5

� STRANA 7� STRANA 6

OLIMPIJSKA

SAMBAU RIJU 2016.

Vankuver za razvojzimskih sportova

„Merkator“ zlatan sponzor OKS-a

U Kopenhagenu je od 3. do 5 okto-

bra odr`an 13. olimpijski kongres,

godinama unazad pripreman sa

idejom da odlukama i zaklju~cima

doprinese unapre|enju olimpijskog

pokreta na svih pet kontinenata.

Ovaj veli~anstveni skup oko

1.200 ~lanova i po~asnih ~lanova

MOK-a, predstavnika Me|unarod-

nih federacija i nacionalnih olimpi-

jskih komiteta, organizacionih ko-

miteta Olimpijskih igara, sportista

sa svojim pratiocima (trenerima,

doktorima, medicinskim oso-

bljem), sudija i tehni~kih lica, olim-

pijskih partnera i predstavnika me-

dija poku{ao je da „ispita“ puls oli-

mpijskog pokreta analiziraju}i nje-

gove slabosti i snage, predstavljaju-

}i prilike i rizike koje preuzima.

Kongres je otvorio Ban Ki Mun,

generalni sekretar Ujedinjenih na-

cija, zajedno sa @akom Rogom,

predsednikom MOK-a. Obojica su

ovom prilikom istakli sjajnu zajed-

ni~ku saradnju i ciljeve.

- Sport je prisutan svuda u svetu -

istakao je ovom prilikom Ban Ki

Mun. - Imao sam priliku da vidim

narode koji se bore za goli opstanak,

mesta kojima su ratovi odneli sve,

ali u trenutku kada se pojavi lopta,

bez obzira da li je od gume, plasti~-

ne kese ili novinske hartije, snovi

kao da se ponovo stvaraju i nada

uzdi`e. Kada biste mene li~no pita-

li da u ovom trenutku pretr~im ne-

koliko metara, ostao bih bez daha.

Ali kada je u pitanju borba za svet ~i-

stiji, zdraviji, mirniji, sa vi{e prospe-

riteta i odr`ivosti, tr~ao bih kao oli-

mpijski {ampion. Skupio bih ener-

giju i tr~ao bez daha samo da stig-

nem do cilja. Pozivam vas da mi se

pridru`ite i zajedno osvojimo zlato.

@ak Rog je prisutnim delegatima

ukazao da treba da budu „intelek-

tualno vo|stvo“ u nameri o~uvanja

i odr`anja olimpijskog pokreta.

- Razgovaramo o sportistima,

Igrama, strukturi pokreta, mladima

i digitalnoj revoluciji. Da vidimo gde

se nalazimo danas i kuda idemo.

Moramo da se vratimo na na{e

osnovne ciljeve i na ono {ta su na{i

osniva~i `eleli od nas - rekao je Rog.

Prethodni Kongres odr`an je

1994. godine u Parizu od kada se

na{ svet mnogo promenio. Cilj

ovog Kongresa pored ve} pomenu-

tog je bio da integri{e Olimpijski

pokret u godini 2009. i kroz teme

predstavi ono {to spaja Olimpijski

pokret dana{njice na svim meridi-

janima. Od tada do danas MOK

odr`ava veoma bliske kontakte sa

mnogim me|unarodnim organiza-

cijama, ali pre svega sa Ujedinje-

nim nacijama, u cilju ostvarivanja

milenijumskih ciljeva, borbe protiv

gladi i dr. Zaklju~ci kongresa u Ko-

penhagenu 2009. bi}e u vidu pre-

poruka prosle|eni svim ~lanovima

MOK-a u cilju odr`anja jedinstve-

nosti jednog od najve}ih i najkom-

paktnijih pokreta u svetu.

Podsetimo, odluke sa Kongresa

MOK-a su zaista tokom istorije

kreirali politiku pokreta. Tako, na

primer, u Varni 1973. godine je i

zvani~no zavr{ena diskusija oko

amaterizma u sportu, ~ime je spo-

rtistima kojima je sport jedino `ivo-

tno opredeljenje omogu}ilo da i fi-

nansijski profitiraju od svog rada. U

Baden-Badenu 1981. godine spor-

tisti su prvi put preuzeli svoju re~ u

MOK-u, pored ostalog tada je osno-

vana i Sportska komisija MOK-a. U

Parizu 1994. godine delegati su se

bavili za{titom okoline i mediji su

prvi put imali priliku da govore na

Kongresu zajedno sa ostalim dele-

gatima.

3

� U KOPENHAGENU ODR@AN 13. OLIMPIJSKI KONGRES, KOJI JE ISPUNIO O^EKIVANJA MOK I UN

Sport spaja svet

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

TEME DOSADA[NJIH KONGRESA

1894: Pariz - Obnova Olimpijskih igara

1897: Avr - Sportska higijena i pedagogija

1905: Brisel - Sport i fizi~ko obrazovanje

1906: Pariz - Umetnost, literatura i sport

1913: Lozana - Sportska psihologija i fiziologija

1914: Pariz - Olimpijska pravila

1921: Lozana - Olimpijska pravila

1925: Prag - Sportska pedagogija i olimpijska pravila

1930: Berlin - Olimpijska pravila

1973: Varna - Sport za mir u svetu

1981: Baden-Baden - Ujedinjeni za i u sportu

1994: Pariz - Vek olimpijskih kongresa - za ujedinjenje

2009: Kopenhagen - Olimpijski pokret u dru{tvu

SIMBOL SARADNJE

Delegati na sve~anom otvaranjuXIII olimpijskog kongresa imali supriliku da osete snagu sporta sim-boli~no iskazanu u formi plasti~nelopte i lanca. Naime, Ban Ki Mun,generalni sekretar UN, je u svomizlaganju pred oko 1.200 delegata naovom skupu kao primer pokazao ru-~no izra|enu loptu. Loptu su izradi-la deca iz Najrobija koja su ih napra-vila kao zamenu za prave lopte kojesu dobili od predstavnika UN.

Ovu loptu je potpisao @ak Rog,predsednik MOK-a, u znak podr{keolimpijske porodice projektima Uje-dinjenih nacija i svima koji su stra-dali da bi ostvarili jedan od ciljevaove organizacije, u ovom slu~aju bo-rbu protiv siroma{tva i gladi u Afri-ci. Simbolika lopte je razmena sara-dnje izme|u ove dve organizacije ko-ja traje unazad godinama.

- Kao organizacija koja je okrenu-ta sportu, mi ne mo`emo da svetmenjamo na svoju ruku, ali mo`emoda ga u~inimo boljem mestom za ̀ i-vot - istakao je @ak Rog ovim povo-dom na Kongresu u Kopenhagenu.

Brazilski grad ubedljivo ispred Madrida u posglasanja Prvi put u istoriji Igre u Ju`noj Americevocira budu}u karnevalsku atmosferu tokom ta

Rioolimpijski g

POZNLETNJIHIGARA

Ba{ kao u ritmu izazov-

ne sambe, Rio je u

Kopenhagenu osvojio

sve prave glasove. ^i-

kago je imao Baraka

Obamu, Tokio ~etiri milijarde

dolara na bankovnom ra~unu,

Madrid mo}ne prijatelje u kam-

panji. Ali ni{ta od toga o~igled-

no nije bilo presudno tokom

glasanja za organizatora Letnjih

olimpijskih igara 2016. godine.

Rio de @aneiro je imao samo pri-

~u o neostvarenom snu i oko

400 miliona sportskih zaljublje-

nika koji su ulo`ili sve svoje na-

de da }e Igre najzad sti}i i blizu

njih. Me|unarodni olimpijski

komitet ovog puta je imao ose-

}aja i za ovu `elju.

Olimpijci, vidimo se na pla`i

Kopakabana 2016. Karneval mo-

`e da po~ne.

Dan odluke za doma}ina na-

jve}e sportske smotre 2016. go-

dine u Kopehagenu, 2. oktobar,

bio je daleko od atmosfere bra-

zilskog sunca i zabave. U ki{noj

danskoj prestonici, u jesenjoj

atmosferi evropskog grada, gde

je doneta kona~na odluka, ~la-

novi MOK-a su 28. olimpijadu

modernog doba poslali u grad

kontroverzi, zabave i kriminala,

romanse i favela, pla`a i plani-

na. O~i odgovornih su se zatvo-

rile pred realnim rizicima i fo-

kusirale da Igre dopru i do kon-

tinenta do koga do sada nisu

stigle.

- Do{lo je vreme Brazila - re-

kao je harizmati~ni predsednik

ove zemlje Luis Inacio Lula da

Silva.

Na veliko iznena|enje brojnih

poznavaoca prilika uo~i izbora o

doma}inu, ^ikago, koji je va`io

za favorita br. 2 i ~iji je organiza-

cioni odbor u Kopenhagen sti-

gao u pratnji brojnih olimpijaca,

poslenika sporta i po mnogima

previ{e pretenciozno s predsed-

GLASANJE

PRVA RUNDA

Madrid 28

Rio de @aneiro 26

Tokio 22

^ikago 18

DRUGA RUNDA

Rio de @aneiro 46

Madrid 29

Tokio 20

TRE]A RUNDA

Rio de @aneiro 66

Madrid 32

5

slednjem krugu ci Slavlje na ulicamaakmi~enja 2016.

ograd

NAT DOMA]INH OLIMPIJSKIH2016. GODINE

bana, zapo~elo je karnevalsko

slavlje koje su ubrzo pro{irilo i

na ceo grad.

- Ovo je veliki dan za Rio, mo-

ju zemlju, Ju`nu Ameriku, ali i

ceo olimpijski pokret - istakao je

Da Silva, ~ije fotografije kako

pla~e od sre}e su obi{le svet.

S mnogo strasti i emocija, uos-

talom kao i svi njegovi sunarod-

nici tokom kampanje, ~lanovi

Organizacionog odbora za dobi-

janje Igara u Riju, Da Silva je

neumorno lobirao, sa dve osnov-

ne poruke: prva je da Olimpijada

nikada od 1896. nije odr`ana u

Ju`noj Americi, a druga je sadr-

`ana u poruci: „Da li samo boga-

te dr`ave imaju pravo da organi-

zuju Olimpijske igre?“ U danskoj

prestonici, uz Da Silvu su bili i le-

gendarni, biv{i predsednik FIFA,

94-godi{nji @oao Avelan`, fudba-

lski as Pele, mnogobrojni osvaja-

~i olimpijskih medalja...

Olimpijske igre u Riju odr`a}e

se od 7. do 18. septembra 2016.

godine. U zemlji fudbala i kafe, a

sada se mo`e re}i i fudbalskog

prvenstva i Olimpijskih igara

(svetski {ampionat bi}e odr`an

2014. u Riju), zemlji koja je ve}

danas deseta na planeti po eko-

nomskoj snazi, a analize ka`u da

}e, ako se sada{nji trend razvoja

nastavi, 2016. biti ~ak na petoj

poziciji. Brazilska vlada je garan-

tovala bud`et od 10 milijardi

evra - najve}i me|u ~etiri kandi-

data, {to je tako|e bilo od velikog

zna~aja za MOK tokom glasanja.

Predstavljanje, koje je do sada

bilo bajkovito (sa sve prirodnim

lepotama ove zemlje), od sada

postaje realizacija do koje se ne

dolazi tako lako. Iz dana{nje pe-

rspektive glavni problem Rija je

visoka stopa kriminala: na ulica-

ma ovog grada pro{le godine

ubijeno je 2.069 ljudi, zatim ne-

dovoljno razvijena infrastruktu-

ra, sportski objekti...

Olak{avaju}a okolnost je {to

}e se u Brazilu 2014. odr`ati Sve-

tsko fudbalsko prvenstvo, ~ime

su se Brazil i Rio se priklju~ili

malom broju zemalja (Meksiko

1968. i 1970, Nema~ka 1972. i

1974. i SAD 1994. i 1996.) u koji-

ma su, u razmaku od samo dve

godine, odr`ana dva najzna~aj-

nija sportska doga|aja.

TU@NI MADRI\ANI

Iznena|enje tokom fini{a trke za dobijanje organizacije predstavlja-ju i odli~an plasman Madrida i borba do poslednjeg daha. Protiv glav-nog grada [panije ipak je bila neumoljiva prepreka - ~injenica da su2012. Igre u Londonu, pa zimske u So~iju 2014, a Atinu 2004. i da nespominjemo - odnosno Igre na tlu evropskog kontinenta. S druge stra-ne, ogroman uticaj 91-godi{njeg Huana Antonija Samarana, ~ovekasa vi{e od dve decenije sta`a na ~elnom mestu MOK-a, zajedno sa `e-ljom stanovnika ove zemlje da ponovo, posle 1992. godine, budu do-ma}ini olimpijcima, odgovor su na neo~ekivano veliki broj glasova nakraju trke.

^ESTITKE DIVCA

^estitanjima organizatorimabudu}ih Igara u KopehagenuKarlosu Arturu Nuzmanu ipredsedniku Brazila Luisu da Si-lvi pridru`io se i Vlade Divac,predsednik Olimpijskog komite-ta Srbije.

„U ime Olimpijskog komitetaSrbije, svih sportista Srbije isvoje li~no ime ~estitam Vamdobijanje organizacije najve}egplanetarnog takmi~enja. Sigu-ran sam da }e Brazil sa Vamana ~elu, kao izuzetna sportskanacija, poznata po prijateljstvui gostoprimstvu, organizovatiIgre za pam}enje. Ceo svet sanestrpljenjem i rado{}u o~eku-je takmi~enja na prvim Igramakoje }e se organizovati u Ju`nojAmerici.“

Predstavnici OKS-a su u~e-stvovali u radu 13. olimpijskogkongresa i tom prilikom imaliniz bilateralnih susreta sa pred-stavnicima Me|unarodnog oli-mpijskog komiteta, Nacionalniholimpijskih komiteta i Organiza-cionih komiteta predstoje}ihOlimpijskih igara (Vankuver, Lo-ndon i So~i).

nikom Barakom Obamom i pr-

vom damom SAD Mi{el, izba~en

je u prvoj rundi glasanja. Dobio

je samo 18 glasova. Igru su na-

stavili Tokio, Madrid i Rio.

- Olimpijske igre 2016. godine,

31. po redu, odr`a}e se u Rio de

@aneiru - izjavio je ne{to pre 19

~asova u petak, 2. oktobra, @ak

Rog, predsednik Me|unarodnog

olimpijskog komiteta (MOK), sa

sve~ane govornice „Bela konve-

n{n centra“ u Kopenhagenu i ta-

ko stavio ta~ku na skoro trogodi-

{nju trku ova ~etiri grada.

Rog nije ni zavr{io re~enicu, a

predstavnici delegacije koja je

predstavljala Rio, predvo|ene

Lula da Silvom, poleteli su jedni

drugima u zagrljaj, a u istom tre-

nutku desetine hiljada ljudi oku-

pljenih na ~uvenoj pla`i Kopaka-

6

obezbedili smo kvalitetne materija-

le za rad i opremu za takmi~are. Or-

ganizujemo stru~ne seminare, ima-

mo odli~nu saradnju sa drugim ze-

mljama, pre svih sa Slovenijom i

[vajcarskom. Na{ trener Milo{ To-

mi} je dobio olimpijsku stipendiju i

boravi u Solt Lejk Sitiju. Na Staroj

planini se razvija odli~an trena`ni

centar, o Kopaoniku se ve} sve zna.

� Da li }e osim skija{a u

Vankuveru biti i takmi~ara u

drugim disciplinama?

- Da, realno je da imamo pred-

stavnike u mu{koj i `enskoj konku-

renciji u snoubordu. Nina Mici} i

Boris Judin su odli~ni takmi~ari. Mi-

slim da bi sa B normom mogli da

u~estvuju. Snoubord je mlada disci-

plina, te{ko se dolazi na listu u~esni-

ka. Potrebni su bodovi iz Svetskog

kupa, nije lako.

�A kakva je situacija u biatlonu,

klizanju i ostalim sportovima?.

- Postoji {ansa da u biatlonu bude

Srba u Vankuveru. Da je situacija sa

savezom sre|ena, verovatno bi i ne-

ka od kliza~ica mogla da bude u~e-

snik na Igrama. Ali zna se da nema-

mo savez koga priznaje me|una-

rodna organizacija i taj problem ne-

ko mora da re{i.

� Posebna je zanimljivost veza-

na za bob, koji se predstavio u To-

rinu.

- Postoji inicijativa ljudi iz bob sa-

veza da se do|e do vozila iz Litvani-

je. Tako|e, razgovara se sa Amerika-

ncem srpskog porekla Polom Jova-

novi}em da vozi za nas. On je odli-

~an takmi~ar, osvaja~ je bodova iz

Svetskog kupa i ima `elju da bude u

Vankuveru Srbin. Vide}emo.

� Da li verujete da }e do}i bolji

dani za na{e zimske sportove?

- Dosta se radi, ali mo`e i bolje.

Nadam se da }e na{ status biti bolji,

da }e predsedni{tvo Olimpijskog ko-

miteta Srbije imati vi{e sluha. Osta-

lo je samo nekoliko meseci do fe-

bruara i svaki dan je bitan. Poku{a-

}emo da se medijski {to bolje poka-

`emo, da privu~emo sponzore. U

toku su pregovori sa nekim firmama

iz inostranstva, sigurno je da }e i dr-

`ava morati da nam pomogne. Srbi-

je }e biti u Vankuveru i siguran sam

da }e to biti odsko~na daska za bu-

du}a takmi~enja, pre svega mislim

na Igre u So~iju 2014. - zavr{io je

Marko \or|evi}.

Srbija nema more, ali ima medalje sa

svetskih prvenstava u plivanju i va-

terpolu. Srbija ima planine, pojavlju-

ju se skija{ki centri, ali zimski spor-

tovi jo{ nisu do`iveli ekspanziju, po-

put tenisera, pliva~a, vesla~a.

Upravo to je razlog za razgovor sa

Markom \or|evi}em, ~lanom

predsedni|{tva OKS zadu`enog za

zimske sportove

�Kada }e srpsko skijanje do`iveti

procvat?

- Treba nam jedan dobar rezultat

.Predstoje nam Olimpijske igre u

Vankuveru i voleli bismo da najve}e

sportsko takmi~enje bude prekretni-

ca u polo`aju i razvoju zimskih spo-

rtova kod nas.

�Srbija }e se prvi put predstaviti

samostalno na ZOI, kakve su ambi-

cije na{ih takmi~ara?

- Do kraja godine }emo imati pro-

{ireni spisak kandidata za u~e{}e u

Vankuveru, a sredinom januara }e se

znati sa koliko putnika kre}emo u

Kanadu. Te{ko je sada bilo {ta da se

prognozira i ne `elimo da optere}u-

jemo takmi~are. Izvesno je da }emo

imati predstavnike u alpskom skija-

nju, tu su takmi~ari u snoubordingu,

biatlonu, nordijskom tr~anju i mo-

`da bobu. Prema nekim procenama,

izme|u devet i 11 takmi~ara.

� Ko bi od na{ih takmi~ara

mogao da bude eventualno izne-

na|enje u Vankuveru?

- U ̀ enskoj konkurenciji pet A no-

rmi imaju ve} iskusna Jelena Lolovi}

i talentovana Nevena Ignjatovi}. Tre-

niraju sa na{im stru~nim timom, po-

ja~anim sa nekoliko slovena~kih tre-

nera, koje predvodi direktor tima

Du{ko Sipeti}, i u punom su pogo-

nu. Tu je i Marija Trm~i} sa normom

u slalomu, ali ona radi po programu

van Saveza, tako da za sada jo{ ne-

mamo pravu sliku koliko mo`e. Mu-

{karaca nema, jednostavno, talenti

koji se pojavljuju, u trenutku kada

treba da se potpuno posvete skijanju

odustaju. Sada imamo jednog izuze-

tno perspektivnog takmi~ara,15-go-

di{njaka Andriju Vukovi}a, i od nje-

ga dosta o~ekujemo.

� Skijanje je uvek bilo veoma

skup sport u koji je potrebno dosta

ulo`iti, kakva je trenutno situacija

u na{em smu~anju?

- Rukovodstvo Saveza, koje pre-

dvode Mla|an Dinki} i Vuk Mrvi},

nametnuli su razvojnu strategiju.

Dobili smo nove sponzore i donato-

re, zna~i nam puno da je jedan od

glavnih sponzora preduze}e „Skija-

li{ta Srbije“. Imamo dobre progra-

me, dobro se radi, planski, zatim,

INTERVJU MARKO \OR\EVI] ^LAN PREDSEDNI[TVA OKS ZADU@EN ZA ZIMSKE SPORTOVE

Vankuver kaoodsko~na daska

U^INAK SRBA NA IGRAMA POSLE RASPADA SFRJ

1998. NAGANOMarko \or|evi} je u veleslalomu osvojio 35. mesto (63 takmi~ara), dok je Mi-rjana Granzov bila 27. u slalomu (57 takmi~arki)

2002. SOLT LEJK SITIMarko \or|evi} je bio 27. u slalomu (78) i 41. u veleslalomu (78). Jelena Lo-lovi} nije zavr{ila trku u slalomu, u veleslalomu 39. mesto (69).Bob ~etvorosed u sastavu: Vuk i Boris Ra|enovi}, Dalibor \ur|i} i Ra{o Vu-~ini} je osvojio 25. mesto u konkurenciji 33 posade.

2006. TORINO@elimir Vukovi} je diskvalifikovan u slalomu. U ̀ enskom slalomu Jelena Lo-lovi} je bila 43, a Marija Trm~i} 46. od 63 takmi~arki. U veleslalomu Lolovi-}eva je bila 32. od 62, u superveleslalomu 45. od 54, dok u kombinaciji nijezavr{ila trku.Biatlonac Aleksandar Milenkovi} je na 20 km bio 86. od 88 takmi~ara, a u di-sciplini 20 km sprint 87. od 90. U skija{kom tr~anju na 50 km nije zavr{io tr-ku. U konkurenciji `ena na 7,5 plus 7,5 pursuit Branka Kuzeljevi} nije zavr-{ila trku. U umetni~kom klizanju Trifun @ivanovi} je bio 24. od 30 takmi~ara.

7

Posle „Telenora“, generalnog spon-

zora, Olimpijski komitet Srbije dobio

je jo{ jednog sportskog i poslovnog

partnera. Nastavljena je saradnja sa

TC „Merkator“, koja je zapo~eta u

okviru priprema za takmi~enje u Pe-

kingu 2008. U projektu „Zajedno za

London“ TC „Merkator“ }e biti zla-

tan sponzor olimpijskog tima.

U prostorijama velelepnog tr`nog

centra ugovor je potpisan na sve~an

na~in, kako to i dolikuje uspe{nim

organizacijama, u prisustvu brojnih

sportista, ~lanova predsedni{tva

OKS, predstavnika medija. Potpise

su stavili predsednik OKS Vlade Di-

vac i predsednik Upravnog odbora

„Merkatora-S“ Stanka ^urovi}.

- Izuzetno nam je drago da je „Me-

rkator Srbija“ bio zadovoljan na{om

dosada{njom saradnjom i da je

odlu~io da je nastavi u novom olim-

pijskom ciklusu. Potpisivanjem ugo-

vora o zlatnom sponzorstvu sa kom-

panijom „Merkator Srbija“ Olimpij-

ski komitet dobija podr{ku zlata

vrednu. Kako }e iz ove zlatne sarad-

nje direktnu korist imati vrhunski

sportisti Srbije, nadamo se da }e nji-

hov nastup na Olimpijskim igrama

u Londonu 2012. doneti i vrhunske

rezultate - rekao je Vlade Divac,

predsednik Olimpijskog komiteta

Stanka ^urovi} tako|e nije krila

zadovoljstvo nastavkom saradnje

sa Olimpijskim komitetom Srbije.

- „Merkator Srbija“ }e se u pred-

stoje}em ~etvorogodi{njem perio-

du truditi da i dalje poma`e i podr-

`ava napore OKS, kako bi na{im

sportistima zajedni~ki omogu}ili

da postignu {to bolje rezultate i

osvoje {to vi{e olimpijskih medalja.

Kao zlatni sponzor, „Merkator“ ima

veliki zadatak da podr{kom olimpi-

jaca koji predstavljaju na{u zemlju

doprinese daljem razvoju sporta u

Srbiji - izjavila je gospo|a ^urovi}.

Po sve~anom potpisivanju, u ne-

formalnom dru`enju uz koktel raz-

matrane su brojne ideje o budu}im

zajedni~kim akcijama. Predstavni-

ci OKS, na ~elu sa predsednikom

Divcem, obi{li su potom TC „Mer-

kator“, razgovarali i slikali se s bro-

jnim posetiocima.

� OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE DOBIO ZLATNOG SPONZORA ZA LONDON 2012.

Merkanje uspehasa „Merkatorom“

VELIKI KORAK

KA LONDONU:

Vlade Divac, \or|e

Vi{acki i @arko Paspalj

NA ISTOM ZADATKU: Vlade Divac i Stanka ^urovi}