Member of Press Publishing Group

JUN 2011. � Broj 26

391 DANdo Londona

prijateljstvoprijateljstvo

izuzetnostizuzetnostpo{tovanjepo{tovanje

DejanaBODIROGEispovest legendarnog asa

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Saradnici Marija Stoji}, Ksenija Maodu{,

Vladimir Tomkovi} i Aleksa Jovanovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

^esto putujem po Srbiji. Ose}am ve-liko zadovoljstvo kad promovi{emo oli-mpijske vrednosti, uti~emo na popula-

rizaciju sporta i fer-plej pona{anja u `ivotu. Svaki put jenovo iskustvo. Ne samo za doma}ina ve} za sve nas.

Posebno kad razgovaram sa decom, sa onima koji-ma sport jo{ nije dovoljno blizak, a mi ba{ ho}emo daim ga pribli`imo. Da im napravimo ambijent u kojem}e se ose}ati dobro i zadovoljno. I ~esta su pitanja - ka-ko je to bilo nekad, kada sam po~injao sa ko{arkom urodnom Prijepolju, kad me je trener prepoznao kao ta-lenta, pa posle Partizan, NBA...

Nekad i sad. Ve~ita pore|enja koja imaju smisla sa-mo ako se ono {to je bilo dobro nekada ubaci u ono {tose radi sad. Da li je danas deci te`e da se bave sportom?I jeste i nije. Jeste, jer se za vrhunski rezultat tra`e ve-lika odricanja koja zahtevaju i neophodnu dozu sre}ekada su povrede i zdravlje u pitanju. Nije, jer su infor-macije iz nauke, iz sistema rada sada lako dostupnesvima. Sada, recimo, u Prijepolju bez problema moguda saznaju kako treniraju Lejkersi.

I logi~no se name}e pitanje: kako dr`ava mo`e dapomogne da broj dece koja po~inju da se bave sportombude {to ve}i, kako da i oni koji po~nu rekreativnoostanu u njemu i postanu profesionalci? Znamo da suvelika baza i stvaranje asova u lokalu neophodan ele-ment svake sportske strategije. Tu je uloga Zakona osportu ogromna i od njega dosta o~ekujem.

Svakako, dr`ava mo`e da napravi takvo okru`enjeda sport ne bude privilegija onih koji imaju sredstva dase njime bave, ve} da bude uobi~ajeni sastavni deo `i-vota mladih ljudi. Sistem koji }e omogu}iti svima ba-vljenje sportom najva`niji je zadatak svih nas koji smou njemu. To je i najva`niji zadatak nadle`nih organa.Da zajedno utvrdimo cilj i na|emo na~in da do|emodo njega. Po~etak je najbitniji.

U moje vreme sam samo dobijao naloge kada da sejavim da igram. Do tada se niko nije brinuo kako sam,imam li problema ili da li me mu~e neke povrede. Toho}emo da promenimo, da sportisti, gde god da su,znaju da neko misli na njih.

Pojedina~no se te{ko mo`e do cilja. Novak \okovi}je, recimo, postavio temelje, ali bez tima profesionala-ca oko sebe te{ko da bi postigao rezultate koji ga sadasvrstavaju me|u najbolje sportiste sveta. Da ne govo-rimo koliko nam je novi sistem bitan u promociji Srbi-je. Jeste sport najbolji brend, ali nekad se zapitam da lismo ga uvek koristili na pravi na~in.

Kada analiziram na{u sportsku sliku setim se Atlan-te 1996. Tada smo imali porodi~nu atmosferu, me|u-

sobno bodrenje, zajedni~ki `ivot. Sujeta gotovo da nijebilo. Danas uglavnom gledamo druga~iju sliku, ali `eli-mo da je menjamo. @elimo da sve one koji dolaze nau-~imo da je timski duh iznad svega, da je radovanje zboguspeha drugog sportiste, bez obzira iz kod sporta dola-zi, normalno i potrebno. Pozitivan stav i jaka energija.

Podeli}u sa vama i da sam presre}an zbog uspehaPe|e Stojakovi}a u NBA ligi. Mnogi velikani ko{arke ni-su osvojili prsten. Znam koliko je Pe|a radio. Bili smodugo zajedno i sada se ose}am kao da je taj trofej moj.

Ipak, danas je Srbija prepoznata vi{e po individualnimsportovima. Svaka ~ast, neka nastave tako svi pliva~i, te-niseri, strelci, ali zemlja ovom spisku mora da doda i davrati ono po ~emu je bila poznata decenijama - kult eki-pnog sporta. Potrebni su nam kadrovi, treneri, sportskiradnici, vrhunske li~nosti i, ponavljam, ambijent koji jeprivla~an deci. Nekada sam bio sportista, sada sam spo-rtski radnik. Neke stvari vidim drugim o~ima, ali je pri~azaokru`ena. Sara|ujem intenzivnije sa Ministarstvomomladine i sporta. Krenuli su da rade dobar posao.

I na kraju, vratio bih se na ona putovanja po Srbiji.Te{ko je opisati zna~aj boravka velikana na{eg sportau manjim mestima, na vrednost njihovog kontakta sanekim budu}im Grbi}ima, \okovi}ima, ^avi}ima... Utim razgovorima promovi{emo prave vrednosti. Tepromocije moraju da budu svesni i oni koji daju poru-ku i oni koji je primaju. U tim dru`enjima sa decom poSrbiji volim da im ka`em da u `ivotu nije va`no ko smoi odakle smo, ve} samo da budemo dobri ljudi i da ve-rujemo u sebe. I da ukoliko sam ja iz malog mesta - Pri-jepolja - uspeo da ostvarim svoje snove, tako mogu ioni, ali samo ukoliko veruju i te`e da ostvare svoj san.

Ponosan sam na ~injenicu da smo u Olimpijskom ko-mitetu stvorili sistem vrednosti kroz kategorizaciju,onih koji jesu veli~ine i onih koji to mogu da budu. Sadobrim ambijentom lak{e prepoznajemo talenat. Nemora svako da uspe, ali ako mu omogu}imo da gradili~nost kroz sport, onda smo uradili mnogo.

Do Londona nam je ostalo tek ne{to vi{e od godinudana. Imam pravo da se nadam uspe{nim rezultatima.[ta to zna~i? Da na{i sportisti budu primer za svakoga,da imaju sistem i ambijent koji ih samo tera da ostva-re {to ve}e uspehe. Da donesu medalje, ali da ne stva-ramo zbog toga pritisak. Da postanu miljenici nacije,uzori nekim novim klincima. Klincima koji bavljenjesportom ne smeju da shvate kao privilegiju onih kojimogu da plate skupe ~lanarine. Sport mora da im bu-de svakodnevna uobi~ajena aktivnost.Sport ih u~i kako da postanu dobri lju-di. To je budu}nost Srbije.

nedelja

Podeli}u sa vama ida sam presre}anzbog uspeha Pe|eStojakovi}a u NBAligi. Znam koliko jeradio. Bili smo dugozajedno i sada seose}am kao da je tajtrofej moj

U dru`enjima sa de-com po Srbiji volimda im ka`em da ukoli-ko sam ja iz malogmesta kao {to je Prije-polje uspeo da ostva-rim svoje snove, takomogu i oni, ali samoukoliko veruju i te`eda ostvare svoj san

U moje vreme samsamo dobijao nalogekada da se javim daigram. Do tada se ni-ko nije brinuo imamli problema, mu~e lime neke povrede. Toho}emo da promeni-mo, da sportisti, gdegod da su, znaju daneko misli na njih

Sport nije privilegija onih koji mogu da plate skupe ~lanarine

Member of Press Publishing Group

4 �Olimpijska revija jun 2011.

Sina u~im da bude dobar ~ovek�Dejan Bodiroga u svojevrsnoj ispovesti za „Olimpijsku reviju“ govori o tome koliko su olimpijske vrednosti - po{tovanje, prijateljstvo, izuzetnost - uticali na njegov `ivot i karijeru �@eli da njegov sin Nikola ima isti onaj ose}aj pripadnosti kakav je on imao. Zbog toga se vratio da `ivi u Srbiji

Dejan BodirogaTEMA BROJA

�Milojko Bo`ovi}

Dejan Bodiroga, svakako jedan odnajve}ih sportista koje je ova ze-mlja imala, svojim li~nim pri-merom i `ivotnim stavom mo-`e da poslu`i kao pravi uzor kli-ncima koji bi da se bave spor-

tom, ali i bilo kojom drugom delatno{}u.Legendarni srpski ko{arka{, osvaja~ srebr-

ne medalje na Olimpijadi u Atlanti 1996. go-dine, pro~itao je poruku predsednika MOK-a@aka Roga (vidi okvir) na obele`avanju Olim-pijskog dana.

Ali, te{ko da neka od te de~ice koja su togdana veselo tr~karala {umom u Ko{utnjakusem iz pri~e starijih mogu da znaju da je ak-tuelni potpredsednik Ko{arka{kog saveza Sr-bije maltene kao klinac doneo titulu Stefane-lu, ili za njegove nezaboravne igre za repre-

zentaciju, posebno one odlu~uju}e trojke sasedam metara u Indijanapolisu kao i za jo{mnogo nezaboravnih partija, ko{eva, zlatnihmedalja koje su radovale njihove roditelje...

Zbog svega toga, ali iz jo{ mnogo drugih ra-zloga, „Olimpijska revija“ donosi pri~u o de-li}u `ivota i karijere Dejana Bodiroge prelo-mljenu kroz osnovne olimpijske vrednosti -po{tovanje, prijateljstvo, izuzetnost...

Izuzetan po daru koji mu je bog podario, jo{izuzetniji po rezultatima koje je postigao za-hvaljuju}i upornom i te{kom radu. Ali, da bineko postao veliki, mora da ima velike i izu-zetne u~itelje koji }e znati da prepoznaju ibruse dragi kamen koji imaju.

Bodiroga ih je imao. Prvo ga je legendarniKre{o ]osi} kao {esnaestogodi{njaka odveoiz Zadra u Zrenjanin, da bi ga tri godine kasni-je u Stefanelu „ludi“ Bo{a Tanjevi} gurnuo u

vatru, daju}i mu {ansu pre skupih Amerika-naca, rizikuju}i pomalo i svoj posao i svojugled.

Svoj pogled na olimpijske vrednosti BodiBond po~inje pri~om o njima dvojici:

- Kre{a je bio genijalac. On je video ko{arkupet, sedam godina unapred, i{ao je ispredsvog vremena. Pri~ao mi je kada sam do{ao uZadar - ovo }e da se menja u tom pravcu i tose nekoliko godina kasnije i obistinilo. Ili ovoje bitno, ili obrati pa`nju na ono, stvarno je bioizuzetan. Posle njega dolazi Bo{a koji je me-ne, klinca od 18 godina, stavio da budem stra-nac u Stefanelu. Svi su mu se smejali i govori-li - evo ga opet ovaj ludak. On je verovao umene i bio je jedan od retkih u Italiji koji seosmelio da uradi tako ne{to. Tad si u timumogao da ima{ 10 Italijana i dva stranca. Ita-

jun 2011. Olimpijska revija� 5

gao da spavam celu no}. Imao sam tad 13 go-dina. Ali sutradan smo svi bili na terenu i po-ku{avali da napravimo ne{to veliko na baske-tu. A igrao se stra{an basket. Samo da u|e{ daigra{ tri na tri morao si da sa~eka{ sat vreme-na, a posle ne sme{ da izgubi{ da ne bi opet ~e-kao sat vremena. Rastao sam s tim i zami{ljao

da zaigram u velikom timu. Ostvarilesu mi se `elje, mo`da vi{e od

toga.Bilo je, bogu hvala, dos-

ta utakmica u kojima samodlu~ivao pobednika. Po-put onog u finalu Svet-skog prvenstva 2002. go-dine protiv Argentine. Mi-slim da se ~ovek ra|a stim, nosi u sebi odgovor-nost da u odlu~uju}im tre-nucima uzme stvar u svo-je ruke. A da bi pogodio ta-kve {uteve morao si pretoga i da proma{i{ i propa-ti{, da ne spava{ ne znamkoliko no}i... Svi pamte sa-mo taj trenutak. A bilo je iizgubljenih utakmica, mo-`da ne toliko bitnih zadruge, ali za mene, kojisam u tom periodu sazre-vao, svaka je bila bitna.Kroz to sam se ~eli~io, ja-~ao karakter i veru. Svakime~ sam koristio kao pri-premu za finale Svetskogprvenstva ili Olimpijskihigara. Trenirao sam takokao da igram to finale pasam poslednjih pet minu-ta treninga bio skocentri-san kao da je to poslednjihpet minuta neke va`neutakmice, jer `elim da bu-dem spreman kad i ako mise uka`e prilika da gaodlu~im. I ukazala mi semnogo puta. I u Indijana-polisu. Rekao sam tad sebi

„zna{ kroz {ta smo sve pro{likao ekipa, svako je do sada vukao, sad je redna tebe“, ostalo je bilo jo{ dva minuta, a osamrazlike za njih, jo{ malo i gotovo, rekoh „ovomoramo da dobijemo“. Ogromna vera je bilau meni da mo`emo do preokreta, preuzeo samodgovornost, pogodio te {uteve i, hvala bogu,ispalo je sve kako treba.

Ne smatram da sam ne{to posebno izuze-tan zato {to sam postio pred neke va`ne utak-mice. To je moja unutra{nja stvar. Tako|e, nemislim da je neko iz mog tima trebalo da se

lijanska liga je tada bila izuzetno jaka, najboljiAmerikanci su igrali tamo. A on se odlu~io da{ansu pru`i klincu i da mu da da bude vo|a ti-ma. Ali i ja sam bio dovoljno lud. Verovao sami nisam se prepao. Taj moj put je malo te`i putkojim se ide. Nema{ ti vremena da obja{njava{„e, znate, ja imam samo 19 godina, sa~ekajteda malo odrastem“. Ne, morao sam malo br`eda rastem. Imao sam sre}u {to je Tanjevi} biotu, da me za{titi.

Danas ka`emo da je igra~ mlad sa 22 godi-ne. Jeste po godinama, ali ne mo`e u tim go-dinama da bude talentovan, perspektivan. Tomo`e da se ka`e za nekog ko ima 16-17 godina.Tako je bilo ranije. Mi smo u prethodnim ge-neracijama, ~ak i u onim koje su stvarale ko{a-rku na ovim prostorima, imali igra~e koji su sa18-19 godina bili nosioci igre. Navija~i su zbognjih dolazili na utakmice. Zaklju~ak je da mo-ra vi{e da se radi sa decom u periodu izme|u16. i 19. godine, da bi oni ve} sa19 ili 20 godinabili spremni da budu nosioci igre. Naravno,ako su talentovana. Rad mora da se nakalemina talenat. Nema recepta kako se postaje igra~.Ali, ako je neko talentovan, onda on mora daradi pet-{est sati dnevno. Mora da ubaci svakidan 300 lopti minimum. Od 300 do 500. Kakomisli{ da pogodi{ na utakmici ako ne trenira{.Ne mo`e{ da ka`e{ „e, ja }u preko nedelje ona-ko malo da ubacujem i onda kad do|e utakmi-ca za vikend onda }u sve da ubacim“. Ne mo-`e to.

Prijateljstvo je mnogo bitno. I ose}aj pripa-dnosti timu je mnogo bitna, mislim da to mo-gu da imaju samo veliki igra~i. To su li~nostikoje svoju sujetu podre|uju timu. Jedino takomo`e{ da pobedi{. Prijateljstvo i ta, kako je zo-vemo, hemija tima koja se stvara na terenu, alii van njega. Prijateljstvo „vadi“ neke proble-mati~ne situacije. Ti sa saigra~ima iz reprezen-tacije provede{ dva-tri meseca u kontinuitetu,zna~i vi{e si vremena sa njima nego sa porodi-com. Ono {to sam ja do`iveo u reprezentacijije ono {to se kroz generacije nasle|ivalo. Uvekje bilo dosta dobrih igra~a, trebalo je raspore-diti minuta`u, ali nisam nikada video da je bi-lo zakidanja lopti. Na terenu se znalo kako tre-ba da se pona{a. I u Novom Sadu na Evrop-skom prvenstvu kada smo do`iveli onaj krahne mislim da je bilo zakidanja lopti, jednostav-no nismo imali dobru atmosferu. Po imenimagledano, mo`da je to bila jedna od ja~ih repre-zentacija, ali nismo imali snage da prebrodi-mo neke na{e bolesti. Zbog toga nismo uspelida iza|emo iz Novog Sada.

Ako pri~amo o po{tovanju, ja ne mislim datada nije bilo po{tovanja mla|ih prema meniili prema @eljku. Jednostavno, tu se radi o ko-lektivu. Treba da bude{ svestan da igra{ za re-prezentaciju, da nosi{ taj dres i predstavlja{

IZUZETNOSTIzuzetnost jekad si sposobanda se `rtvuje{za op{te dobro.E, tako smo mishvatali repre-zentaciju. I{lose preko grani-ca bola

PO[TOVANJESvest da pred-stavlja{ svojuzemlju, obave-za, ~ast, odgo-vornost premaposlu koji siuzeo da obavi{.Sve drugo sta-vlja{ sa strane.To je nas uvekkrasilo, samo2005. u NovomSadu nije

PRIJATELJSTVOUvek je bilodosta dobrihigra~a, trebaloje rasporeditiminuta`u, ali ni-sam nikada vi-deo da je bilozakidanja lopti.Na terenu seznalo kako tre-ba da se pona{a

svoju zemlju. Dakle obaveza, ~ast ili jednos-tavno odgovornost prema poslu koji si uzeoda obavi{. Sve drugo stavlja{ sa strane. Za do-brobit svih. To je nas uvek krasilo. U NovomSadu nije.

Ja svog sina u~im da zna da po{tuje. Na{ pr-vi i osnovni zadatak je da mu prenesemo lju-bav, pa da je on posle daje drugima, da ga nau-~imo da pre svega bude ~ovek i li~nost, da znako je i odakle je. To je mnogo bitno u ovomvremenu danas. Kad sam postao roditelj shva-tio sam da je jedna od najte`ih zadataka vaspi-tati dete. Moja odluka da se vratim u Beogradi Srbiju posledica je `elje da Nikola raste, ose-ti i pro|e sve ono {to smo mi osetili kroz odra-stanje u svojoj zemlji. Iako se na{a dr`avamnogo promenila u poslednjih dvadeset go-dina. Voleo bih da oseti pripadnost i da ovdeizgradi jasan identitet. Ba{ kao i mi. Sad u ju-lu, bo`e zdravlja, puni sedam godina. U septe-mbru kre}e u {kolu. Ne igra jo{ basket, intere-suju ga neke druge stvari. Ne mo`e da dobacido obru~a. Kad bude mogao, vide}emo.

Kada sam rastao i gledao ko{arku pa posletoga silazio s dru{tvom dole na basket, mi smose pona{ali i ma{tali da igramo neko va`no fi-nale. Gledao sam sve te igra~e, San Epifanija,Dra`ena, me~eve Kupa {ampiona koji su biline{to posebno, pa reprezentaciju... Posle onog~uvenog poraza 1986. na Svetskom prvenstvuu Madridu kad smo protiv Rusa vodili devetrazlike 56 sekundi pre kraja me~a nisam mo-

SA DUDOMIVKOVI]EM

SA PE\OMSTOJAKOVI]EM

SA @ELJKOMOBRADOVI]EM

TEMA BROJA

pla{i da }u da igram slabije zbog toga. Igralismo u Bolonji finale Evrolige protiv Kindetraba{ na Vaskrs, 5. maja 2002. Ja sam ve} bio uveri i postio ceo post. Kompletna ekipa Pana-tinaikosa je i{la na vaskr{nju liturgiju u gr~kucrkvu u Bolonji. Oni su bili izuzetno jaki sa Ja-ri}em, \inobilijem, Rigodoom, Smodi{om, alismo uspeli da ih pobedimo (Bodiroga je pro-gla{en za najboljeg igra~a finala prim. aut). Ali,ne `elim da isti~em sebe zato {to se izla`emnaporu i treningu i postim, jer znam da imamnogo drugih koji su bolji i dostojniji u tome.Sretao sam igra~e i u klubu i reprezentaciji ~i-je su `rtve i odricanja zbog dresa koji nose bi-li izuzetni. Recimo, Danilovi} je 1997. na EP uBarseloni igrao sa zglobom koji je bio kao ja-buka, pod injekcijama. A izdr`ao je i ~etvrtfi-nale i polufinale i finale. I meni se desilo dasam nastupaju}i za Barselonu protiv TAU igraosa slomljenim prstom, a da nisam ni znao daje slomljen. Tek kad skinuo patiku video samslomljeni palac. Pa Rebra~a 1998 na SP. Izuze-tnost je kad si sposoban da se `rtvuje{ za op-{te dobro. E, to je za nas bila reprezentacija itako smo je mi shvatali. I{lo se preko bola, pre-ko granica... tamo gde bi neko drugi rekao dane mo`e vi{e.

ja... u{li smo me|u te starije, kasnije Gurke.Pe|a... Napolju sam se dru`io sa Kutlajem,\entileom, sa Fu}kom... To su prijateljstvakoja ostaju. I dan-danas letujem sa Kutla-jem i Nandom. ^ujemo se, idemo zajed-no na finale Kupa {ampiona u fudba-lu. To je dobro. Ne se}a{ se samoutakmica, nego su ti ostali i ljudi.

Sport je postao mnogo vi{eod sporta. U{ao je veliki no-vac. Te{ko je tu gde se okre-}e ogroman novac zadr-`ati olimpijski duh. Mi-slim da je, ipak, sportzadr`ao ono osnov-no, a to je igra. To seposebno odr`ava u,kako ih ja do`ivljavam,starim olimpijskim disci-plinama - atletici, plivanju,sportovima u kojima mo`e{da vidi{ vite{tvo. Ima ga narav-no i u sportovima sa loptom. Dabismo sa~uvali sport, on treba dasadr`i po{tovanje, izuzetnost, prija-teljstvo. Bez toga nema pravog sporta.Ja se ne sla`em sa maksimom da je samo

Bodiroga preneo Rogove re~i, Divac tr~ao u ~ast MOK-a

6 �Olimpijska revija jun 2011.

Pod sloganom „Zajedno se lep{e tr~i“ natrim-stazi na Ko{utnjaku 4. juna je po 17.put u na{oj zemlji obele`en dan Me|una-rodnog olimpijskog komiteta. Doga|aju ko-jim se {irom sveta obele`ava ro|endanMOK-a prisustvovale su stotine ljubiteljasporta i prirode.

Poruku predsednika MOK-a @aka Rogau~esnicima Olimpijskog dana pro~itao jeDejan Bodiroga:

„Svakog juna proslavljamo ro|endan mo-dernog olimpijskog pokreta. Svake godine,na pet kontinenata, Me|unarodni olimpij-ski komitet koji predstavlja globalni konce-pt dopire do hiljada ljudi svih uzrasta i svihsfera `ivota na lokalnom nivou. Olimpijskidan zaista jeste dan za sve, bez obzira na toko si, odakle dolazi{ i ~ime se bavi{.

Tako|e, Olimpijski dan je i vi{e od bavlje-nja sportom, od tr~anja ili od ve`banja. To

je poseban dan koji nam daje sliku o zna~e-nju sporta i njegovim vrednostima. Uvektreba dati sve od sebe, nije va`no da li po-be|ujemo ili gubimo, va`no je kako }emoodigrati. Ova filozofija nam mo`e dobrodo-}i u svakodnevnom `ivotu. Vi{e nego ika-da, sport nam pru`a mogu}nost zdravijeg iuravnote`enijeg na~ina `ivota i ~ini da sesvi ose}amo bolje. Sve vas pozivam, kakou~esnike, tako i gledaoce, de se okupite, po-krenete i u~ite zajedno i u`ivate u svemusto sport pru`a“, poru~io je Rog.

Predsednik Olimpijskog komiteta SrbijeVlade Divac rekao je:

- Olimpijski dan je mnogo vi{e od tr~anjaili ve`banja. Ovo je momenat za dru`enje,igranje, u`ivanje u prirodi i sjajna prilika za{irenje olimpijskog duha i promociju olim-pijskih vrednosti, zdravog na~ina `ivota,~uvanja `ivotne sredine i, naravno, podsti-

canje na bavljenje fizi~kim aktivnostima -rekao je Vlade Divac.

Pored trka za decu na 200 i 400 metarai trke zadovoljstva na 3.600 metara, odr-`ana je i porodi~na trka kao i sponzorska{tafetna trka, u kojoj su svoje {tafete ima-li predstavnici preduze}a sponzora. Divacnije krio zadovoljstvo zbog velikog brojamali{ana koji su u dru{tvu svojih roditelja,baka i deka do{li da u`ivaju u prirodi i spo-rtu. U {tafeti OKS uz predsednika VladuDivca i generalnog sekretara \or|a Vi{ac-kog tr~ale su kajaka{ice Olivera i NikolinaMoldovan, tekvondistkinja Milica Mandi}i vesla~ Nikola Stoji}. U takmi~enju su po-red njih u~estvovale i ekipe Pressa, „Tele-nora“, „Merkatora“, „Mekdonaldsa“, „Du-nav osiguranja“, „Jata“, „Eko-Srbije“,„Sporta“ itd. Prva na start stigla je ekipa„Mekdonaldsa“. ��

Sad moramo da vratimo nekada{nji entu-zijazam i da se uhvatimo u ko{tac sa proble-mima koji ne mogu da se re{e sami od sebe ni-ti preko no}i. Trebaju nam ljudi koji ose}ajuljubav prema ko{arci. Ne igra se basket na sva-kom koraku kao {to se igrao nekada. I dok nepostavimo standarde koji su vladali u zlatnodoba na{e ko{arke, te{ko }emo napred. Mora-mo malo nazad u pro{lost da bi iz nje opet kre-nuli u budu}nost. Talenata ima, ko{arka je je-dan od najva`nijih sportova u Srbiji, ljudi jevole i prate reprezentaciju. Potrebna je i dobraorganizacija koja }e sitne interese baciti u dru-gi plan. Nije potrebna samo ~vrsta ruka, ve} je-dinstvo svih koji ko{arku ne gledaju samo kaoprostor iz kog treba ne{to uzimati. Ima dostaentuzijasta, radnika koji su ko{arci mnogo da-li, ~inili je lep{om i boljom. Mislim da je sadau KSS oformljen dobar tim, pun dobre, zdraveenergije, ali je neophodno da se u taj tim uklju-~i mnogo vi{e ljudi. Mi koji vodimo savez svo-jom energijom mo`emo da uve`emo i ostale.

Imam dosta prijatelja iz ko{arka{kih danakoji su mi ostali za celi `ivot. Cela ta reprezen-tacija, bili smo ekipa u svakom smislu te re~i.Rebarac, Deki Toma{, Sale Obrad, Mi}a Beri},

O L I M P I J S K I D A N

DE^JA RADOST Najmla|i uveli~ali ro|endan MOK-a

jun 2011. Olimpijska revija� 7

Letnji olimpijski festival mladih Evrope(EYOF), 21. po redu, odr`a}e se od 24. do29. jula u Trabzonu u Turskoj. Devoj~ice ide~aci uzrasta od 14 do 17 godina takmi~i-}e se u devet sportova: atletici, biciklizmu,gimnastici, d`udou, ko{arci, plivanju, od-bojci, rukometu i tenisu.

Misiju Olimpijskog komiteta Srbije ~ini-}e 100 sportista i 39 slu`benih lica, tako da}e na{ tim biti tre}i po brojnosti na takmi-~enju. Velikom broju ~lanova EYOF timaOKS doprinela je ~injenica da }e nas u Tra-bzonu predstavljati i pet ekipa: mu{ka i `e-nska odbojka{ka reprezentacija, mu{ka i`enska ko{arka{ka reprezentacija, kao imu{ka rukometna reprezentacija. Srbijane}e imati svoje predstavnike samo u te-nisu.

Pripreme sportista sprovode se ve} odaprila meseca u vi{e turnusa i sa ve}imbrojem sportista od onog koji }e putovatiu Tursku. [ef misije OKS za Trabzon, prof.dr Branislav Jevti}, obi{ao je pro{log vike-nda na pripremama u Kru{evcu pliva~e igimnasti~are, kao i bicikliste koji jedan deosvojih priprema sprovode na Kopaoniku.

- Zadovoljan sam kako teku pripreme

na{ih sportista. Mislim da je jako dobro {tosu, kada su u pitanju plivanje i gimnastika,u ove pripreme uklju~eni i sportisti koji supotencijalni u~esnici II olimpijskih igaramladih u Nanjingu 2014. Va`no je da na-pomenemo i da svi sportisti obavljajuzdravstvene preglede u Republi~kom za-vodu za sport, a lekar i sportski psiholog izove institucije bi}e deo medicinskog timakoji }e voditi ra~una o ~lanovima tima naEYOF-u u Trabzonu - rekao je Jevti}.

Olimpijski komitet Srbije prvi put je zaovo takmi~enje ustanovio nacionalne kri-terijume za u~e{}e na Evropskom olimpi-jskom festivalu mladih.

Na prethodnih 10 izdanja Evropskog oli-mpijskiog festivala mladih Evrope, na{azemlja nije u~estvovala samo 1993. godi-ne u Falkensvardu u Holandiji, zbog san-kcija UN. Najbolji uspeh na{i sportistiostvarili su na prethodnom izdanju EYOF-a, 2009. u Tamperu u Finskoj, kada je na{tim u kona~nom plasmanu prema osvoje-nim medaljama bio na 10. mestu sa dvezlatne, pet srebrnih i tri bronzane medalje.

2 1 . O L I M P I J S K I F E S T I V A L M L A D I H E V R O P Eva`no u~estvovati, jednos-tavno nisam taj tip. Nisam ni

manijak koji `eli pobedu po sva-ku cenu. Ve} sam za zdravo takmi~enje, zdra-vo nadmetanje, da se na terenu utvrdi ko jebolji. Trudi{ se da pobedi{, da nadmudri{onog drugog, ali da to bude na pravi na~in.Nas je uvek odlikovao takav pristup. ��

Srbija u Tarbzonusport takmi~ara sl. lica sudije ukupnoAtletika 10 3 13Gimnastika 4 2 1 7Biciklizam 3 1 4D`udo 12 2 1 15Plivanje 8 2 10Ko{arka (m) 12 2 1 15Ko{arka (`) 12 2 1 15Odbojka (m) 12 2 1 15Odbojka (`) 12 2 1 15Rukomet (m) 15 2 2 19Ukupno 100 20 8 128

rukovodstvo misije{ef misije 1sekretar misije 2sportska komisija 1

medicinski timlekar 1psiholog 1fizioterapeut 5ukupno 139

Misija OKS me}u najbrojnijima u Trazbonu

MASKOTEO~ekujemomnogo odko{arka{a i odbojka{a

I Z U Z E T N O S T H E R C E G O V A C A

O vezama sa Dra`enom

Hercegovina i Trebinje su specifi~ni nasvoj na~in. Taj prostor je dao toliko mno-go velikih igra~a. Danilovi}, bra}a Petro-vi}, Dra`en i Aca, ja i jo{ mnogo drugih,svi smo mi poreklom iz Hercegovine.Genetika je to. Hercegovci su posebni.Kakvi ljudi se tamo ra|aju i rastu, ta nji-hova brda... Ja sam sa Dra`enom i Acomblizak ro|ak. Samo dva kilometra od ku-}e odakle je moja porodica je hercego-va~ka Zagora, odakle su Petrovi}i. Mojababa po ocu je od Petrovi}a. Ona i Dra-`enov i Acin deda bili su ro|eni brat i se-stra. To su ~udne stvari. Dra`enov otacJole je pravoslavac. O`enio se Biserkomi ostao da `ivi u [ibeniku. Ta pri~a o na-{im ro|a~kim vezama pojavila se kadsam ja imao 17 godina i ve} ozbiljnoigrao ko{arku. Otac mi nije pri~ao o to-me pre da me ne bi time optere}ivao.

ZA NEZABORAVBodiroga slavipobedu uIndijanapolisu

8 �Olimpijska revija 2011. jun

RE^ SPORTISTA

�Aleksa Jovanovi}

Ako se ima u vidu da je ova ze-mlja za poslednjih dvestotinakgodina pokrenula dva ustanka,u~estvovala u dva balkanska idva svetska rata, te u jo{ par ma-njih ili ve}ih sukoba u regionu -

o bombardovanju da i ne govorimo - onda inije toliko ~udno {to u Srbiji i `ene umeju dapucaju. ^udno je jedino {to to rade uspe{ni-je od mu{karaca.

Ima ne{to u genetskom kodu ovda{njihpripadnica lep{eg pola {to ih ~ini neobi~nodobrim i preciznim strelcima, dodu{e ne to-liko na bojnom polju koliko na najve}im spo-rtskim manifestacijama u svetu. Uzmemo liza primer samo Olimpijske igre od raspadabiv{e Jugoslavije naovamo, lako }emo izra-~unati da su Aranka Binder, Aleksandra Ivo-{ev i Jasna [ekari} osvojile bezmalo isto toli-ko odli~ja kao i svi ostali predstavnici Srbijezajedno. Vanserijski rezultati i popularnostpomenutog trija u~inili su da se ovaj sport

M I S L I M S A M O N A T R E N I N G E

OKS pokriva sve tro{kove

��Kako ste zadovoljni saradnjom sa Oli-mpijskim komitetom Srbije?

- Malo je re}i da sam prezadovoljna jerbez podr{ke OKS-a ne bismo mogli ni polo-vinu ovih rezultata da napravimo. Od pro{legodine nalazim se me|u 14 sportista iz Sr-bije koje stipendira Me|unarodni olimpijskikomitet, na predlog na{eg komiteta. Svi tro-{kovi su pokriveni, ne moramo bukvalno nio ~emu drugom da razmi{ljamo osim o tre-ninzima. Odre|en mi je bud`et za 2011. go-dinu koji je dovoljan da pokrije sva putova-nja, opremu i sve ostalo {to je potrebno dabi se napravili vrhunski rezultati. Evo, prime-ra radi, prvi put kada sam na takmi~enje iza-{la sa novom pu{kom, odmah sam upucalaolimpijsku normu! Moram da ka`em da ra-nije nismo imali takvu podr{ku Olimpijskogkomiteta, ali su se mnoge stvari izgleda pro-menile dolaskom novog rukovodstva.

IntervjuAndrea ARSOVI]

�Mo`e biti da se mi malo vi{etrudimo `ele}i da doka`emokako to nije samo mu{ki sport�Kada se pogledaju rezultatina Olimpijskim igrama, zaistaispada da smo uspe{nije�Ali, i moje mu{ke kolege bele`e sjajne rezultate

Srpske `enega|aju boljeod mu{karca

� Datum ro|enja: 5. februar1987.

� Mesto ro|enja: Drvar� Klub: Partizan� Trener: Dragan Donevi}� Disciplina: vazdu{na pu{ka,

malokalibarska pu{ka� Najve}i uspesi: Zlato na EP za

juniorke (2005, ekipno), bron-za na SP za juniorke (2006, eki-pno), zlato na Mediteranskimigrama (2009, pojedina~no, uzdva rekorda), zlato na EP za se-niorke (2010, pojedina~no),bronza na SP za seniorke (2010,ekipno), bronza na Svetskomkupu (2010, pojedina~no)

poslednjih godina ne tretira vi{e kao „mu{kisport“, kao i da se iz njegovog omasovljava-nja „izrodi“ jo{ pregr{t talentovanih devoja-ka, od kojih se olimpijske medalje s pravomtek o~ekuju. Jedna od najboljih me|u njimajeste i Andrea Arsovi}, ~lanica Strelja~kogkluba „Partizan“ i sigurna putnica za London2012.

Vlasnica dva rekorda sa Mediteranskih iga-ra 2009. godine i evropska {ampionka u di-sciplini vazdu{na pu{ka „upucala“ je nedav-no olimpijsku normu na Svetskom kupu uFort Beningu (SAD), {to je i bio povod za ma-lo op{irniji razgovor sa na{om reprezentati-vkom. Precizan odgovor na pitanje za{to sukod nas strelja~ice uspe{nije od strelaca, me-|utim, od Arsovi}eve nismo mogli da izvu-~emo...

- Ne bih ba{ i{la tako daleko jer imoje kolege bele`e zaista

sjajne rezultate. Ali, mo-`e biti da se mi malo vi-{e trudimo, verovatno

`ele}i da doka`emo kakoto nije samo mu{ki sport.Kada se pogledaju rezulta-ti na Olimpijskim igrama,ispada da smo uspe{nije.Mo`da u stvari i jesmo ta-lentovanije. Ne znam, lo-gi~nog obja{njenja nema -ka`e za Olimpijsku revijuova 24-godi{nja Beogra-|anka.

��Zbog ~ega ste se odlu-~ili ba{ za strelja{tvo?

- Moj najbolji drug je pr-vi po~eo da trenira, a ondame je mesecima nagova-rao da krenem i ja. Pri~ao

mi je da je veoma zanimlji-vo, ali meni je strelja{tvo de-

lovalo kao mu{ki sport. Na kraju me je bu-kvalno odvukao u streljanu. Iznenadila samse kada sam videla da na treninzima ima vi-{e devoj~ica nego de~aka, a malo me je povu-kla i radoznalost. Pu{ka mi se najvi{e svide-la i odmah mi je bilo jasno da je to pravi spo-rt za mene.

��Da li i ina~e volite oru`je?- Ne ba{, ako mislite na vatreno. Tre-

niram svaki dan, nekad i dva puta dne-vno, pa bi bilo previ{e da idem ustreljanu i u slobodno vreme. Po-nekad, kada imam du`u pauzu iliizme|u dve sezone, odem u strelja-nu i pucam iz pi{tolja.

��[ta je u strelja{tvu najbitni-je: talenat, koncentracija, treni-nzi ili ne{to ~etvrto?

- Da biste se uspe{no bavili ovim spo-rtom, ne morate biti mnogo sna`ni,ali morate da budete izdr`ljivi.Trostav (malokalibarska pu-{ka) jedna je od najte`ih disci-plina. De{ava se da pucatedva ili tri sata na 30 i vi{e ste-peni, pod punom opremom, tako

RE^ SPORTISTA

��To }e vam biti prve Olimpijske igre, da liimate tremu i mo`ete li uop{te da pret-postavite {ta vas tamo o~ekuje?

- Nemam tremu, bar ne onu negativnu. Vre-menom sam nau~ila da se nosim s tim. S dru-ge strane, naravno da sam uzbu|ena {to }uu~estvovati na Olimpijskim igrama jer je to sansvakog sportiste. Bila sam ranije na Univerzi-jadi, tako da otprilike imam neku sliku kako

izgleda jedno tako ve-liko takmi~enje. Ali,

sa Igrama, narav-no, ni{ta ne mo`e

da se poredi.

��Kakvi su vam planoviu ovoj sezoni?

- Na dr`avnom prvenstvu o~e-kujem prvo mesto i ne bih bila zado-

voljna sa slabijim rezultatom. Na Evro-pskom prvenstvu, koje se ove godine odr-

`ava u Srbiji, tako|e imam najvi{e ambici-je, s tim {to }e tu konkurencija biti mnogo ja-~a, pa ne mogu ba{ da obe}am medalju. Ali,svakako }u se potruditi da je osvojim.

��[ta radite kada ste na takmi~enju, kakose koncentri{ete?

- Uglavnom mislim na lepe stvari. Pevamneku pesmu u sebi, ponekad i vi{e njih isto-vremeno (smeh)! Trudim se da razmi{ljamsamo pozitivno da ne bih upala u krizu. A,ako sam ve} u krizi, onda radim neke psiho-lo{ke ve`be, ve`be za koncentraciju. Imamsjajnu saradnju sa svojim trenerom Draga-nom Donevi}em i, otkad radim s njim, rezu-ltati su mu sve bolji i bolji. Kao sportisti veo-ma mi je bitno da imam poverenja u ljude skojima radim.

��Da li imate nekog uzora?- Klasi~nog uzora nemam, ali se trudim da

se ugledam na na{e najbolje strelja~ice. Usvojim disciplinama volela bih da postignemono {to je uspela Aleksandra Ivo{ev. A gene-ralno u karijeri bila bih prezadovoljna kadabih uspela da uradim barem polovinu onoga{to je po{lo za rukom Jasni [ekari}. Nismoista disciplina, ali sam mnogo puta pri~ala sanjom, {ta radi na treninzima, kako se opu{tana takmi~enjima... Mnogo mi je pomoglasvojim savetima i moram da ka`em da je Ja-sna zaista izuzetna `ena. �

jjuunn 22001111.. Olimpijska revija� 9

U svojim disci-plinama volelabih da postig-nem ono {to jeuspela Alek-sandra Ivo{ev.A bila bih pre-zadovoljna ka-da bih uspelada uradim ba-rem polovinuonoga {to jepo{lo za rukomJasni [ekari}

da nije retkost da se na samo jednom takmi-~enju izgube tri ili ~etiri kilograma. Za ovajsport nije potrebna eksplozivnost ve} izdr-`ljivost. Naravno, talenat i upornost se po-drazumevaju, kao i jaka psiha i koncentraci-ja.

��Kakva su vam o~ekivanja u Londonu?- Mo`da je suvi{e rano za takve prognoze.

Najbitnije mi je bilo da „upucam“ normu i sa-da mi je ba{ laknulo. Volela bih da u|em u fi-nale, me|u osam najboljih, jer tada pobedni-ka odlu~uje bukvalno krug ili dva. To mi jeosnovni cilj, mada bih naravno volela daosvojim i medalju.

ZA STRELJA[TVO JE POTREBNA PSIHOLO[KA STABILNOST I IZDR@LJIVOST Andrea Arsovi}

FOTO Novak \uro

vi}

10 �Olimpijska revija jun 2011.

Skup{tina Olimpijskog komitetaSrbije na vanrednoj sednici odr-`anoj 28. juna u hotelu „Zira“usvojila je nov statut OKS, uskla-|en za Zakonom o sportu.

Novi statut, koji }e stupiti na snagu po-

sle Olimpijskih igara u Londonu narednegodine, predvi|a da OKS bude nadle`an zaolimpijske sportove, dok }e u nadle`nostiSportskog saveza Srbije biti sportovi kojinisu zastupljeni na OI.

Vlade Divac, predsednik OKS, u uvodnojre~i je rekao:

� Skup{tina Olimpijskog komiteta Srbije usvojila najvi{ipravni akt koji je uskla|en sa novim Zakonom o sportu

OKS dobio novi statut - Smatrali smo da je izuzetno va`no da

OKS prvi prilagodi svoja akta odredbamanovog Zakona o sportu da bi potom spor-tski savezi tako|e izvr{ili neophodne iz-mene u svojim aktima, a u skladu sa Zako-nom o sportu i Statutom OKS. Motiv dono-{enja novog statuta tako|e je potrebauspostavljanja preciznijeg i funkcionalni-jeg sistema u kome }e do}i do usagla{ava-nja funkcionisanja svih organizacija, vla-dinog i nevladinog sektora, u sistemu spo-rta Srbije. Verujem da je ovo platforma nakojoj }emo svi zajedno razvijati sport u Sr-biji, ali i koja }e biti dobar osnov za dosti-zanje vrhunskih sportskih rezultata - po-ru~io je Divac. Delegatima Skup{tine obra-tili su se pomo}nik ministra omladine i

sporta Dragan Atanasov i predsed-nik Sportskog saveza Srbije Alek-

sandar [o{tar.\or|e Vi{acki, generalni

sekretar OKS, sa`eo je uizjavi za „Olimpijsku revi-ju“ kakve sve novine do-nosi novi statut.

- Pored ostalog, Zakon jepodelio nadle`nosti, kojimje OKS-u poverena briga oprogramima olimpijskihsportova. Savezi neolimpi-jskih sportova koji su dosada bili pridru`eni ~lano-vi prema novom statutu

sti~u status priznatih sport-skih organizacija. Iz toga su

proistekle i novine u Statutu OKS koje seodnose na promene u statusu ~lanova, akoje dalje vode ka promenama u sastavuSkup{tine i Izvr{nog odbor. Saradnja saovim savezima }e se ubudu}e odvijati presvega kroz u~e{}e njihovih predstavnika uradu komisija Olimpijskog komiteta Srbije,kao i drugih radnih tela, i kroz realizacijukonkretnih programa - rekao je Vi{acki.

Izvr{ni odbor OKS po novom statutu ~i-ni}e isklju~ivo predsednici ili generalni se-kretari saveza olimpijskih sportova, dok}e generalnog sekretara OKS birati Skup-{tina. Skup{tina i Predsedni{tvo OKS na-stavljaju da funkcioni{u u trenutnom sa-stavu do izborne skup{tine po okon~anjuolimpijskog ciklusa London 2012. �

Velikepromene

Jedna od bitni-jih odredabanovog statutaje da }e u Izvr-{ni odbor OKSmo}i da u|u sa-mo predsedniciili generalni se-kretari savezaolimpijskihsportova

12 �Olimpijska revija 2011. jun

Ne de{ava se ~esto, ali je zbogtoga dru`enje lep{e. Gostipredsednika OKS Vlade Divcabili su |aci osnovne {kole„Kokai Imre“, koje je fond„Laza Kosti}“ nagradio na li-

terarnom konkursu za u~enike osnovnih i

srednjih {kola. U oblasti sporta tema je bila„Moj prvi sportski uspeh“. Ideja projekta bi-la je da se kroz tekstove podseti na sportskiduh Laze Kosti}a koji je promovisao zna~ajsporta za zdrav `ivot.

- Igrajte se, dru`ite, bavite sportom, alinajva`nije je da budete dobri |aci - rekao je

mpijskog komiteta Srbije Vlade Divac ~estitaoje novim ~lanovima na uspehu i po`eleo da upunoj formi do~ekaju London.

- Iz meseca u mesec sve je vi{e kvalifikacio-nih takmi~enja, a olimpijski tim Srbije svebrojniji. Tim koji }e nas predstavljati obele-`i}e 100 godina od prvog u~e{}a Srbije na

Igrama u Stokholmu 1912. i ima }e pri-liku da na{oj zemlji donese 100. me-dalju. Sportistima kojima kvalifika-ciona takmi~enja tek predstoje `e-lim da pru`e svoj maksimum i pos-tignu najve}u sportsku ~ast kao{to je predstavljanje svoje zemlje

na Olimpijskim igrama - rekao jeVlade Divac.

Karticom poma`ete sportisteNova „viza afiniti“ kartica proizvod

je kompanije VISA (top partnera MOK),Vojvo|anske banke (zvani~ne banke

OKS) i Olimpijskog komiteta Srbije. Ko-

Novi ~lanovi olimpijskog tima Sr-bije za Igre u Londonu 2012.predstavljeni su na olimpij-skom koktelu koji je uz prisu-stvo velikog broja uglednihzvanica odr`an 15. juna u

ba{ti Olimpijske ku}e u Beogradu. Naovom doga|aju promovisana je i nova„viza afiniti“ kartica, a obelodanje-no je i da }e se beba beloglavogsupa, koji je odnedavno masko-ta OKS-a, zvati Sre}ko.

Do 100. pobedeSportisti koji su Srbiji

obezbedili vize za Olimpij-ske igre u Londonu su Milo-rad ^avi}, Ivan Len|er, IvanaMaksimovi}, Andrea Arsovi},Dimitrije Grgi}, Asmir Kola{i-nac, Andrija Zlati}, Damir Mi-kec, Zorana Arunovi} i Nema-nja Mirosavljev. Predsednik Oli-

TIM ZA POBEDE\or|evi}, Divac i Marinos Vatis

Olimpijski koktelna Dedinju!

Nagra|eni u~enici posetili OKS

�U ba{ti olimpijske ku}e predstavljeni su novi ~lanovi olimpijskog tima, promovisana„viza afiniti“ kartica i obeladanjenoda }e se maskota zvati Sre}ko

LEN\ER KOLA[INAC GRGI]

ARSOVI] MAKSIMOVI]

Vojvo|anska banka donirala je deci Zrenja-nina ra~unare, a toj akciji pridru`io se u imeOK Srbije predsednik Vlade Divac. Zajedni~-ki poduhvat partnera u programu „Zajednoza London“ nai{ao je na izuzetan prijem ugradu na Begeju. Dragocena pomo} u oblikuvau~era za ra~unare stigla je deci bez rodite-ljskog staranja koja se nalaze u evidencijiCentra za socijalni rad u Zrenjaninu.

Samo ime akcije „Od srca... Vojvo|anskabanka“ dovoljno govori o humanosti ~itavogprojekta.

- Re~ je o realizaciji na{e odluke da u ovojgodini doniramo ra~unare ustanovama zabrigu o deci na teritoriji Srbije. Do sada smoto uradili u Somboru, Novom Sadu, Suboti-ci i planiramo da obradujemo 300 mali{ana- rekao je Marinos Vatis, predsednik Izvr{nogodbora Vojvo|anske banke a. d. Novi Sad.

Predsednik OK Srbije Vlade Divac je prvozahvalio na pozivu da podr`i akciju.

- Vojvo|anska banka je na{ stari partneri rado u~estvujemo u ovakvim poduhvati-ma. Pokazali su veliku dru{tvenu odgovor-nost ne samo {to ula`u u vrhunski sportve} i one kojima je pomo} preko potrebna.Ovom prilikom zahvaljujem i hraniteljskimporodicama na divnoj brizi o ovoj deci - ka-

zao je Divac.Zahvalnost Vojvo|anskoj banci i Olimpij-

skom komitetu u Gradskoj ba{ti u Zrenjani-nu izrekao je gradona~elnik dr Mileta Miha-jlov.

- Koliko god dajemo kroz socijalna ulaga-nja uvek je malo. Izdvajali smo velika sred-stva, a ovakva pomo} nam uvek dobro do|e.Sjajno je kada su plemeniti ljudi na ~elu ko-mpanija koje u svojoj poslovnoj politici no-se dru{tvenu odgovornost. Zbog toga smo uZrenjaninu presre}ni zbog ovakve akcije. ��

AKTIVNOSTI OKS

jun 2011. Olimpijska revija� 13

O D S R C A

Ra~unari na poklon deci Zrenjanina

Vlade Divac pre nego {to je gostima ispri~ao{ta zna~e olimpijski krugovi, kada su odr`a-ne prve igre i kakve rezultate je na{a zemljapostizala od prvog u~e{}a na Igrama 1912. uStokholmu do danas. Fond „Laza Kosti}“u~estvova}e na Kulturnoj olimpijadi u Lon-donu 2012. Centralni doga|aj nastupa spo-rtista Srbije na Olimpijskim igrama u Lon-donu bi}e upotpunjen predstavljanjem bo-gatog kulturnog nasle|a na{e zemlje. ��

HUMANO Marinos Vatis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke

brendirana kartica done}e dodatnu finansij-sku podr{ku Olimpijskom timu Srbije, jer prisvakom pla}anju ovom karticom odre|eni deoprihoda Vojvo|anska banka donira}e OKS-u.

Svaki korisnik ove kartice pru`i}e podr{kuzlata vrednu olimpijcima Srbije na putu ka Lo-ndonu! Osim nosilaca, projektu su se pridru`i-li i drugi ~lanovi sponzorskog pula OKS: EKOSrbija, „Verano grupa“ i kompanija „Zekstra“,koji }e korisnicima kartice obezbediti znatnepopuste prilikom kupovine njihovih proizvo-da. Prvu „viza afiniti“ karticu predsednikuOKS Vladi Divcu uru~ili su Marinos Vatis,predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske ban-ke, i Vladimir \or|evi}, regionalni menad`erkompanije VISA za Srbiju i Crnu Goru.

- Najavljujem da }emo ove godine sponzo-risati najbolje mlade sportiste iz Srbije i biti deoprojekta ‘Zajedno za London’. Njihovi rezulta-ti bi}e zajedni~ki uspeh ~itave zemlje i nadamse da }emo „viza afiniti“ karticu Vojvo|anskebanke koristiti i za proslavljanje uspeha na{ihsportista - rekao je \or|evi}.

Marinos Vatis, predsednik Izvr{nog odboraVojvo|anske banke, dodao je:

- Sportskim re~nikom ovaj projekat OKS-a,kompanije VISA i Vojvo|anske banke na poljubiznisa organizovan je u timskom duhu. Pri-tom, svaki korisnik „viza afiniti“ kartice isto-vremeno uz ostale prednosti postaje i sponzorOlimpijskog komiteta Srbije.

Sre}ko pre Orka i OlijaNakon devet dana glasanja putem sajta Oli-

mpijskog komiteta Srbije objavljeno je da }eime prve maskote Olimpijskog tima Srbije bitiSre}ko! Ovo ime pobedilo je u konkurenciji Or-ka i Olija! Kuma maskote olimpijskog tima Sr-bije je Marija Mi}anovic iz Novog Sada. Mladu-n~e beloglavog supa, prva maskota Olimpij-skog tima Srbije, izabrana je na javnom konku-rsu koji je OKS raspisao zajedno sa svojim ge-neralnim sponzorom, kompanijom „Telenor“.

Pored brojnih sportista, trenera i istaknutihstru~njaka i sportskih radnika, koktelu su pri-sustvovali i gradona~elnik Beograda Dragan\ilas, ambasadori SAD Meri Vorlik i Velike Bri-tanije Majk Devenport i brojne li~nosti iz kul-turnog i javnog `ivota. ��

SRE]KO I KUMA Maskota i Marija Mi}anovi}

S P O R T S K I D A N „ J A T A “N A 8 4 . R O \ E N D A N U

Srpski sportisti uveli~ali su svojim pri-sustvom Sportski dan „Jata“ koji je odr-`an na Adi Ciganliji u okviru obele`ava-nja 84. ro|endana nacionalne aviokom-panije. Na dru`enju sa poslovnim prija-teljima kompanije bili su ~lanovi Uprav-nog odbora KSS Ana Jokovi} i Dejan To-ma{evi}, marketing menad`er OKS De-jan Kozlina i ~lanovi vaterpolo reprezen-tacije i olimpijskog tima Srbije predvo-|eni Vanjom Udovi~i}em i Filipom Fili-povi}em, kao i srpski reprezentativac ukanuu Du{an Ru`i~i}. Doma}ini su bili

predsednica Spo-rtskog dru{tva„Jat“ Tatjana Jo-vanovi} i v. d. ge-neralnog direkto-ra „Jata“ Vladi-mir Ognjenovi}.Odr`ana su tak-mi~enja u krosu,fudbalu, odbojci,tenisu, stonomtenisu, {ahu i pe-canju, kao i revi-jalna utakmica uko{arci.

O K S O R G A N I Z O V A O^ I [ ] E N J E S A V S K O G J E Z E R A

Jedna u nizu akcija kojom `eli da sedru{tvu po{alje poruka o potrebi za{tite`ivotne sredine je i ~i{}enje Savskog je-zera. Manifestacija je po ~etvrti put odr-`ana u organizaciji Komisije za sport iokolinu Predsedni{tva OKS. U akciji jeu~estvovalo 70 ronilaca MUP-a Srbije,Specijalnih brigada Vojske Srbije, SOPAS-a. Iz jezera je izvu~eno preko 100 d`ako-va otpada. Gost na Savskom jezeru bio jeambasador Vensan De`er, {ef delegacijeEvropske unije u Srbiji. On i Vlade Divacpoklonili su direktoru JP „Ada Ciganlija“Zoranu Gaji}u dve sadnice u cilju obnove{umskog fonda Ade. Akcija ~i{}enja Sav-skog jezera realizovana je u saradnji Oli-mpijskog komiteta Srbije, Saveza ronila-ca Srbije (SOPAS) i ronila~kog kluba „Ka-lipso“, MUP-a Srbije (ronila~ke jedinice),Gradskog sekretarijata za za{titu `ivotnesredine Grada Beograda i ekolo{kog cen-tra „Vratimo lepotu rekama“.

Zajedni~ka akcija Tehni~ki kurs za trenere ritmi~ke gimnastike

dulovi}, Katarina To{i}, Ma{a \or|evi}, Teo-dora Vladisavljevi} i Na|a Vlahovi}, juniorke- Sofija Vuki}evi}, Lana Radovi} i SvetlanaKosti} - ka`e Milena Reljin-Tati}.

Prakti~ni deo seminara realizovan je u saliRepubli~kog zavoda za sport na Ko{utnjaku,a predavanja u amfiteatru Fakulteta sporta i fi-zi~kog vaspitanja. Po okon~anju seminarasvim u~esnicima uru~eni su sertifikati o zavr-{enom kursu. ��

Sve~ani ru~ak Mediji i OKS zajedno na putu do Londona

Tradicionalno dobra saradnja koju olimpij-ski komitet Srbije ima sa predstavnicima me-dija potvr|ena je i na zajedni~kom ru~ku u ho-telu „Zira“. Gosti Vlade Divca i \or|a Vi{ackogbili su glavni urednici i novinari zadu`eni zapra}enje OK Srbije u svojim medijima.

- Zna se {ta nam zna~i pra}enje i podr{ka ko-ju imamo u medijima. Zahvalni smo vam io~ekujemo da tako bude u narednom periodu.Predolimpijska je godina, sve je vi{e kvalifika-cionih takmi~enja, ali i broja ~lanova na{eg ti-ma - rekao je Divac.

\or|e Vi{acki je predstavio medijima sistem

kvalifikacija za Olimpijske igre.- Izuzetno nam je va`no da na putu ka Lon-

donu budemo zajedno i da maksimalno pro-pratimo u~e{}e na{ih sportista na svim kvali-fikacionim takmi~enjima. Verujem da na{omsaradnjom mo`emo dodatno da oja~amo po-dr{ku olimpijskom timu Srbije - rekao je gene-ralni sekretar OKS i skrenuo pa`nju na ~injeni-cu da }e na Igrama u Londonu biti obele`eno100 godina od prvog u~e{}a Olimpijskog timaSrbije na Igrama u Stokholmu: U ime „sedmesile“ doma}inima je zahvalio urednik sportskerubrike B92 Zoran Panjkovi}. ��

Zajedni~ka akcija Fonda sporta i olimpizmaOlimpijskog komiteta Srbije Gimnasti~kog sa-veza Srbije rezultirala je sedmodnevnim teh-ni~kim kursom za stru~njake ovog atraktivnogsporta. Na taj na~in „ritmi~ari“ su se pridru`i-li kolegama iz skijanja i sinhronog plivanja, ko-ji su ranije imali seminare. Ovakvi programi serealizuju uz finansijsku podr{ku Olimpijske so-lidarnosti MOK-a.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za rit-miku. Ne ~udi {to je seminaru prisustvovalopreko 60 trenera iz Srbije kao i profesori Faku-lteta sporta i fizi~kog vaspitanja iz Beograda -ka`e na{a nekada{nja najuspe{nija takmi~ar-ka Milena Reljin-Tati}, danas uspe{an trener.

Ritmi~ka gimnastika je ponovo u ekspanzi-ji, pa se uz dobar stru~an rad o~ekuju i bolji re-zultati.

- Upravo nam je zbog struke bio va`an ovajseminar. To je i glavni zadatak na{eg stru~nogodbora - ka`e Milena Reljin-Tati}.

Jedan od vode}ih trenera Rusije, velesile uovom sportu, Ana [umilova, bila je glavni pre-dava~. Re~ je o vrhunskom stru~njaku, osva-ja~u zlatnih medalja sa poslednjeg svetskog ievropskog prvenstva.

- Raditi sa njom je retka privilegija. Njen do-lazak je pun pogodak. Pored nje tu je bila i ta-lentovana Aleksandra Soldatova. Demonstra-tori na seminaru bile su i kadetkinje - Sta{a Ra-

AKTIVNOSTI OKS

14 �Olimpijska revija 2011. jun

ZA BUDU]NOST Stru~an rad najva`niji

SEDMA SILA ^elnici OKS sa predstavnicima medija

jun 2011. Olimpijska revija� 15

Zlatni ‘delfini’ doplivali do Londona

� Vaterpolisti Srbije osvojili Svetsku ligu i postali na{a prva ekipa koja je obezbedila vizu za Olimpijske igre � Asmir Kola{inac je ostvario A olimpijsku

normu u bacanju kugle � Strelci su u junu osvojili tri medalje na Svetskom kupu u Minhenu � Antonija Na| se okitila srebrom na EP u Beogradu u kajaku

DO LONDONA

Jun je bio uspe{an za srpske sportiste.Poslednji su nas obradovali oni kojinas godinama raduju - vaterpolistiSrbije u velikom stilu su u Firenciodbranili titulu u Svetskoj ligi pobe-dom nad Italijom u finalu - 8:7, ~ime

su postali prvi na{ predstavnik od ekipnihsportova koji je obezbedio plasman na Olim-pijadu u Londonu 2012. godine.

Imali su tri me~ lopte, iskoristili su prvu.Da je osvojena neka druga pozicija, morao bida se ~eka [angaj i osvajanje medalje ili pla-sman na prve tri ili ~etiri pozicije na zavr-{nom kvalifikacionom turniru u Edmonto-nu slede}eg marta.

Ovako, sve je re{eno. Sva naredna isku{e-nja srpskih „delfina“ bi}e u funkciji Londo-na. Nije bilo lako u Firenci. Iz vi{e razloga.Kratke pripreme, svega pet dana, umor 11igra~a od skoro zavr{enog fajnal-fora i jasnaambicija doma}ina da pred svojim navija~i-ma iskoristi prednost i obezbedi olimpijskuvizu.

Srbija je po~ela turnir pobedom protiv Ki-ne 13:4. Dan kasnije prava golgota u susretusa Italijom. ^inili su „azuri“ sve ne bi li po-bedili, imali obilatu pomo} sudija iz Gr~ke i[panije. Postigli su gol dok je semafor spa-vao, a vreme odavno isteklo. Ipak, u peter-cima je Srbija bila spremnija. U poslednjem

kolu u grupi lak trijumf uz odli~nu igru saSAD - 11:5. ^etvrtfinale je donelo lakog pro-tivnika Kanadu. Prilika za goleadu nije ispu-{tena - 19:7. U polufinalu po drugi put SAD.Ovoga puta daleko ozbiljniji, spremniji. Sr-bija je dominirala. Vodila 7:1, Ameri su pri{lina 7:5, da bi Filipovi} stavio ta~ku. U finaluduel sa Italijom. Odli~na utakmica, su|enjedaleko korektnije. Za trijumf 8:7 najzaslu`ni-ji su Soro sa 16 odbrana, trostruki strelac Fi-lipovi} i zbog borbenosti ~itava ekipa. Zlatoje srpsko, 100.000 dolara i olimpijska viza.

- Lep{i po~etak sezone nije mogao da bu-de. Re{ili smo veliki problem na najbolji na-~in. Ekipa je pokazala da je zrela za London

16 �Olimpijska revija jun 2011.

DO LONDONA

i da sa velikim optimizmom mo`emo da o~e-kujemo naredna takmi~enja. Imamo kvali-tet, karakter, atmosferu, ambijent pobedni-ka - rekao je Filip Filipovi}.

Vaterpolistima se odmah obratio i pred-sednik OK Srbije Vlade Divac:

„Momci, svaka vam ~ast na odbranjenoj ti-tuli, ali {to je va`nije, na plasmanu na Olim-pijske igre! Iskoristili ste prvu priliku da ove-rite svoju vizu za London. Jo{ jednom stepokazali borbenost, `elju i na~in kako se bo-ri za svoju zemlju. @elim vam da u ovom rit-mu nastavite i dalje i da u punoj formi do~e-kate London. Iskrene ~estitke upu}ujemstru~nom {tabu, VS Srbije i svima koji su da-li svoj doprinos da vaterpolo reprezentacijastigne do ove medalje“, poru~io je prvi ~o-vek OKS u telegramu upu}enom vaterpoli-stima.

U Firenci su igrali: Soro, G. Pijetlovi},Avramovi}, Goci}, Udovi~i}, Vapenski, D. Pi-jetlovi}, Niki}, Aleksi}, Ra|en, Filipovi}, Pr-lainovi}, S. Mitrovi}, Petkovi}, ]uk i B. Mi-trovi}. U stru~nom {tabu, selektor Udovi~i},treneri Stanojevi} i Pavlovi}, lekar dr Jere-mi}, fizioterapeut Golubovi}, skaut ]iri}, timmenad`er Stefanovi}.

Prvi olimpijac iz „kraljice sportova“Atletika Srbije je dobila svog prvog olim-

pijca za Igre u Londonu naredne godine saA olimpijskom normom. Dobru formu i B

A norma. Zanimljivo je da je njegov najbo-lji rezultat 20,52 postignut u dvorani i pi-tanje je dana kada }e ga prema{iti na otvo-renom.

- Moj glavni cilj u sezoni bila je norma zaLondon. Sada sam prezadovoljan jer samve} na startu ostvario glavni zadatak i sa-da mogu mirno da se pripremam za nared-na takmi~enja - rekao je Asmir Kola{inac.Sigurno bih u tome uspeo ve} na ovom ta-kmi~enju. Nedostajala mi je konkurencija,s obzirom na to da je izostao moj najve}i ri-val i prijatelj Milan Jotanovi} - rekao jeKola{inac.

On se ve} predstavio na svetskoj olimpi-jskoj sceni na Igrama u Pekingu. Sada je,ka`e, potpuno druga pri~a.

- U Pekingu mi je bilo va`no da se poja-vim. Sada ve} imam ozbiljne planove. Akobacim blizu 21. metra, ni visok plasman nebi bio iznena|enje.

U Pekingu je bio 33. sa 19,01. U Londonu}e sigurno biti mnogo bolje.

Strelci skupljaju medaljeStrelci nastavljaju sa osvajanjem meda-

lja. Beri}etno je bilo i na poslednjem Svet-skom kupu ove godine. Iz Minhena se srp-ska ekspedicija vratila sa tri medalje. An-drija Zlati} je osvojio srebra sa MK i vazdu-{nim pi{toljem, a isti plasman je ostvarilaZorana Arunovi} vazdu{nim pi{toljem. Fi-nale Svetskog kupa bi}e odr`ano u Vrocla-vu od 18. do 24. septembra.

- Bio sam blizu zlata u vazdu{nom pi{to-lju. Nedostajao mi je pogodak u jak centarod 10,5 krugova. Ali i pored toga sam zado-voljan. Sezona je odli~na i o~ekujem da }e-mo sa ovakvim rezultatima da nastavimona Evropskom prvenstvu u Beogradu kojetraje od 31. jula do 14. avgusta - rekao jeZlati}.

Zorana Arunovi} je do petog ga|anja bi-la u vo|stvu.

- Na`alost, tada sam pogodila devetku i

normu sa starta sezone izvanredni baca~kugle Asmir Kola{inac pretvorio je u sigu-rnu olimpijsku vizu na finalu dr`avnog ku-pa. Kao da je merio. U tre}oj seriji bacio jeizvanrednih 20,50, a toliko upravo iznosi

KAO DA JE MERIO Asmir Kola{inac bacio 20,50 ta~no koliko iznosi A norma

jun 2011. Olimpijska revija� 17

DO LONDONA

to je iskoristila odli~na takmi~arka StefaniTirod. Pro{le godine sam u Minhenu bilaprva na svetskom {ampionatu, a tu samizborila i vizu za Olimpijske igre. Moram dapriznam da mi sezona nije po~ela najbolje,ali je odli~no {to se zavr{ila na ovakav na-~in - komentar je odli~ne Zorane Arunovi}.

Zaokru`uju}i ovaj deo sezone, mo`e dase konstatuje da su strelci do sada uradiliveliki posao. Na ~etiri Svetska kupa ove go-dine su osvojili ukupno osam medalja i triolimpijske vize (ukupno sa Svetskim prve-nstvom imaju ih sedam).

Srebrni kajak Antonije Na|Veliki uspeh ostvarila je na Evropskom

prvenstvu u kajaku u Beogradu AntonijaNa|. U disciplini k-1 1.000 metara osvojilaje srebro u vremenu 3:57,716.

- Dogodila mi se najlep{a stvar, medaljapred mojom publikom - pri~ala je Antoni-ja. Ispred nje se plasirala sjajna olimpijska{ampionka Katalin Kova~ u vremenu3:55,232.

- ^esto ne ispadne kako `elite. Zbog to-ga nisam pre takmi~enja ni{ta `elela da pri-~am. Htela sam samo na miru da se pripre-mim i da probam da osvojim medalju. Za-dovoljna sam. Naporno sam radila, rezul-tat je tu. Ko zna, mo`da u Segedinu na Sve-tskom prvenstvu budem jo{ bolja. Dve se-kunde, za koliko je bila br`a Katalin Kova~,nisu nedosti`ne. Trudi}u se...

U Segedinu se vozi za olimpijsku normu.- Bi}e mi sada posle srebra mnogo lak{e.Antonija je posebno zahvalila Olimpij-

skom komitetu Srbije.- U~inili su velike napore da imamo ma-

ksimalne uslove za rad. Mislim da smo imto vratili. Pokazali smo kvalitet, a postojiveliki prostor za napredak. Nadam se da }ese posle ovoga i polo`aj kajaka{kog sportapopraviti - zaklju~ila je Antonija Na|. �

Sport Takmi~enjeAtletika Dijamant. liga i SP Daegu (27.8-4.9)Tenis Rolan Garos, US openBoks SP Baku (22.9-10.10)Rvanje SP Istanbul (13-18.9)Ko{arka EP Litvanija (31.8-18.9)Plivanje SP [angaj (16-31.7)Biciklizam SP Kopenhagen (19-25.9)Triatlon EP [panija (24-26. 6) ili SP Peking (10-11.9)Veslanje SP Bled (28.8-4.9)Odbojka Svetski kup Japan (4-18.11)Kajak kanu SP Segedin (18-21.8)Tekvondo Kup Baku (30.6-3.7)

Kvalifikaciona takmi~enja za OI

Kvote i norme za OI

B normaB normaB normaA normaB norma

A normaA norma

JO[ DA OBEZBEDI OLIMPIJSKUVIZU Antonija Na| osvojilamedalju pred svojom publikom

Strelja{tvo Disciplina1. Zorana Arunovi} vazdu{ni pi{tolj2. Andrija Zlati} vazdu{ni pi{tolj3. Damir Mikec vazdu{ni pi{tolj4. Nemanja Mirosavljev pu{ka5. Dimitrije Grgi} vazdu{ni pi{tolj6. Ivana Maksimovi} pu{ka7. Andrea Arsovi} pu{kaPlivanje1. Milorad ^avi} delfin 100 m2. Ivan Len|er delfin 100 mAtletika1. Nenad Filipovi} hodanje 50 km2. Vladimir Savanovi} hodanje 50 km3. Dragana Toma{evi} disk4. Asmir Kola{inac kugla5. Milan Jotanovi} kuglaVaterpolo mu{ka reprezentacija

18 �Olimpijska revija jun 2011.

`enske fudbalske selekcije.Izvr{ni direktor BOA Endi Hant pre nekoli-

ko dana rekao je da nikada u poslednje dve go-dine, koliko je na toj funkciji, nije bio toliko ve-

liki optimista da }e biti potpisan spo-razum, kao {to je u ovom trenutku:

- Jedan od najlep{ih trenutakapredstoje}ih igara bio bi kada

bi na teren zakora~ila ekipasastavljena od najboljih fud-balera Velike Britanije. Neza-mislivo je da London i Brita-nija budu doma}ini najve}esportske manifestacije nasvetu, a da nemaju predstav-nika u fudbalu, za koji sesmatra da je ro|en upravona na{em podneblju i da suovde ljudi najvi{e posve}eni

toj igri. Zato sam siguran, na-

jvi{e u poslednje dve godine koliko sam naovom mestu, da }emo imati timove i u `en-skoj i u mu{koj konkurenciji - rekao je Hant.

Problem je {to se fudbalske asocijacije [ko-tske, Velsa i Severne Irske protive „istorij-skom sporazumu“, jer strahuju da bi posle OI2012. mogle trajno da izgube mogu}nost sa-mostalnog nastupa na velikim takmi~enjima,a trenutno je svaki od saveza punopravni ~lan

O N I S U V E ] U L O N D O N U

[panci, [vajcarci i Belorusi overili vize

Fudbaleri [panije, [vajcarske i Belo-rusije do 21 godine osvojili su prva trimesta na Evropskom prvenstvu koje jeodr`ano u Danskoj i tako izborili pla-sman na Olimpijske igre u Londonu.„Furija“ je u finalu pobedila [vajcarce,dok su Belorusi u odlu~uju}oj utakmiciza plasman na Igre savladali nacionalnitim ^e{ke. Pored pomenutih selekcija idoma}ina turnira Velike Britanije u~e{}ena Igrama izborile su za sada selekcijeBrazila i Urugvaja iz Ju`ne Amerike.

�Posle pola veka Englezi, Vel{ani, [koti i Severni Irci igra}e na Igrama u Londonu pod zastavom Velike Britanije, najavio britanski olimpijski komitet �Glavne zvezde drim-tima bili bi Bejl, Vil{ir, Volkot, Remzi, verovatno i veterani Gigs i Bekam, koji se pominje i kao mogu}i selektor

Glasoviprotiv[kotska, Vels iSeverna Irska idalje se protive„istorijskomsporazumu“ izstraha da bi po-sle OI mogletrajno da izgubefudbalskusamostalnost

Ujedinjeno fudbalsko k

�Vladimir Tomkovi}

Britanska olimpijska asocijacija(BOA) ponosno je krajem junanajavila potpisivanje istorijskogsporazuma izme|u fudbalskihsaveza svih ~lanica UjedinjenogKraljevstva, koji bi garantovao

da }e na Igrama u Londonu 2012. godineu~estvovati fudbalski tim sastavljen od naj-boljih igra~a sa Ostrva.

Predsednik Hant optimistaTako bi se prvi put posle pola veka u istom

timu na{li Englezi, [koti, Vel{ani i Severni Ir-ci... BOA je ve} nalo`ila selektorima ~etiri fu-dbalska saveza da dostave spiskove igra~a iigra~ica za koje smatraju da bi trebalo da na-stupe na OI, a za godinu dana sa tih spisko-va bi}e oformljeni kona~ni sastavi mu{ke i

ON ]EIGRATISIGURNOD`ek Vil{ir

SELEKTOR I IGRA^?Dejvid Bekam

jun 2011. Olimpijska revija� 19

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

UEFA i FIFA.Me|utim, Britan-ski olimpijski ko-mitet saop{tio je dasporazum o zajedni-~kom nastupu neobavezuje igra~e da inakon Londona 2012.godine nastupaju uistom timu.

Igra~i do 23 godine plustrojica starijih

Zagovornik idejeda zajedni~ki sastavOstrvljana zaigra u Lo-ndonu upravo je biopredsednik FIFASep Blater. On je,me|utim, rekao da bireprezentacija VelikeBritanije mogla da budesastavljena samo od En-gleza, ukoliko ne do|edo sporazuma. Kada bi sviBritanci stali pod jednu za-stavu, onda bi njihov tim usvakoj varijanti bio favo-

rit za osvajanjezlatne medalje. Po-red mladih lavovapoput Smolinga,Bejla, Vil{ira, Ra-mzija, Velbeka,priliku bi sigur-no dobio i ne-ko od legendi

poput Vel{aninaRajana Gigsa, Ir-ca Arona Hjuza,

[kota Krega Gor-dona, a spekuli-{e se da bi Dej-vid Bekammogao da bu-de kapiten, pa

~ak i selektortog tima!

Pravo u~e{}a ima-ju samo igra~i do 23 godi-ne, odnosno trojica stari-jih fudbalera. Poslednji

put Britanci su bili ujedinjeni 1960. godinekada je na Igrama u Rimu Jugoslavija osvoji-

la prvo mesto. Fudbalska selekcija Velike Bri-tanije u~estvovala je devet puta na OI, a 1908.i 1912. godine osvajala je i zlatne medalje. �

T R E ] I P U T U L O N D O N U

Predstavljena olimpijska baklja

Organizatori Letnjih olimpijskih igara 2012.godine predstavili su u Londonu baklju ko-jom }e biti prenet olimpijski plamen na cere-moniji otvaranja. Ona je sa~injena od zlatnihaluminijumskih cevi koje ~ine mre`u sa osamhiljada rupa, {to je broj nosilaca baklje i miljakoje }e pre}i tokom 70 dana puta kroz VelikuBritaniju. Trouglasti oblik baklje simbolizujeLondon kao trostrukog doma}ina Olimpij-skih igara: 1908, 1948. i 2012. godine. �

Mu{ka reprezentacija Velike Britanije

Kreg Gordon ([kotska, Sanderlend)*� Kajl Voker (Engleska, Totenhem), KrisSmoling (Engleska, Man~ester junajted),Aron Hjuz (S. Irska, Fulam)* , Geret Bejl(Vels, Totenhem) �Aron Ramzi (Vels, Ar-senal), D`ek Vil{ir (Engleska, Arsenal),Teo Volkot (Engleska, Arsenal), Rajan Gi-gs (Vels, Man~ester junajted)* �DanielStarid` (Engleska, ^elzi), Deni Velbek(Engleska, Man~ester junajted)

Selektor: Dejvid Bekam* obele`eni igra~i su stariji od 23 godine

o kraljevstvo

Zaboravite na doping!

Slede}e Olimpijske igre bi}e takmi~enje nakojem }e se obaviti najvi{e antidoping testo-va u istoriji sporta, saop{teno je u sedi{tuSvetske antidoping agencije (WADA). Profe-sor Dejvid Kovan, {ef Odseka za kontroludroge na Koled`u London, koji u Engleskojjedini ima akreditovanu laboratoriju za WA-DA testove, isti~e da }e za vreme Igara „bitiobavljeno vi{e od 5.000 testova“.

- Ukoliko ste se drogirali i to `elite da radi-te na OI, onda nemojte ni da dolazite u Lon-don - jasan je bio profesor Kovan. �

N I K A D V E ] A K O N T R O L A

TANDEMIZ VELSAGigs i Bejl

UDARNAIGLATeo Volkot

PONOSAN Sebastijan Kou, prvi ~ovekOrganizacionog komiteta, sa novom bakljom

20 �Olimpijska revija jun 2011.

Mi smovetar u le|asrpskomsportu�Politika na{e kompanije je da pru`amo

podr{ku kolektivima i pojedincima koji posti`u

izvanredne rezultate � Najbolji idu uz najbolje,

u to ime odlu~ili smo da budemo uz na{e

olimpijce na putu za London 2012. godine

Intervju Mila Jezdimirovi}, „Dunav osiguranje“

Po ~emu je ‘Dunav osiguranje’ na prvom mestu

�po visini ukupne premije (139 miliona evra)

�po broju izdatih polisa (1.107.641)�po brzini i visini isplate od{teta

(67,2 miliona evra)�po broju voza~a koji nam veruju

(gotovo pola miliona osiguranih vozila)�po veli~ini prodajne mre`e

(vi{e od 600 prodajnih mesta)�po godi{njem iznosu poreza i

doprinosa dr`avi (23 miliona evra)�po broju zaposlenih

Mila Jezdimirovi}, direktorkakompanije „Dunav osigura-nja“, srebrnog sponzora Oli-mpijskog komiteta Srbije, ka-`e da najve}e osiguravaju}edru{tvo u na{oj zemlji ose}a

odgovornost i potrebu da poma`e uspe{ne po-jedince i ustanove iz oblasti kulture, sporta iumetnosti.

Gospo|a Jezdimirovi}, u intervjuu za junskibroj „Olimpijske revije“, isti~e da „Dunav osi-guranje“ za finansijsku podr{ku koju pru`aOKS-u i sportistima koji se pripremaju za Lon-don dobija vrhunske rezultate i promovisanjenajvi{ih dru{tvenih vrlina.

��Poznati ste kao renomirana ku}a koja po-ma`e sport. [ta je bio razlog da pomogne-te olimpijski pokret u Srbiji i koji su kon-kretni potezi povu~eni nakon potpisiva-nja sponzorskog ugovora pre 18 meseci?

- Kompanija ‘Dunav osiguranje’ ba{tini tra-diciju dugu vi{e od 140 godina i danas zauzi-ma lidersku poziciju u oblasti osiguranja u Sr-biji. Za sve ove godine nau~ili smo {ta je rad,{ta je profesionalizam, kako posti}i vrhunskeuspehe, ali i to da najbolji uvek moraju stajatiuz najbolje. U to ime odlu~ili smo da podr`i-mo na{e olimpijce na putu za London 2012.godine, pa smo uz njih stali kao „srebrni spo-nzor Olimpijskog komiteta Srbije“. Osnovni ra-zlog {to smo uz olimpijce, svakako, jeste na{a`elja da budemo u dru{tvu najboljih promote-ra vrhunskih vrednosti. Osim toga, u okvirusvoje politike dru{tveno odgovornog poslova-nja, smatramo da podr{ku uvek treba pru`itikolektivima i pojedincima koji zaista posti`uizvanredne rezultate; na taj na~in, dajemo imvetar u le|a kad im je najpotrebnije.

��Kompanija „Dunav osiguranje“ najve}a

jun 2011. Olimpijska revija� 21

DUNAV OSIGURANJE

je organizacija ove vrste u Srbiji.- ‘Dunàv osigurànje’ jedina je nacionalna

osiguravaju}a ku}a koja u svojoj ponudi, sa vi-{e od 90 usluga, ima sve vrste osiguranja. ^i-njenice i statisti~ki podaci (vidi tabelu) jasnopokazuju da je u osiguravaju}oj delatnosti Ko-mpanija ‘Dunav osiguranje’ prva po mnogo ~e-mu. Prednja~imo i u oblasti ne`ivotnih osigu-ranja sa 29,6 odsto tr`i{nog u~e{}a, a i prvasmo kompanija s reosiguravaju}om ku}om(‘Dunav Re’ pokrivà oko 60 odsto domà}eg tr-`i{ta reosigurànjà). Imamo i penzijski fond sa41,89 procenata u~e{}a na doma}em tr`i{tu.Ovi rezultati govore sami za sebe.

��Mo`ete li da je predstavite u najkra}im cr-tama i navedete u kojim ste oblastima ak-tivni kao sponzori?

- Kao velika i sna`na nacionalna kompanija,‘Dunav osiguranje“ ima posebnu odgovornostprema dr`avi, klijentima i dru{tvu u celosti. Uokviru svoje politike dru{tveno odgovornogposlovanja, poma`emo niz projekata razli~i-tih institucija, organizacija i pojedinaca u obla-sti kulture, sporta i umetnosti, sa `eljom dadeo ostvarenog profita vratimo {iroj dru{tve-noj zajednici. Na{e dru{tvo pomoglo nam jeda postanemo lider, zato nastojimo da se odu-`imo pru`aju}i mu podr{ku i ula`u}i sredstvau njegove najperspektivnije segmente. S veli-kim zadovoljstvom stojimo iza brojnih uspe-{nih pojedinaca i kolektiva, koji su dali zna~a-jan doprinos na{oj zajednici.

��Za sve sportiste iz programa finansiranja

olimpijskih priprema „London 2012“, po-red osnovne finansijske podr{ke, obezbe-dili ste i kolektivnu polisu za osiguranjeod posledica nezgode, kao i putno zdrav-stveno osiguranje. [ta va{a ku}a dobija

O ^ E L N I C I M A O K S - a

Najbolji ambasadori na{e zemlje

��Koliko je ~injenica da su na ~elu OKSpoznati, ali mladi sportski radnici uti-cala na odluku da postanete deo oli-mpijske porodice u Srbiji?

- @elim da istaknem da su na ~elu OKS presvega vrhunski sportisti, koji su najpre ostva-rili izvanredne rezultate, a potom bili i naj-bolji ambasadori na{e zemlje. Njihova mla-dost, entuzijazam i marljivost, u najlep{emsmislu re~i, uticali su ne samo na usposta-vljanje saradnje, ve} i na njeno ja~anje iz da-na u dan. Mi u kompaniji ‘Dunav osiguranje’zaista smo vrlo ponosni {to nam je, na obos-trano zadovoljstvo, otvoreno to polje.

SPONZORSKI PUL

promocijom preko Olimpijskog komitetaSrbije, a {ta OKS dobija iz ove saradnje?

- Za sportiste koji su svakodnevno izlo`enirizicima od povreda, a posebno u vreme tak-mi~enja, osiguranje od posledica nezgode izu-zetno je va`no. Sasvim je prirodno da na{a ko-mpanija, kao partner Olimpijskog saveza,obezbedi osiguranje za srpske olimpijce. Ta-ko|e, za njih je od izuzetne va`nosti i `ivotnoosiguranje, kao neka vrsta obezbe|enja za go-dine kada vi{e ne}e biti aktivni sportisti. Ono{to zauzvrat dobijamo ima nemerljivu vred-nost - vrhunske rezultate na{ih najboljih spo-rtista, koji su nosioci vrlina i promoteri vred-nosti koje i mi u kompaniji favorizujemo. Osimtoga, mi smo deo svih promotivnih aktivnos-ti Olimpijskog komiteta Srbije, koje se, zahva-ljuju}i njihovom stru~nom timu, uvek sprovo-de na visokom nivou. Na{i klijenti, u svakomsmislu, mogu da nas percepiraju kao ono naj-bolje u Srbiji kad je o osiguranju re~. Odnosprema najvrednijim ~lanovima dru{tvene za-jednice, svakako, ogledalo je odgovornog od-nosa i prema osiguranicima.

��Kakva su va{a o~ekivanja od takmi~enjau Londonu?

- Gajimo puno poverenje u na{e sportiste ine sumnjamo da }e se boriti za vrhunske rezu-ltate. ^injenica da su se na{li na putu za Lon-don 2012. godine ve} potvr|uje njihovu vred-nost. @elimo im mnogo sre}e, uspeha i pregr-{t medalja, uz obe}anje da }emo i u Londonusvim srcem biti uz njih. ��

SREBRNI SPONZOR Jezdimirovi} i Divac

22 �Olimpijska revija jun 2011.

odr`anom za vreme Igara, dobili status obave-znih olimpijskih sportova. Tako su u 16 dana,od 28. jula do 12. avgusta, koliko traju i dana-{nje igre, odr`ana takmi~enja u 12 sportova ito: akvatici, atletici, biciklizmu, boksu, vesla-nju, gimnastici, dizanju tegova, jedrenju, ko-nji~kom sportu, ma~evanju, modernom peto-

boju i rvanju. Pre toga su orga-nizovane fudbalske utakmice iprvi put, turnir u hokeju na tra-vi, po{to se smatralo da su ovisportovi komercijalni i mogudoneti visok prihod. To se po-kazalo kao istinito i samo je fu-dbal doneo tre}inu ukupnogprihoda na IX olimpijskim igra-ma.

U nezvani~nom programu or-ganizovan je i turnir u lakrosu iprvi put je na OI predstavljenako{arka, i to utakmicom dvadoma}a tima.

Na ovim su Igrama uvedene idiscipline za `ene u atletici i gi-mnastici. Nakon trke na 800metara za `ene, u kojoj je neko-liko takmi~arki trku zavr{ilopotpuno iscrpljeno, procenjenoje da `ene nisu dovoljno izdr-`ljive za duge atletske trke.Zbog toga su sve do 1960. u pro-gramu takmi~enja, kod `ena,bile samo trka~ke discipline domaksimalno 200 metara. Ame-rikanka Elizabeta Robinson(100 m) prva je olimpijska po-bednica u atletici.

Dugo je postojao problem izme|u amateri-zma i profesionalizma, kojim se bavio MOK.Na VIII kongresu odr`anom u Pragu 1925. pos-tavilo se pitanje kompenzacije, ali nije nai{lo

� Devete olimpijske igre bile su prve na kojima nije prisustvovao njihov osniva~, prve na kojima su se `ene takmi~ile u atletici i gimnastici i poslednje koje su trajale dva i po meseca

�Marija Stoji}

Devete letnje olimpijske igre odr-`ane su u Amsterdamu 1928. go-dine. Ovo su bile prve igre na ko-jima je upaljen Olimpijski pla-men, koji je goreo sve vreme dokje trajalo takmi~e-

nje. Prvi put je defile sportistaizveden tako da su prvo iza{lisportisti Gr~ke, postojbine Igara,zatim sportisti ostalih zemalja poabacednom redu imena dr`ava,a kao poslednji predstavnici ze-mlje doma}ina Holandije.

Ovakav raspored sportista udefileu je od tada deo protokolotvaranja Igara. Takmi~ilo se u 14sportova i 109 disciplina uz u~e-{}e 3.014 sportista i to 2.724 mu-{karca i 290 `ena iz 46 zemalja.Amsterdam se kandidovao za or-ganizatora Igara i 1920. i 1924, alije tu ~ast dobio tek u tre}em po-ku{aju 1928. godine, kada je pro-tivkandidat bio Los An|eles.

Olimpijske igre je otvorio pri-nc Hendrik, kao punomo}nikkraljice Vilhelmine, i to je prviput da poglavar nije prisustvo-vao otvaranju Igara. Kraljica jeodbila da se vrati ranije sa odmo-ra iz Norve{ke, jer se prethodnoniko iz Organizacionog komitetanije sa njom konsultovao oko da-tuma po~etka Igara.

Ovo su bile poslednje igre ko-je su trajale nekoliko meseci. Zapo~ete su 17.maja, a trajale su sve do 12. avgusta, ali je tadado{lo do utvr|ivanja olimpijskih sportova, ko-ji su u Amsterdamu na 21. zasedanju MOK,

Prvi plamen goreou Amsterdamu

Sportovi � Akvatika� Atletika� Biciklizam� Boks� Veslanje� Gimnastika� Dizanje tegova� Jedrenje� Konji~ki sport� Ma~evanje� Moderni petoboj� Rvanje� Fudbal� Hokej

OLIMPIJSKA ^ITANKA

na dobar odziv. Dr`avno finansiranje sportistanije odobreno, mada je usvojeno da se sporti-stima pokriju tro{kovi za najvi{e 15 dana. Ku-berten se, zbog bolesti, povukao sa mestapredsednika, a za novog je izabran Belgijanacgrof Anri de Baje-Latur, sa osmogodi{njimmandatom. Ove igre su bile prve moderne OIna kojima nije prisustvovao njihov osniva~. Naovom kongresu donesena je i odluka da se zi-mske olimpijske igre potpuno osamostale i dase pro{iri njihov program. Tada su i prethod-ne igre u [amoniju progla{ene za I zimske oli-mpijske igre.

Te 1925. godine u Frankfurtu su odr`anePrve radni~ke olimpijske igre, na kojima jeu~estvovalo stotinu hiljada radnika, sporti-sta i posmatra~a. One nisu bile pod okriljemMOK, ali su zbog velike popularnosti bileodr`ane i 1929, 1933. i 1937. godine. Zanimlji-vo je da je organizacija Igara u Amsterdamu1928. prvi put pomognuta i komercijalnimsponzorstvima, kao {to je „Koka-Kola“. Ta~injenica i dalje nije promenila stav MOK-ao potpunom amaterizmu sportista, koji jo{dugo nisu smeli imati bilo kakav komercijal-ni ugovor vezan uz bavljenje sportom, akosu `eleli da nastupaju na Igrama.

Veoma je zna~ajno ista}i povratak nema-~kih sportista na Olimpijske igre, nakon An-tverpena i Pariza, gde nisu u~estvovali, zboguloge koju je Nema~ka imala u Prvom svet-skom ratu. Nemci su osvojili 10 zlatnih me-dalja, sedam srebrnih i 14 bronzanih, i zau-zeli drugo mesto, iza SAD. Tre}e mesto pri-

palo je Fincima, zahvaljuju}i uspesima nji-hovih atleti~ara, posebno Pava Nurmija, ko-ji je pobedio na 10.000 metara i osvojio svo-ju devetu zlatnu medalju. On je poslednjiput u~estvovao na Olimpijskim igrama, kaoi D`oni Vajsmiler, koji je osvojio dve zlatnemedalje u Amsterdamu. Sportisti iz Azije pr-vi put su osvojili zlatne medalje - Mikio Oda(Japan) u troskoku, a njegov zemljak Jo{iju-ki Curuta u plivanju na 200 metara prsno.

Jugoslavija je na OI u Amsterdamu u~estvo-vala sa 34 takmi~ara u {est sportova (atletika,biciklizam, gimnastika, ma~evanje, rvanje i fu-dbal), osvojiv{i 17. mesto po broju osvojenihmedalja. Najuspe{niji su bili gimnasti~ari, ko-ji su osvojili svih pet jugoslovenskih medalja -jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane.

Najuspe{niji je ponovo bio Leon [tukelj,koji je imao ve} trideset godina, osvojiv{izlato na krugovima i dve bronze u vi{eboju.Pored njega medalje je osvojio i Josip Primo-`i~ - ekipnu medalju i drugu bronzu osvojioje u preskoku.

Jugoslovenski fudbaleri su ponovo Olimpi-jske igre zavr{ili bez pobede, a petorica rva~agr~ko-rimskim stilom zabele`ila su dve. Dvo-jica ma~evalaca i trojica atleti~ara zavr{ila sutakmi~enje u kvalifikacijama, maratonac Di-mitrije Stefanovi} bio je 53, a biciklisti su bilidaleko iza najboljih.

Na IX olimpijskim igrama poslednji putsu pobednici progla{avani poslednjeg danaigara. �

Jun 2011. Olimpijska revija� 23

Z A N I M L J I V O S T I

Patka na plivali{tu

Australijski vesla~ Robert Pirs u ~etvr-tfinalu takmi~enja u skulu primetio je pre-ko ramena patku koja je mirno vodila svo-je pa~i}e, presecaju}i mu put. Pirs je po-digao vesla zaustavljaju}i ~amac, a Fran-cuz ga je sustigao i odmakao za pet du`i-na. Kada su pa~i}i sa patkom pro{li, Pirsje zaveslao iz sve snage i stigao prvi. Ka-snije je u finalu osvojio zlatnu medalju.