih obnovljenih

Olimpijskih igara 1896, reket Mi-

lo{a Crnjanskog, {tafetnu palicu

najbr`e „bele“ {tafete na svetu,

legate Franje Mihali}a, Ivana

Gubijana, Ante Lamba{e, Milo-

rada ^avi}a, Novaka \okovi}a,

Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi} i

drugih. Ogroman doprinos pro-

gramu dali su studenti Fakulte-

ta sporta i fizi~kog vaspitanja u

Beogradu, koji su zajedno sa

u~enicima Sportske gimnazije

sve vreme bili aktivno uklju~eni

u realizaciju programa koji je

trajao osam ~asova.

Muzej olimpizma je tako naja-

vio svoje bitisanje i kao takav }e

biti nezaobilazan deo svake pri-

~e o istoriji i uspesima srpskog

sporta. U novembru }e biti otvo-

ren sve~ano, ali njegova prava

uloga po~inje odmah posle toga

- promocija sporta, olimpijskog

sporta kao na~ina `ivljenja.

12

Predstavljanje Muzejasporta i olimpizma

OTVORILI VRATA: Ulaz u Olimpijski muzej

KAMEN TEMELJAC: Jasna [ekari} i

Vlade Divac

BOGATA TRADICIJA: Izlo`ba medalja i priznanja

U zgradi Alfa univerziteta

odr`ana je {esta me|unarod-

na konferencija „Menad`-

ment u sportu“. Zajedni~ki

organizatori ovog zna~ajnog

projekta bili su Fakultet za

menad`ment u sportu i Oli-

mpijski komitet Srbije.

U~esnici i gosti su pristigli iz:

Gr~ke, Slovenije, Bosne i Her-

cegovine, Crne Gore, Makedo-

nije i Bugarske, uz veliko prisu-

stvo doma}ih predstavnika.

Vlade Divac, predsednik OK

Srbije je, po`elev{i u~esnicima

uspe{an rad, sve~ano je otvo-

rio konferenciju re~ima:

- Olimpijski komitet Srbije

za jedan od svojih ciljeva i za-

dataka ima i brigu o obrazova-

nju i usavr{avanju sportskih

stru~njaka. S tim u vezi sara-

|uju}i sa nau~nim institucija-

ma Olimpijski komitet Srbije

trudi se da doprinese obrazo-

vanju sportskih stru~njaka, ali

i sportista koji }e sutra, nakon

svoje aktivne sportske karije-

re, zapo~eti neki novi `ivot

brinu}i za svoju i egzistenciju

svoje porodice. Ovde smo da

vas ohrabrimo i podr`imo da

istrajete u va{em usavr{avanju

jer }ete na taj na~in, siguran

sam, znatno doprineti sebi, ali

i dana{njim i budu}im nara-

{tajima da zdravije `ive, po-

{tuju sebe i druge, propagira-

ju principe olimpizma i to pre-

nose na nove generacije.

Na otvaranju, u~esnike i

goste su pozdravili: prof. dr

\or|e Ni}in, predsednik Or-

ganizacionog odbora konfere-

ncije, Prof. dr Edita Kastrato-

vi}, dekan Fakulteta za mena-

d`ment u sportu, i prof. dr \o-

r|e Ma~vaninn, rektor Alfa

univerziteta.

Prof. dr Edita Kastratovi}, izu-

zetno zna~ajna za razvoj unive-

rziteta, izme|u ostalog je rekla:

- Znanje je neophodan uslov

za razvoj sporta. To se ne odno-

si samo na sportske principe i

ve{tine, ve} i na ekonomiju,

uspe{no upravljanje sportskim

organizacijama, sistemima i

procesima u dru{tvu u celini, jer

je sport integralni deo dru{tva.

Prof. dr \or|e Ma~vanin je

dodao:

- Svake godine imamo sve

ve}i broj u~esnika, {to me ra-

duje. Ali, tu su i na{i starose-

deoci, a sve to zna~i da je Ko-

nferencija prepoznatljiva u

okru`enju.

Predsedniku Olimpijskog

komiteta Srbije, Vladi Divcu,

dodeljena je zahvalnica zbog

dugogodi{nje saradnje i po-

mo}i Olimpijskog komiteta pri

organizaciji konferencije.

13

� U BEOGRADU ODR@ANA [ESTA ME\UNARODNA KONFERENCIJA „MENAD@MENT U SPORTU“

Podr{ka novim sportskimstru~njacima

ZNANJE I

SPORT:

Edita

Kastratovi} i

Vlade Divac

PODR[KA: Predstavnici sportskih institucija prate konferenciju

� OK SRBIJE ]E 12. JUNA OBELE@ITI 116. RO\ENDAN MOK-a

Ove godine Me|unarodni olimpijski

komitet proslavi}e 116. ro|endan.

Baron Pjer de Kuberten je osnovao

jedan od najve}ih svetskih pokreta

ta~no 23. juna 1894. Taj dan se u sve-

tu, u svih 205 zemalja ~lanica, obele-

`ava kao ro|endan MOK, a u na{oj

zemlji }e biti proslavljen 16. put.

Kao i prethodnih godina, i ovaj

ro|endan MOK-a bi}e obele`en

organizacijom Olimpijskog dana.

Po prvi put ova manifestacija bi}e

odr`ana na trim-stazi na Ko{ut-

njaku u neposrednoj blizini Repu-

bli~kog zavoda za sport. Datum je

12. jun.

U centru pa`nje bi}e popularisanje

Olimpijskog pokreta, filozofije olimpi-

jskog duha i na~ela koja su decenija-

ma bila inspiracija ne samo sportisti-

ma ve} i svim onim milionima ljudi

koji su svoje delovanje vezali uz sport.

Program u Beogradu 12. juna

obuhvata nekoliko trka. Prvo }e se

predstaviti klinci do ~etiri godine.

Tr~a}e na stazi dugoj 200 metara.

Posle toga na sceni }e biti mali{a-

ni do osam godina starosti na sta-

zi dugoj 400 metara. Trka zadovo-

ljstva }e biti odr`ana na stazi du-

goj 3.600 metara.

Za razliku od ranijih sezona ove go-

dine su predvi|ena dva noviteta. Re~

je prvo o porodi~noj trci za roditelje

i decu na 400 metara i zatim {tafetna

sponzorska trka u kojoj }e u~estvova-

ti {tafete sponzora Olimpijskog komi-

teta Srbije: „Telenora“, „Merkatora“,

Vojvo|anske banke itd. Jedna od {ta-

feta bi}e i {tafeta OKS u kojoj }e jed-

nu od izmena tr~ati i predsednik OKS

Vlade Divac.

Slavljeni~ke {tafete na trim-stazi

14

� MALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA

Organizatori Olimpijskih i Paraoli-

mpijskih igara u Londonu 2012. go-

dine predstavili su maskote, jednoo-

ka bi}a koja podse}aju na vanzema-

ljce - Venloka i Mandevila. O~ekuje

se da maskote budu veoma popu-

larne, pogotovo kod dece, koja vi{e

ne `ele slatke ljubimce, ve} ne{to sa

~ime „mogu me|usobno da komu-

niciraju“.

Venlok, inspirisan svetlostima ~u-

venog londonskog crnog taksija, na-

pravljen od jedne od dve poslednje

dve kapi britanskog ~elika upotre-

bljenog za izradu Olimpijskog sta-

diona u Londonu, dobio je naziv po

engleskom mestu Ma~ Venlok, u ko-

jem su odr`avana takmi~enja sli~na

OI i koja su poslu`ila kao inspiraci-

ja osniva~u modernih Igara, baronu

Pjeru de Kubertenu. Venlok voli sve

olimpijske sportove i {alje poruku

da }e nau~iti sve {to mo`e o njima

do po~etka Igara. Vi{e od u~enja, on

voli prijatelje i dru{tvo i te`i da sva-

kome pomogne da ostvari svoj ma-

ksimum. Sa jednim okom i sjajnom

ko`om, Venlok }e putovati {irom

Velike Britanije u naredne dve godi-

ne do svog odredi{ta Olimpijskih

igara u Londonu 2012. godine.

Maskota Mandevil tako|e je do-

bila naziv po engleskom mestu

Stouk Mandevilu, u kojem je osno-

van Paraolimpijski pokret. ^elni lju-

di predstoje}ih Igara tako|e se na-

daju da }e nove maskote inspirisati

mlade da se zainteresuju i oprobaju

u olimpijskim sportovima.

Maskote Venlok i Mandevil� LONDON 2012.

Prva zvani~na maskota Olimpijskih

igara Valdi pojavila se povodom Oli-

mpijskih igara u Minhenu 1972. go-

dine, ali ~etiri godine ranije, 1968. za

Zimske olimpijske igre u Grenoblu,

nezvani~no i bez velike promocije u

javnosti to je bio [us. Pola ~ovek, po-

la objekat, [us je zapo~eo stvaranje

tradicije koja danas predstavlja ne-

raskidivi deo olimpijske proslave.

Od tog vremena maskote su postale

redovno sredstvo ogla{avanja, odr-

`avanja prepoznatljivosti i obrazo-

vanja Igara, pojavljuju}i se u razli~i-

tim formama: zajedno sa prijatelji-

ma, u formi `ivotinja ili tradicional-

nih lutki, pa ~ak i ledene kocke, od-

nosno komadi}a snega.

Slede}i tradiciju najslavnijih olim-

pijskih maskota, kao {to su Kva~i i Mi-

ga (Vankuver 2010), Kobi (Barselona

1992) i Mi{a (Moskva 1980), Organi-

zacioni komitet igara u Londonu ne-

davno je izabrao Venloka.

1. ISTORIJATRe~ maskota poti~e od re~i mascoto,

{to na nekada{njem provansalskom

dijalektu (Provansa, Francuska) zna~i

{arm i pojavljuje se u re~nicima sa kra-

ja 19. veka. Postala je uobi~ajena u go-

voru posle uspeha operete na muziku

Edmonta Odrana 1880. godine, a u

izvo|enju madam Gricije Monbason.

Slede}i uspeh ove operske peva~ice,

juveliri su izradili ogrilicu sa medaljo-

nom koji je predstavio njen kostim na

sceni. Uspeh je bio ogroman, a masko-

ta koja je svojevremeno ozna~avala lo-

{u sre}u sada dobija rang amajlije.

Od Igara u Minhenu 1972. godine, ka-

da je prvi put obelodanjena zvani~na

maskota, maskote su postale najpopu-

larnije uspomene i ambasadori Olimpi-

jskih i Paraolimpijskih igara. Originalni

imid`, odnosno posao maskote je da

pru`i konkretnu formu olimpijskom

duhu i da {iri vrednosti za svako izdanje

Igara promovi{u}i istoriju i kulturu gra-

da doma}ina, kao i da omogu}i samom

takmi~enju festivalsku atmosferu.

Maskote Igara su proizvod imagina-

cije i umetni~ke kreativnosti. Od Val-

dija 1972, nema~kog ov~ara, preko da-

bra Amika (Igre u Montrealu 1976),

maskote su predstavljale `ivotinje iz

zemlje doma}ina Igara. Godine 1992.

u Barseloni Kobi je iznenadio javnost

kao nepoznat avangardni pas ~uvenog

umetnika Havijera Mariskala. Posle

Kobija maskote su inspirisane ljudima,

`ivotinjama, ~ak i mitskim i izmi{lje-

nim kreaturama.

Maskote daju malo humora i zabave

olimpijskom iskustvu. Doprinose na-

porima organizatora da toplo do~eka-

ju sportiste i posetioce sveta. Efektiv-

no su sredstvo komunikacije, kao {to

je npr. slogan.

2. SP U FUDBALUZvani~na maskota Svetskog prven-

stva u Ju`noj Africi 2010. je leopard Za-

kumi. Sa zelenom kosom i zlatnom bo-

jom ko`e podse}a na nacionalne boje

doma}ina. Njegovo ime poti~e od re~i

„za“, {to predstavlja ISO kod za Ju`nu

Afriku, i „kumi“, {to na vi{e dijalekata

zna~i tinejd`er.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010,

na kome u~estvuje i reprezentacija Sr-

bije, bi}e 19. po redu i odr`a}e se od

11. juna do 11. jula 2010. u Ju`noafri~-

koj Republici. Zavr{ni turnir bi}e kul-

minacija kvalifikacionog procesa, koji

je po~eo avgusta 2007. i uklju~ivao je

204, od ukupno 208 FIFA nacionalnih

timova. Ovo }e biti prvi put da doma-

}in turnira bude jedna afri~ka zemlja.

Italija brani titulu osvojenu 2006. godi-

ne, a u~e{}e na zavr{nom turniru je

obezbedila 10. oktobra 2009. @reb za

grupnu fazu Svetskog prvenstva je odr-

`an 4. decembra 2009. u Kejptaunu.

�ZAKUMI SA ORLOVIMA Neposredno uo~i

po~etka Svetskog prvenstva u fudbalu u Ju-

`noj Africi {irom sveta popularnost do`ivljava

Zakumi, a malo stariji ljubitelji „najva`nije spo-

redne stvari na svetu“ se se}aju Naranjita, zapravo

omiljene narand`e u [paniji, maskote SP 1982. go-

dine, koja je do`ivela ogromnu svetsku popularnost.

Svetska prvenstva u fudbalu od 1966. godine i Vilija,

prve maskote {ampionata, do danas tako|e imaju

svoje simbole u vidu karakteristi~nih oblika iz priro-

de, faune, kostima i dr.

�FUVA (PEKING 2008) Pet maskota po-

slednjih LOI, u bojama olimpijskih krugova,

zvani~no su nosile naziv Fuva, a zapravo su

bili Bebei (riba - prosperitet), Jingjing (pan-

da - sre}a), Huanhuan (olimpijski plamen -

strast), D`ingd`ing (tibetanska antilopa -

zdravlje) i Nini (labud - sre}a). U anti~koj ki-

neskoj kulturi postoji tradicija blagoslova, a

ovim povodom organizatori su simboli~no

blagoslovili decu sveta sre}om

�VU^KO (SARAJEVO 1984): Masko-

ta Igara u Sarajevu bio je neponovljivi

Vu~ko, delo slovenskog strip crta~a

Jo`e Trobeca. Vu~ko je u godinama

Olimpijade bio na omotima {kolskih

svesaka, olovkama, kapama, privesci-

ma... I danas je ostao omiljena masko-

ta, uprkos ~injenici da je po mnogima

bio - ru`an. Ipak, na zatvaranju igara u

Sarajevu, kada je nedavno preminuli

po~asni predsednik MOK Huan Antoni-

jo Samaran (kome su ove Igre bile pr-

ve u mandatu) rekao „Do vi|enja, dra-

go Sarajevo“, posle ~ega je pu{tena

pesma „Lijepo je bilo u Sarajevu“, Vu~-

ko se spu{tao sa krova dvorane, a ta

slika je po mnogima sigurno najupe~a-

tljivije ostala u se}anjima i danas.

Maskote - simboliogla{avanja i obrazovanja